Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Studentski trg 19, adresa Selenića, Isakovića i Miće Popovića Posle serije tekstova o tome kako je Beograd ostao dužan književnim velikanima, koji su u njemu živeli i stvorili dela neprolazne vrednosti, redakcija „Večernjih novosti“ pokrenula je inicijativu da se na kućama ili zgradama, gde su stanovali majstori pera postave spomen-table. U sredu smo i zvanično uputili predlog Ministarstvu kulture i Skupštini grada Beograda.
Na ovaj način naš list daje svoj doprinos obeležavanju Godine knjige i jezika, koja je počela aprila ove i trajaće do aprila sledeće godine. Ovo ne bi bilo samo vraćanje duga piscima koji su ostavili trajan trag u srpskoj kulturi, već i svojevrsna turistička atrakcija. Za početak predložili smo da se odgovarajuća obeležja postave na zgrade u kojima su živeli: Branislav Nušić (Šekspirova 1), Isidora Sekulić (Vase Pelagića 70), Meša Selimović i Milan Rakić (Jovanova 37-39), Vasko Popa (Bulevar Kralja Aleksandra 26), Stevan Raičković (Svetog Save 19), Brako Ćopić i Desanka Maksimović (Kralja Milana 23), Slobodan Selenić, Antonije Isaković i Mića Popović (Studentski trg 19), Stevan Jakovljević (Avalska 6), Petar Kočić (Černiševskog 15), Jovan Skerlić (Jovanova 42), Dušan Matić (Vojvode Dobrnjca 26), Miloš N. Đurić (Stevana Sremca 3), Milan Kašanin (Hilandarska 30).
Naše zalaganje naišlo je na opšte odobravanje i podršku u najširoj kulturnoj javnosti. Tako dr Radivoje Mikić, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu i jedan od naših najuglednijih književnih kritičara kaže da sa velikim zadovoljstvom pozdravlja inicijativu „Novosti“ i objašnjava:
- Kada je u pitanju književnost i pisci situacija kod nas je već neko vreme veoma nepovoljna, što pokazuje status Zadužbine Miloš Crnjanski, položaj nekih drugih zadužbina, ali i opšti tretman naših književnika i književnosti u javnom životu. Bilo bi dobro kada bi se taj odnos promenio i kada bi naši pisci dobili makar deo onoga što im po značaju pripada. Najmanje što bi moglo da se učini je da se obeleže mesta gde su pisci živeli i radili, jer nema čoveka koji se, kad prođe Prizrenskom ulicom i vidi tablu na zgradi u kojoj je živeo Ivo Andrić, neće setiti ne samo našeg nobelovca, nego i naših drugih pisaca. Posebno su u lošem položaju pisci koji su izvanknjiževnim razlozima bili potiskivani i zaboravljani, jer se danas tome dodaju novi „argumenti“ kako bi se definitivno gurnuli u zaborav. Otuda predlog „Novosti“ zaslužuje punu podršku, i siguran sam da neće izostati od pisaca, kritičara, izdavača, bibliotekara, knjižara i naravno čitalaca.
Pesnikinja i esejista Tanja Kragujević je pre nekoliko godina javno predlagala da Svetogorska ulica promeni ime u Ulicu otvorenog sećanja, jer su u toj ulici jedno vreme živeli Stevan Sremac, Desanka Maksimović, Novak Novak, a u susednoj Palmotićevoj Danilo Kiš. Njen predlog nije urodio plodom i kaže da smo krenuli stazom njenih želja:
- Samo mogu da iskažem svoju podršku i oduševljenje. Često se pitam zbog čega se niko kod nas nije setio da obeleži mesta gde su živeli naši pisci, kao što su to učinili u Rusiji, Francuskoj i Poljskoj. Kod nas ima dosta književnih skupova na kojima dolaze i strani pisci, kritičari i prevodioci, neki od njih bave se i našom književnošću, ali niko ne može da im pokaže adrese naših velikana.
U svetskim metropolama odavno je praksa, da se obeležja postavljaju ne samo domaćim, već i stranim piscima i umetnicima, pa tako naš Dositej ima svoju ploču u Londonu, Branko Radičević u Beču, Ruđer Bošković u Parizu.
