Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Јубиларна, 50. Бранкова награда Друштва књижевника Војводине уручена је јуче овогодишњем добитнику, младом песнику Браниславу Живановићу (1984) за књигу “Погледало” у издању “Логоса” и “Бистрице”, у свечаној сали Магистрата у Сремским Карловцима. То престижно признање намењено младим поетама до 29 година за прву књигу поезије на српском језику предао му је бугарски књижевник Љубомир Левчев, овогодишњи лауреат међународне награде за књижевност "Нови Сад". Бранкова награда је уручена у оквиру петог Међународног новосадског књижевног фестивала који се одржава ових дана.
Након што је председник жирија Бранкове награде Зоран Ђерић прочитао образложење, Бранислав Живановић се обратио присутнима истичући да му је велико задовољство што у тој сали, недалеко од куће под бројем 76 у Улици митрополита Стратимировића где је живео Бранко Радичевић, кога је назвао иноватором у српској поезији, прима награду која носи његово име. Захваљујући се на признању, које сматра уласком на велика врата у српску поезију, Живановић је објаснио свој став према поезији и запитао се има ли за њу места у данашњем времену, подсетивши да је то опште питање, а да је одговор на њега - индивидуалан.
Његово излагање у ком је, између осталог говорио и о оскудици речи у данашњем добу, које неминовно прати и оскудица смисла, наишло је на добар пријем публике у свечаној сали Магистрата.
Povodom 200 godina nezavisnosti Meksika i 100 godina od revolucije, jedna od najboljih svetskih solistkinja sa kastanjetama i prima balerina prirediće spektakl "Ples i kastanjete". Amelio je završila studije koncertnog klavira na nacionalnom Konzervatorijumu za muziku, a u isto vreme započela profesionalno da se bavi klasičnim baletom.
Dobitnica je 350 nacionalnih i međunarodnih nagrada, solističke koncerte imala je skoro u celom svetu, i imenovana je za umetničkog ambasadora Meksika.
Nastupiće na Sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u petak, 10. septembra od 20.30 časova.
Izložba "Srbija - zemlja fresaka" biće otvorena sutra uveče u sedištu Evropskog parlamenta u Briselu, najavljeno je iz Ministarstva kulture Srbije. Izložba obuhvata 13 kopija fresaka, odlivke kamene plastike i dve makete manastira Sopoćani i Mileševa.
Među eksponatima su Bogorodica sa Hristom hraniteljem iz crkve Bogorodice Ljeviške, Sveti Đorđe iz manastira Dečani, ktitorski portret kralja Milutina i kraljice Simonide iz Gračanice, fragment kompozicije "Rođenje Hristovo" iz Sopoćana i druge.
Postavka je do sada prikazana u Strazburu, Klagenfurtu, Ljubljani i Parizu, a predstavlja segment fonda beogradske Galerije fresaka.
Izložbu će sutra u 18.30 otvoriti predsednik i vice predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta za odnose s Jugoistočnom Evropom, Eduard Kukan i Viktor Bostinaru.
