Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[crvendac_011]

"Carigrad oko Vaseljene"

"Carigrad oko Vaseljene"

RTS 04.07.2010 15:22



Knjiga Dragana Vukića o šesnaestovekovnom trajanju slavne prestonice na Bosforu pripoveda o civilizacijskim dostignućima od uspostavljanja Konstantinopolja -vizantijskog Carigrada i njegovog pada 1453. godine, ali i perioda pod Turcima. Knjiga objavljena sa blagoslovom vaseljenskog patrijarha Vartolomeja.

Sa blagoslovom njegove svetosti, vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, objavljena je knjiga "Carigrad oko Vaseljene" Dragana Vukića, nekadašnjeg urednika časopisa "Pravoslavlje", a sada rukovodioca pokloničke agencije Srpske pravoslavne crkve "Dobročinstvo".

Jedinstvena knjiga Vukića jeste priča o šesnaestovekovnom trajanju slavne prestonice na Bosforu. Priča o civilizacijskim dostignućima od uspostavljanja Konstantinopolja - vizantijskog Carigrada i njegovog pada 1453. godine ali i perioda pod Turcima.
"Dvadeset godina pisao sam knjigu i nazvao sam je "Poetskom sintagmom Jovana Evgenika" jednog od značajnijih umova vizanijskog sveta.", izjavio je autor Dragan Vukić.​

Uzbudljivo i primamljivo pripovedanje o spomenicima kulture obogaćeno fotografijama uz navođenje izvora i iscrpne bibliografije na više od 500 stranica teksta sa preko 350 ilustracija, jeste Vukićevo kapitalno delo "Carigrad oko Vaseljene".

"Ilustrativnim materijalom u ovoj knjizi oživela je Vizantija i Carigrad prema kome mi Srbi imamo poseban odnos, Carigrad nas je uveo u hrišćansku kulturu i civilizaciju", istakao je Vukić.





​

 

[crvendac_011]

Nepoznati Hering

Nepoznati Hering

Politika 04.07.2010 13:43



Kada se krene u potragu za opisom umetničkog opusa Kita Heringa (1959-1990) najčešće ponavljana rečenica je – „Najznačajniji predstavnik umetnosti grafita”. Da je slučajno još uvek među nama, Hering bi po ko zna koji put žučno protestovao protiv ove tvrdnje i ponovio kako to ne može biti tačno jer uopšte ne vlada tehnikom grafita.