Pre četiri godine, kada je Loran Le Bon, imenovan za upravnika Centra „Pompidu“ u Mecu, s građanima raspravljao o budućnosti novog muzeja, ovi su otvoreno iskazivali sumnju govoreći: „Arhitektura i može biti valjana, ali ćemo imati pravo isključivo na dela druge kategorije“. Epilog je sasvim suprotan. Juče, na vernisažu gde je govorio Nikola Sarkozi, pod aerodinamičnim zdanjem koje su projektovali Šigeru Ban i Žan de Gastin, izloženo je 800 umetničkih dela, dobrim delom pozajmljenih iz pariskog Bobura, s potpisom 150 umetnika, od Kandinskog i Pikasa do savremenog vajara Danijela Birena.
Naglasak arhitekture Centra „Pompidu“ u Mecu je na drvenoj krovnoj strukturi dugačkoj 77 metara, nalik na kupasti šešir, ispod koje se nalazi izložbeni prostor od 5.000 kvadratnih metara. Ovo ga u startu kvalifikuje kao muzejsko zdanje pred kojim je lepa izlagačka budućnost.
Pitanje koje, međutim, šira javnost postavlja, glasi: zašto je kao prvi korak ka najnovijoj decentralizaciji sedišta „Žorž Pompidu“ odabran baš Mec. Odgovora ima raznih. Najčešći se tiče geografskog položaja Meca koji ima strateški značaj jer privlači posetioce iz obližnjeg Sarlanda (Nemačka), Luksemburga i Belgije.
Kanski festival, 63. po redu, počinje danas, a za Zlatnu palmu takmičiće se 19 filmova. Pobednika će izabrati žiri predvođen Timom Bartonom. Projekcije u Kanu imaće i filmovi naših reditelja Daneta Komljena, Srdana Golubovića i Janka Baljka. Projekcijom filma „Robin Hud" reditelja Ridlija Skota, u kojem glavne uloge tumače Rasel Krou i Kejt Blanšet, danas počinje 63. Filmski festival u Kanu, jedna od najstarijih i najprestižnijih filmskih smotri na svetu. Tokom sledećih deset dana ovo mondensko mediteransko letovalište pretvoriće se u svojevrsnu meku filmskog biznisa i kulture, u koju će se sjatiti trideset hiljada akreditovanih novinara, trgovaca, producenata i članova ekipa. Na programu ovogodišnjeg Kanskog festivala su filmovi proslavljenih reditelja, mladih nada i ostvarenja sa svih kontinenata, prenele su agencije. Ukupno 19 ostvarenja nadmetaće se za Zlatnu palmu. Među njima su dela Majka Lija, Kena Louča, Takešija Kitanoa, Bertrana Tavernijea, Alehandra Gonzalesa Injaritua i Abasa Kjarostamija.
Žirijem će predsedavati američki reditelj Tim Barton, a domaćica smotre biće britanska glumica Kristin Skot-Tomas. Van zvanične konkurencije biće prikazana ostvarenja "You Will Meet a Tall Dark Stranger'' Vudija Alena, "Wall Steet 2'', Olivera Stouna i "Tamara Drewe'' Stivena Frirsa. Kanski festival, koji će trajati do 23. maja, zatvoriće francuski film "The Tree" rediteljke Žili Bertučeli, sa Šarlotom Genzburg u glavnoj ulozi.
Domaća ostvarenja u Kanu Srpska kinematografija će u Kanu biti zastupljena u takmičarskoj selekciji mladih autora, u programu „Atelje" za razvoj projekata, na marketu i u zajedničkom Regionalnom paviljonu.
Srpsko narodno pozorište (SNP) u Novom Sadu obeležiće ovog meseca 60 godina od osnivanja baleta i prve premijere baletske predstave. Balet SNP osnovan je 1950. godine, a premijera baleta "Šeherezada" u koreografiji Marine Olenjine, koja je ujedno i osnivačica baleta, odigrana je 25. maja.
