Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[crvendac_011]

Od Baha do sevdaha

Od Baha do sevdaha

AKTER 26.06.2010 12:03



U narednoj sezoni koja će se odvijati pod sloganom “Mi se razumemo”, uz orkestar Beogradske filharmonije, koji će nastupati pod vođstvom maestra iz Kine Tanga Muhaja, publici će se predstaviti mnogi ugledni svetski solisti

Beogradska filharmonija, orkestar koji iz godine u godine privlači sve više posetilaca, kako kvalitetom nastupa, tako i vrhunskim svetskim solistima i dirigentima i veoma atraktivnim i raznovrsnim muzičkim programom, od naredne sezone nastupaće pod vođstvom maestra iz Kine Tanga Muhaja. Simpatični 61-godišnji dirigent, veoma srdačan i vedar u razgovoru s novinarima, ali izuzetno strog i zahtevan na muzičkim probama, biće na čelu okrestra Beogradske filharmonije naredne tri godine. Tang je jedan od traženijih svetskih dirigenata, a pored angažmana u Beogradu, vodi i Ciriški kamerni orkestar, stalni je gostujući dirigent Hamburškog simfonijskog orkestra i umetnički direktor Šangajske filharmonije. Prvi nastup Beogradske filharmonije pod dirigentskom upravom Tanga zakazan je za 29. oktobar. Tang Muhai, koga je kao mladog dirigenta otkrio Herbert fon Karajan, dokazao se za pultom najvećih svetskih orkestara, od Berlinske filharmonije do Simfonijskog orkestra San Franciska. Tang je bio šef-dirigent Kvinslendskog simfonijskog orkestra, Finske nacionalne opere, Kraljevskog orkestra Flandrije, Lisabonskog Gulbenkian orkestra.
Tang Muhai (61), koga je kao mladog dirigenta otkrio Herbert fon Karajan, dokazao se za pultom najvećih svetskih orkestara, od Berlinske filharmonije do Simfonijskog orkestra San Franciska. Tang je bio šef-dirigent Kvinslendskog simfonijskog orkestra, Finske nacionalne opere, Kraljevskog orkestra Flandrije, Lisabonskog Gulbenkian orkestra

JEFTIN A KVALITETAN PROGRAM

Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac veruje da će Tangov dolazak u velikoj meri doprineti daljoj međunarodnoj afirmaciji tog orkestra. “Od trenutka kada je koncertna agencija IMG poslala informaciju na 150.000 adresa, koliko imaju kontakata, da je Tang potpisao ugovor s Beogradskom filharmonijom, meni se broj telefonskih poziva i mejlova iz inostranstva preko noći utrostručio”, rekao je Tasovac.
Tasovac je za narednu konce-rtnu sezonu beogradskoj publici obećao jeftin a kvalitetan provod uz raznovrstan muzički program – “od Baha do sevdaha”. Kompleti karata za cikluse Beogradske filharmonije u pretprodaji su od 15. juna, po ceni od 3.000 dinara, a sudeći prema izveštajima s blagajne, samo tokom prva dva dana prodato je 15 odsto ukupnog koncertnog kapaciteta. To znači da je 15 odsto mesta za sve koncerte tokom naredne sezone već popunjeno. Prema rečima Ivana Tasovca, to je još jedan u nizu rekorda u posećenosti koncerata Beogradske filharmonije, koja je pre desetak godina imala jedva desetak pretplatnika. “Ove godine imamo više abonmana, s manjim brojem koncerata. Vrlo smo pazili na ekonomsku situaciju u Srbiji, odnosno na standard građana, tako da smo zahvaljujući našim sponzorima i partnerima uspeli da smanjimo cenu pretplatnih karata za narednu sezonu. Mislim da su karte za koncerte u Srbiji bezobrazno skupe! Poređenja radi, u Pitsburgu karta za koncert košta 27 dolara, a kod nas je 800 dinara. To na prvi pogled izgleda dosta jeftinije, ali kada uporedite plate i standard građana u Pitsburgu i Beogradu shvatate da su karte ovde, zapravo, dva puta skuplje. Na pet koncerata u ciklusu, za cenu od 3.000 dinara, publika Beogradske filharmonije moći će da sluša iste one umetnike koji će ove sezone nastupati u Berlinu, Šangaju, Parizu, Njujorku”, rekao je Tasovac.