Hering nije krio da ga je „ulična umetnost” inspirisala za crteže kredom po njujorškim stanicama metroa – iste one koji su ga, zahvaljujući foto-reportaži Tseng Kvong Čija, početkom 1980-ih izvukli iz anonimnosti – ali je smatrao da njegova tehnika piktografskih figura i simbola nema puno dodirnih tačaka sa njom. Druga asocijacija koja se neumitno dovodi u vezu sa ovim anfan teriblom njujorške scene jeste komercijalizacija njegove umetnosti koju je, zapravo, 1986. on sam inicirao otvaranjem radnje „Pop šop” na Menhetnu. Danas, dvadeset godina posle njegovog preranog odlaska sa ovog sveta, iako je radnja zatvorena 2005, Heringom inspirisane drangulije sa motivima puzećih beba, NLO-a, plešućih ljudi i nasmejanih delfina mogu se kupiti u skoro svakoj prodavnici pri većim muzejima. Konačno je došao trenutak da se raskrsti sa ovim ili onim pokušajem svođenja Kita Heringa na neozbiljno škrabalo dečjih crteža i na prodavca ideja za velike pare. Taj trenutak se zove – otkrivanje genija iza brendiranog imena na izložbi „Kit Hering: 1978-1982”, otvorenoj nedavno u bečkoj Kunsthale.
Kustos ove izložbe Rafaela Platov (direktorka Centra savremene umetnosti u Sinsinatiju) razjasnila je motive za nastanak koncepta koji Heringa osvetljava iz sasvim nepoznatog ugla – kao kustosa, pesnika i beskrajno bistrog mislioca koji u svojoj umetnosti ništa nije prepuštao slučaju. Provodeći nekoliko godina u proučavanju njegovih dnevnika, beleški, audio i video arhiva, flajera i stotina skica i crteža, Platova je naišla na segmente Heringovog rada o kojima se do sada ćutalo ili nedovoljno govorilo: „U Kunsthale možete da dobijete sliku o Heringovim studijama jezika, crno-belim apstrakcijama, njegovom pogledu na umetnost i o nastanku njegovog likovnog jezika. U ranim performansima od kojih su nastali video zapisi pohranjeni u arhivu Hering fondacije u Njujorku, postaje uočljivo koliko je za njega svaki element – vizuelna umetnost, muzika, akt crtanja, poezija i semiotika – bio bitan u procesu stvaranja”.
Početak jedanaestodelne studije nepoznatog Kita Heringa kreće od pregledne analize živopisne noćne scene Njujorka koja ga je podstakla na likovni prikaz figura u neprekidnom pokretu. Otvoreni gej od svoje devetnaeste godine, umetnik pronalazi sebe u gradu koji ne poznaje tabue i koji ga oberučke prihvata; metropola mladom studentu Škole vizuelnih umetnosti donosi neprocenjiva iskustva u kontaktima koje sklapa u noćnim klubovima Paradajz garidž, Klab 57 i Mad klab. Hering počinje da se angažuje kao organizator i kustos izložbi za koje lično kreira flajere. Među njegovim prijateljima iz noćne njujorške scene nalaze se Madona i Grejs Džouns za koje će u nekoliko navrata uraditi bodi pejnting i dizajn kostima za koncerte, i upravo tu, u noćnom životu, u kome se mešaju ljudi različitih seksualnih opredeljenja i azijatska, američka, hispano i crnačka kultura, zaživljava Heringov moto „umetnosti za sve”. Crteži, flajeri i usluge poklanjane na svakom koraku, pobijaju tezu o novčanim apetitima Kita Heringa, protivnika elitizma u umetnosti.
Pre svog velikog komercijalnog proboja, Hering posvećuje dobar deo vremena pitanjima estetike koja razrađuje u ilustracijama i razmišljanjima dokumentovanim u dnevnicima izloženim u vitrinama Kunsthale.
O teoriji posebnog likovnog alfabeta koji uspeva da razvije i umetnički uobliči po uzoru na pisani alfabet engleskog jezika, Hering iznosi sledeće misli: „Ljudsko oko ima tendenciju da se koncentriše isključivo na individualne, umesto na čitave grupe formi određene strukture. Kada jedna forma funkcioniše samo po principu pozitivnog, odnosno negativnog odnosa, kada se posmatra samo kao deo jedne celine, ona se automatski percepira kao uobličenija i logičnija”. Najuspelije delo koje se oslanja na ovu teoriju jeste studija od 25 crteža crvenim gvašom u kojoj umetnik vrši eksperiment sa geometrijskim formama i alfabetom. Iz takvog likovnog obrađivanja razrađene teorije i uz poseban uticaj književnika Bit generacije, nastaju i serija video radova „Liži debele dečake” (1979), „Phonics” (1980) i „Mašine” (1980), mnogobrojne skice na listovima papira istrgnutih iz obične beležnice kao i politički kolaži sa oštrim porukama upućenim papi Jovanu Pavlu Drugom i Ronaldu Reganu. Umetnikova jezička estetika doseže vrhunac u scenskim čitanjima snimljenim na video traci, u kojima su slogovi, reči i slova artikulisani po, umetniku bliskoj, divljoj logici.

 

[crvendac_011]

Projekcija 'Srpskog filma' na Sofestu u ponoć

Projekcija 'Srpskog filma' na Sofestu u ponoć

SrbijaNet 06.07.2010 08:32



Omnibus "Neke druge priče" i kontroverzni "Srpski film" biće prikazani večeras u Centru za kulturu u Sopotu u takmičarskom programu 39. festivala Sofest.

Autor koprodukcionog projekta "Neke druge priče", filmski kritičar i producent iz Beograda Nenad Dukić okupio je pet mladih rediteljki iz bivših jugoslovenskih republika.

Rediteljka srpskog dela u ovom omnibusu je Ana Maria Rosi. Glavne uloge igraju Nataša Ninković i Sergej Trifunović, a uz njih i Gordan Kičić i Svetlana Bojković. Ostale priče režirale su Hana Slak (Slovenija), Marija Džidževa (Makedonija), Ivona Juka (Hrvatska) i Ines Tanović (BiH).

