Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Opera Zorana Tairovića u novosadskoj Sinagogi (tekst i video)
Opera Zorana Tairovića u novosadskoj Sinagogi
RTV 17.06.2010 20:48
Opera “Invizibl džipsi“ autora Zorana Tairovića biće prikazana u ponedeljak 21.juna u 21 čas u novosadskoj Sinagogi. Opera se izvodi pod pokroviteljstvom grada Novog Sada a na inicijativu Gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu i Gradske uprave za kulturu. Sav novac od prodatih ulaznica namenjen je Udruženju građana Alchajmer. Opera „Invizibl džipsi“ svetsku permijeru imala je pre dvadesetak dana u Pragu gde je postigla veliki uspeh. "Reč je o toploj o romskoj porodici i odnosima unutar njenog sistema vrednosti." Humanitarnim izvođenjem želja je da se ukaže na probleme sa kojima živimo i da se napravi veza između umetnosti i socijalnog života, a prihod je namenjen Udruženju Alchajmer. Ulaznice se mogu kupiti u Muzičkoj omladini Novog Sada po ceni od 500 dinara.
Srpski filmovi na 17. festivalu evropskog filma Palić
Srpski filmovi na 17. festivalu evropskog filma Palić
Glas javnosti 17.06.2010 11:55
Na 17. festivalu evropskog filma Palić, koji će biti održan od 17. do 23. jula, biće prikazano više filmova srpskih reditelja, među kojima su i filmovi Želimira Žilnika, Srđana Karanovića, Srđana Koljevića i drugih, najavili su organizatori. U saopštenju se navodi da će u okviru takmičarskog programa Festivala biti prikazani filmovi "Žena sa slomljenim nosem" scenariste i reditelja Srđana Koljevića i "Besa" Srđana Karanovića.
"Žena sa slomljenim nosem" je drugo rediteljsko ostvarenje scenariste Srđana Koljevića, koji se bavi preplitanjem priča o nekoliko junaka čiji se životi nepovratno menjaju nakon samoubistva mlade žene koja za sobom ostavlja bebu. U glavnim ulogama našli su se Nada Šargin, Nebojša Glogovac, Anica Dobra, Branka Katić i Vuk Kostić.
Film "Besa" Srđana Karanovića nastao je u koprodukciji Srbije, Slovenije, Francuske, Mađarske i Hrvatske, i on kroz priču o rađanju nedozvoljene ljubavi između Albanca Azema i Slovenke Lee u osvit Prvog svetskog rata sagledava kulturnu i nacionalnu napetost na prostoru Balkana.
Glavne uloge u filmu tumače Predrag Miki Manojlović, Iva Krajnc, Radivoje Bukvić i Nebojša Dugalić.
U takmičarskoj selekciji "Paralele i sudari" biće prikazani filmovi "Stara škola kapitalizma" Želimira Žilnika i "Neke druge priče" rediteljki Ane Marije Rosi (Ana Maria Roši), Ivone Juke, Ines Tanović, Marije Džidževe i Hane Slak (Hanna Slak).
Igrano-dokumentarno ostvarenje "Stara škola kapitalizma" kritički se bavi stanjem tranzicije i položajem revoltiranih radnika u savremenom društvu. U filmu su učestvovali Živojin Popgligorin, Robert Paroci, Zoran Paroški, Lazar Stojanović, Branimir Stojanović, Ernest Larsen, Tomislav Milankov i drugi.
Omnibus "Neke druge priče" nastao je u koprodukciji Slovenije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije, a film se bavi temom trudnoće i rađanja kroz pojedinačne ženske sudbine.
U glavnim ulogama našli su se Nera Stipičević, Goran Bogdan, Nataša Ninković, Sergej Trifunović, Nina Violić, Feđa Štukan, Iva Zendelska i Lucija Šerbedžija.