 

[crvendac_011]

светлана бојковић: глумац је паметнији од своје улоге

Светлана Бојковић: Глумац је паметнији од своје улоге

Дневник 27.06.2010 12:07



Глумица је дуже од 40 година и признаје да је њено сазревање било у повољнијем периоду од данашњег. “Спорије али не лошије. Имало је природну, логичну поступност. Живела сам у времену у ком нам је била дата могућност да сазревамо постепено и нормално, јер смо сви знали да ћемо бити запослени и о нама се водило рачуна”.

Глумица Светлана Бојковић сматра да је младима сада, већ око 13. године, понуђено све на тацни и да је то “велика, велика, велика шарена лажа!” Та деца после заврше факултет и сусрећу се са стварима од којих су она и њене колеге били заштићени. Иду краћим путем до нечега, до чега краћег пута нема! Наша саговорница, која је у међувремену постала и педагог, тврди да је данас престало време ауторитета, поштовања и учитеља. Због тога смо је прво питали зашто театар није имун на морални пад друштва ?
– Нажалост није. Театар је у последњих 20 година јако дуго одолевао, али од почетка демократије не одолева.
Да ли су глумци и данас лако замењива роба?
– Да, врло.
Да ли вас је променила усамљеничка патња Жанке Стокић, којој сте удахнули живот?
– Мене је било тешко променити. Била сам на једној чврстој стази живота. Нисам ни сама знала, али тако је испало. То ми је потврдило неке ствари.
Које?
– Да је уметник уметник, а остали свет – остали свет. Уметници су један колосек, а остали свет други. Говорим о великим уметницима и нисам нарцисоидна да сматрам да припадам том јату, али сматрам да довољно осећам који је то колосек.
Шта је за вас истинска слобода?
– Слобода се скупо плаћа. Мора се проћи кроз врло, врло уска врата, с великим радом, да би се можда понекада досегао моменат слободе. Ово како данас живимо, људи схватају да је слобода анархизам.
Хоће ли Бранислав Нушић икада бити у криву?
– Ја бих волела да је он у криву...(смех)... али није. Један Скерлић, велики критичар, не само што није препознао Диса и Нушића него их је отписао. Али време је показало своје.
Колико је народ одговоран за негативну селекцију власти?
– То је вечито питање, нисам експерт да вам одговорим. Сви кажу да постоји спрега, да је народ заслужио своју власт, али вам не могу одговорити на то питање. Квалитетни људи постају мањина, дисиденти, али тако је свуда у свету.
Ви сте православни верник који говори о карми, како сте то помирили?
– Нека ваши читаоци прочитају “Знакове поред пута” Иве Андрића, који пише: “На сваких 50 година овде паметни заћуте, будала проговори, а фукара се обогати”.
Када прија, а када боли док глумац трага за истином?
– Боли када је не нађеш...
Зашто сте рекли да је “Битеф” постао помодан?
– Та институција треба да постоји, ја јој желим свако добро, али читала сам у Гетеовом “Вилхелму Телу” да “позориште често подлеже моди, срећом, оно га с времена на време напусти и позориште се врати свом исходишту”. Као позоришни учесник, једино што признајем је катарза. Ако не дође до срца гледалаца, позориште нема своју функцију. Кад се каже да нешто дође до срца онда то значи емотивни контакт. Све остало публика, коју у последње време занемарују у позоришту – осети. Можете јој дати “Фарму”, “Великог брата”, “Мењам жену”, публика је питома. Иста публика која гледа то и те како може да разуме и праву позоришну представу, која није уметничарење него она која налази пут до њиховог срца.
Да ли је ваш бритак језик учинио неке ране које до данас нису зарасле?
– Мислите да ли ме је мој бритак језик некада коштао? Није. Можда ме је коштао, али ја то нисам приметила (смех).
Дакле, вредело је?
– Вредело је, тако ћу и умрети.
Не могу, а да не питам: Колико је Светлана Бојковић заправо Емилија Попадић?
– Ах да... Па не, то је само једна од мојих улога, мени веома драга. Ниједна улога нисам ја. Оне јесу део мене, али сваки глумац је много шири и паметнији од своје улоге. Да сам била Емилија, можда је никада не бих одиграла.
Питам јер вас критикују да не умете да оживите жене из народа с југа Србије, као у “Зони Замфировој”; наводно, имате превелику аристократску ауру?
– Ти људи су вероватно у праву. Они мене вероватно доживљавају као Емилију, али можда заборављају да је и у том друштву било отмених жена. Ја сам ту улогу тако схватила, био је то ментални став према улози, с којим се и редитељ сложио.
Вас је та улога прославила, а која је најбоља Елизабета од Енглеске коју сте гледали?
– Гледала сам сјајне Елизабете. Бет Дејвис, Кејт Бланшет, Хелен Мирен...
Колико у вашој ћерки Катарини видите покојног супруига Милоша Жутића?
– Не видим ни себе ни њега. Мислим да је она своја и тиме сам јако заовољна. Она је комбинација и њој због тога није било лако, није јој, нити ће јој бити за 20 година.

