Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
U našim narodnim pričama ima čitav niz sličnih uloga. Baba se, najverovatnije, krije u Vlaškoj Sibili, u div-devojci navrh Čemerna u pripoveci „Međedović“, ali i u dobroj devojčici iz „Zlatorunog ovna“, u tkaljama, prediljama i, naročito, u krčmaricama naših narodnih pesama. Manja izdiferenciranost raznih baba u našoj mitologiji i njihovo zajedničko ime, koje krije razne stupnjeve odnosa prema objektima raznih rodova, čine da je baba postala sinonim za vešticu, kojim se u narodu obeležava svaka žena koja vlada magijskim moćima i, obično, nanosi neko zlo. Teško je reći da li je posredi prvobitna nediferenciranost samog tipa Velike majke, iz doba kada se ona tek počela različito nazivati i dobijati razne atribute prema rodovima, ili je reč o nediferenciranom obliku sličnom veštici u mnogim evropskim i drugim predanjima. Međutim, ako uporedimo babe naših narodnih pesama i priča sa ženskim figurama, njihovim naslednicama u drugim vrstama narodnog predanja, otkrićemo da i u nas postoje među njima razlike. Razliku odaju životinje za koje se u odgovarajućem predanju vezuju. Postoji jedna baba zlog pogleda, čarobnica vrlo slična našim babama, a to je gorgona Meduza, iz helenske mitologije. Gorgone su tri sestre, mlađe sestre graja, kojih takođe ima tri, i triju Hesperida. Meduza je majka jednog od malobrojnih helenskih mitskih konja za jahanje, Pegaza, kojeg je rodila u trenutku kada joj je Persej - zlatnim srpom, kako neki tvrde, dobijenim od Hermesa - odsekao glavu. I Meduza je bila lepa, kao i naše babe, ali se u Ateninom hramu sparila s Posejdonom i posle toga, zbog Atenine kletve, postala rugoba. Njen sin Hrisoar imao je tri glave i šest ruku, a ime mu potiče od reči srp, odnosno naziva za persijski krvavi mač. Meduza je ličnost za koju se misli da je izdvojena iz Atene, koja je u svojoj primitivnoj formi imala karakteristike i jedne i druge boginje. Individualizacijom, Meduza je postala neprijatelj Atene, i zbog toga ova pomaže Perseju. Atena ovim procesom dobija čovečnije crte, iako neki detalji i dalje odaju njenu svirepost; njen štit, prema nekim mišljenjima, napravljen je od Meduzine kože, a prema drugima je samo ukrašen njenom odsečenom glavom. Atena je sačuvala nešto i od Meduzinog strašnog pogleda, kojim bi svakog ko je vidi skamenila. Zlatni srp, kojim su druidski sveštenici ritualno odsecali imelu s hrasta, ukazuje samo na spoljnu sličnost između helenskog mita i keltskog obreda, čija se simbolika može samo nazreti, ali u oba slučaja oblik mača ili srpa ukazuje na mesečev kult, što potvrđuje i broj tri, odnosno tri mesečeve mene, ispoljen kroz tri lica boginja i navedene tri sestre. Razvojem od lunarne do solarne mitologije i panteona, osnovne mitologeme su pretrpele tolike izmene - a i litografi i umetnici trudili su se tokom stoleća da osmisle priče dajući im izvestan etički smisao i estetski oblik - da je vrlo teško poznati i izdvojiti njihovu prvobitnu formu.
Војвођански театри, сходно материјалним могућностима,утврдили су програме за први део нове сезоне, оквирно и за други, и већ се увелико припремају за њен почетак, а готово сва најављују више праизведби домаћих драма. Тако прва премијера крајем октобра у Народном позоришту “Тоша Јовановић” у Зрењанину представља праизведбу драме “Збогом жохари”, инспирисане темама “Забрањеног пушења”, коју је написао млади београдски аутор Владимир Ђурђевић, а режира га Слађана Килибарда.У октобру, месецу када ово позориште обележава свој дан, и на луткарској сцени се очекује премијера представе “Трапави змај” Мирослава Настасијевића, у режији Ирене Тот. Што се тиче другог дела сезоне у зрењанинском позоришту, у плану је, како најављује оперативна директорка овог позоришта Ивана Кукољ Соларов, да Егон Савин режира Стеријин комад “Зла жена”.