Trokut i Lauer Izložba seta radova Vladimira Dodiga Trokuta pod zajedničkim nazivom „Zimnica za intelektualce” biće otvorena večeras u „Magacinu” (Kraljevića Marka), a autora će predstaviti Slavko Timotijević i Radonja Leposavić. Zbog vrućine program počinje u 21 čas, a osveženje sledi uz „rajnski rizling”. Reč je o drugom panelu Trokutovih radova pod nazivom „Ship karta za intelektualce”, čime se referira na veliki odliv mladih intelektualnih snaga u svim zemljama bivše Jugoslavije. Na ovoj izložbu Trokut će izložiti sklop radova koji reprezentuju njegove aktivnosti, od zimnice za intelektualce do muzejske patke, postaviće instalaciju „Prodavaonica cimetne boje Bruno Šulc”, a uveče će izvesti performans pod nazivom „Ptice ubijaju, zar ne”.
- Godine 1972. Vladimir Dodig Trokut je konstituisao „Antimuzej”, prvu privatnu inicijativu na teritoriji SFRJ koja podrazumeva odgovorno, stručno i sistematsko bavljenje problemima savremene umetnosti, muzeologije, intelektualnog vlasništva, kao i svih onih pojava izvan rigidnih institucionalnih sistema - kaže Timotijević.
Pokretanjem „Antimuzeja” Dodig je ukazao na ogromno polje kreativnosti koje ostaje izvan pažnje klasične muzeologije.
- Projekat „Zimnica za intelektualce” deo je saradnje dve kultne art institucije bivše Jugoslavije - galerija „Podroom” iz Zagreba i „Happy Gallery” iz Beograda, koje su ili ugašene ili su zbog promene karaktera institucije radikalno promenile programski profil. Tim programom ujedinjuje se i ponovo kreira dislociran prostor umetnosti koji će afirmisati aktivnosti mladih iz Srbije, Hrvatske, svih zemalja bivše Jugoslavije i regiona - objašnjava autor projekta.
Izložba povodom 150 godina Srpske crkvene opštine u Beču
Izložba povodom 150 godina Srpske crkvene opštine u Beču Blic 18.06.2010 22:32
Katedrala Svetog Stefana u Beču Izložba "Srbija - kulturna spona Istoka i Zapada" u okviru koje će biti predstavljena srpska kultura od osnivanja prve srednjovekovne srpske države do danas, biće otvorena 29. juna u Beču. Izložba povodom 150. godišnjice Srpske pravoslavne crkvene opštine Sveti Sava u Beču biće organizovana u Muzeju Katedrale Svetog Stefana u Beču i trajaće do 30. oktobra, saopštila je Matica srpska.
Izložba će biti održana pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Borisa Tadića i predsednika Austrije Hajnca Fišera, a njeno organizovanje povereno je Matici srpskoj.
U pripremu izložbe uključeni su i Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti, Narodni muzej u Beogradu, Galerija fresaka, galerija i muzej Matice srpske, Muzej Srpske pravoslavne crkve, Srpska pravoslavna crkvena opština u Beču i Nacionalna biblioteka Austrije.
Kako je saopšteno, izložba će biti otvorena 29. juna, u prisustvu visokih zvaničnika obe države, crkvenih velikodostojnika, diplomatskog kora i velikog broja zvanica iz javnog života Srbije i Austrije.
Na otvaranju će govoriti: nadbiskup bečki kardinal Kristof Šenborn, episkop bački Irinej Bulović, predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Austrije Hajnc Fišer.
Соња Вукићевић Нема ту неке велике приче, "Кармина бурана" је ода животу, ода љубави, обичним људима и њиховим свакодневним срећама и несрећама - усхићено тврди наша позната балерина, кореографкиња и редитељка Соња Вукићевић, која у Српском народном позоришту приводи крају припреме музичко-сценског спектакла Карла Орфа. Након скоро двогодишњих преговора, припрема, потешкоћа, СНП ће ипак у овој сезони забележити премијеру чувеног Орфовог дела, које ће ујединити Оперу и Балет наше националне театарске куће. Датум премијере је 24. јун, а прва реприза је на програму 26. јуна.
Соња Вукићевић објашњава да је у сложеном послу организовања неколицине радних јединица Српског народног позоришта она задужена за режију и кореографију оперског дела приче. Кореографију балетских играча потписује Лео Мујић и он је свој посао већ завршио, док ће оркестром дириговати Жељка Милановић.