U čast Marine Olenjine Udruženje baletskih umetnika Vojvodine ustanovilo je nagradu za izuzetan doprinos baletskoj umetnosti koja nosi njeno ime i koja će 25. maja u galeriji NS Nova biti dodeljena
baletskom paru Milenković, Mirjani i Žarku.
Povodom 60 godina od osnivanja baleta SNP je pokrenuo inicijatvu postavljanja spomenika osnivačici baleta Marini Olenjinoj ispred pozorišta, a njegov završetak i otvaranje očekuje se do kraja ove godine.
U saradnji s Radio-televizijom Vojvodine, povodom jubileja, SNP je realizovao tri televizijske emisije o proteklih 60 godina baletske umetnosti u Novom Sadu, a dodatna, četvrta emisija pratiće izradu i
postavljanje spomenika balerini Olenjinoj.
U foajeu scene "Pera Dobrinović" povodom jubileja otvorena je izložba novosadskog umetnika Raduleta Boškovića pod nazivom "Zavodljivost/seksines", posvećena baletu i balerini Marini Olenjinoj.
Na sceni "Kult" u Ustanovi kulture "Vuk Karadžić" u petak uveče biće prvi put izvedena obnovljena predstava sa Beogradskog letnjeg festivala "Trtmrtživotilismrt". Premijera ove komedije, po motivima Šekspirovog "Hamleta", u režiji Ane Tomović, bila je na Belefu u avgustu 2007. godine, a od sada će biti na redovnom repertoaru u Ustanovi kulture "Vuk Karadžić".
Dramaturg je Milena Depolo, a uloge igraju Miloš Đorđević (Hamlet), Feđa Stojanović (Polonije), Marija Opsenica (Gertruda), Dubravka Kovjanić (Ofelija) i Damjan Kecojević (Klaudije i Laert).
Muziku je odabrao i aranžirao Branko Marković, koji i svira u predstavi (kontrabas), uz Veljka Vujčića (klavijature), Miloša Milosavljevića (truba i tenor saksofon) i Novaka Mijovića (bubnjevi), kao i di-džeja MKDSL. Kostimograf je Miomirka Bailović.
Rediteljka opisuje predstavu kao slepstik komediju, žanr koji se ne bazira na rečima već na govoru tela, komunikaciji sa publikom i specifičnoj muzici, kao neophodnom elementu koji oblikuje scensku radnju.
U predstavi se dekonstruiše mit o Hamletu i priča fokusira na "problem proistekao iz naše realnosti - osamostaljenje i odvajanja od osnovne porodične zajednice, koji je kod nas nekako po prirodi stvari zakasneo i otežan", kaže Tomovićeva.
Srpskog "kraljevića" u "najboljim" poodmaklim godinama, večitog studenta na budžetu porodice, zaokuplja komplikovana egzistencijalna dilema - ostati ili otići, otići ili se ubiti, ubiti ili pobiti ili možda oba.
Rastrzan između bogatih turističkih ponuda i rešavanja komplikovanih porodičnih odnosa, on u skučenom stanu, pored "duha" svog oca koji nemo bulji u televizor, pokušava da smisli šta će sa svojim životom.
14. maj 2010. 13:05 > 13:06 U Kulturnom centru "Grad" 15. maja će početi četvrti Beogradski festival poezije i knjige - "Trgni se! Poezija!".
trgnisepoezija.blogspot.com
Festival će početi prodajnom izložbom knjiga poezije, književnih časopisa, majica i razglednica sa stihovima "Poetry Depot".
Program ovogodišnjeg festivala, koji će se održati pod sloganom "O svetlosti o nežnosti o mraku", obuhvatiće dodelu nagrade "Treći Trg", omaž pesniku Dušanu Vukajloviću, promocije knjiga, pesničke večeri i čitanje, multimedijalne događaje, audio-vizuelne i muzičke programe.
Do 21. maja centri poezije biće Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Kulturni centar "Grad", Studentski kulturni centar, Biblioteka grada Beograda, španski bar "Kasa Garsia", bife "Ventil", dok će omaž Vukajloviću biti priređen u "Studuju 21" u Pančevu.
