Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Ljubav kao spas, nežnost kao dar
Blic 06.05.2010 13:19
Na sredini scene Harold (Petar Benčina) nervozno se kreće i usplahireno zapitkuje gde je telefon... Smirenim, toplim tonom Mod (Milena Dravić) mu odgovara da ne zna, da je doskora služio kao ljuljaška za ptice... Gotovo u grču je moli da ne odlazi... „Nasmešite se, Harolde“, govori mu Mod umirujuće, nežno a vrlo odlučno, i objašnjava, potom, kako ne odlazi... samo se menja... Teče proba predstave „Harold i Mod“ Kolina Higinsa u režiji Milana Karadžića, čija je premijera krajem maja, a o kojoj za „Blic“ govore reditelj, Milena Dravić i Petar Benčina. U tišini, uz punu pažnju, probu predstave, teatarske priče o snažnom i zanimljivom odnosu jedne starije žene i mladića, prati nekoliko ljudi iz pozorišta. Reditelj uz par indikacija vraća datu scenu, a o svojim motivima da radi ovaj komad, za „Blic“ kaže: „Sticajem okolnosti nisam gledao prethodnu, čuvenu postavku. Nebojša Bradić, još dok je bio upravnik, predložio je da radimo rimejk, a želeli smo komad sa Milenom u novoj ulozi. Kada sam ga pročitao, shvatio sam da je zaista kao pisan za nju. A tokom proba smo se iznova uverili kakvu neprolaznu svežinu nosi u sebi i kako čudesnom harizmom zrači Milena Dravić.“
Nakon nekoliko komentara razmenjenih sa Zoranom Erićem o muzici, Karadžić dodaje: „Mislim da nam je ta priča veoma, veoma važna. Mod je zapravo oličenje jednog emotivno-mentalnog sklopa, jednog pogleda na svet kakav se danas retko sreće. Kao mlada prošla je logor, videla golgotu, bila sa smrću oči u oči. A mi pred sobom imamo ženu kojoj je život vesela igra. Mod je shvatila kako čovek sam kreira, i sebi i drugima, lepotu življenja. Mod pleni toplinom, mudrošću, nežnošću. To što ona nosi je tako lekovito za mladog momka, za Harolda, odnosno za ljude koji su pritisnuti raznim stegama, normama, histerijom, koji su zaglibljeni u prazninu bez pravih emocija i komunikacije i kojima je život postao mora, kao i većini danas. Recimo, Haroldova majka, gospođa Čejzn sve radi iz ljubavi prema sinu, ali pitanje je kakva je ta ljubav, ljubav koja guši i kojom dominira posesivnost. A Mod mu otkriva pravu ljubav, ljubav koja je neopterećena i koja ne opterećuje.“
Svečana sala u Francuskoj 7 nije bila danas puna gostiju, ali svi prisutni su se okupili da odaju poštu Stevanu Raičkoviću koji je preminuo pre tri godine i Milošu Crnjanskom kome je posvećena knjižica "Fascikla, poslednja" jedini Raičkovićev nedovršen i neobjavljen rukopis. Salu su ispunili, uglavnom, pesnici, a o "Fascikli, poslednjoj", sa podnaslovom "prepiska sa Crnjanskim", govorili su, opet, pesnici Miroslav Maksimović, priređivač knjige, Rajko Petrov Nogo, Dragan Hamović i Srba Ignjatović, u funkciji predsednika Udruženja književnika Srbije.
Maksimović je ispričao da se Raičković tokom poluvekovne književne karijere uvek trudio da svoje tekstove sam priredi, a sve što je bilo u rukopisu, a nije smatrao da mu još treba, on je spaljivao tako da je uz njegovu samrtničku postelju ostala samo fascikla sa rukopisom za knjigu o njegovim sećanjima i razmišljanjima o Crnjanskom kao pesniku kome se neizmerno divio.
Pošto su drugovali do poslednjeg Raičkovićevog časa, Maksimović, kako je kazao, bio je uveren da neće biti potrebe za priređivanjem ovog dela.
Međutim, pokazalo se da je Raičković završio samo uvod dok su pet pisama Crnjanskog i komentari Raičkovića ostali nedovršeni kao i kraj o poslednjim danima Crnjanskog.
Zato je Hamović dobro primetio da knjiga jeste po formi prozna ali se može svrstati među poetske, jer su ovaj "neumrli pesnički triptih" stvorila tri velikana srpske poezije 20 veka.
