Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[crvendac_011]

Пет еколошких документараца

Пет еколошких документараца
Дневник 05.07.2010 22:48



На предстојећем 17. фестивалу европског филма на Палићу (одржава се од 17. до 23. јула) у оквиру програма „Eco Dox“ биће приказани филмови: „Глас наше деце“ (Severn, La voix de nos enfants) Жана-Пола Жада, „Климоглавци поправљају свет“ (The Yes Men Fix the World) Ендија Бичлбаума, Мајка Бонана и Курта Енгера, „US So2 Serbia“ Небојше Пјевића, „Крај путовања“ (The End of the Line) Руперта Мареја и „Планета пластике“ Вернера Бута.

О избору филмова, селектор овог фестивалског програма Игор М. Тохољ каже:
- Аутори документараца на тему животне средине, ма како ова одредница била широка и свеобухватна, сем кинематографског, све се више окрећу конкретном активизму како би се на прави начин ухватили у коштац са суштином проблематике опстанка људске и других врста на „плавој“планети. Редитељи овде изабраних филмова спроводе свој поступак кроз директан, готово материјални контакт са протагонистима штетних пословних и политичких стратегија широм угроженог света, од ЦЕО менаџера до непосредних извршилаца. Изражајна средства којима се користе су у дијапазону од провокативног интервјуа до сарказма и црнохуморне провокације.
По речима Тохоља, аутори тако показују да се налазе негде између две крајности – реалног ангажованог приступа и стилизације креативног документаризма који никада не занемарује естетику и гледаоцу оставља могућност вишеслојног тумачења, најчешће отвореног дела.

 

[StevanBozic]

Film o Bijelom dugmetu na palićkom festivalu

Film o Bijelom dugmetu na palićkom festivalu


BEOGRAD, 8. jula 2010. (Beta) - Dokumentarni film "Bijelo dugme" Igora Stojmenova, o istoimenoj jugoslovenskoj rok grupi, biće premijerno prikazan 23. jula u Subotici, u okviru 17. Festivala evropskog filma, najavili su organizatori.

Film otkriva kako se vrlo specifična komunistička zemlja - bivša Jugoslavija, nosila s uticajima koje je na nju imala zapadna pop kultura, a sve to kroz prizmu najvećeg rok benda istočne Evrope "Bijelog dugmeta", saopštili su organizatori.

U filmu učestvuju Goran Bregović, Zoran Redžić, Milić Vukašinović, Petar Popović, Raka Marić, Saša Lošić, Nele Karajlić, Uroš Djurić, Siniša Škarica, Vlada Divljan, Duško Kovačević, Srdjan Karanović, Zlatko Gal, Petar Janjatović, Neda Arnerić, Jura Stublić, Mirko Ilić i mnogi drugi.

Festival evropskog filma biće održan od 17. do 23. jula na Paliću i u Subotici. Na festivalu će ove godine biti prikazano više od 60 igranih i oko 20 dokumentarnih filmova u devet programskih selekcija.

 

[crvendac_011]

Performans - forma našeg vremena

Performans - forma našeg vremena

Aleksandra Ćuk Danas 08.07.2010 18:24



Glavna zvezda simpozijuma Proširena scenografija 2 - O umetnicima/autorima, koji počinje danas i traje do 10. jula u Vojnom muzeju na Beogradskoj tvrđavi, biće Rozali Goldberg, teoretičarka performansa iz Njujorka, najavili su organizatori ovog skupa - Praško kvadrijenale i Kiosk, platforma za savremenu umetnost. Knjiga Goldbergove „Umetnost performansa: Od futurizma do danas“ koja je prvi put objavljena 1979. godine, i danas predstavlja „bibliju“ u edukativnom smislu kada je o performansu reč.

Ovoj umetničkoj formi Goldbergova je posvetila i festival Performu, koji je pokrenula 2004. godine, a znamenita je i po tome što je imala priliku da sarađuje sa art superstarovima poput Lori Anderson, Marine Abramović, Roberta Vilsona, Kristijana Boltanskog, Brajana Ina i sa mnogim drugim poznatim imenima. Rozali Goldberg vodila je i čuvenu galeriju Kuhinja (Kitchen) u Njujorku, a nedavno ju je francuska vlada proglasila Vitezom umetnosti i književnosti.