- Времена је мало, али мислим да успевам да направим своју причу у коју сам кренула од чисте импресије Орфових композиција данас, што је за последицу имало да представом покушамо да славимо живот, мушкарце и жене као прелепа бића која кроз љубав свој резултат имају у деци. Зато ће костими и шминка бити у стилу екстравагантног Галијана, зато неће бити места тузи или озбиљним тоновима како је "Кармина бурана" у популарној култури најчешће и приказивана - каже Соња Вукићевић.
Иако је Карл Орф "Кармину бурану" написао као сценску кантату, дакле као музику "упаковану" са сликама (сценским дејством), она је најчешће извођена статично - уз помоћ хора и оркестра, а чак и као таква увек је пролазила запажено. У СНП су се потрудили да се дело изведе уз помоћ балетских играча, комплексније, захтевније, самим тим и привлачније, атрактивније за публику. Колико ће солисти Опере и Балета, хор и оркестар успети да одговоре високо постављеним захтевима остаје да се види на премијери, а до тада редитељка Соња Вукићевић открива да је начинила један необичан потез и "натерала" хор да игра.
Dobrici Ćosiću uručena ruska medalja Blic 18.06.2010 22:35
Piscu i akademiku Dobrici Ćosiću večeras je u Ambasadi Rusije u Beogradu uručena jubilarna "Medelja 65 godina pobede u Velikom otadžbinskom ratu od 1941. do 1945. godine". Ambasadar Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin rekao je večeras prilikom dodele medalje da je to medalja "za vojnike, ma kakvog zvanja oni bili".
Konuzin je podsetio da je Ćosić kao vojnik učestvovao u Drugom svetskom ratu.
"Ćosić je bio, kako šef države, tako i opozicioni lider. Ali bez obzira na ulogu koju je trenutno imao, uvek je bio veran sebi, služio je svom narodu i branio svoju pravdu", kazao je ambasador.
"Ćosić je kao retko ko oslikao (u svojim delima) srpski nacionalni mentalitet, istorijsku dramu svog naroda. Kroz svoj um i srce tražio je ljudsku patnju, čovekova traganja, moralnu bol naroda zbog poraza, raskola, nesreća i nepravdi", rekao je Konuzin.
"Svetu u kome se pojačanim naoružanjem nastavlja hladni rat koji može imati kataklizmični ishod borba za aktivnu i saradničku koegzistenciju i mir postaje sveljudski zadatak", kazao je on.
Ćosić je rekao da je ubeđen da je uslov opstanka i napretka srpskog naroda da više ne ratuje ni za kakave ideje i ni za čije intrese.
Medalju koju je dobio prema ukazu predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i koju je nazvao medaljom za pobedu nad fašizmom, Ćosić će sutra odneti u Vojni muzej jer, kako je rekao, to priznanje pripada srpskim antifašistima.
Doajen srpskog slikarstva Sava Stojkov predstavio je 20 svojih slika, beogradskoj publici u utorak uveče, u kući kralja Petra Prvog u Beogradu. Iako je bilo najavljeno, 85-godišnji umetnik se ipak nije pojavio na svečanom otvaranju, ali su njegova dela rađena tehnikom ulje na platnu, govorila umesto njega. Gotovo tropska vrelina nije sprečila Beograđane da dođu na izložbu i uživaju u izuzetnim pejzažima.
Sava Stojkov je jedan od najpoznatijih slikara srpske naivne umetnosti, a osim samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, učestvovao je i na 550 grupnih, a dobitnik je i brojnih nagrada i priznanja.
Programi „Zato što volim Skadarliju" ispred Kuće Đure Jakšića
Programi „Zato što volim Skadarliju" ispred Kuće Đure Jakšića Studio B 18.06.2010 11:53
Turistička organizacija Beograda, tokom prolećno-letnje sezone, muzičko-scenskim i poetskim programima pod nazivom „Zato što volim Skadarliju" subotom od 19 časova unapređuje kulturni ambijent ove boemske četvrti ispred Kuće Đure Jakšića. Tako će se u subotu 19. juna predstaviti jedan od najatraktivnijih mladih ansambala perkusionista, koji beleži i svetsku karijeru. Potekao je iz Muzičke škole „Stanković" sa kojom je u neraskidivim vezama. Repertoar ansambla sastoji se od specijalno aranžiranih kadenci koje uključuju i koreografije, stoga SPE predstavlja jedini sastav tog tipa u ovom delu Evrope.