Ignjatović je podvukao značaj knjige kao dokumenta o kontaktima dva pisca u vremenu dok je Crnjanski bio u političkoj emigraciji u Londonu a Raičković mladi urednik "Prosvete" koji je želeo da objavi stihove svog književnog idola. Uz ogradu da je to dražesna, pikantna knjižica bez pretenzija da se smatra remek delom, Ignjatović je kazao da je "to dar iz jednog minulog vremena poklonicima oba pjesnika".
Prva romska biblioteka na Balkanu otvorena je u novosadskom prigradskom naselju Šangaj. Biblioteka, koja nosi ime romskog pesnika i borca za emancipaciju i opismenjavanje Roma Trifuna Dimića (1956-2001), će funkcionisati kao ogranak Gradske biblioteke i za sada ima fond od oko 4.000 knjiga, od kojih je oko 350 na romskom jeziku.
U biblioteci "Trifun Dimić" radiće dve Romkinje koje su taj posao dobile na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za rad a jedan od kriterijuma za zapošljavanje bio je da znaju romski jezik.
Objekat ima oko 100 metara kvadratnih, a adaptiran je uz pomoć Grada Novog Sada, Fonda za otvoreno društvo u Beogradu, Narodne biblioteke Srbije i Kancelarije za inkluziju Roma i Matice romske.
Biblioteku su otvorili gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić i direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić.
Znameniti ljudi koji su pre dosta godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru. Književnik Danilo Kiš ovako je 1984. godine govorio u "Savetima mladom piscu":
"Ne veruj u utopijske projekte, osim u one koje sam stvaraš. Budi jednako gord prema prinčevima i prema gomili. Imaj čistu savest u odnosu na privilegije koje ti tvoj zanat pisca donosi. Prokletstvo tvog izbora nemoj brkati sa klasnom opresijom. Ne budi opsednut istorijskom hitnjom i ne veruj u metaforu o vozovima istorije. Ne uskači, dakle, u "vozove istorije", jer je to samo glupava metafora.
Imaj uvek na umu misao: "Ko pogodi cilj, sve promaši." Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono što se ne vidi golim okom.
Ne posećuj fabrike, kolhoze, radilišta: napredak je ono što se ne vidi golim okom. Ne sledi istočnjačke filozofije, zen-budizam i drugo. Ti imaš pametnija posla.
Budi svestan činjenice da je fantazija sestra laži, i stoga opasna. Ne piši po narudžbini dana. Ne kladi se na trenutak, jer ćeš se kajati. Ne kladi se ni na večnost, jer ćeš se kajati.
Budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoljne. Ne budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si izabranik".
U Galeriji „Progres” od 7. do 11. maja održaće se izložba autora koji su stvarali od XIX veka do danas. Na postavci će biti zastupljena dela predstavnika akademskog realizma, kao i protagonista moderne umetnosti, koji su domaću umetničku scenu otvorili ka evropskim tokovima. Među njima su Sava Šumanović, Petar Dobrović, Ivan Radović, Jovan Bijelić, Peđa Milosavljević, Stojan Aralica, Ivan Tabaković, Nedeljko Gvozdenović, Ljubica - Cuca Sokić… Takođe će biti izložena dela savremenika beogradske likovne scene, kao što su Marija Dragojlović, Milan Stašević, Vladimir Veličković, Gordan Nikolić, Mrđan Bajić, Đorđe Ivačković, Raša Todosijević, Radomir Damnjan Damnjanović... Ova izložba je uvod u Prolećnu aukciju Arte koja se održava 11. maja u Galeriji „Progres”.
- Jednu od zanimljivosti postavke predstavlja delo Steve Todorovića (1832-1925) „Postriženje Svetog Save”. Do 2002/03. godine, kada je u Beogradu i Novom Sadu održana izložba Steve Todorovića, znalo se samo za monumentalnu verziju kompozicije „Postriženje…”, kao i nekoliko pripremnih studija detalja za njenu izradu. U umetnikovoj „Autobiografiji” navedeno je da je postojala „ista slika rađena u malom formatu”, ali sve do 2006, kada je otkupljena na aukciji u Parizu i vraćena u Srbiju, nije bilo svedočanstva da je i sačuvana. Prema pisanju autora manja verzija slike nalazila se u Londonu u posedu engleskog poslanika Vajtheda - kaže menadžer „Arte medije” Bojan Muždeka.
Проф. др Мато Пижурица, лингвиста Недавно је за објављивање припремљено ново, измењено и допуњено издање “Правописа српскога језика” Матице српске, а приређивачи најављују да ће бити одштампан до почетка нове школске године. Овај наш правопис, први после дефинитивног распада српскохрватског језика, у званичној је употреби од септембра 1997. године, а лингвисти су проценили да је време за нови, измењени и осавремењени основни језички приручник.