Naslov vaše knjige suprotno uvreženom mišljenju ukazuje na dugu tradiciju umetnosti performansa. Koje još predrasude prate ovu umetničku disciplinu?
- Mnogi ljudi ne shvataju kritičku ulogu koju je performans imao u oblikovanju istorije umetnosti 20. veka. Moja knjiga počinje s futuristima koji su 1909. godine pokrenuli performans kao esencijalni medijum koji će dopreti do šireg auditorijuma i biti sredstvo direktnog reagovanja na političke, ekonomske i tehnološke promene u društvu. Oni su bili prvi koji su ustanovili multidisciplinarnost za modernog umetnika, uključivši sve raspoložive medije u svom okruženju - muziku, ples, arhitekturu, grafiku, poeziju, modu, hranu. Ipak, koreni performansa sežu još dalje u prošlost i mogu se naći u paganskim ceremonijama i kraljevskim proslavama, vatrometima, paradama. Umetnici su oduvek stvarali žive performanse i možemo gledati tako i na rad Leonarda da Vinčija, Karavađa, Berninija i mnoge druge. Nedostatak u razumevanju performansa potiče otuda što se on u muzejima, galerijama i na bijenalima širom sveta, predstavlja kao neka vrsta sporedne stvari u odnosu na istoriju slikarstva i skulpture, a ne kao njihov neodvojivi deo. Upravo je i to bio razlog što sam 2004. godine odlučila da pokrenem Performu, festival posvećen performans umetnosti. Osećala sam da je vreme da ova izuzetna istorija postane vidljiva, a time i u potpunosti razumljiva. Mislim da je Performa već izvršila uticaj na institucije i javnost da se shvati značaj ovog materijala.

Kako ocenjujete veliki performans Marine Abramović i njenu retrospektivu u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku i koja su vaša iskustva sa ovom umetnicom.
- Poznajem Marinu od 1972. i to je neobično prijateljstvo i lično i profesionalno. Tokom godina, pričala mi je o jugoslovenskoj sceni sedamdesetih i razgovarale smo o značaju rane političke osvešćenosti i načinu na koji je ona oblikovala svoj rad tokom decenija. Takav preokret u mom životu verovatno se dogodio kada sam sredinom devedesetih provela nedelju dana u njenoj kući u Amsterdamu, jer sam konačno shvatila koliko je velika njena želja da menja mišljenje ljudi, i to svakog ponaosob. Njena izložba „Umetnik je prisutan“ veoma je značajna za samu MOM-u, naročito zbog načina na koji je živa akcija uključena u instalaciju. Tamo su, naravno, održavane retrospektive i drugih umetnika čiji rad uključuje performans kao što su Ana Mendieta, Joan Jonas ili Gordon Matta-Clark i oni su nesumnjivo sve više i više, kao i mnogi drugi umetnici performeri okrenuti retrospektivnom pogledu na svoje karijere, međutim, Marinin šou i emocionalno uključuje ljude - na način kakav samo ona ume da priredi. Pozivajući publiku da joj se priključi iz dana u dan stvara se direktan kontakt sa umetnikom što predstavlja veliku promenu budući da trajno menja ideje ljudi o tome šta mogu da očekuju u muzejima.

Tokom šezdesetih, performans je ponajviše imao aktivistički karakter. Postoje li neke osobenosti kojima bi se opisao performans danas?
- U pravu ste. Tokom 60-ih, performans je bio motivisan snažnim aktivizmom koji je predstavljao odraz politike, društva i stila protesta koji je u to doba bio aktuelan. Ali, performans se menja uporedo sa društvom. Kako vreme ide napred - intelektualni, politički, estetski, filozofski problemi menjaju svoj oblik iz dana u dan, iz godine u godinu. Tako i performans - osamdesetih je oslikavao zanimanje za multikulturalizam, ejds aktivizam i pop medije, a devedesetih se pojavila strast za kulturama čitavog sveta sa umetnicima i kuratorima u potrazi za Kinom, Kubom, Rusijom i najnovijim materijalima. Današnja stremljenja nastoje da uključe Liban, Kongo, Egipat. Svi ovi faktori utiču na ono što će činiti drugačijim performans ove godine u odnosu na prethodnu.