Народно позориште у Сомбору сезону отвара 24. септембра премијером Гогољеве “Женидбе” у режији Ане Ђорђевић. Након тога, 4. октобра ће у Сомбору премијерно бити изведена представа “Неговано воће” рађена по новели Аугуста Стриндберга, у режији Жељка Сантрача који већ 18 година живи у Шведској . Ради се о копродукцији сомборског и шведског театра Театрон, како објашњава управница овог позоришта Биљана Кескеновић, и додаје да ће ова двојезична представа, у којој има пуно музике, најпре бити изведена 18. септембра у Малмеу, где се тренутно налазе и сомборски глумци који играју у њој, поред шведских.
И сомборско позориште најављује чак две праизведбе домаћег драмског текста. “Окупација” је позоришни комад нашег познатог песника Лазе Костића, писан иначе на немачком језику, који ће адаптирати и режирати Душан Петровић. Ова представа ће премијерно бити изведена 25. новембра, на дан сомборског позоришта основаног 1879, али и у поводу стогодишњице смрти Лазе Костића 26. новембра 1910. Други домаћи комад је “Ситуација” Данице Николић, који ће режирати Никола Завишић, а праизведба ће бити у другом делу сезоне.
Драма на српском језику Народног позоришта / Казалишта / Непсинхаз у Суботици сезону почиње 8. октобра овдашњом праизведбом драме “Демон из Дебармале” познатог македонског драмског писца Горана Стефановског, у режији Драгане Милошевске. Сезона овог позоришта је иначе у знаку праизведби, што домаћих, што иностраних текстова.
Директорка Драме на српском језику овог позоришта Оливера Ђорђевић додаје и да хрватски редитељ Оливер Фрљић припрема свој ауторски пројекат који ће премијеру у овом позоришту имати 10. децембра. Још две представе у другом делу сезоне такође ће бити рађене по текстовима који ће први пут бити изведени на сцени. У питању су текстови који су победили на конкурсу за нови драмски текст овог позоришта. Комад “Галеб 2” написао је Давор Шпишић из Осијека, и њега ће режирати Никола Завишић, а “Симптоме” младог београдског драмског писца Јордана Цветановића суботичка публика ће први пут видети у мају, у режији Филипа Марковиновића.
Novo osvetljenje gejzira na Adi Ciganliji u četiri boje Jedan od simbola Ade Ciganli
Eksperimentalni festival Eho od 9. do 11. septembra
Glas javnosti 06.09.2010 22:41
Na Kalemegdanu u više prostora (Kazamati, Vojni muzej, Planetarijum) od 9. do 11. septembra održava se eksperimentalni festival pod nazivom Eho, kojim se započinje dugoročni švajcarsko-srkpski projekt istog naziva. Autor projekta je Marica Radojčić, izbor umetnika su načinili Marica Radojčić i Daniel Bues, producent je UMNA- Umetnost & Nauka, glavni pokrovitelj festivala je Prohelvecija, pomogli su Sekretarijat za kulturu Grada, Vojni Muzej i mnogi drugi..
U Projektu učestvuje pet umetnika iz Švajcarske, tri umetnika iz Srbije, i jedan umetnik iz Hrvatske. Na Ehu učestvuje Daniel Buess, Antoine Chessedž, Saskia Edens, Christian Lichtenberg, Knut Remond, Nenad Jeremić, Anando Nikolić, Marica Radojčić, Manja Ristić, a pozvani su i domaći gosti - muzičari...
Prema grčkoj mitologiji Eho je bila nimfa čije zadatak bio da neprestano priča Heri vrhovnoj boginji stare grčke mitologije, i tako je spreči da uhvati muža Zevsa u nekoj u njegovih mnogobrojnih prevara.
