Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Kultni roman Džeroma Dejvida Selindžera možda će osvanuti na velikom platnu. Selindžer, koji je uvek bio protiv bilo kakve adaptacije "Lovca u raži", umro je pre šest meseci, a holivudski producenti nadaju se da to znači da će se uskoro dokopati prava na snimanje filma po tom delu.
Pisac je u jednom pismu pronađenom posle njegove smrti naznačio da je prodaja prava na snimanje filma "moguća posle njegove smrti".
"Želim da ostavim ženi i ćerki makar nešto kao osiguranje, jer nisam siguran da ću umreti kao bogat čovek. Neka to budu prava na 'Lovca'" napisao je Selindžer u pismu 1957, šest godina nakon što je objavljen "Lovac u raži".
Za života, pisac je odbio ponude Stivena Spilberga, Harvija Vajnstina, Sema Goldvina, Džerija Luisa i Bilija Vajldera. Lista glumaca koji su se nadali da će postati Holden Kolfild je "Ko je ko" Holivuda - Marlon Brando, Džek Nikolson, Leonardo di Kaprio, Tobi Megvajer…
Izloženi ”rani radovi” Vladimira Veličkovića u galeriji u Kragujevcu. Publika se ceo sat gurala oko slikara tražeći mu potpis
KAO što je početkom ove godine kragujevačka javnost premijerno videla nepoznate apstraktne pastele Ljubice - Cuce Sokić u kragujevačkoj galeriji “Rima”, tako su u nedelju veče na istom mestu predstavljeni rani radovi akademika Vladimira Veličkovića. Četiri crteža i sedam slika nastalih od 1958. do 1964. do sada su mogli da vide samo posetioci doma Veličkovićevih. - To su dela iz mog beogradskog doma i ko tamo nije dolazio nije imao priliku da ih vidi, a i oni koji ih poznaju nisu ih videli sigurno pola veka - kaže za “Novosti” Vladimir Veličković, i napominje da su u ovim radovima sadržani mnogi motivi i simboli koji traju kroz njegovo delo do danas. A, tema je, u najkraćem, kako je rekla Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije otvarajući izložbu - šta čovek radi čoveku. Ona je objasnila da poznaje delo našeg velikog umetnika kojim se posebno, kao psihijatar, bavila pišući o panikama u Veličkovićevom stvaralaštvu. Pešačku zonu u centru grada, pred Galerijom “Rima” zakrčila je publika koja se ceo sat gurkala oko slikara tražeći mu potpis na katalogu ili monografiji koja je istog dana promovisana u svečanoj sali rektorata Kragujevačkog univerziteta. Ovom izložbom Aleksandar Milojević, galerista i kolekcionar priredio je Kragujevcu jedinstven događaj kakav su decenijama ranije mogle da prirede jedino državne ustanove poput muzeja ili gradske galerije, kulturnog centra. Milojević je finansirao i u monografiju posvećenu “stvaralačkom komponovanju” Vladimira Veličkovića, nastalu iz pera Slobodana Lazarevića. Sat pre otvaranja izložbe Veličković je sa vlasnikom galerije i akademikom Nikolom-Kokom Jankovićem “kontrolisao” postavku. Vlada koriguje visine slika i crteža - spušta ih. Pred velikim platnom “Strašilo”, iz 1962... Priseća se odlaska iz Beograda u Hegedušićevu radionicu u Zagrebu... - Tu sam zapravo proslikao. Stajala su nam na raspolaganju velika platna i posebna vrsta tempere koju je mutio sam Hegedušić, i mi po njegovom receptu. Baš nju sam špahtlom naneo na ovu sliku kao podlogu - otkriva nam Veličković dok stoji pred slikom, sećajući se kako se kao student arhitekture motao oko slikara i vajara starije generacije i od njih “kupovao zanat”. U toj ranoj studentskoj fazi druženja nastao je i sjajan mladalački Vladin portret koji je uradio vajar Nikola-Koka Janković kome su se mnogi žitelji Kragujevca na otvaranju Veličkovićeve izložbe u “Rimi” poklonili sa dubokim poštovanjem i uvažavanjem. Uopšte, grad je te večeri vibrirao nekom posebnom svečanom, uzbudljivom atmosferom kakvu stvaraju značajni događaji i veliki umetnici svojim prisustvom.
Jedan od najznačajnijih filmskih festivala u regionu, Festival evropskog filma "Palić", biće održan od 17. do 23. jula na više lokacija kraj jezera Palić i u Subotici. Festivalski program sačinjava devet filmskih selekcija: takmičarski program, Paralele i sudari, Mladi duh Evrope, Novi belgijski film, Novi madjarski film, Eko doks, Dečiji program, Omaž program za dobitnike nagrade "Aleksandar Lifka" i "Erste underground spirit".