Gosti festivala biće prošlogodišnji dobitnici nagrade "Treći trg" - Adam Videman (1967, Poljska) i Brajan Henri (1972, SAD), kao i pesnici Igor Isakovski (1970, Makedonija), Najal MekDevit (1977, Velika Britanija), Kateržina Rudčenkova (1976, Češka), Marko Pogačar (1984, Hrvatska), Žarko Milenić (1961, Bosna i Hercegovina) i Žaume Alorda (1984, Španija).
Učestvovaće i domaći pesnici Ana Ristović, Milena Marković, Jasmina Topić, Dragan Radovančević, kao i prevodioci Biserka Rajčić, Jasmina Nešković, Novica Petrović, Danijela Jovanović, Vesna Stamenković, Tihana Hamović, Jelena Petanović i Hristina Vasić.
Specijalni gost ovogodišnjeg festivala je književnik Kolja Mićević iz Francuske, koji će održati dve književne večeri.
Monodramom „Kad su cvetale tikve", koju je u čast nagrađenih igrao prvak kragujevačkog pozorišta Mirko Babić, u Kragujevcu je u završen Joakimfest - festival najboljih pozorišnih predstava po tekstovima domaćih autora
Joakimova nagrada za najbolju predstavu dodeljena je Narodnom pozorištu iz Subotice za „Banović Strahinju", po tekstu Borislava Mihajlovića Mihiza i u režiji Andraša Urbana. Nagradu je uručila Dragana Bošković, teatrolog iz Beograda. - Nagrada je dodeljena za savremeno i uzbudljivo čitanje klasičnog komada, koje je rezultat mudrog repertoarskog poteza, upotrebe superiornog rediteljskog jezika, nadahnute i precizne kolektivne glumačke igre i izuzetnog glumačkog doprinosa čitavog autorskog tima - rekla je Boškovićeva. Nagrada za najbolji savremeni dramski tekst dodeljena je Đorđu Milosavljeviću za „Kontumac", u izvođenju Knjaževsko-srpskog teatra. Nagrada za najbolju režiju i za najbolji scenski prostor otišla je Bori Draškoviću za „Elektru", po tekstu Danila Kiša, u izvođenju Scene na rumunskom jeziku Narodnog pozorišta „Sterija" iz Vršca. Nagrada za najbolji kostim dodeljena je Mariji Medenici za predstavu „Pokojnik" Narodnog pozorišta iz Beograda, a za najbolju muziku Lajku Feliksu za „Banović Strahinju". Nagrade za najbolju glumu dobili su Sanja Krstović, Aleksandar Đurica, Danijela Štajnfeld i Vladan Živković. Specijalna nagrada za scenski govor dodeljena je Radovanu Kneževiću za „Igru u tami" pozorišta „Boško Buha". Najbolja predstava po mišljenju publike je „Mesec u plamenu" BDP-a. (M. R.)
U Beogradu će, od 27. do 31. maja, biti održan Beogradski internacionalni festival osoba sa invaliditetom, na kome će biti predstavljena filmska i pozorišna umetnička dela čiji su ili autori ili glavni progatonisti invalidi, najavio je danas direktor tog festivala Marko Stojanović.
Osobe s invaliditetom predstaviće svoje predstave, programe za decu, radionice...
Stojanović, inače poznati glumac, je u izjavi Tanjugu precizirao da će "srž" festivala biti film i da će u toj kategoriji 50 ostvarenja prikazati više od 10 zemalja, sa svih kontinenata.
Pored filmova, na festivalu će biti prikazane i pozorišne predstave, programi za decu, različite radionice, tribine...
Besplatan ulaz
Ulaz na festival, koji će biti održan u Domu sindikata, a deo i u prostorijama Skupštine grada Beograda na Trgu Nikole Pašića, za sve zainteresovane biće slobodan. "To će biti pokušaj da možda i po prvi put sve umetnosti i sve osobe sa inaliditetom dovedemo na jedno mesto. Osobe sa invaliditetom će tako pokazati da su punopravni i ravnopravni članovi ovog društva", rekao je Stojanović, dodajući da je cilj promena odnosa i percepcije osoba sa invaliditetom.
Organizator festivala je Hendi centar "Koloseum", uz pomoć Ministarstava kulture, Ministarstva za rad i socijalnu politiku i Skupštine grada Beograda.