 

[crvendac_011]

Miloska Venera ponovo izložena u Luvru

Miloska Venera ponovo izložena u Luvru

Beta, AFP | 08. 07. 2010. - 13:46h | Foto: AFP


Miloska Venera, dragulj grčke umetnosti 120. godine pre nove ere, ponovo je izložena u pariskom Luvru posle višemesečne restauracije kojom je mermernoj statui vraćen prvobitni sjaj.

Uz Mona Lizu, centralni eksponat najposećenijeg muzeja na svetu, Miloska Venera smeštena je u velikoj sali namenjenoj samo njoj, uređenoj tako da bi šest miliona ljudi, koji svake godine posete muzej, moglo da joj se divi u uslovima najpogodnijim za nju.

Sve sale u kojima su izložena dela grčke klasične umetnosti (nastala od 450. do 30. godine pre nove ere) reorganizovane su kako bi se muzej najbolje pripremio za veliko interesovanje posetilaca za to remek-delo.

Milosku Veneru pronašao je 1820. jedan seljak na ostrvu Milos u Kikladima.

Francuski ambasador u Konstantinopolju kupio ju je 1821, u vreme kada je Grčka bila pod otomanskom vlašću.

Luvr je potom za nju odvojio posebnu salu površine 200 kvadratnih metara u kojoj je bila izložena od 1848. do 1934. Upravo u toj sali, koja je renovirana, nalazi se ponovo, nakon što je od 1934. donedavno bila skučena u tri puta manjoj prostoriji.

Vremenom, Miloska Venera postala je "prljava i sve kestenjastije boje", kazao je direktor odseka za grčke, etrurske i rimske antikvitete u Luvru Žan-Lik Martinez.

Na njoj su ostali tragovi ulja, sapuna i gipsa koji su u 19. veku korišćeni pri uzimanju kalupa statue. Tokom godina, iznad tog sloja nakupio se i sloj prašine.

Restauracija ja trajala od novembra 2009. do aprila 2010.

 

[crvendac_011]

Tarner od 35 miliona

Tarner od 35 miliona

Mondo 08.07.2010 12:55



Slika Vilijama Tarnera "Moderni Rim - Kampo Vaccino" prodata je u Londonu za 35.7 miliona evra što je rekordna cena za dela ovog engleskog umetnika.

Prethodni rekord držala je slika iz Tarnerove italijanske serije "Guidecca, La Donna della Salute and San Giorgio", prodata u aprilu 2006. godine saopšteno je iz aukcijske kuće "Sotbi"..

Slika "Moderni Rim" iz 1839. ulje je na platnu dimenzija 90,2 sa 122 centimetra na kojem se vidi pogled na Rim okupan suncem. Novi vlasnik slike je Muzej Geti iz Los Andjelesa.

To delo samo se jednom pojavilo na tržištu pre aukcije na kojoj je oborilo rekord.

Sliku su na prodaju ponudili naslednici škotske plemićke porodice u čijem je vlasništvu bila od 1878. godine.

 

[crvendac_011]

Mjuzikl Pozorište na Terazija "Glorija" premijerno u Budvi

Mjuzikl Pozorište na Terazija "Glorija" premijerno u Budvi

Glas javnosti 07.07.2010 17:16



Mjuzikl "Glorija", po tekstu Ranka Marinkovića u adaptaciji Jovana Ćirilova i režiji Ive Milošević, uz originalnu muziku Kornelija Kovača, biće premijerno izveden 25. jula u Budvi, kao koprodukcija Pozorišta na Terazijama i festivala Grad Teatar, najavljeno je na konferenciji za novinare. Beogradska premijera biće početkom oktobra na sceni Pozorišta na Terazijama.