U Umetničkoj koloniji Ečka održana je likovna kolonija Slika 2010 - Still Life!“ u čijem sazivu su stvarali savremeni vizuelni umetnici - Jelica Radovanović, Vera Stevanović, Distruktura (Milica Miličević i Milan Bosnić), Tijana Luković i Branka Nedimović. Pozvani umetnici svoja dela realizovali su kroz savremene umetničke forme i jezike, njihov dosadašnji umetnički rad veoma je visoko vrednovan, učesnici su zapaženih samostalnih i grupnih izložbi, kao i različitih projekata u zemlji i inostranstvu. U svom radu se uglavnom bave pitanjima prostora, životne sredine i prirodnog okruženja, što je i tema ovogodišnjeg saziva kolonije. - Ideja okupljanja umetnika u ovogodišnjoj koloniji je obraćanje pažnje i podizanje nivoa svesti o očuvanju i značaju prirodne sredine problematizovanjem i preispitivanjem ekoloških tema i prirodnog, odnosno ruralnog okruženja u kulturno-političkom, socio-psihološkom i istorijskom kontekstu. Umetnici bi u svojim site-specific projektima i radovima koji bi se identifikovali kao „environmental art“ trebalo da se bave odnosom prirode i čoveka, prirode i kulture u savremenom okruženju - objašnjava kustos Savremene galerije, Sunčica Lambić Fenjčev. Tradicionalan saziv umetnika „Slika“ koncepcijski je izmenjen pre četiri godine, a umetnicima je omogućeno da se osim rada u tehnici ulje na platnu mogu baviti različitim oblastima savremenog vizuelnog izražavanja - slikarstvo, umetnička fotografija, video umetnost, instalacije, performans, grafički dizajn, digitalna umetnost, multimedijalna istraživanja. Tako će umetnici imati zadatak da na izložbi u Savremenoj galeriji Zrenjanin, pored dokumenata o akcijama u Ečki, stvore „novu prirodu“ u galerijskom prostoru, odnosno da ostvare prostorni odnos, vezu između dva dela jednog institucionalnog organizma, Umetničke kolonije u Ečki i Savremene galerije u Zrenjaninu. Izložba radova nastalih u Umetničkoj koloniji Ečka „Slika 2010 - Still Life!“ biće otvorena od 15. novembra do 2. decembra 2010. godine.
Međunarodni filmski festival počinje danas u Veneciji i trajaće do 11. septembra. Ovogodišnjoj 67. filmskoj smotri nedostajaće zvezde, ali se organizatori nadaju da će to nadoknaditi neobično dugom listom mladih reditelja i pojavom nekih od najzagonetnijih holivudskih ličnosti, koji će prošetati čuvenom Mostrom. Reditelj Kventin Tarantino će predvoditi žiri i dodeliti Zlatnog lava pobedniku u konkurenciji od 24 takmičarska ostvarenja. Venecija će, između ostalog, ugostiti Vinsenta Gala i Monte Helmana, tako da se može hvaliti da je i dalje „na strani umetnosti“. Od velikih zvezda pojaviće se Natali Portman, Helen Miren, Ben Aflek, Katrin Denev, ali je to i dalje „mlaka postava“ u odnosu na one od pre par godina. Ipak, mladost će biti na strani Venecije pošto je prosečna starost reditelja čiji su filmovi u takmičarskom programu neubičajeno niska , u proseku 47 godina. Strukturu „podlmađuju“, između ostalih, Daren Aronofski (41) čija će psihološka drama „Crni labud“ otvoriti festival i Sofija Kopola (39) sa komičnom dramom „Negde“. Tu treba pomenuti i Francuza Fransoa Ozona (43) sa komedijom „Potiš“ u kojoj igraju Katrin Denev i Žerar Depardje. Na drugom kraju skale je 78-godišnji Helman koji se takmiči sa niskobudžetnom krimi dramom „Put za nigde“ i poljski sineasta Jerži Skolimovski (72) sa trilerom „Esencijalno ubistvo“. Van glavne takmičarske konkurencije publika će videti „Machete“ Roberta Rodrigeza, dok će Kejsi Aflek predstaviti svoj dokumentarac „Još sam ovde“ o njegovom rođaku Žoakinu Finiksu i iznenadnoj odluci 2008. godine da odustane od glume i posveti se hip-hop muzici.Organizatori festivala strahuju da iranske vlasti neće dozvoliti Džafaru Pahaniju da doputuje u Italiju na projekciju svog kratkog filma „Harmonika“. Ukoliko Panahi ne dođe, njega će na projekciji predstavljati kolega Mazdak Taebi. Tokom 67. Mostre biće održano 79 svetskih premijera filmova iz 34 zemlje, a među njima, prvi put će se naći i jedno delo iz Dominikanske Republike.