Beogradska kapela Svete Petke i crkva Ružica na Kalemegdanu i ove godine su domaćini Duhovskih svečanosti, koje će u utorak uveče otvoriti patrijarh srpski Irinej Program Duhovskih svečanosti, koje se već drugu godinu organizuju povodom pravoslavnog praznika Duhova, čija je proslava uvek pedesetog dana po Vaskrsu, počinje nastupom hora crkava domaćina na platou ispred kapele Svete Petke.
Iznenađenje za publiku su, kako su najavili organizatori, duhovne kompozicije Gorana Bregovića, koje će prve večeri izvesti Beogradski muški hor pod upravom đakona Vladimira Rumenčića.
Svako veče Duhovskih svečanosti počinje duhovnom besedom, koju će drugog dana održati episkop dalmatinski Fotije, a u nastavku programa će nastupiti hor Krsmanac sa Darinkom Matić-Marović.
Sabrana dela mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija biće predstavljena trećeg dana, 20 maja, a među govornicima će biti i sam autor.
U nedelju, na praznik Duhova ili Pedesetnice je program posvećen deci, a organizatori, među kojima su književnica Ljilljana Habjanović-Đurović i duhovnik Svete Petke protojerej-stavrofor Dragomir Sando, naglasili su da će se u slučaju nepogodnih vremenskih prilika program održavati u crkvi Ružici.
U programu, koji traje do 25. maja, učestvovaće oko 400 umetnika - glimaca, pevača, pesnika, besednika i horova - koji će svojim talentom i "darom od Boga" dati prilog svojoj crkvi i narodu, naglasili su organiozatori.
Ćirilicu je poštovao i Ivan Mažuranić! Najznačajniji stvaralac Hrvatskog narodnog preporoda, pesnik, jezikoslovac, ban i političar, uvažavao je srpsko pismo, i lično, ponekad, pisao ćirilicom! Mažuranićeva prepiska sa srpskim patrijarhom Samuilom Maširevićem iz 1862. godine otkrivena je tek ovih dana u Arhivu srpske akademije nauka i umetnosti u Sremskim Karlovcima. Svoja pisma, učtiva i puna uvažavanja prema srpskom patrijarhu, Mažuranić je pisao ćiriličnim krasnopisom. Prepiska se odnosila na plate učitelja u sremskokarlovačkoj bogosloviji.
Istoričar i direktor Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima, Žarko Dimić, kaže da je “ćirilični Mažuranić” i za njega veliko iznenađenje, mada se u ovom arhivu čuva i fond srpskog narodnog pokreta 1848-1849. godine.
- Bilo je to vreme kada su Srbi i Hrvati, prvi put u svojoj istoriji, zajedno pokušali da ostvare neke političke rezultate u okviru Habsburške monarhije - ističe Dimić, i dodaje da se kopije Mažuranićevih pisama na ćirilici sigurno nalaze i u hrvatskim arhivama, ali da njihovo obnarodovanje nije u interesu novog hrvatskog jezika.
Međutim, novosadski lingvista prof. dr Dragoljub Petrović kaže da su u Mažuranićevo vreme mnogi Hrvati u prepisci sa pravoslavnim Srbima pisali ćirilicom.
- To nije teško objasniti i razumeti. Bio je to znak “građanskoga reda” i potvrda činjenice da su i oni znali koje je srpsko pismo. Uostalom, za Mažuranića se zna da je bio pokatoličeni Srbin od roda Janković Stojana - navodi profesor Petrović, podsećajući da je autor epa “Smrt Smail-age Čengića” bio pod uticajem Vuka Karadžića i Đure Daničića.
- Docnije, tokom svog sedmogodišnjeg banovanja, Mažuranić se nije libio da se založi i za zabranu srpskog pisma kojim je samo 11 godina ranije komunicirao sa patrijarhom Maširevićem. I Marija Terezija, poznato je, bila je veliki protivnik ćirilice, ali niko srpskom pismu nije naškodio kao jugoslovenski komunisti posle Drugog svetskog rata, koji su svaki pomen ćirilice tumačili kao pojavu srpskog nacionalizma.