U moderno doba eho se definiše kao refleksija zvuka koji dolazi do slušaoca izvesno vreme nakon direktnog zvuka. Tipični primeri eha su oni koji dolaze sa dna bunara, od neke zgrade, ili od zidova neke zatvorene sobe.
Zasnovano na toj ideji, kao i na složenim značenjskim slojevima „eha" razvijanim kroz istoriju, plan je da se razvije dugoročni švajcarsko-srpski projekt u kome bi desetak umetnika radilo zajedno sa ciljem da na kraju ostvare nekoliko zajedničkih dela.
U Šekspirovom pozorištu "Gloub" danas će biti prekinuta 411 godina duga tradicija jer će se na sceni odigrati prva predstava čiji je autor žena pisac, piše britanski list "Independent". Reč je o komadu Nel Lejšon (48) pod nazivom "Bedlam", koji govori o događanjima u ozloglašenoj londonskoj psihijatrijskoj bolnici u 18. veku i prati priču devojke sa sela koja je primljena u ovu instituciju.
Prva predstava žene pisca u "Gloubu" u žanru crne komedije govori o stravičnom tretmanu kojem su bili izloženi duševni bolesnici u to vreme i pomami za džinom koja je vladala u britanskoj prestonici.
Lejsonova, takođe, piše radio drame i romane, a postavka njenog komada na scenu čuvenog "Glouba" smatra se "simboličnim napretkom za žene pozorišne pisce", navodi se u listu.
Pored toga, upravnici pozorišta navode da britanska pozorišna scena, kojom godinama dominiraju muškarci, sada beleži veliki broj komada čiji su autori talentovane žene.
Prema analizi koju je prošle godine sprovela feministička pozorišna grupa "Sfinga", samo 17 odsto predstava u Velikoj Britaniji potpisuju žene.
Pozorište "Gloub" otvoreno je 1599. godine, ali je do temelja izgorelo 1613, dok je novi "Gloub" otvoren 1997. godine, oko 200 metara od mesta na kom se prvobitna zgrada nalazila.
Prvi koncert Beogradske filharmonije 10. septembra
Prvi koncert Beogradske filharmonije 10. septembra
Beta | 07. 09. 2010. - 15:04h
Prvi koncert u novoj sezoni Beogradske filharmonije biće održan 10. septembra u Zadužbini Ilije M. Kolarca, kada će uz nastup Budimpeštanskog klecmer ansambla biti obeležena Jevrejska nova godina.
Ciklus "Nove godine" biće otvoren koncertom pod dirigentskom upravom Orija Lešmana iz Izraela, a na programu će biti tradicionalna jevrejska muzika i dela Leonarda Bernaštajna i Gustava Malera, rekla je agenciji Beta predstavnica Beogradske filharmonije Nevena Šinka.
Klecmer bend iz Budimpešte, koji je osnovan 1990. godine, dolazi s područja odakle potiče tradicionalna jevrejska klecmer muzika. Bend izvodi muzičke aranžmane koje je komponovao osnivač i muzički direktor ansambla Ferenc Javori.
Javori je učio i svirao klecmer muziku s jedinim preživelim muzičarem iz nekadašnje brojne zajednice u kojoj je ta muzika bila sastavni deo života Jevreja.
Većina članova benda završila je Muzičku akademiju "Franc List" u Budimpešti. Specijalnost benda su pozorišne produkcije u kojima se zajedno s ostalim umetnicima pojavljuju na sceni. Trenutno nastupaju u baletu "Purim" i u mjuziklu "Violinista na krovu" u pozorištu Madač u Budimpešti.
Pored Jevrejske nove godine, Beogradska filharmonija će tokom predstojeće sezone obeležiti i obe hrišćanske (po julijanskom i gregorijanskom kalendaru), Islamsku i Kinesku novu godinu.
Koncerti u novoj sezoni podeljeni su u šest ciklusa. Pored "Novih godina", biće priredjeni i koncerti u ciklusima "Jesen", "Zima", "Proleće", "Crno-beli ciklus" i "Hod po žici".
Novi šef-dirigent Beogradske filharmonije je kineski maestro Tang Muhaj, koji će beogradskoj publici predstaviti na narednom koncertu u sezoni, za oko mesec i po dana - 29. oktobra.