 

[crvendac_011]

Breht iz metroa

Breht iz metroa

Večernje novosti 28.06.2010 11:36



Reditelj Željko Đukić nedavno je na čikaškoj sceni postavio „Baala“ kao rok - fado operu. Podseća na stanje u društvu zapadnoevropskih zemalja

NAŠ reditelj Željko Đukić, koji već godinama živi i radi u Čikagu, sa ansamblom svog pozorišta „Tuta“, nedavno je postavio na scenu Brehtov „Baal“ (u prevodu Pitera Tegela) i to kao neku vrstu rok - fado opere. Autor originalne muzike je mladi američki kompozitor Džošua Šmit, a o predstavi su izašle laskave kritike u nekoliko čikaških listova („Tribjun“, „Rider“ i „Tajmaut“).
Reditelj (čiju predstavu „Kod kuće - Kabul“ gledamo na sceni našeg nacionalnog teatra) po drugi put je inspirisan Brehtom: njegova „Malograđanska svadba“ takođe je imala uspeha i kod publike i kod kritike, pa u „Tuti“ planiraju da je obnove ove zime...
- Brehtom smo se bavili iz nekoliko razloga - kaže Željko Đukić. - Između ostalih i zbog činjenice da su njegovi rani komadi napisani u vreme kada je potpuno nestajao jedan sistem vrednosti, a drugi se još nije kristalisao: na pragu nacizma, posle Prvog svetskog rata. Sve ovo podseća na trenutno stanje u društvu bilo koje zapadnoevropske zemlje, gde su neke vrednosti koje su se podrazumevale kroz skoro ceo vek narušene i nestaju, a da svi mi, zatečeni, nismo sigurni šta nam sledi iza toga. Osim, da ne bi bilo dobro da nam se ponovi ono što se desilo Brehtu i njegovim savremenicima.
Za „Tutin“ autorski tim Breht je bio zanimljiv zato što je, posebno u ranim komadima, otvoren za interpretaciju i za scensko maštanje, koliko formom toliko i sadržajem:
- Interesovala me je muzička forma koja nije standardni američki mjuzikl. Više je operska, eksperimentalna, pogodna za plasiranje velikog muzičkog talenta svih izvođača - objašnjava Đukić. - U „Baalu“, Breht prati turbulentan život mladića, mitskog junaka. U ovom slučaju pesnika, muzičara, ljubavnika... Uz filozofska pitanja koja pisac postavlja, predstava se ne bavi samo značenjem već i ritmom, harmonijom i zvukom reči. Naš „Baal“ poprima karakter nihiliste - pesnika i muzičara, „sterilisanog“ komercijalizacijom popularne kulture. Nije nas interesovalo osavremenjivanje komada u smislu modernih kostima. Nastojali smo da pratimo posledice sudara različitih percepcija vremena i prostora, trudeći se da ih izrazimo pozorišnim sredstvima. Kada je reč o angažovanosti, ona je u samoj činjenici da je „Baal“ nastao iz impulsa, iz protesta protiv korumpiranog sveta u raspadu, neukusa, nemorala, lošeg pozorišta...