Vino, žena i pesma predstavljaju lajtmotive Volfganga Amadeusa Mocarta koji su ostavili dubokog traga na njegova muzička ostvarenja. Upravo ovim motivima bavi se izložba pod nazivom „Videćeš, kako možemo da uživamo u životu“ u Mocartovoj kući u Beču, posvećena ženskom uticaju na život i stvaralaštvo ovog velikog muzičkog genija. S druge strane, ova izložba je ipak zasnovana na pretpostavkama i nagađanjima, jer, kao što je već poznato, Mocart je, zbog svoje nemirne prirode i raskalašnog stila života, morao da polaže račune kako svom strogom i veoma pragmatički nastrojenom ocu Leopoldu, tako i svojoj ženi Konstanci, koja je pak, nasuprot Mocartu, bila slepo povinovana ustaljenim građanskim konvencijama i moralnim načelima. Naposletku, i njegova sestra Nanerl (Ana Marija), koja je svom bratu bila veoma naklonjena i najbolje bila upućena u njegove zdravstvene probleme, direktno se protivila takvom nemarnom i raskalašnom stilu života. Nasuprot zagonetnom bračnom odnosu, ljubavna veza sa sestrom svoje žene, operskom primadonom Alojzijom Veber, a kasnije i sa engleskom operskom primadonom Nensi Storas ne predstavljaju nikakvu misteriju.: dok se prva veoma često pominje u njegovoj prepisci, o drugoj nije bilo ni pomena. Sve u svemu, reč je o jednoj nepodozrivosti koja se sa vedrim raspoloženjem, komičnim elementima, ali i osećanjem ucveljenosti i očaja prepliće u njegovoj muzici.
U bečkom Kunstforumu otvara se jedna od najvećih retrospektiva stvaralaštva meksičke umetnice Fride Kalo, koju je prošlog proleća u Berlinu videlo 240.000 ljudi. "Frida je za sobom ostavila oko 130 ulja na platnu. Mi ćemo izložiti njih 60, a ukupno 150 dela, zbog čega je to jedna značajna izložba", kazala je Ingrid Bruger (Ingried Brugger).
Pored ulja na platnu, uključujući čuvene autoportrete meksičke slikarke koja je živela od 1907. do 1954, u Beču će biti izloženi i njeni crteži i skice, koji su do sada retko predstavljani javnosti.
Među slikama koje će ljubitelji umetnosti videti prvi put biće poslednji autoportret Fride Kalo.
Jedna od izložbenih sala posvećena je fotografijama na kojima je meksička umetnica prikazana u svakodnevnom okruženju, u kući i ateljeu.
Izložba će trajati do 5. decembra, a eksponati će potom biti vraćeni na adrese 50 kolekcionara od kojih su pozajmljeni.
Mokranjčevi dani u Negotinu od 10. do 15. septembra
Mokranjčevi dani u Negotinu od 10. do 15. septembra
Politika 03.09.2010 07:07
Mokranjac sa ženom Muzički festival „Mokranjčevi dani”, koji se ove godine održava po 45. put, biće otvoren 10. septembra u rodnoj kući kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca u Negotinu. U Galeriji Doma kulture u Negotinu iste večeri biće otvorena i izložba slika Vladimira Veličkovića. Festival će, kako su najavili organizatori, otvoriti ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, a potom će biti nastupiti Hor Crkve svete Trojice i Hor Muzičke škole „Stevan Mokranjac” iz Negotina. Učesnici „Natpevavanja” izvešće Mokranjčevu Šestu rukovet, a festivalsku besedu govoriće frulaš Bora Dugić. Goste će pozdraviti i predsednik Opštine Negotin Vlajko Đorđević.