Припремила га је нова редакторска група коју чине професори универзитета Мато Пижурица (главни редактор), Живојин Станојчић, Милорад Дешић и Бранислав Остојић, а задржана су и имена претходника- Митра Пешикана и Јована Јерковића. О том капиталном издању разговарали смо са проф. др Матом Пижурицом, који је и секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске.
Овај наш правопис, први после дефинитивног распада српскохрватског језика, у званичној употреби је од септембра 1997. године. Да ли је то дуг период за нови, измењени и осавремењени основни језички приручник? - У стабилизованом језичком стандарду (с дужом традицијом) правописи се ретко мењају из два основна разлога: прво, зато што се не жели дезавуисати (дезактуелизовати) писана заоставштина и, друго, зато што нико нема права “да писмене учини неписменим”. Изменама, целе библиотеке чинимо правописно «неисправним», а вредне и понекад трајно актуелне књиге постају непоуздани, погрешни узори. Уз то, текуће публикације, као нпр. антологијски избори, планирани као вишегодишњи подухвати, или књиге енциклопедијског карактера, попут “Српског биографског речника”, насред обављеног посла мењају правопис.
У наше време проблем је још осетљивији пошто се књиге скенирају, а не преслажу приликом поновљених издања. Истине ради, од Вука наовамо није било простора за правописне и језичке реформе које би имале иоле радикалан карактер. Увек се радило о мање-више ситним исправкама или чешће о дорадама. А ко је био писмен по Белићу или по Правопису двеју матица (из 1960), ниједан нови правопис неће га учинити неписменим.
С каквим осећањем се раздвајате са Правописом који, изгледа, одлази у историју и у чијем сте приређивачком тиму такође били? - У историју одлази, нема сумње, једна важна правописна књига, која ће, у то сам сигуран, имати трајно и запажено место у историји српске културе. Тај правопис је дао одмерен отклон према дотадашњој заједничкој српскохрватској норми, са свешћу да је и српскохрватски језик био у основи српски и да је кожа наша и није нам тесна; а језик се зна сам и бранити и «чистити». Језички инжењеринг је стран српској традицији. Србима није споран ни национални ни језички идентитет. Да се бирократски изразим – ми јесмо у потреби (на пример, у смислу опремања стандарда одговарајућим савременим приручницима), али не и у невољи.
Уосталом, српски лингвисти мислим да приводе крају релативно комплетан, научно утемељени и модеран опис језика, а из тога ће проистећи и одговарајући приручници. Добили смо први део модерног синтаксичког описа, у припреми је друга књига, потом двотомну књигу о творби речи, једнотомни речник, пред изласком из штампе је фонологија, припрема се морфологија... Верујем да немамо разлога за урушавање постојећих институција и омаловажавање стручно-научних резултата, што се, нажалост, неретко чини, и то не без припомоћи из лингвистичког еснафа.
Bezmalo 200 crteža Dada Đurića, crnogorskog umetnika svetskog glasa, nastalih tokom proteklih šest decenija, biće od utorka do 11. juna izloženo u Galeriji “Haos”, koja na ovaj način obeležava 15 godina postojanja i rada. - Ovo je jedini pravi povratak Dada Đurića u Beograd, gde je završio Akademiju likovnih umetnosti u klasi Marka Čelebonovića - kaže Borka Božović, uz napomenu da Dado nije slučajno dao naziv izložbi “Eruval - Beograd, odlazak i povratak”.
Izložba počinje autoportretom koji je uradio sa 14 godina, kao učenik Srednje umetničke škole u Herceg Novom.
- Dadu je posebno stalo da bude izloženo nekoliko starih crteža s početka njegovog rada - kaže, za “Novosti”, Janica Đurić, ćerka velikog umetnika. - Sestri na Cetinju precizno je poslao instrukcije - opisivao elemente, položaj glave i likova - kako bi ih ona, u svojoj bogatoj kolekciji, pronašla za ovu izložbu.
Odabir radova nije bio jednostavan. Valjalo je obići niz privatnih kolekcionara u zemlji i inostranstvu, kao i galerija i muzeja, od kojih su radovi pozajmljeni. Jedino Dadovo vlasništvo na izložbi u “Haosu” su crtaći blokovi izloženi u staklenoj vitrini.