Upravnik tog teatra Mihajlo Vukobratović rekao je da je bio vrlo izazovan projekat da se u mjuzikl pretvori jedan od najznačajnijih tekstova eks-ju dramske baštine i da je cela ekipa veoma zadovoljna rezultatom.
Glavne uloge tumače Ivana Knežević i Ivan Bosiljčić (na fotografiji). U ansamblu su Rade Marjanović, Duško Radović, Feđa Stojanović, Milan Milosavljević i Katarina Gojković, a učestvuju balet i hor Pozorišta na Terazijama.
Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimograf Boris Čakširan, koreograf Danica Arapović. Tekst songova napisala je Maja Pelević.
Ćirilov je rekao da je poznavao hrvatskog književnika Marinkovića (1913-2001) i da voli komad "Glorija", koji je još 1956. igran u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, sa Olgom Spiridonović u glavnoj ulozi. Ćirilov je tada bio asistent reditelju Tomislavu Tanhoferu.
Praizvedba je bila u HNK u Zagrebu, gde je Mira Stupica igrala naslovni lik, u režiji Bojana Stupice.
- Ideja da se mirakl u šest slika 'Glorija' prikaže kao mjuzikl na tragu je uspeha mjuzikla 'Maratonci' u Pozorištu na Terazijama i velikog broja predstava na Brodveju, koji i najozbiljnija dela svetske literature pretvara u mjuzikle, dodao je Ćirilov.
Komad "Glorija", smešten u malo mesto u Dalmaciji, govori o nedozvoljenoj ljubavi mladog sveštenika i časne sestre, prikazujući život kao oscilovanje između dogme i individulane slobode.
- Mislim da smo pronašli adekvatan stil muzičke melodrame uz koju možemo svi da se i nasmejemo i zaplačemo", istakla je rediteljka Milošević.
Kompozitor Kovač primetio je da je "u popularnoj muzici bio najjači u teškim baladama, dok je za ovu predstavu "ideja - mir crkve, osećaj dok se stoji i moli i osećaj dramske ljubavi, tako da će u muzici biti dosta kontrasta."
- Nisam odustao od jake melodije i ritmičnosti. Što se tiče stila, to nije ni rok, ni klasika ni etno, ali u principu - to sam ja, rekao je Kovač.

 

[crvendac_011]

Enigma praškog groblja

Enigma praškog groblja

Politika 09.07.2010 22:42



Najnoviji roman Umberta Eka koji bi trebalo da se pojavi u oktobru nagoveštava da je reč o špijunskoj priči

