Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Tradicionalna kulturna manifestacija "Jefimijini dani" otvorena je u Trsteniku izložbom beogradske slikarke Radojke Samardžije pod nazivom "Triptih iskona". Umetnica se predstavila sa 52 platna, od sasvim malih, do veoma velikih formata, slikanih u njenom originalnom likovnom izrazu jer u svojim stvaralačkim ciklusima kao osnov koristi religiozne teme i svetovnu poruku. Koristeći simbole pravoslavlja kao lajtmotiv, slikarka u platna često utka lik Bogorodice Odigitrije, njene zaštitnice i večite inspiracije - istakla je otvarajući ovu izložbu Emina Ćirić, istoričarka umetnosti.
Izložba u Trsteniku prva je u nizu izložbi kojima će se slikarka predstaviti u galerijama širom Srbije jer su njena dela već viđena u Beogradu, Banjaluci, na Svetom Stefanu, u Torontu, Čikagu, Ženevi, Bernu, Najšatlu, Budimpešti… Poznavaoci vrhunske umetnosti, kao i oni sa skromnijim znanjem posle svake izložbe imaju isti komentar: lepo. Tim osećanjem očaraju batici koje ova pedantna i strpljiva umetnica oslikava već deceniju.
Skulptura glave žene koju je u mladim danima izvajao čuveni italijanski slikar Amadeo Modiljani (1884-1920), prodata je na aukciji u Parizu za 43,18 miliona evra, što je sedam puta više od procene, saopštila je kuća Kristi.
Nastalo između 1910. i 1912. godine, ovo delo čiji je kupac želeo da ostane anoniman, postiglo je dva rekorda - najvišu cenu za neko umetničko delo prodato na aukciji u Francuskoj i svetski rekord za neko Modiljanijevo ostvarenje.
Glava urađena u kamenu, visine 65 centimetara, bila je deo zbirke jednog francuskog kolekcionara i biznismena preminulog 1977. godine, prenele su strane agencije.
"Ova glava je simbolična za delo Midiljanija koji se u ranoj mladosti bavio skulpturom i želeo da se suprotstavi industrijskom delu Rodena", izjavila je direktorka odseka za impresionističku i modernu umetnost kod Kristija.
Skulptura glave koja je izazvala veliku senzaciju prilikom prvog predstavljana na Jesenjem salonu u Parizu 1912. godine, odredila je kasniji Modiljanijev pikturalni opus, kazala je ona.
Modiljani je poznat po slikama na kojima je predstavljao duga lica sa bademastim očima, tankim usnama, dugim nosevima i vratovima. Pod velikim uticajem Brankuzija kog je upoznao u Parizu 1909. godine, Modiljani je kao i njegov uzor vajao direktno u kamenu. Od dvadeset i sedam skulptura koje mu se zvanično pripisuju, deset se još uvek nalazi u privatnim zbirkama.
Suzana Šuvaković-Savić, pred desetu godišnjicu “Boema”, priča o nastupima Italiji, ali i u Seulu, gde je ovu ulogu izvela pred 10.000 gledalaca ULOGOM Mimi koju će otpevati u sredu uveče na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, sopran Suzana Šuvaković-Savić pridružiće se obeležavanju decenije od premijere opere “Boemi” Đakoma Pučinija, u režiji Predraga Protića. Ovim “rođendanskim”, inače trideset četvrtim izvođenjem ove postavke popularnog dela, dirigovaće Dejan Savić, a nastupiće i solisti Dejan Maksimović, Vladimir Andrić, Predrag Milanović, Vuk Matić, Snežana Savičić-Sekulić, Miodrag Matić, Ljubodrag Begović i Nebojša Babić. Umetnica koja kao Mimi godinama oduševljava beogradsku publiku, pevala ju je vrlo često i na italijanskim scenama, doživevši sjajne kritike u tamošnjoj štampi. Kao jednu od simpatičnijih pamti onu gde je, uz pohvale njenom izvanrednom registru, navedeno da je Suzana lik “donela tako da su svi u publici poverovali da je ona - prava Mimi”. Upravo u “Boemima”, ali u roli Muzete, nastupila je 2003. na spektakularnoj priredbi u Seulu pred 10.000 gledalaca u za tu priliku specijalno opremljenoj Olimpijskoj gimnastičkoj dvorani, a u maju 2004. i u olimpijskoj Atini sa operom “Pinokijeve avanture”. Suzana, koja se može pohvaliti i izuzetno bogatom koncertnom karijerom, u petak će u Domu Vojske Srbije održati koncert sa Vladimirom Andrićem i Dušanom Plazinićem, kolegama iz Beogradske opere. - Andrić i Plazinić su mladi, izuzetno talentovani umetnici, koji trenutno nose repertoar naše operske kuće. Biće to naš doprinos obeležavanju Svetskog dana muzike, koji se proslavlja 21. juna, a izvešćemo najlepše pesme, omiljene arije i duete Pučinija, Leonkavala... - otkriva umetnica koju već u subotu očekuje i nastup u operi “Pajaci”, ponovo u glavnoj roli Nede.