Trenutno broji 14 članova, sa tendencijom da taj broj raste.
Сваке године у мају и јуну током шест недеља на бечким позорницама гостују многобројни светски уметници из области позоришта, плеса и музике. Фестивал назван “Винер фествохе” службено постоји од 1951. године, иако су се нека догађања одржавала већ заправо од краја двадесетих година прошлог века и последњих година бележи посету од 180 хиљада. На овогодишњој манифестацији посебан програм посвећен је радовима редитеља из бивше Југославије, али само онима који су рођени седамдесетих година. Публици “Винер фествохе” је тако покушано понудити перспективе људи који су одрасли у заједничкој, социјалистичкој држави, а данас се (не) морају или (не) могу уклопити у различите националне идентитете.
Програм назван “Генерацион екс (Ју)” који је насловом алудирао и на искљученост, непознаницу, посебност генерација бивше Југославије, садржао је представе Томија Јанежича, Саше Асентића, Оливера Фрљића, Сање Митровић, Дејана Калуђеровића и Александра Николића, а сви заједно обратили су се публици и путем разговора, приређеног у “Винер фествохе ланџ”.
Плес с духовитим коментарима Дневник 21.06.2010 08:42
Чему нова критика? Ово питање поставила је редакција часописа за позоришну уметност “Сцена” и одговоре на њега објавила у новом броју 1-2 за ову годину, недавно представљеном на Стеријином позорју. На ово питање, пишући у првом реду о обновљеној верзији мјузикла “Коса” у Атељеу 212, одговарају “нови и најмлађи” критичари који тек почињу (и настављају) да се баве тиме: Тамара Барачков, Дуња Петровић, Ана Исаковић, Лука Курјачки и Слободан Обрадовић.
Портрет перформера Саше Асентића на страницама овог броја”Сцена” нуди читаоцима кроз приказ његовог истраживачко-уметничког рада који исписује Бојана Бауер. Објављен је и интервју Бојане Бауер, Саше Асентића и Ане Вујановић, написан за часопис о уметности “ТЕАМ”. “Сцена” нуди и извод критика о перформансу Саше Асентића “Моја приватна биополитика”, међу њима и ону Андража Голца из Љубљане који подсећа да “Саша Асентић пред нас поставља плес с коментаром. Код њега тело говори, а када говори, говори о себи. Уместо тела пред дискурсом, /присутности пред језиком) овде нам нуди тело у дискурсу. Могли бисмо рећи да је реч о перформансу - предавању, али то не би било довољно тачно. Суштина је, дакле, у плесу и то оном који је, уз духовите коментаре Асентића, присутан у својој одсутности”. О професији перформера “Сцена” у овом броју објављује текст Блажа Лукана.
Драма “Радничка хроника” Петра Михајловића, награђена на конкурсу Стеријиног позорја за најбољи домаћи драмски текст у 2009, у целости је објављена у овом броју “Сцене”, уз разговор са лауреатом. Такође је у целости објављена и драма “5дечака.си” Симоне Семенич.
У рубрици “Шекспирологике” Снежана Удицки бави се деконструкцијом бинарних опозиција и тумачења хомоеротских пријатељстава у Шекспировим комедијама “Како вам драго” и “Млетачки трговац”. Дебору Картмел занимају Шекспир, филм и насиље: насиље над Шекспиром, како гласи наслов одломка из њене књиге “Тумачење Шекспира на платну”. Како она подсећа, број становника погубљених у елизабетанском периоду и током владавине краља Џејмса је запрепашћујући...кад би се данашње становништво у сличној размери осуђивало на смрт, сваке године у просеку би барем 4.599,17 људи било погубљено као злочинци, још 98,29 било би здробљено на смрт, а 2.178,88 скончало би у тамници. Вероватно је немогуће утврдити какав је био Шекспиров став према склоности ка насилним казнама тог раздобља. Насиље је у многобројним појавним облицима несумњиво било средство контроле становништва”.
Белешке о позоришној сезони 1900 - 2000 у другом наставку исписује Светислав Јованов, а “Сцена” подсећа и на вести из најновије сезоне, као и на нову театарску литературу.
У рубрици “Ин мемориам” часопис одаје почаст сценографу Владимиру Маренићу и редитељу Радославу Златану Дорићу.