Među istaknutim svetskim soliastima koji će nastupati uz orkestar Beogradske filharmonije u narednoj sezoni su pijanisti Elizabeta Leonskaja, Gerhard Opic i Boris Berezovski, violinisti Stefan Milenković i Sara Čang, violončelista Antonio Menezis i drugi.
Prema rečima Nevene Šinke, više od dve trećine kapaciteta velike sale Kolarca za sve koncerte naredne sezone rasprodato je već u toku promotivne prodaje ulaznica.
Redovna prodaja kompleta karata počela je 1. septembra i trajaće do 15. oktobra. Karte za koncert 10. septembra mogu se kupiti na blagajni Kolarca, po ceni od 600, 800 I 1000 dinara.
Mokranjčevi dani od 10. do 15. septembra u Negotinu
Mokranjčevi dani od 10. do 15. septembra u Negotinu
Danas 07.09.2010 11:34
Festival „Mokranjčevi dani“ biće održan 45. put, od 10. do 15. septembra u Negotinu, najavljeno je juče u Medija centru. Predsednik Opštine Negotin Vlajko Đorđević istakao je da je ponosan na programski sadržaj ovogodišnjih Mokranjčevih dana i zahvalio se Ministarstvu kulture što je prepoznalo značaj ove smotre. „U Mokranjčeve dane, uloženo je pet miliona dinara, a od te sume tri miliona dinara je odvojeno za za sanaciju i rekonstrukciju Doma kulture u Negotinu, a dva miliona za programski sadržaj“, ukazao je Vlajko Đorđević. Branka Radović, selektorka Mokranjčevih dana objasnila je da je da će u programu koji obuhvata horsku i duhovnu muziku, učestvovati horovi iz Srbije i inostranstva. Prema „U natpevavanju će se nadmetati pet horova, koje će ocenjivati žiri koji će proglasiti i pobednika. Horovi iz Crne Gore, Slovenije, Hrvatske i Makedonije, kao i dva hora iz Negotina nastupiće u okviru programa ‘Mit i tradicija’. Duhovna muzika će biti vrlo zastupljena i u sklopu propratnih manifestacija na kojima će se održati i predavanja. Na zahtev publike biće prikazan Mjuzikl ’Kosa’, a biće održano i veče srpske solo pesme. „Trudili smo se da proširimo koncepciju Festivala idući ka publici, jer se ovakva vrsta manifestacije ne pravi za uski krug stručnjaka. A, njen glavni cilj je širenje muzičke lepeze ka drugim umetnostima pre svega ka slikarstvu i književnosti“, objasnila je Branka Radović.
U blizini dela autoputa koji povezuje Keln i Diren otkrivena je seoska kuća stara 7.200 godina. Najstarija kuća na levoj obali Rajne potiče iz mlađeg kamenog doba, iz vremena kada su se lovci i skupljači plodova stalno nastanili u ovim predelima. Arheolozi su otkopali i čitavo jedno veliko naselje i odmah pored njega jedno od najvećih grobalja iz tog perioda na teritoriji Nemačke. Kako ocenjuje Rajnski zavod za zaštitu arheoloških spomenika, reč je o otkriću ekstraklase. Budući da nije bilo odgovarajućih nalazišta, naučnici su do sada pretpostavljali da prvi seljaci koji su dolazili sa Istoka nisu prelazili Rajnu. Najnovije otkriće, međutim, pokazuje da su oni nastanjivali i plodna područja, s druge strane, Rajne i da su se bavili zemljoradnjom. Sve do tada ljudi su živeli u kolibama od granja lišća.
Seoska kuća rekonstruisana na kompjuteru podseća na štalu. Visoka do osam metara i duga 35 metara, na jednom kraju se završava uskim pravougaonikom. "Zauzimala je površinu 120-140 kvadratnih metara", kaže arheolog Ervin Čisla. Direktor preduzeća zaduženog za iskopavanje "Vurcel arheologi" veruje da je u ovoj kući od hrastovog drveta živelo i do osmoro ljudi, među kojima je, verovatno, bilo mnogo dece. "Pretpostavljamo da životinje nisu bile smeštene u njoj", zaključuje on na osnovu analize uzoraka iz zemlje. Ostaje pitanje zašto je onda kuća bila toliko velika. Tokom vremena, ovo područje je naseljavalo sve više ljudi. Do sada je otkopano 35 kuća, a polju ih verovatno ima još 40-50", pretpostavlja Čisla.