 

[crvendac_011]

Vidovdanski koncert Moskovskih kadeta

Vidovdanski koncert Moskovskih kadeta
Glas javnosti 28.06.2010 06:54



Specijalni gosti 42. Kalemegdanskih sutona Muzičke omladine Beograda, Moskovski kadetski muzički korpus, održaće Vidovdanski koncert sutra uveče u Kolarčevoj zadužbini.

Orkestar Moskovskog kadetskog muzičkog korpusa osnovan je 2003. godine i čine ga mladi kadeti uzrasta od 11 do 14 godina.
Pored brojnih nastupa u Rusiji, orkestar je nastupao i u Italiji, Japanu, Honkongu, Bugarskoj i Belorusiji, a posebno se izdvaja nastup orkestra na 32. međunarodnom festivalu vojnih duvačkih orkestara u Francuskoj. Kadeti će u okviru 3. sabora svečano obeležiti Vidovdan, posle podne će marširati Knez Mihailovom ulicom a uveče će održati svečani koncert u Kolarčevoj zadužbini u okviru ovogodišnjih Kalemegdanskih sutona.

 

[crvendac_011]

Pesniku Ivanu Rastegorcu nagrada "Vasko Popa"

Pesniku Ivanu Rastegorcu nagrada "Vasko Popa"

Mondo 29.06.2010 19:13



Nagrada "Vasko Popa" za najbolju zbirku poeziju objavljenu u 2009. godini, uručena je u Vršcu pesniku Ivanu Rastegorcu za zbirku "Glava", u izdanju Izdavačkog društva "Istočnik" iz Beograda.

Nagradu je Ivanu Rastegorcu uručio predsednik Saveta Fondacije Hemofarm Miodrag Babić, koji je tom prilikom rekao da se to priznanje ove godine dodeljuje 16. put, i da do sada nikada nije bilo primedbi na izbor dobitnika.

Prema njegovim rečima, Vršac je grad bogate kulturne tradicije, velikih umetnika, među kojima je i Vasko Popa, i dodao da se nada da će ova nagrada Ivanu Rastegorcu biti podsticaj za dalje stvaralaštvo.

Nagrada, koja se sastoji od povelje i novčanog iznosa, tradicionalno se za najbolju zbirku pesama na srpskom jeziku uručuje 29. juna, na rođendan Vaska Pope.

Pesnik Ivan Raštegorac je rekao da se, začaran tek otkrivenom poezijom Vaska Pope, kao gimnazijalac pridružio onima kojima se tada učinilo da je lako pisati pesme na njegov način.

"Popina pesma se lako uvuče čitaocu pod kožu. Posegao sam u svojim početnickim pesmama za tim stihom i tim načinom i ljuto se prevario, jer jednostavna zavodljivost Popine pesme brzo isključuje iz igre. Tada nisam mogao ni da slutim da ću jednog dana u pesnikovoj rodnoj i lepoj varoši dobiti priznanje sa Popinim imenom", rekao je Raštegorac.