Bogatim programom Institut "Servantes" u Beogradu obeležiće međunarodni Dan španskog jezika, 19. juna, u prostorijama tog instituta. - Institut "Servantes" u Beogradu priprema za 19. jun bogat kulturni program namenjen publici različitih profila koji govore ili vole španski jezik i hispansku kulturu - piše u saopštenju Instituta. Program obuhvata radionice, igre, program za decu, degustaciju vina, predavanje i muzički program na žurci Instituta "Servantes". Instituta je saopštio će Dan španskog jezika biti obeležen u 73 instituta "Servantes" u svetu.
Novosadsko pozorište izvešće večeras predstavu „San letnje noći”, bez teksta, samo pokretima Da li je ljubav greška, ili je ponekad samo grešna? Da li je, samo ako je grešna, ljubav prava? Jesu li greška u ljubavi tek poneki ljudi kad se u grešnoj ljubavi nađu? Ja volim tebe, a ti njega. On, pak, voli njega, a ne nju... Ups! Koja je moja srodna duša?Je li sve, ipak, moguće, kad magija svoje prste umeša? Odgovore na ova (večna) pitanja pokušaće da dočara glumački ansambl Novosadskog pozorišta (Ujvideki sinhaz) koji će večeras od 19 časova izvesti premijerupredstave „San letnje noći” u režiji Zoltana Puškaša. Zašto dočara? Pa čuveni komad Vilijama Šekspira biće ispričan bez teksta, samo pokretima, kao takozvana koreodrama, ili približnije – mjuzikl, sa bogatstvom stepa, tanga i savremenog plesa... U svakom slučaju, interesantno i za stručnu i za laičku publiku, za šta su se, pored glumaca i Puškaša, još potrudili mađarski koreografi – dvostruki svetski prvak u stepu Laslo Bobiš, svetski prvak u tangu Laslo Budai i Ildiko Đeneš, koja jepre tri godine osvojila Sterijinu nagradu za predstavu, takođe Novosadskog pozorišta „Roki horor šou”, i autor muzike – mladi argentinski kompozitor Andres Mariano Ortega. –Nema ljubavi u ovom našem vremenu, iščezava sa lica zemlje, a ako je negde i ima, ona je tek u naznakama… Sve se kupuje i prodaje… Nema čak ni seksa, i on se pretvorio u robu, trgovinu... Probao sam, ipak, da napravim predstavu o tome kako jemoguće i drugačije... Da sve može biti bitno drugačije, da mi možemo da budemo bitno drugačiji – kaže za „Politiku” reditelj Zoltan Puškaš. U ovoj urnebesnoj fantazmagoriji igra 16 glumaca: Aron Balaž, Ištvan Kereši, Zoltan Širmer, Atila Nemet, Gabor Pongo, Daniel Husta, Šandor Laslo, Tamaš Hajdu, Tamaš Varga, Livia Banka, Emina Elor, Andrea Jankovič, Agota Ferenc, Terezia Figura, Julia Kokrehel i Gabriel Crnković.Aron Balaž i Andrea Jankovič su nedavnona Sterijinom pozorju dobili nagradu za glumu. –Sa nekim od glumaca već sam sarađivala u protekloj deceniji. Dosadašnji zajednički rad omogućio mi je da upoznam njihovu scensku pokretljivost, ali i njihovu ličnost. Svaka koreografija ima svoju dramaturgiju, uvek mora da govori o nečemu. Ako su pokreti tačni, oni prenose informacije i osećaje koje hoćemo da stignu u svest publike, u njihovu dušu, i tu reč nije neophodna, ističe Ildiko Đeneš, koja je bila koreograf predstava „Starmejkers”, „Kosa”, „Čikago”, „Vrli novi svet”... Kompozitor Andres Mariano Ortega kaže da je potpuno svestan da muzika nikad ne može biti bolja od reči, ali može da se kaže da jedna reč može da se prikaže sa hiljadu zvukova. Otkriva da je komponovao eksperimentišući sa manje-više neodređenim melodijama, trudeći se da postigne mnogo jače, grublje zvukove, sa puno kontrasta, između svetlosti i tame.