Sve priče se bave, na različite načine, temom trudnoće i sve odražavaju senzibilitet nove generacije, njihove dileme, sumnje, nade, odnos prema aktuelnim problemima s kojima se mladi ljudi suočavaju u svojim sredinama danas.

Premijera je bila prošlog meseca na festivalu Sinema siti u Novom Sadu, a odmah zatim i na medjunarodnom festivalu u Taormini (Italija).

"Srpski film" reditelja Srdjana Spasojevića i scenariste Aleksandra Radivojevića biće prikazan u ponoć, zbog sadržaja koji se ne preporučuje maloletnoj publici.

Ovaj film je svetsku premijeru imao proletos na festivalu u Ostinu (SAD), a jedinu dosadašnju domaću projekciju na Sinema sitiju, takodje u ponoćnom terminu.

Šokantne scene nasilja izazvale su različite komentare. Spasojević je u intervjuu Tanjugu objasnio da je to "intenzivna i teška porodična drama koja govori o pokušaju opstanka ljudi u ovoj sredini i u svetu ovakvom kakav je danas", kao i da se žanrovski može svrstati u triler dramu sa horor elementima.

Glavni lik je bivša porno zvezda Miloš (igra ga Srdjan Todorović), koji živi sa porodicom u Beogradu i jedva sastavlja kraj sa krajem kada mu moćni producent (Sergej Trifunović) ponudi ogroman honorar za porno film, ali bez prava da vidi scenario. Miloš prihvata, a zatim otkriva da taj "film" uključuje stravično nasilje koje se snima uživo.

 

[crvendac_011]

Пет еколошких документараца

Пет еколошких документараца

Дневник 05.07.2010 22:48



На предстојећем 17. фестивалу европског филма на Палићу (одржава се од 17. до 23. јула) у оквиру програма „Eco Dox“ биће приказани филмови: „Глас наше деце“ (Severn, La voix de nos enfants) Жана-Пола Жада, „Климоглавци поправљају свет“ (The Yes Men Fix the World) Ендија Бичлбаума, Мајка Бонана и Курта Енгера, „US So2 Serbia“ Небојше Пјевића, „Крај путовања“ (The End of the Line) Руперта Мареја и „Планета пластике“ Вернера Бута.

О избору филмова, селектор овог фестивалског програма Игор М. Тохољ каже:
- Аутори документараца на тему животне средине, ма како ова одредница била широка и свеобухватна, сем кинематографског, све се више окрећу конкретном активизму како би се на прави начин ухватили у коштац са суштином проблематике опстанка људске и других врста на „плавој“планети. Редитељи овде изабраних филмова спроводе свој поступак кроз директан, готово материјални контакт са протагонистима штетних пословних и политичких стратегија широм угроженог света, од ЦЕО менаџера до непосредних извршилаца. Изражајна средства којима се користе су у дијапазону од провокативног интервјуа до сарказма и црнохуморне провокације.
По речима Тохоља, аутори тако показују да се налазе негде између две крајности – реалног ангажованог приступа и стилизације креативног документаризма који никада не занемарује естетику и гледаоцу оставља могућност вишеслојног тумачења, најчешће отвореног дела.

 

[crvendac_011]

Urbani pejzaži u Muzeju nauke i tehnike

05. 07. 2010
PRESS

Urbani pejzaži u Muzeju nauke i tehnike

U Muzeju nauke i tehnike danas će biti organizovan projekat „Rizom grada" čiji je cilj memorisanje urbanih pejzaža sa specifičnom kulturnoumetničkom težinom na virutelnoj mapi sveta - Gugl ertu (Google Earth)

Najveći izložbeni prostor u Beogradu... Muzej nauke i tehnike

Pojekat „Rizom grada" autorki Jelene Rubil i Džulijane Proti predstavlja estetizaciju subjektivnog doživljaja kulturoloških tačaka Beograda od strane odabrane grupe domaćih i međunarodnih umetnika.
Kako je iz Muzeja nauke i tehnike najavljeno, tokom jula će pored tog projekta biti organizovana i praksa studenata Fakulteta organizacionih nauka (FON) i rad na izložbi posvećenoj istoriji zagađenja i razvoju ekologije u Srbiji koja će biti održana od 6. do 31. jula.
Muzej nauke i tehnike je trenutno najveći izložbeni prostor u Beogradu.
Na preko 2.500 metara kvadratnih galerijskog prostora, publici se na savremen i atraktivan način pruža uvid u naučnotehničku baštinu Srbije, predstavljenu sa više od 800 eksponata, modela, maketa i interaktivnih predmeta.