Prema njegovim rečima, ta nagrada je opstala i opstaće u vremenu zahvaljujući plemenitim ljudima, darodavcu nagrade, Fondaciji Hemofarm, uglednom žiriju, Društvu "Vršac lepa varos", Skupštini opštine Vršac i drugim poštovaocima poezije.

Na uručenju nagrade glumica Rada Đuričin recitovala je stihove iz nagrađene zbirke, a nastupili su i učenici vršačke Muzičke škole "Josif Marinković".

U užem izboru za ovogodišnju nagradu "Vasko Popa" bili su i Bratislav R. Milanović za zbirku "Pisma iz prastare budućnosti", Živorad Nedeljković za "Ovaj svet", Stevan Tontić za "Sveto i prokleto", Oto Horvat za "Izabrane i nove pesme", Dragan Radovančević za "Glogol i intimnosti" i Snežana Minić za zbirku "Zlato i srebro".

Nagrada "Vasko Popa" ustanovljena je 1995. godine u Vršcu, a dodeljuje se svake godine 29. juna, na dan rođenja velikog pesnika. Nagradu dodeljuju Društvo prijatelja Vršca "Vršac lepa varoš" i Hemofarm koncern.

 

[crvendac_011]

Sve ređe umetničke forme

Sve ređe umetničke forme

Danas 30.06.2010 14:34



Jedinstven pozorišni festival u zemlji - zemunski Festival monodrame i pantomime, ove godine biće održan od 1. do 4. jula u Pozorištu lutaka „Pinokio“. Nažalost, kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare primetio umetnički direktor i selektor Festivala Ivan Bekjarev, monodrama kao forma u domaćoj pozorišnoj sredini ne vrednuje se visoko, pa su tako ovakva ostvarenja - „osim onih estradnih bez mnogo umetničkih dometa“ - retka.

Otud je na ovogodišnjem festivalu od osam predstava samo jedna domaća: „Poslednja šansa“ po tekstu Mirjane Bobić-Mojsilović i u izvođenju Suzane Petričević. Bekjarev je kao osnovne kriterijume svoje selekcije naveo izbor glumca, pisca i dobrog teksta, dodavši da sva tri pomenuta elementa nisu uvek podjednako dobra u jednoj monodrami.
Prve večeri 35. izdanja Festivala, kojeg će otvoriti reditelj Radomir Putnik, na programu je predstava iz Australije „Usamljeni Hamlet“. Sledećeg dana su „Klamov rat“ iz Mađarske i „Laži, ali pošteno“ iz Slovenije, potom i makedonski „Encefalogram“ i hrvatska predstava „Zašto se muhe lijepe na ‘ono’“, a poslednjeg dana, osim pomenute domaće monodrame, tu su i ruska predstava „Začarani smrću“ i još jedna monodrama iz Hrvatske „Cicibela“ čuvenog Miljenka Smoje u izvođenju ništa manje poznate Vlaste Knezović.
Od monodrame na ovdašnjim pozorišnim daskama još ređe se može videti pantomima pa nije čudo da je izbor selektora ovog dela programa Festivala - Ivice Klemenca, sačinjen od inostranih ostvarenja. On smatra da je to dobro stoga što ovdašnji umetnici na taj način imaju priliku da nešto novo vide i nauče iz ove oblasti. Prva predstava na programu je rumunska „Nas dvoje“, zatim sledi japanska „Kaguja“ i, na kraju, „Lice iza lica“ iz Bosne i Hercegovine.

 

[crvendac_011]

Dela savremenih srpskih umetnika u Njujorku

Dela savremenih srpskih umetnika u Njujorku

Glas javnosti 29.06.2010 21:05



Radovi savremenih srspkih umetnika biće tokom jeseni i zime predstavljeni publici u Njujorku, na izložbi koja će 21. septembra biti otvorena u Galeriji Austrijskog kulturnog foruma u tom gradu.