Sa stanovišta stručnjaka, iznenađujuće je to što su prvi naseljenici odmah pored sela podigli groblje. "Sa svoja 202 ili više grobova to je verovatno drugo po veličini groblje iz mlađeg kamenog doba u Nemačkoj", kaže je rukovodilac iskopavanja Oliver Ungerat. Pomoću veoma sitnog alata, kao što su kašičice i četkice, on i njegove kolege su iskopali gotovo 110 skeleta. Oni su se, doduše, tokom hiljada godina raspadali u zemlji, ali su i dalje prepoznatljivi: tu je veliki broj dece, jedan mladić, odrasle osobe koje su sahranjivane sa predmetima, kao što su sekire i brusno kamenje, jedna odrasla osoba sa novorođenčetom. Ko su bili ovi ljudi? Koliko su bili stari, od kakvih su bolesti bolovali? Iako se indirektno već mesecima bave stanovnicima novootkrivenog lokaliteta, arheolozi ne mogu da odgovore na ova pitanja. Na njih će u narednih deset-petnaest godina odgovore pronaći antropolozi.
Ljudi dugo strpljivo čekaju da pogledaju retrospektivu meksičke slikarke Fride Kalo, koju su zvali i „kraljica bola” Ispred galerije Kunstforum već nekoliko dana se formiraju dugi redovi ljudi koji strpljivo čekaju da pogledaju retrospektivu meksičke slikarke Fride Kalo (1907-1954). Izložba „kraljice bola” koja je prethodno, u nešto skraćenom izdanju, gostovala u Berlinu, interesantno je koncipiran omaž umetnici koja je svoje lične tragedije, strahove, nade i intimne trenutke pretvarala u snažne likovne kompozicije. Izloženo je 140 radova od kojih 50 ulja na platnu, a među ostalim eksponatima nalazi se gipsani korset sa srpom i čekićem iz 1950. naslikan na bolničkoj postelji, njena odeća, nakit i bogata fotodokumentacija. Ovaj deo izložbe delimično se oslanja na retrospektivu Tine Modeti („fotografa revolucije”) koja se može videti u bečkom Kunsthausu. Fotografski deo je zanimljiv iz istorijske perspektive modeliranja imidža Fride Kalo, koja je od najranijeg detinjstva bila okružena fotografima. Zahvaljujući otkriću arhiva u „Plavoj kući” (dom Fride Kalo u Kohoakanu, Meksiko), tog mističnog mesta upoznavanja Lava Trockog i Andrea Bretona, ispravljene su mnogobrojne pogreške ponavljane u njenoj biografiji, koja je sada i popunjena mnogim nepoznatim detaljima. Istraživači se još uvek bave proučavanjem čitave njene korespondencije sa lekarom specijalistom i privatnih foto-albuma. Potreba za rekonstrukcijom njene životne priče je neophodna – Frida Kalo je donekle i sama učestvovala u stvaranju pogrešnih mitova o sebi. Danas je poznata činjenica da je neretko iskrivljavala istinu o svome poreklu (u sebi nema jevrejske krvi), o navodnom bolovanju od poliomijelitisa u mladosti, ili, na kraju krajeva, o godini rođenja. Ostale priče koje su se polako tkale oko njene ličnosti uvek malčice prekrivene velom misterije, išle su u pravcu teorija o „velikoj patnji zbog muževljevih preljuba” i duševnoj rastrojenosti. Frida, koja se polako razotkriva teoretičarima, a sa njima i javnosti, bila je, izgleda, mnogo jačeg psihičkog sklopa. Ispostavlja se da nimalo nije patila od kompleksa manje vrednosti u odnosu na svog problematičnog životnog saputnika koji je za života imao kultni status u Meksiku. U pogrešne reference se u međuvremenu ubrajaju i Pikasovi citati bazirani, kako se ispostavlja, upravo na izmišljotinama Dijega Rivere. Bol je stalni životni pratilac Fride Kalo kojoj se, u osamnaestoj godini, tokom teške saobraćajne nesreće (1925) u kičmu zabija metalna šipka. Jedno vreme će biti vezana za krevet, zatim za invalidska kolica, a u nekoliko navrata biće primorana da nosi čelične ili gipsane korsete. Tokom prvih meseci nakon nesreće koje provodi u bolnici, Frida Kalo zapravo otkriva svoj