Izdavačka kuća „Bompijani” zvanično je najavila da će se novi roman Umberta Eka „Praško groblje ” pojaviti u italijanskim knjižarama u oktobru ove godine. Već šest godina slavni italijanski književnik i filozof Umberto Eko nije objavio roman. U međuvremenu, većinom je pisao eseje. Sem naslova, o romanu se za sada zna veoma malo. Iz šturog saopštenja za štampu Ekovog izdavača „Bompijanija” ipak se saznaje da će to biti špijunska priča, začinjena politikom i zaverama, a da će se radnja romana odvijati u Pragu. Daje se na znanje i da protagonista neće nimalo podsećati na srednjovekovnog monaha – detektiva Guljelma; glavni junak je špijun u službi evropskih tajnih službi, „cinični falsifikator koji smišlja zaplete, kuje zavere, atentate, koji su, u stvari, usmerili istorijski i politički pravac našeg kontinenta”.
Najavljen uz pomoć aluzivne tehnike i sa izvesnim oreolom špijunske misterije, roman će biti konstruisan na najtajnovitijim i najsramotnijim političkim obrtima koji su se dešavali tokom 19. veka. Izdavač takođe dodaje da će najnovije Ekovo delo, mada smešteno u vek romantizma, baciti uznemirujuću svetlost na vreme u kome živimo.
Nakon bezuspešnog pokušaja (putem telefona) da kod „Bompijanija” doznamo nešto više o Ekovom romanu, pitamo se da li će najavljeno delo biti jedna vrsta dalekog rođaka, bestselera „Ime ruže” – sa strukturom kriminalističke priče, ritmom trilera i uzbudljivom temom „smeštenom” u srednjovekovnom okruženju – sa kojim je pisac (prvi u Italiji) uspeo da približi istorijski roman i triler.
Ipak, dok ovo pišemo, šire se glasine da će knjiga sadržavati između 450 i 500 stranica. Ovaj podatak, iako nezvaničan, izgleda verovatan, imajući u vidu pređašnje Ekove romane: „Fukoovo klatno” i „Ime ruže”, ali i činjenicu da su brojne stranice njegovih romana upravo posvećene uvođenju čitaoca u određenu istorijsku situaciju, uvek oslikanu do detalja.
Povodom toga, Eko je jednom prilikom objasnio: „Ja radim suprotno od tehnike udaljavanja i zbližavam čitaoca sa onim što još nije znao. Uvodim čitaoca iz Teksasa, koji nije nikada video Evropu, u jedan srednjovekovni manastir (ili u templarsku kapetaniju, ili u muzej pun komplikovanih predmeta, ili u barokni salon) i činim da se oseća udobno. Pokazujem srednjovekovni lik koji izvlači naočare sa prirodnošću i postavljam na scenu njegove savremenike koji se čude; čitalac u prvom trenutku ne shvata zašto su zapanjeni, ali, na kraju, shvata da su naočare izumljene u srednjem veku. Na prvi pogled, smeštanje radnje u Prag, koji je u 19. veku bio jedan od glavnih čvorova međunarodne političke špijunaže nagoveštava tenziju zapleta. Imajući u vidu da se iz škrtog opisa izdavača ipak može pretpostaviti da se „Praško groblje ” odnosi na staro jevrejsko groblje u češkoj prestonici (gde su u periodu od 1439. do 1789. sahranjivani Jevreji), neki bibliofili se već nadaju da će u knjizi nabasati na Golema, mitološkog glinenog džina bez duše, koga je u 16. veku kreirao praški čarobnjak rabin Lev sa ciljem da brani jevrejske zajednice rasute u Evropi. Prema legendi, kada se Golem oteo njegovoj kontroli, rabin ga je sakrio na tavanu Sinagoge u srcu stare hebrejske četvrti, gde se i danas nalazi. Drugi, pak, očekuju da će prisustvovati tajnom sastanku dvanaest starih Jevreja na hebrejskom groblju u Pragu, koji su, prema jednom od verovanja, tvorci Protokola sionskih mudraca (O poreklu Protokola o tzv. jevrejskoj zaveri, koji su tokom dva sudska postupka, u Bernu 1935. i Moskvi 1993, proglašeni istorijskim falsifikatom, postoje različita gledišta. O navodnoj uroti jevrejskih plemenskih starešina na praškom groblju prvo je pisao francuski novinar Moris Žoli, a potom i nemački antisemita Herman Gedše, pod pseudonimom „Ser Džon Retklif”).

 

[crvendac_011]

у знаку шумана и шопена

У знаку Шумана и Шопена

Дневник 09.07.2010 22:32



Традиционални фестивал „Дани музике у Херцег Новом“ одржаће се у устаљеном термину од 10. до 20. јула, у складу с намером организатора да испоштује већ уобичајене навике домаће публике и бројних гостију, да управо у то време планирају боравак у овом, културним догађањима богатом бококоторском граду.