Na izložbi pod nazivom "FAQ Serbia" (Srbija - Najčešće postavljana pitanja / Frequently Asked Questions) biće predstavljeni radovi Raše Todosijevića, Milice Tomić, Biljane Đurđević, Darinke Pop Mitić i drugih umetnika, najavio je na konferenciji za novinare jedan od kustosa postavke Branislav Dimitrijević.
Biće, takođe, predstavljeni radovi Uroša Đurića i austrijske umetnice Elke Kristufek, kao i inostranih umetnika koji su se na razne načine bavili situacijom u Srbiji i njenom okruženju - Fila Kolinsa, Anrija Sale, Marka Peljhana, Dana Peržovskog.
Njujorška publika moći će da pogleda i radove umetnika Zorana Todorovića i Katarine Zdjelar koji su bili predstavljeni na prošlogodišnjem Bijenalu vizuelnih umetnosti u Veneciji.
Predstavnik Austrijskog kulturnog foruma iz Njujorka i kustos izložbe Andreas Štedler napomenuo je da je prošlogodišnja postavka u paviljonu Srbije u Veneciji bila jedna od dve evropske izložbe o kojoj se pisalo u "Njujork tajmsu".
Prema njegovim rečima, američka publika zainteresovana je, pre svega, za savremenu umetničku scenu Kine i drugih azijskih zemalja, kao i za latino-američke stvaraoce, dok su joj evropski umetnici manje interesantni.

 

[crvendac_011]

Naša kultura pred Bečlijama

Naša kultura pred Bečlijama

Politika 29.06.2010 20:52



Detalj iz manastira Dečani

Večeras otvaranje izložbe „Srbija – kulturna spona istoka i zapada”, povodom 150. godišnjice osnivanja crkvene opštine „Sveti Sava”

Deo srpske kulture, od osnivanja prve srednjovekovne države do današnjih dana, biće predstavljen na izložbi „Srbija – kulturna spona istoka i zapada”, koja će večeras biti otvorena u Beču povodom 150. godišnjice osnivanja srpske pravoslavne crkvene opštine „Sveti Sava” u glavnom gradu Austrije. Biće prikazano oko stotinu eksponata koji svedoče o prožimanju kultura istoka i zapada u srpskoj kulturi i ilustruju njen desetovekovni razvoj, od vizantijskog perioda, preko turskog uticaja, do preuzimanja vrednosti zapadnoevropske civilizacije, navodi se u saopštenju Matice srpske koja je jedan od organizatora.
Srpska tradicija, istorija, versko i kulturno nasleđe, prepoznatljivi po svetosavlju, posebnom graditeljskom stilu, zadužbinarstvu, ćirilici, bogatoj književnosti, životnoj filozofiji, u kojoj se prepliću elementi istočnjačkog kolektivizma i zapadnjačkog individualizma, podeljeni su u pet celina od kojih svaka zauzima po jednu prostoriju Doma muzeja katedrale Svetog Stefana. Deo nasleđa biće prikazan tekstualno, u formi postera, kataloga i drugih publikacija, a planirane su i multimedijalne prezentacije. Većinu eksponata čine originalna dela od izuzetnog istorijskog značaja i visoke umetničke vrednosti, izdvojena iz stalnih postavki i fondova Narodnog muzeja u Beogradu, galerije i biblioteke Matice srpske, Galerije SANU, Muzeja SPC, Muzeja Beograda, Istorijskog muzeja Srbije i Muzeja Srema u Sremskoj Mitrovici. Odabrani predmeti prikazuju fresko slikarstvo i ikone iz najznačajnijih srednjovekovnih manastira građenih pod uticajem vizantijske kulture, zatim umetnost barokne epohe, kao prekretnice u približavanju i prihvatanju zapadnoevropskog kulturnog modela, i na kraju, obnavljanje društvenih institucija po oslobođenju od turske dominacije.
Postavka posebnu pažnju posvećuje znamenitim ličnostima koje su obeležile nacionalnu istoriju, kao i onima koje su predstavljale sponu sa drugim narodima i dale značajan doprinos svetskoj nauci i kulturi, kao što su Mihajlo Pupin, Nikola Tesla, Milutin Milanković, Ivo Andrić.
Uz informacije o izložbi koje se već nekoliko meseci nalaze na sajtu Doma muzeja, objavljen je i plakat sa reprodukcijom freske „Beli anđeo” po kojoj je Srbija prepoznatljiva u svetskoj kulturnoj baštini, a prateći katalog štampan je na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku.
Kako je najavljeno, na otvaranju će govoriti predsednici Srbije i Austrije Boris Tadić i Hajnc Fišer, koji su i pokrovitelji manifestacije nadbiskup bečki kardinal Kristof Šenborn i episkop Bački Irinej Bulović. U umetničkom delu svečanosti nastupiće hor „Stefan Dečanski”iz Novog Sada i Milica Stojadinović, prvakinja opere Srpskog narodnog pozorišta.