slikarski talenat. Smesta zaboravlja na svoju pređašnju želju da se preda pozivu bolničarke, čime počinje priča o jednoj od najautentičnijih slikarskih ikona 20. veka. Za Fridu Kalo mnogi će danas banalno reći: „Ma, to je ona „spojene obrve i brkovi”, a drugi će prepoznati duhovnu lepotu žene koja, prihvatajući sebe onakvu kakva je, ne mari da ulepša svoje nedostatke. Njena prirodnost, jaki politički stavovi i samosvesnost, koja se tumači kao potpora feminističkom pokretu, sastavni su deo umetnosti koja, iako je prigrlila izvesne elemente moderne, kombinuje arhaično sa novim i fantastično sa realnim. Brza na jeziku, Frida Kalo tokom čitavog svog života od prijatelja stvara neprijatelje – njena kritika nadrealista sa kojima 1939. provodi vreme u Parizu, gorka pilula za Andrea Bretona koji ju je „otkrio” i koji je njen rad promovisao, dovela je do toga da joj vrata za samostalnu izložbu u francuskoj prestonici preko noći zatvore. Kalo dovršava svoj prvi autoportret, ulje na platnu „U somotskoj haljini” (1926), kao poklon svome ljubavniku Alehandru koji je poredi sa Botičelijevom Venerom. Slikarka, i pored nesnošljivih bolova koje je neprekidno muče, sebe u portretu predstavlja kao tek zaljubljenu, nasmejanu ženu. Kasnije će Alehandru napisati u pismu: „Tvoj Botičeli se oseća dobro, ali duboko u duši je tužan ...”
Наш талентовани млади пијаниста Младен Чолић, који већ годинама живи у Француској, поново ће свирати у свом родном граду у недељу 12. септембра с почетком у 20 часова у новосадској Синагоги. За овај концерт Чолић је одабрао дела Бетовена, Рахмањинова, Шумана и Стравинског. - Избор је био доста спонтан. То су дела која ми се чине посебно блиским. Истовремено, главна идеја концерта је "од интимности до експлозије", једна врста константног крешенда од интимних Бетовенових сведочења у сонати оп.110 (са "аперитивом" две сонате Падре Солера - безразложно мање познатих дела, а врло интересантних и у стилу Скарлатијевих соната), преко Шуманове "узбуђене" токате, до великих руских простора у етидама Рахмањинова и највише "Петрушке" Стравинског - објашњава за наш лист Младен Чолић.
Након што је пре три године освојио прву награду на међународном такмичењу "Мариа Каналс" у Барселони, Младен Чолић је у априлу ове године постао и лауреат престижног конкурса "Премио Хаен 2010" у истоименом граду у Шпанији, у конкуренцији од преко 40 пијаниста из 17 земаља света. Занимљиво је да је Чолић у Барселони освојио и награду публике, која је такође била одушевљена и у Хаену, што доста говори о дубоком утиску који оставља његов наступ на сцени. О томе да ли су му се, иако већ има богату и успешну каријеру, ипак отворила нека нова врата након што је победио ове године у Шпанији, Чолић каже:
- Награда на такмичењу "Премио Хаен" у Шпанији је за мене велика подршка и охрабрење за даље напредовање и стремљење ка идеалном. Овај успех је донео нову динамику у мојој каријери захваљујући новим контактима, директним и индиректним, као и концертним ангажманима и пројектима. Тако, између осталог, захваљујући овој награди, почео сам сарадњу са "АртЛинком", агенцијом која се бави промоцијом младих уметника у Србији и иностранству, и са уметничком директорком Јованком Вишекруном Јанковић. Концерт у Новом Саду је организован захваљујући успешној сарадњи "АртЛинка" са Музичком омладином Новог Сада. То је прилика да, након више година одсуства, поново наступим у родном граду, што је за мене велико задовољство и част. Морам признати да сам овај тренутак дуго очекивао и надам се да ћу оправдати поверење мојих организатора, а да ћу са публиком остварити комуникацију кроз љубав за музику.