 

[crvendac_011]

жилнику награда „андерграунд спирит”

Жилнику награда „Андерграунд спирит”

Дневник 06.07.2010 23:00



Редитељ Желимир Жилник добитник је награде „Андерграунд спирит“ 17. фестивала европског филма на Палићу, саопштили су организатори те манифестације.

Током фестивала, који се одржава од 17. до 23. јула, у Отвореном универзитету у Суботици, у посебном омаж програму биће приказано шест остварења Желимира Жилника, рекли су организатори на конференцији за новинаре у Суботици.
На фестивалу ће бити приказано 85 филмова у 10 селекција. Такмичарски програм чини ове године 14 филмова који ће приказати сву разноликост европске кинематографије, а отвориће га филм Срђана Кољевића „Жена са сломљеним носем“. Прве вечери на Летњој позорници биће приказана и румунско-немачка комедија „Орден части“.
Извршни директор Фестивала Блажо Перовић је рекао да овогодишњи фестивал дели судбину друштва и економске кризе, али да је и поред мањег буџета успешно очуван његов обим.
„Због пада динара у односу на евро, ове године смо фестивал реализовали с буџетом од 270.000 евра. Очуваћемо имиџ фестивала, биће приказан велик број филмова и имаћемо бројне госте из иностранства“, рекао је Перовић.
Фестивал, према Перовићевим речима, ни ове године неће имати палату, јер Велика тераса на Палићу, у којој је било планирано смештање фестивалског центра, није завршена.
„То је проблем који нас прати годинама. Управо ових дана разматрамо могућности уређења ентеријера који је највећи проблем. Састаћемо се с људима који су пројектовали зграду Кинотеке у Београду и, надам се, пронаћи начин да салу оспособимо и као конгресну и као биоскопску“, рекао је Перовић.
Према његовим речима, проблем Велике терасе није више финансијски, него искључиво техничке природе.
Овогодишњи добитници фестивалске награде „Александар Лифка“, за допринос европској кинтметографији, су редитељи Коста Гаврас и Горан Марковић. Филмови ова два редитеља биће приказани уочи почетка фестивала.Саопштено је и да ће награда „Александар Лифка“ прошлогодишњем добитнику, глумцу Предрагу Микију Манојловићу, бити уручена данас на посебној свечаности у Галерији Отвореног универзитета у 12 часова.

 

[crvendac_011]

Dodeljene nagrade Festivala monodrame i pantomime

Dodeljene nagrade Festivala monodrame i pantomime

Glas javnosti 06.07.2010 15:47



Zlatna kolajna za najbolju monodramu na 35. Festivalu monodrame i pantomime u Beogradu, dodeljena je madarskom glumcu Peteru Sereru za monodramu "Klamov rat", saopštio je žiri koji odlucuje o nagradama festivala.

U saopštenju se navodi da je žiri jednoglasno doneo odluku i da se madarski glumac izdvojio u oštroj konkurenciji, svojom interaktivno igrom u kojoj je publika bila deo predstave.
"Petar Serer je napravio izuzetnu kreaciju otkrivajuci mracne dubine ljudske duše. Ispoljio je vulkanski temperament, rafinirani glumacki nerv, izuzetnu koncentraciju i raskošan dar", piše u saopštenju.
Zlatna kolajna za pantomimu dodeljena je Ani Pepine i Paulu Cimpojeru iz Bukurešta za predstavu "Nas dvoje".
U obrazloženju žirija se navodi da su glumci jezikom pokreta uspeli da ispricaju "ocaravajucu poetsku parabolu o vecnoj temi ljubavnih odnosa, služeci se, ne samo zanatskom veštinom, vec i tananim lirskim sredstvima".
Žiri publike 35. Festivala monodrame i pantomime, koji su cinili Radica Komazec, Marija Toškovic Radojicic, Slavica Štrljic, Mihajlo Dašic i Milan Ilijin Micko, doneo je jednoglasnu odluku da nagradu publike dobije Suzana Petricevic za predstavu "Poslednja šansa", autorke Mirjane Bobic Mojsilovic.
Strucni žiri koji je odlucivao o dobitnicima Zlatnih kolajni festivala cinili su Branka Pujic, Petar Zec i Ivana Dimic.