Tradicionalnim cvetnim vatrometom, il’ udarom, kako ga neki zovu, dodelom nagrada i izvođenjem kultne predstave „Kate Kapuralica“ Vlaha Stulija u režiji Jagoša Markovića, u produkciji Narodnog pozorišta Sombor, u tom teatru završen je 18. pozorišni maraton, na kome je od 9. do 12. juna odigrano osam predstava i održano niz pratećih programa. Odjekivao je gromoglasni aplauz prepunom salom kada je, kako se to u žargonu kaže, u sitne sate, iza dva sata posle ponoći, 13. juna, na poklon izašla glumačka ekipa čuvene „Kate...“, kada je tradicionalni cvetni vatromet zasipao sve na bini, kada su proglašavane i uručivane nagrade. Mnogobrojni pozorišni svet i publika, razume se, okupili su se tih dana, a posebno te noći, da gledaju predstave, pričaju o pozorištu, druže se, pljeskom pozdrave nagrađene.
Prestižno priznanje „Nikola - Peca Petrović“, koje je od 2000. bijenalno, za najuspešnijeg pozorišnog menadžera pripalo je Anji Suši, čelniku Malog pozorišta „Duško Radović“.
Milivoje Mlađenović, čelnik „Sterijinog pozorja“ i predsednik komisije koja je odlučivala o laureatu, istakao je u obrazloženju njene iskorake i domete u umetničkom i organizacionom smislu, edukativne poduhvate, saradnju sa teatrima u okruženju i Evropi.
U izjavi za „Blic“ Anja Suša, između ostalog, kaže da ju je nagrada iznenadila jer nije ni znala da je u konkurenciji: „Veoma me obradovalo priznanje, ne toliko kao meni lično koliko kao priznanje instituciji Malog pozorišta ‘Duško Radović’. Kao i svi ljudi koji se bave pozorištem za decu i mlade, imam taj tzv. vijetnamski sindrom, odnosno osećanje da smo skrajnuti, da nas posmatraju iz ograničene vizure, da postoji niz predrasuda. Dakle, tim pre mi je drago da u konkurenciji sa svima drugima bude nagrađeno pozorište za decu i mlade. Tačnije, da je prepoznato sve ono što sam proteklih osam godina radila u ‘Radoviću’, a za šta nisam uvek bivala sigurna da li u dovoljnoj meri, kako se to kaže, prelazi rampu.“
Nagrađeni glumac i glumica somborskog pozorišta, za koje publika nije štedela aplauza, jesu Saša Torlaković i Ivana Jovanović za uloge u predstavi „Nora“ Henrika Ibzena u režiji Predraga Štrpca.
Izložba na Baldenejskom jezeru Nemački grad Esen, uz mađarski Pečuj i turski Istanbul ove godine je proglašen za kulturnu prestonicu Evrope. U Esenu su ozbiljno shvatili zadatak, pa taj grad tokom čitave godine nudi bogat kulturni program. Baldenejsko jezero je posebna atrakcija. Na njemu je još početkom godine osvanulo pet omanjih veštačkih ostrva, koji su u međuvremenu postali prostor za izlaganje umetničkih dela.
Da biste stigli do nekog od tih ostrva, morate se upustiti u vožnju čamcem. To mogu da budu i pedaline, što je samo po sebi već dovoljno atraktivno za celu porodicu. Oduševljeni su svi koje na prvom mestu zanima umetnost. Izložbeni prostor od 300 kvadratnih metara je pun pogodak, smatra Norbert Bauer, koji je taj projekat i osmislio:
Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Norbert Bauer
„Za mene je važno da su izložena dela ’dodirljiva’ odnosno da se mogu doživeti. Umetnost je i zabava i zato mi se dopada što ovde na ostrvu mogu da vidim i decu koja se igraju. Umetnost ne sme biti preterano ozbiljna“, smatra Bauer.
Privući posetioce
Sa brane jezera dugog šest kilometara, Johanes Limbek uživa u pogledu na veštačka ostrva. Jedno liči na ledeni breg, drugo na podmornicu, treće na letnjikovac, naredno na prastaro vodovodno postrojenje.
„Kakav je učinak ove ideje, u ovom trenutku vam ne mogu reći. Ali mislim da je većini prijatno da ovde zastanu i za promenu uživaju u nešto drugačijem pogledu“, kaže Limbek. On je samo jedan od tri miliona posetilaca koji svake godine dolaze na Baldenejsko jezero.
Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:
Verovatnoća da bi u to vreme neko od njih posetio neki muzej u Esenu, prilično je mala. Zato je Bauer došao na ideju da umetnička dela izloži negde drugde: „To je ništa drugo, nego mogućnost da doprete do ljudi koji ne idu u muzeje“, kaže Bauer.
„Mogu, zato što želim i zato što mogu“
Projekt nije nastao preko noći. Bauer je započeo radove još pre pet godina. Uz moto „energija i pokret“ najpre su nastali nacrti za čak 24 ostrva, ali to je finansijski bilo neizvodljivo. Zaživelo je njih pet.