Najboljim filmovima u okviru glavnog takmičarskog programa biće dodeljene nagrade: Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju i Specijalnu nagradu za toleranciju medjunarodni žiri kritike dodeliće za najbolji film iz programa "Paralele i sudari". Selekcija Mladi duh Evrope nagradjuje evropskog filmskog stvaraoca nagradom "Erste underground spirit", abiće uručiti i dve nagrade "Aleksandar Lifka" za doprinos evropskoj kinematografiji.
Na 17. po redu Festivalu biće prikazano više domaćih ostvarenja, od aktuelnih filmova renomiranih reditelja, medju njima, Želimira Žilnika i Srdjana Karanovića, do predstavnika nove generacije filmskih stvaralaca, poput Doneta Komljena. U okviru takmičarskog programa festivala biće prikazani filmovi "Žena sa slomljenim nosem", scenariste i reditelja Srdjana Koljevića, i "Besa" Srdjana Karanovića.
Nedavno je, tačnije 11. juna otvorena izložba „Artzept 2009“ u novom izložbenom prostoru koji se nalazi u okviru jedne od „Zepter“ fabrika u industrijskoj zoni Milana. Izložbu čine odabrani radovi umetnika i dizajnera iz sveta pristigli na tematski konkurs internacionalne nagrade za dizajn „Zepter International Design Award“ protekle godine. Tema je bila „Tee for two“ („Čaj za dvoje“), stiglo je više stotina radova, na izložbi je prezentirano njih pedesetak, a među njima i prvonagrađeni rad dizajnera Nebojše Momčilovića (Srbija), drugonagrađena je Lin Fridman Kuhn (Švajcarska) i trećeplasirani Balaž Somlai (Mađarska). Za 2010. raspisan je konkurs na temu „frutiera“ (posuda za voće), a proglašenje nagrada i izložba će biti upriličena u novembru u novootvorenom prostoru „Zepter lifestyle“ u centru Milana.
Upućeni podsećaju da je „Zepter International Desing Award“ prva kulturna inicijativa na polju primenjene umetnosti utemeljena na ideji da spoj estetike i funkcionalnosti stvara predmete koji svakodnevnom životu daju i dodatnu vrednost, kao i na to da projekat datira od 2004. i da je jedan od poduhvata u oblasti kulture i umetnosti po ideji i pod pokroviteljstvom Madlene Cepter. Tema dosadašnjih konkursa bile su šolja, činija sa poklopcem, kutija za biskvite... a očekuju se radovi na raspisani konkurs sa temom „posuda za voće“. Nagrade, prva, druga i treća podrazumevaju i novčanu pritivvrednost od deset, četiri i tri hiljade evra, a Beba Marsano, italijanska novinarka, prilikom otvaranja izložbe je, između ostalog, napomenula da je ova ugledna nagrada sa jedne strane i borba protiv ponižavanja ukusa, a sa druge omogućavanje dijaloga između dizajnera u svetu i istraživanje novih formi u spoju umetnosti i industrijske proizvodnje. „Poput zanimljivog umetnika kakav je bio Fridrih Hundertvaser (1928-2000) koji se plašio, kako je govorio, strašne društvene opasnosti zagađenja ružnoćom, i ova nagrada pokazuje da je dizajn demokratska primena lepote“, kaže ona i dodaje da je sasvim realan san da svaki čovek sebi ulepša dan.
Prva nagrada: Rad Nebojše Momčilovića
Do sada odabrani radovi pristigli na konkurs izlagani su u „Zepterovim“ prostorima u evropskim metropolama. Gordana - Biba Marković, umetnički direktor konkursa, ističe da je bitno što je postavka sada i u izložbenom prostoru fabrike: „Jer tu su opredmećene umetničke ideje nadohvat ruke i pogleda poslovnog sveta koji dolazi u fabriku po prirodi svoga posla, a koji je, razume se, usmeren u tom pravcu. Ideja i jeste da ti predmeti uđu u proizvodnju“.