 

[crvendac_011]

Pronađena Karavađova slika, ukradena 2008. godine

Pronađena Karavađova slika, ukradena 2008. godine

Blic 29.06.2010 20:43



Nemačka kriminalistička policija saopštila je danas da je pronašla sliku za koju veruje da je autor italijanski slikar Mikelanđelo Karavađo i koja je 2008. godine ukradena iz jednog ukrajinskog muzeja.

Tri Ukrajinca i jedan Rus uhapšeni su u petak u trenutku kada su želeli da prodaju platno, ukradeno krajem jula 2008. godine iz Muzeja u Odesi, navodi se u zajedničkom saopštenju policije i tužilaštva u Frankfurtu.

Policije Ukrajine i Nemačke su uspele da lokalizuju kradljivce i potencijalnog kupca i sprovedu akciju, dodaje se u saopštenju i navodi da je jedan stručnjak slikarstva na licu mesta potvrdio autentičnost slike.

Slika "Hapšenje Hrista" potiče iz 1602. godine. Bila je u vlasništvu jednog ruskog diplomate, koji je platno poklonio princu Vladimiru Romanovu krajem 19. veka. Posle revolucije, platno je predato muzeju u Odesi.

Procenjuje se da je slika vredna oko 100 miliona dolara na crnom tržištu.

 

[sendi]

Uklonjeno Šekspirovo “prokletstvo”

Uklonjeno Šekspirovo “prokletstvo”

Pozorište Globe u Londonu konačno je stavilo tačku na jedan tabu, star četiri veka, prenose britanski mediji.

Reč je o ponovnom izvođenju komada "odgovornog" za požar u kome je pre 400 godina nestalo prvobitno zdanje pozorišta slavnog engleskog dramaturga.

Šekspirov "ukleti" komad "Henri VIII" izveden je u novom Globeu po prvi put od 1613. godine, kada je u katastrofalnom požaru do temelja izgorelo staro pozorisšte, upravo za vreme izvođenja predstave posvećene engleskom kralju Henriju VIII.

Prvo pozorište Globe postojalo je 14 godina kada je pucanj iz pozorišnog topa, korištenog tokom izvođenja komada, izazvao požar na slamnatom krovu koji se potom proširio na čitavo zdanje.

Novo pozorište Globe, koje je otvoreno 1997. godine i koje takođe postoji 14 godina, ima slamnati krov, ali i specijalni sistem protivpožarne zaštite kako se ne bi ponovila sudbina prvobitnog pozorišta.

"Retko se dešava da na scenu bude postvaljen komad zbog kojeg je nekada izgorelo čitavo pozorište, a još ređe se dešava da komad bude postavljen po prvi put u pozorištu koje izgrađeno na temeljima starog", izjavio je reditelj Mark Rozenblat.

Kao i u prvobitnoj izvedbi, i u najnovijoj produkciji ulazak kralja najavljuje se pucnjem iz topa u četvrtoj sceni prvog čina, u kojoj je pre četiri veka došlo do fatalnog požara.

Izvor: B92