Ostrvo „Ledeni breg“ je u znaku borbe protiv klimatskih promena. U unutrašnjosti se mogu doživeti sve vremenske nepogode. Noću ovde sevaju munje. Tu je potom i sivo-crna kupola koja, nalik nekoj podmornici, izranja iz jezera. Ona bi trebalo da ukaže na problem sukoba u svetu i borbe za energetske resurse, kaže Holger Krisman portparol Rurskog ostrvskog arhipelaga.
„Međutim, efekat koji smo hteli da postignemo je taj da već čim kročite u taj objekat, sve izgleda drugačije. Trebalo bi da vas podseti na neku kapelu, na neki crkveni prostor“, kaže Krisman.
Na objektu stoji natpis: „Mogu, zato što želim i zato što mogu“. Tu su i brojne fotografije koji oslikavaju ono što svakodnevno viđamo u vestima, sve u formi foto-vitraža.
Сваке године у мају и јуну током шест недеља на бечким позорницама гостују многобројни светски уметници из области позоришта, плеса и музике. Фестивал назван “Винер фествохе” службено постоји од 1951. године, иако су се нека догађања одржавала већ заправо од краја двадесетих година прошлог века и последњих година бележи посету од 180 хиљада. На овогодишњој манифестацији посебан програм посвећен је радовима редитеља из бивше Југославије, али само онима који су рођени седамдесетих година. Публици “Винер фествохе” је тако покушано понудити перспективе људи који су одрасли у заједничкој, социјалистичкој држави, а данас се (не) морају или (не) могу уклопити у различите националне идентитете.
Програм назван “Генерацион екс (Ју)” који је насловом алудирао и на искљученост, непознаницу, посебност генерација бивше Југославије, садржао је представе Томија Јанежича, Саше Асентића, Оливера Фрљића, Сање Митровић, Дејана Калуђеровића и Александра Николића, а сви заједно обратили су се публици и путем разговора, приређеног у “Винер фествохе ланџ”.
Vladimir Bulatović-Vib proglašen je, na osnovu ankete međunarodnog časopisa za humor, satiru i karikaturu “Nosorog”, za najboljeg satiričara svih vremena. Za najboljeg satiričara svih vremena proglašen je Vladimir Bulatović-Vib (1931-1994) iz Srbije, saopštilo je Udruženje književnika Srbije. Na osnovu ankete međunarodnog časopisa za humor, satiru i karikaturu "Nosorog" drugoplasiran je Stanislav Ježi iz Poljske (1909 -1966), a treći Aleksandar Baljak iz Srbije. Na osnovu glasova pisaca humora i satire iz BiH, Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije i Makedonije za najboljeg živog satiričara na "srpsko-hrvatsko-bošnjačko-crnogorskom-kulturnom području" proglašen je Aleksandar Baljak. Drugo mesto osvojio je Aleksabdar Čotrić iz Beograda, a treće Užičanin Rade Jovanović.
Vasko Popa Pesničku nagradu "Vasko Popa" dobio Ivan Rastegorac za knjigu "Glava". Rastegorca žiri ocenio kao jednog od najmarkantnijih predstavnika pesničkog naraštaja. Uglednu pesničku nagradu "Vasko Popa" koja se ove godine dodeljuje 16.put, dobio je Ivan Rastegorac za knjigu "Glava" u izdanju Društva "Istočnik", saopštio je danas na konferenciji za novinare predsednik žirija Radomir Putnik. Rastegorac je istakao da su ovakve nagrade pet minuta radosti za pisce. U žiriju su bili Slobodan Zubanović i Bogdan A. Popović, koji je istakao da je laureat jedan od najmarkantnijih predstavnika pesničkog naraštaja koji je na književnu scenu ušao u drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka. "Protekle četiri godine Rastegorac nastoji da, opirući se tradicionalističkim kanonima i normama, ostvari poetski ambijent primeren duhu našeg vremena poremećenih merila i urušenih standarda i našeg sveta koji rizično poigrava na ivici ambisa. Ambijent iz kog će progovoriti neurotični egzistencijalno ugroženi čovek naše epohe", istakao je Popović. Povodom 15 godina ovog priznanja, predstavljen je zbornik "Sazvežđe Popa" koji je priredio Slobodan Zubanović. U zborniku je po 10 pesama svih dosadašnjih dobitnika: Borislava Radovića, Ivana V. Lalića, Stevana Raičkovića, Milutina Petrovića, Slobodana Zubanovića, Ljubomira Simovića, Novice Tadića, Miloša Komadine, Saše Jelenkovića, Duška Novakovića, Milana T. Đorđevića, Radmile Lazić, Vujice Rešina Tucića, Vojislava Karanovića i Miroslava Maksimovića. Darodavac nagrade je Fondacija Hemofarm, a pokrovitelj opština Vršac, u čijoj će Gradskoj kući nagrada biti uručena 29. juna, na dan rođenja Vaska Pope.