 

[crvendac_011]

U prisustvu knjiga manje se laže

U prisustvu knjiga manje se laže

Politika 06.07.2010 13:36



Rđavo se čini ako neka varoš nema biblioteku, a nije dobro ni u onom staništu gde se hvale da imaju pet crkava a ni jednu knjižaru, kaže književnik Radovan Beli Marković

Književnika Radovana Belog Markovića (63) zatekli smo u Lajkovcu, gde živi i stvara. Poseta ga je obradovala, jer je nakratko odložio mučenje sa popunjavanjem obrasca označenog kao EM-4. Na pitanje da li književnici, zaista, idu u penziju, kratko je odgovorio da se i to događa. Na ono dodatno, a u koju, naš poznati književnik skoro prekornim glasom kazao je: „Nacija bira onoga kojem će dati nacionalnu penziju, a ja čekam onu koju sam zaradio.”
Mada je svaki susret sa Belim Markovićem, bez obzira na njegovo raspoloženje, zanimljiv, primetili smo da mu odlazak u penziju nije po volji. Ponajmanje što u nju odlazi uz još jednu ogrebotinu nastalu zbog nečije dileme: da li je zaslužio onu koju je zaradio ili onu koju je svojim delom overio.
– Moj život je protekao u jednom književnom svetu, i to je moj najvažniji deo života. U spoljni svet sam zalazio silom prilika i trudio sam se da on meni kao i ja njemu što manje smetamo. Ali, isto tako malo mesto nije bilo pogodan ambijent niti je pružalo mogućnost da se prođe bez ogrebotina pa i rana. Ja se na to nikome nisam žalio niti to činim ovog puta. Štaviše, ja sam ponosan na rane zadobijene u ovoj sredini, gradu, zavičaju i otadžbini. Nisam ih zadobio u Njujorku, jer tamo nikada nisam bio – prokomentarisao je Marković.
Podsećajući ga da je neko rekao da pisci imaju čudesnu sposobnost da u svojim knjigama predvide mnoge stvari, odnosno da se književnici visoko kotiraju na listi onih kojima se veruje, hteli smo da čujemo da li i on deli takvo mišljenje.
– Nisam uveren da književnost utiče na globalno otopljavanje, ali hoću da verujem da ona svojom tajnom magijom preobražava svakog čoveka ukoliko je predan čitalac. Što se tiče verovanja književnicima, nisam siguran da im ljudi veruju, čak se i pitam da li treba da im veruju. Ali, sa druge strane, siguran sam da ljudi veruju dobroj književnosti, odnosno istinskoj pesmi, priči, drami ili romanu, jer su oni u stanju da se svojom snagom izbore da im se veruje –odgovara Beli, uz objašnjenje, na što je inače vrlo ponosan, da su njegove knjige postale predmet interesovanja i proučavanja nekolicine visokoškolaraca sa prostora Srbije. U tome je, dodaje, najdalje otišla Slađana Ilić, koja je njegov književni opus uzela kao predmet za odbranu doktorske disertacije na Filološkom fakultetu u Beogradu.
– Ljudi moj stil doživljavaju na poseban način, dok ja to vidim kao prilično otežavajuću okolnost. Ja bi voleo da moje knjige imaju više čitalaca, ali isto tako više volim da one budu „overene” mojim stilom, jer ne mogu da pravim kompromise i da budem osluškivač onog što je u trendu. Sledim svoje ideje, kao što je slučaj sa romanom koji trenutno pišem „Gospođa Olga”, koji se zametnuo u meni pre 30 godina, a mesto mu je u troknjižju „valjevskog kruga romana”. Isti je slučaj bio i sa „Lajkovačkom prugom” koja me iznela na glas kao književnika. Sve knjige su mi drage i ni jednu nisam napisao zato što sam hteo, već zato što sam morao. Ja čak nisam ni siguran da li bih znao da napišem knjigu po narudžbini, jedino ako bi to zahtevala moja duša – veli Marković.

 

[crvendac_011]

Gala koncert za kraj sezone

Gala koncert za kraj sezone

Blic 06.07.2010 13:13



Sezona Narodnog pozorišta u Beogradu biće zatvorena večeras donatorskim gala koncertom na Velikoj sceni tog teatra, na kojem će solisti beogradske opere izvoditi popularne operske arije i duete.