Srđan Karanović I kada oslikava istinska ljudska osećanja, Srđan Karanović to ne čini na isprazan i pomodan način, već stvara upravo u tolstojevskom maniru, jedan je od komentara Kako pokazuju ankete gledalaca i kritičara, koje se svakodnevno obnavljaju u pres-centrima 32. Moskovskog festivala koji je u toku (od 17. do 26. juna), za sada vode filmovi „Brat” venecuelanskog reditelja Marsela Raskina i „Besa” Srđana Karanovića, koji se takmiči za jednu od prestižnih nagrada ove filmske manifestacije. Da se pita samo publika, ova dva filma bi imala najveće šanse za osvajanje glavne nagrade „Zlatni Georgije”, ali će o tome svoj konačni sud ipak dati festivalski žiri, na čijem je čelu ove godine francuski reditelj i producent Lik Beson. Za Srđana Karanovića i glumca Mikija Manojlovića, koji su predstavljali „Besu” u Moskvi, reakcija publike i ruskih medija kao i gostoprimstvo koje su doživeli na festivalu, kako kažu, ipak je ono najdragocenije. U međuvremenu, objavljene su i prve kritičarske reakcije na naš film. Agencija nacionalnih novosti tako objavljuje da srpska priča „Besa” može da očekuje nagradu „Zlatni Georgije” na osnovu raznih parametara. „Tu je, po svim festivalskim merilima, odličan siže, odličan je i reditelj koji majstorski gradeći kadar, kroz gestove i najtananiju mimiku glumaca, pokazuje čudesne stepene uzajamnog odnosa koji se razvija između glavnih junaka, a tu su i glumci i njihova duboko osetljiva hemija i majstorstvo, što sve daje osnove da se ’Besa’ posebno razmatra. I, na kraju krajeva, glavnu mušku ulogu igra čuveni balkanski glumac, ljubitelj ruske publike Miki Manojlović (Srbin koji, uzgred, igra Albanca). Ove godine on je prvi put doputovao na festival. Tako da ne treba biti prorok – ’Besa’ će sigurno nešto dobiti...” Agencija Itar-Tas navodi i sledeće: „Predviđanje o sudbini glavne nagrade već su iskazali članovi Federacije kino-klubova Rusije. Na njihovom rejtingu prvo mesto zauzima film ’Besa’ poznatog srpskog reditelja Srđana Karanovića...”, dok je na stranicama „Rosijske gazete” moguće pročitati i da je „Prvi dah ozbiljne umetnosti dotakao Moskovski festival na premijeri takmičarskog filma srpskog reditelja Srđana Karanovića ’Besa’, koji nas vraća vek unazad, u godine Prvog svetskog rata.”
Miki Manojlović
U nastavku kritike filma između ostalog piše i i sledeće: „Jedan od najboljih evropskih glumaca Miki Manojlović, kao i njegova partnerka Iva Krajnc, odigrali su tako snažne i upečatljive likove... Karanovićev film, škrt na spoljašnjim efektima, ali brižljiv prema najtananijim prelivima ljudskih stanja i osećanja, poseduje preciznu režiju i odlično razrađenu dramaturgiju odnosa među likovima...” „Novije izvestija” o Karanovićevom filmu beleži: „Posle maksimalno čulne ljubavi u ’Scenama iz postelje’, poželeli smo nešto vazdušasto i bestelesno, i evo ga – ’Besa’ Srđana Karanovića sa Mikijem Manojlovićem u glavnoj ulozi. Film srpskog reditelja Srđana Karanovića iznenada je preokrenuo glavni tok festivalskog programa. Karanovićeva ’Besa’ došla je na festivalski konkurs poslednja, sasvim slučajno, i razbila sve kanone”, navodi se u „Novije hroniki”. „Na prvi pogled nema praktično nikakve akcije, radnja filma je ograničena na jedno dvorište i jednu sobu, ćutanje glavnih junaka je kudikamo izrazitije od njihovih oskudnih jednosložnih dijaloga... Prigušena svetlost zbog koje se film čini crno-belim, a u celini je toliko svetao, blag i simpatičan. Treba reći da je Srbinu Karanoviću uspelo da se podsmehne etničkim stereotipima: glavni pozitivan junak, koji poseduje izuzetnu snagu unutrašnjeg dostojanstva, Albanac je, dok su Srbi prikazani u dijapazonu od dobrog nezlobivog osmeha do podsmešljivog sarkazma i osude...”, navodi se u ovom listu.
Чувена сценска кантата “Кармина бурана” Карла Орфа биће премијерно изведена сутра у Српском народном позоришту. У свим аспектима оригинално дело (језик, музика, начин изведбе) режирала је Соња Вукићевић, диригенткиња је Жељка Милановић, а кореограф Лео Мујић. По јучерашњим најавама готово комплетног ауторског тима СНП, пред публиком ће се наћи дуго најављивана представа која би по својим карактеристикама требало да буде прави хит, што се од Орфовог најпознатијег дела увек и очекује. Хвалећи захтевне покушаје уметника да ураде и покажу нешто што до сад нису имали прилике, в. д. директора СНП Александар Милосављевић апострофирао је диригенткињу Жељку Милановић за посебан допринос у балансирању између захтева музике, режије и кореографије. Она је, пак, рекла да су изузетни захтеви били пред целокупним музичким ансамблом СНП, јер је хор носилац кореографије, а не само певачког дела.