Prve festivalske večeri u Domu kulture biće održano Natpevavanje horova, u kojem će učestvovati Hor „Stanko Dragojević” iz Crne Gore, horovi „Lola” i „Muzika Humana” iz Srbije, Hor „Josip Štolcer Slavenski” iz Hrvatske i Hor „Stiv Naumov” iz Makedonije. Među učesnicima programa biće i Prvo beogradsko pevačko društvo, Akademski hor „Kolegijum muzikum” iz Beograda, Bora Dugić i Jelena Tomašević, slovenački hor „Ipavska”, pobednik Natpevavanja 2009. godine, Kamerni ansambl „Rakija” iz Norveške, Hor Radio-televizije Srbije.
Za 11. septembar najavljeno je i izvođenje mjuzikla „Kosa” beogradskog „Ateljea 212”, u režiji Kokana Mladenovića. Posebnim programima biće obeleženi i muzički jubileji - 175 godina od rođenja kompozitora Davorina Jenka i dva veka od rođenja Roberta Šumana. Prateći program manifestacije obuhvata izložbe etno baštine istočne Srbije i radova s 11. likovne kolonije „Vratna”, kao i naučnu tribinu o crkvenoj muzici Stevana Stojanovića Mokranjca. Biće predstavljena i knjiga „Partitura - skriveni svet tišine i zvuka u romanima Tomasa Mana i Hermana Hesea” Slobodana Lazarevića, Aleksandra Đurića i Branke Radović, u izdanju „Cepter buka” . Organizatori festivala 14. oktobra, mesec dana po zatvaranju manifestacije, dovešće u Negotin Lenjingradski akademski hor „Glinka” iz Sankt Peterburga, koji će nastupiti pod vođstvom dirigenta Vladislava Černušenka.
Ovogodišnji Bitef svečano će otvoriti reditelj iz Belgije Jan Lauers, čija će predstava „Izabelina soba" biti izvedena u Jugoslovenskom pozorištu, 15. septembra, prve večeri festivala. Festival novih pozorišnih tendencija koji se održava 44. put, trajaće deset dana, do 25. septembra, a ulaznice koje su od juče u prodaji, koštaju od 1000 do 2000 dinara. Predstavnici Bitefa najavili su početak festivala farbanjem šahta ispred Skupštine grada, u plavo sa belim zvezdama, koji sada ima izgled logoa ovogodišnjeg Bitefa. Od reditelja „Izabeline sobe" Jana Lauersa, videćemo i predstavu „Kuća jelena", zatim, mađarski „Frankenštajn prodžekt", dve predstave kojima će biti obeleženo 150 godina od rođenja Čehova - nemačka Jirgena Goša „Ujka Vanja" i ruska „Tri sestre", predstave iz Poljske, Slovenije, Italije... U glavnoj selekciji od deset predstava biće i dve iz Srbije - „Ko bi hteo mamu kao moju" Dalije Aćin i „Bahantkinje" Stafana Valdemara Holma. Prateći program obuhvata Bitef polifoniju posvećenu pozorišnom stvaralaštvu za mlade, Šoukejs, Bitef na filmu, izložbu svih dosadašnjih plakata, tribine, kao promociju monografije o Bitefu.
Besedom o Branku Radičeviću (1824-1853), književnik Miro Vuksanović svečano je u Karlovačkoj gimnaziji otvorio 39. Brankovo kolo, pesničku manifestaciju na kojoj će do 13. septembra nastupiti više od 300 domaćih i stranih pesnika. Govoreći o delu jednog od najvećih pesnika srpskog romantizma, kao i o novom pogledu na njegovu poeziju i život, Vuksanović je istakao da je Radičević na svojevrstan način označio početak novije srpske poezije. "U Brankovom nedokučivom prostorčiću između jave i sna, svoje prirodno gnezdo našla je reč - zanos. Veliki pesnik govorio je da svaki čovek zna šta je java i šta je san, ali da samo pesnici znaju za treće stanje, zvano zanos. Upravo taj Brankov zanos označio je početak novije srpske poezije", rekao je Vuksanović.