Ове јесени Младен Чолић ће имати прилику да сними први комерцијални ЦД за издавачку кућу "Наксос", а затим следе нови концерти.
- Очекује ме концертна турнеја у Андалузији у Шпанији. У току следеће сезоне ћу први пут имати прилику да наступим на америчком континенту у Бостону, што је такође један део награде конкурса "Премио Хаен". Награда коју сам добио у Барселони 2007. године такође је била врло значајна, јер су ми биле омогућене турнеје у Барселони и другим градовима Шпаније, као и у Кини. У марту 2011. ћу поново наступити у Барселони, овог пута са Оркестром Барселоне и извешћемо Концерт бр. 3 Прокофјева - најављује Чолић.
Dubravka Ugrešić predstavila svoju izložbu i novu knjigu
Dubravka Ugrešić predstavila svoju izložbu i novu knjigu
Danas 09.09.2010 14:56
Hrvatska književnica Dubravka Ugrešić govorila je juče u Narodnoj biblioteci Srbije o novoj knjizi eseja „Napad na minibar“ i izložbi „Početnica za nepismene“ koja je postavljena u galeriji Grafički kolektiv. Knjiga predstavlja „nekonzistentnu, ali dobru kompilaciju tekstova“ koji su prethodno bili objavljivani na brojnim domaćim i stranim sajtovima, između ostalih i na „Peščaniku“, dok naziv izložbe ukazuje na interesovanje autorke čije je vizuelno polje mahom sačinjeno od socijalističkih početnica (bukvara) iz pedesetih godina, ali i njen autorski status: ona se izjašnjava kao nepismena u domenu vizuelne umetničke prakse. Digitalna, sasvim nova era, prenela je ukupno stvaralaštvo na internet i mobilni telefon. Nekada je umetnička poruka bila jasna u liniji autor - delo - čitalac gde je akcenat prevashodno bio na autoru. Zatim su došle teorijske škole koje su skrajnule stvaraoca i bavile se strukturom dela: postkolonijalizam, feminizam, studije roda i slično. Danas je sve u rukama udruženja fanova koji prekrajaju postojeće delo prema svojim potrebama, održavaju ga živim na televiziji, u serijama... Tako nastaje kult amatera koji preuzimaju stvaralačku vlast. To nam je donela tehnologija - rekla je Ugrešić na jučerašnjoj konferenciji.Autor-amater i njegova neprikosnovenost danas, vuče korene iz komunizma kada se propovedalo da će svi biti stvaraoci, što i jesu bili u amaterskim foto-klubovima, kinotekama, amaterskim bendovima i pozorišnim trupama. Ugrešićeva kaže i da njenu izložbu čine detalji koje je smatrala važnim za istraživanje ove arheologije. Siromašne pedesete godine prošlog veka, u koje smešta svoje detinjstvo, priseća je na jedinu bojanku koju je imala, na crtanje po knjigama jer papir i blok nisu bili dostupni. Kulturni i politički prostor nekadašnje Jugoslavije sasvim je haotičan, slomljen, provincijalan i potrebno je neko vreme za resetovanje takvog sistema. Ne umem da kažem koji je to dominantan kulturni milje jer je umetnost i publika previše fragmentirana. Ipak, okviri koje nam je „neko tamo“ nametnuo, potrebni su da bismo mogli da kažemo zašto, kako i koliko smo mi bolji od nečega što je kanonizovano, šta mi to novo i dobro donosimo - reči su Ugrešićeve.