- “Кармина бурана” је жеља сваког диригента јер има ефектне нумере и ефектан ритам који је пресудан за велики утицај на публику. Ритам је прапочетак живота и музике, тако да је Орфова кантата ода ритму - предочила је Жељка Милановић и додала да представе са овако тешким задацима у комуникацији између хора и оркестра намећу нове стандарде. - Није лако спремити ово дело, није лако наћи певаче да певају неке од најзахтевнијих нумера целокупног опуса класичне музике, а СНП је на све то одговорио у потпуности властитим снагама.
Редитељка Соња Вукићевић је навела да јој је рад у СНП био велико искуство, с великим бројем људи, на највећој позоришној сцени Србије, од чега је помало била и уплашена. О самој представи наговестила је да ће за разлику од уобичајеног поимања “Кармине буране” као озбиљне и мрачне открити један свет заљубљивих и лепих људи изнад којих лебди хормонски облак.
Задовољна што ће мишљење о хору као статичној маси коначно бити промењено, диригенткиња хора Весна Кесић-Крсмановић на јучерашњој конференцији за новинаре потврдила је да је психички и физички било тешко одговорити на све ауторске захтеве, али да је уверена у успех и представе и њене поруке. Истичући тежину, али и лепоту “Кармине буране”, мишљење музичара поделио је и солиста Опере СНП Васа Стајкић (баритон), чије ће колеге у представи бити Данијела Јовановић (сопран), Игор Ксионжик и Небојша Шогоровић, уз алтернације Александра Толимира и Ивана Николића.
Костимографкиња Мирјана Стојановић-Маурич која уз сценографа Миодрага Табачког поптписује рад на визуелној компоненти дела, рекла је да је ликовност у првом плану иако је сведена и прочишћена, без претераних спољашњих ефеката. Асистенткиња кореографа Оливера Ковачевић-Црњански, у одсуству Леа Мујића, похвалила је редитељку за проналазак одличног места за балет унутар целог концепта представе и истакла да најбољи играчи СНП дају свој максимум, што у случају “Кармине буране” изгледа јако, јако добро.
Najstarije poznate ikone apostola Petra i Pavla, koje potiču iz 4. veka, otkrivene su u Rimu. Pronađene su u katakombama Rima ispod jedne moderne poslovne zgrade, saopštili su arheolozi.
Restauratori su naveli da su ikone otkrivene uz pomoć nove laserske tehnologije. Veruje se da su nađene ikone ukrašavale grobnicu jedne rimske plemkinje i da predstavljaju najraniji dokaz o privrženosti apostolima u periodu ranog hrišćanstva.
Nikita Mihalkov i Juraj Herc nagrađeni u Karlovim Varima
Nikita Mihalkov i Juraj Herc nagrađeni u Karlovim Varima
Danas 22.06.2010 15:18
Nikita Mihalkov Ruski i češki reditelj Nikita Mihalkov i Juraj Herc ovogodišnji su dobitnici nagrade "Kristalni globus" za doprinos svetskoj kinematografiji koja se dodeljuje na filmskom festivalu u Karlovim Varima. Glavna zvezda 45. Međunarodnog filmskog festivala u Karlovim Varima, koji se u toj češkoj banji održava od 2. do 10. jula, biće britanski glumac Džud Lo, rekao je danas na konferenciji za novinare predsednik Festivala Jirži Bartoška. Britanskom glumcu biće uručena tradicionalna nagrada predsednika karlovarskog festivala. Ove godine festival nudi publici 180 filmova, od kojih će 50 biti svetske ili međunarodne premijere, rekla je programska direktorka festivala Eva Zaoralova. U takmičarskom programu festivala za "Kristalne globuse" nadmetaće se 12 ostvarenja, među kojima je i film hrvatskog reditelja Rajka Grlića "Neka ostane među nama", snimljen u koprodukciji sa Srbijom i Slovenijom. U jednoj od glavnih netakmičarskih selekcija festivala "Horizonti" biće prikazana i srpsko-albanska koprodukcija "Medeni mesec" Gorana Paskaljevića, dok će film Srđana Koljevića "Žena sa slomljenim nosem" biti prikazan u takmičarskoj selekciji "Na istok od Zapada". Taj program je za svetsku filmsku kritiku najatraktivniji jer predstavlja najzanimljivija ostvarenja iz postkomunističkih kinematografija. Producenti iz Srbije učestvovali su u snimanju još jednog filma - "Ostavljeni" reditelja Adisa Bakrača iz Bosne, koji će, takođe, biti prikazan u selekciji "Na Istok od Zapada".