Обележавајући 27. рођендан, манифестација у обновљеном облику доживљава седмо издање, понуђеном камерним концепцијом потврујући и свој међународни карактер и аутентичност.
Девет концерата различитих извођачких формација и солиста интернационалног угледа и класе, објединиће заједничке наступе уметника из Русије, Уругваја, Јужне Кореје, Сингапура, Чешке Републике, Италије, Француске, Хрватске, Србије и Црне Горе, који ће, окупљени у саставима од дуа до секстета, интерпретирати превасходно класични репертоар, с акцентом на делима Роберта Шумана и Фредерика Шопена, поводом обележавања 200-годишњице рођења обојице композитора.
Концерти ће се одвијати на Тргу Светог Јеронима, у Музичкој школи, хотелу „Плажа“ и на крају у Дворани „Парк“ и почињу у право летње време, у 21 сат и 30 минута. Вечерашње отварање поверено је руским уметницима – виолинисткињама Јулији Игоњиној и Елени Харитоновој, виолисти Сергеју Полтавском и виолончелисти Рустаму Комачковом, а они ће као резиденцијални, односно фестивалски квартет свирати и 17. и 20. јула, уједињени прво с нашом пијанисткињом Ритом Кинком, а затим и с чешким кларинетистом Ирвином Венишем и црногорским пијанистом Борисом Краљевићем. Верујемо да ће ови програми, као и и сви они који су смештени између њих, потврдити да су Дани музике постали један од најважнијих културних догађаја у Црној Гори, и да херцегновске позорнице постају бар за кратко, огледало светске уметничке сцене.

 

[crvendac_011]

Sutra jedinstveno koncertno veče na Festivalu orgulja

Sutra jedinstveno koncertno veče na Festivalu orgulja

Studio B 09.07.2010 14:05



Na programu jubilarnog, desetog po redu, Festivala orgulja, sutra je jedinstveno koncertno veče pod nazivom „Kontrasti".

Na programu su kompozicije različitih istorijskih stilova, koje će u većini biti premijerno izvedene na orguljama i raznorodnim instrumentima, među kojima su gudački instrumenti, klarinet, harmonika, klavir, čembalo i harfa.

Maštovito napisana dela Štajgledera, Paskvinija, Eklea, Baha, Franka, Grandjanija, Kejdža i Grgina, većim delom posebno adaptirana za kamerno izvođenje, doneće uzbudljive kontraste muzičke literature nastale u periodu od ranog 18. do druge polovine 20. veka.

Učestvuju: Marija Misita, violina, Tomislav Milošević, viola, Katarina Stanković, violončelo, Predrag Tomić, harmonika, Marija Sabljić, klavir, Ana Brateljević, harfa, Nino Felbab, klarinet, Branka Đorđević, orgulje, Lana Jelenković, orgulje i čembalo, Milica Sabljić, orgulje, Sofija Grgur, orgulje.

Na koncertu u nedelju, 11. jula , na Festivalu orgulja prvi put gostuje izvođač iz Japana - ovog puta je to orguljašica Kei Koito, koja je poznata po sjajnim koncertnim izvođenjima romantičarskog repertoara, posebno Šumana, Rojbeka i Lista. Prvenstveno se bavi muzikom 16, 17. i 18. veka. Snimila je nekoliko izdanja, mahom su u pitanju dela Johana Sebastijana Baha, na čuvenim istorijskim orguljama.Umetnički je direktor Festivala Bahove muzike u Lozani.

Koncerti se održavaju u katedrali Blažene device Marije na Neimaru, Hadži Milentijeva 75, od 20.30 časova. Ulazak je slobodan.

 

[crvendac_011]

Pronađena nepoznata slika Ludviga Kirhnera

Pronađena nepoznata slika Ludviga Kirhnera

Glas javnosti 08.07.2010 23:25



Jedna nepoznata slika nemačkog ekspresioniste Ludviga Kirhnera (Ludwig Kirćner) pronađena je u podrumu muzeja u Frankfurtu gde je decenijama stajala zaboravljena.

Muzej Štedel saopštio je da je slika pronađena tokom renoviranja zgrade, da planira da delo restaurira i izloži kad muzej ponovo bude otvoren posle obnove 2011. Platno za koje eksperti veruju da datira iz 1910, naslikano je sa obe strane, a na poleđini je akt.
Kirhner je jedan od najpoznatijih nemačkih ekspresionista zajedno s Ernstom Ludvigom i Emilom Noldeom. Bio je član grupe "Most" (Die Bruecke).