Predstave Narodnog pozorišta u ovoj pozorišnoj sezoni videlo je više od 168.000 gledalaca, na matičnim scenama tog teatra i na gostovanjima, rekao je na konferenciji za novinare direktor nacionalnog teatra Božidar Đurović.

Prema njegovim rečima, jedna od novina u sezoni na izmaku jeste pretpremijerno izvođenje predstave „Zlatno tele“ Iljfa i Petrova, u režiji Gorana Markovića, u gradovima Srbije.

Predstava je tokom proteklih desetak dana izvedena pred publikom u Leskovcu, Šapcu i Pančevu, a beogradska premijera zakazana je za 6. oktobar, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Premijerno izvođenje predstave direktno će prenositi Radio-televizija Srbije.

U protekloj sezoni održane su dve dramske premijere na velikoj sceni - „Pokojnik“ i „Bahantkinje“, a na Sceni „Raša Plaović“ premijerno su izvedene drame „Kod kuće / Kabul“, „Igrajući žrtvu“ i „Životinjsko carstvo“.

Operski ansambl premijerno je izveo „Hasanaginicu“ i „Lučiju od Lamermura“, kojom će 15. septembra biti otvorena nova sezona.

Tokom ove sezone obnovljena je i opera „Seviljski berberin“, dok je baletski ansambl imao samo jednu premijeru - „Triple Bill“.

Među brojnim gostovanjima u Srbiji i inostranstvu Đurović je izdvojio izvođenja predstave „Derviš i smrt“ u Puli i Rijeci, kao i gostovanje ansambla Narodnog pozorišta na Kosovu s predstavom „Kovači“.

Predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta Slavko Carić izjavio je da je „Sezona protekla sa odličnim rezultatima, umetnički, ali i finansijski.

 

[crvendac_011]

Projekcija 'Srpskog filma' na Sofestu u ponoć

Projekcija 'Srpskog filma' na Sofestu u ponoć

SrbijaNet 06.07.2010 08:32



Omnibus "Neke druge priče" i kontroverzni "Srpski film" biće prikazani večeras u Centru za kulturu u Sopotu u takmičarskom programu 39. festivala Sofest.

Autor koprodukcionog projekta "Neke druge priče", filmski kritičar i producent iz Beograda Nenad Dukić okupio je pet mladih rediteljki iz bivših jugoslovenskih republika.

Rediteljka srpskog dela u ovom omnibusu je Ana Maria Rosi. Glavne uloge igraju Nataša Ninković i Sergej Trifunović, a uz njih i Gordan Kičić i Svetlana Bojković. Ostale priče režirale su Hana Slak (Slovenija), Marija Džidževa (Makedonija), Ivona Juka (Hrvatska) i Ines Tanović (BiH).

Sve priče se bave, na različite načine, temom trudnoće i sve odražavaju senzibilitet nove generacije, njihove dileme, sumnje, nade, odnos prema aktuelnim problemima s kojima se mladi ljudi suočavaju u svojim sredinama danas.

Premijera je bila prošlog meseca na festivalu Sinema siti u Novom Sadu, a odmah zatim i na medjunarodnom festivalu u Taormini (Italija).

"Srpski film" reditelja Srdjana Spasojevića i scenariste Aleksandra Radivojevića biće prikazan u ponoć, zbog sadržaja koji se ne preporučuje maloletnoj publici.

Ovaj film je svetsku premijeru imao proletos na festivalu u Ostinu (SAD), a jedinu dosadašnju domaću projekciju na Sinema sitiju, takodje u ponoćnom terminu.

Šokantne scene nasilja izazvale su različite komentare. Spasojević je u intervjuu Tanjugu objasnio da je to "intenzivna i teška porodična drama koja govori o pokušaju opstanka ljudi u ovoj sredini i u svetu ovakvom kakav je danas", kao i da se žanrovski može svrstati u triler dramu sa horor elementima.

Glavni lik je bivša porno zvezda Miloš (igra ga Srdjan Todorović), koji živi sa porodicom u Beogradu i jedva sastavlja kraj sa krajem kada mu moćni producent (Sergej Trifunović) ponudi ogroman honorar za porno film, ali bez prava da vidi scenario. Miloš prihvata, a zatim otkriva da taj "film" uključuje stravično nasilje koje se snima uživo.