Tradicionalni festival će biti održan od 25. do 27. juna u Muzeju afričke umetnosti "Afro festival" počeće tribinom pod nazivom "Adrenalin Afrika" o doprinosu Afrike pop-kulturi u 20. veku i o muzičkim pravcima koji su se poslednjih decenija iskristalisali na tom kontinentu.
Iste večeri biće prikazan i film "A Visit To Ali Farka Toure" koji govori o životu malijskog gitariste, pionira desert bluza Alija Farka Turea, a istovremeno pruža uvid u različite kulture i narode koji žive između pustinje i reke Niger u severnom Maliju, najavljeno je iz Muzeja afričke umetnosti.
U subotu, 26. juna biće održan "Afrički bazar" - prodajna izložba umetničkih i zanatskih predmeta, maski, skulptura u kamenu i drvetu, rukom pravljenih i bojenih tkanina, slika, nakita i dekorativnih predmeta za enterijer.
U okviru izložbe, koja je u toku, "Frizerske i berberske table Afrike" autorke Nataše Njegovanović Ristić, za 26. i 27. juni, je najavljen program "Dobar frizer ovde!" - demonstracija afro-stilova friziranja, uz učešće Afrikanki i beogradskih frizera koji će posetiocima kreirati afro-imidž. Najavljeni su i specijalni gosti koji će posetiocima kanirati motive iz riznice afričkog bodi art-a.
Najznačajniji dan Festivala je "Durbar" - dan prijateljstva, muzike i plesa. Posetioci će, 27. juna, imati priliku da uživaju u bogatstvu afričke kreativnosti kroz simbole kao što su kente iz Gane, kasai velvet u Kongu, đelaba i kaftan sa severa Afrike, egipatske raznobojne arabeske, indigo tkanine iz Gvineje, štampani tekstil iz Angole.
Afro festival je kulturna manifestacija koja se jednom godišnje organizuje u Muzeju afričke umetnosti i predstavlja jedinstven program, kako u zemlji tako i u širem regionu.
Izložba skulptura vajara Petra Palavičinija (1887-1958) biće otvorena 1. jula u Galeriji RTS (Radio-televizija Srbije). Na izložbi će biti predstavljeno 26 skulptura Petra Palavičinija iz različitih perioda stvaralaštva, rađenih u kamenu, bronzi, drvetu i mermeru, kao i nekoliko ulja na platnu iz kolekcije porodice Palavičini, saopštili su organizatori. Petar Palavičini rođen je 1887. godine na ostrvu Korčula, a umro je 1958. u Dubrovniku.
Studirao je na Vajarskoj školi u Horžicama (Češka), a od 1909. na Likovnoj akademiji u Pragu kod profesora Jozefa Vaclava Mislbeka. Na izložbi apsolvenata u Beču 1914. godine za portret jugoslovenskog revolucionara Ljube Leontića dobio je nagradu.
Zahvaljujući zalaganju vajara i profesora na Praškoj akademiji Vlaha Bukovca poverena mu je izrada monumentalnog spomenika pravniku i političaru Valtazaru Bogišiću u Cavtatu.
Prag, njegovi muzeji i izložbe pariskih velikana moderne, kao i studijska putovanja po Nemačkoj i Italiji, imali su trajan uticaj na likovnu kulturu mladog Palavičinija.
U Pragu je imao i prvu samostalnu izložbu, 1919. godine. Dve godine kasnije trajno se nastanio na Kopitarevoj gradini u Beogradu, gde je 1928. sagradio porodičnu kuću s ateljeom. Ta adresa je ubrzo postala stecište intelektualnog Beograda.
Od 1925. do 1937. bio je uspešan profesor na Umetničkoj školi i jedan od osnivača grupe "Oblik".
Period do početka Drugog svetskog rata bila je njegova zrela faza, sa zapamćenim "palavičinijevskim figurama": forme harmonično vertikalne, obrada blago stilizovana. To je bila koncepcija poetske vizije mladosti.
Godine posle Drugog svetskog rata proveo je u Beogradu, radeći mnogo manje portrete poznatih ljudi i velike spomenike.
Kraljevska porodica Karađorđević bila je veliki poštovalac Palavičinijeve umetnosti. Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević odlikovao ga je 1925. godine ordenom Svetog Save.
Voleo je Dubrovnik, u kojem je proveo poslednje godine.