U Galeriji je i ciklus “Krunisane glave”, 31 crtež, vlasništvo Dadovog prijatelja Filipa Ferare. Ovaj ciklus se prvi put predstavlja u javnosti, kao i crtež Broza na jednom papiru “nedefinisanog oblika” koji je Đurić uradio 1955. dok je kao “sumnjivo lice” bio pritvoren za vreme Hruščovljeve posete Beogradu. Nikad ranije nisu bili izlagani ni njegovi rani crteži: “Fudbaleri”, “Cveće”, namenjeno njegovom drugu Cuku, crtež Branka Čedova iz 1950, njegovog rano stradalog druga, autoportret... Publika može da vidi celu seriju crteža nastalih do 1956, kad Dado napušta Beograd, kao i one koji potom slede, pa sve do diptiha nastalog ove godine, baš za izložbu u “Haosu”, koji je i nazvan “Svet haosa”.
Na izložbi je i nekoliko grafika iz 1973, 1975. i 1981, koje objašnjavaju Dadov crtež, nastalih u malim serijama, a u Galeriji “Žan Biše” koštaju po 15.000 evra.
Nagrada za celokupno pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji koja nosi ime Desanske Maksimović dodeljena je za 2010. godinu Mirjani Stefanović, saopštila je danas predsednica žirija i prva pesnikinja kojoj je pripalo ovo priznanje Radmila Lazić. U Narodnoj biblioteci Srbije koja je 1993. godine, neposredno posle smrti nezaboravne pesnikinje osnovala fondaciju pod nazivom "Zadužbina Desanka Maksimović", Lazićeva je obrazlažući odluku istakla da je "Stefanovićeva, koja se na pesničkoj sceni Srbije pojavila šezdesetih godina 20. veka, prvi urbani ženski glas srpske poezije".
Konstatujući da "njeno pesničko delo do sada nije doživelo adekvatnu recepciju", Lazićeva je rekla da je i to žiri imao na umu da nagradom skrene pažnju javnosti i podstakne revalorizaciju njenog mesta u srpskom pesničkom korpusu.
"Pesnički govor Stefanovićeve je depatetizovan i daleko od svakog uzvišenog pojanja na izlizane pesničke teme o ugroženosti domaje i o potrebi vraćanja korenima i iskoni kao jedinim ishodištima za spas nacionalnog bića", istakla je Lazićeva.
Ona je dodala da "svojom poezijom Stefanovićeva razobličava i demistifikuje takva polazišta nalazeći u njima razloge za poslednje udese koji su se desili na ovim prostorima".
Žiri smatra da je ona "prva srpska pesnikinja koje je u pesnički tekst uvela humorne i crnohumorne elemente...a njen govorni idiom je često kolokvijalan, žargonski".
"Osim što predstavlja promenu ženske pesničke paradigme možemo smatrati da je njeno pevanje od integriteta ljudskog i pesničkog čemu je srodna najplemenitijoj pesničkoj vertikali Desanke Maksimović" ocenio je žiri.
Nagrada se sastoji od plakete, statuete koju je uradio Aleksandar Zarić i novčanog iznosa i biće uručena laureatkinji na rođendan Desanke Maksimović 16. maja kraj njenog groba u Brankovini.
Dodelom zahvalnica darodavcima i priznanja zaposlenima Narodni muzej obeležio 166 godina postojanja. Večeras u Galeriji fresaka izložba "Studenica - osam vekova slikarstva". Povodom Dana Narodnog muzeja, u Galeriji fresaka će večeras biti otvorena izložba "Studenica - osam vekova slikarstva".
Na današnjoj svečanosti su dodeljene zahvalnice darodavcima koji su uvećali zbirku muzeja, i plakete zaposlenima koji u muzeju rade 10 i 20 godina. Plaketu za 20 godina rada u Narodnom muzeju je, između ostalih, dobila i direktorka Tatjana Cvjetićanin. Direktorka Cvjetićanin je ukazala da je Narodni muzej, uprkos teškim uslovima, u prošloj sezoni uspešno realizovao izložbu povodom 150 godina od rođenja slikara Paje Jovanovića i izložbu "100 godina srpskog slikarstva". Narodni muzej je uz to sprovodio značajna istraživanja i arheološka iskopavanja i objavio nekoliko publikacija, rekla je ona. Nagradu Narodnog muzeja za najbolji diplomski rad na katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, dobila je Višnja Kisić, za "Doručak sa pricama", o istominemom umetničkom delu Gabriele Munter. Zahvalnice su dodeljene i Bezbednosno informativnoj agenciji i MUP Srbije za obezbeđenje izložbi. Predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja Brana Mitrović je na svečanosti rekao da su Ministarstvo kulture i Narodni muzej pokrenuli novu proceduru pošto je Vlada Srbije, po preporuci eksperata, poništila projekat rekonstrukcije zgrade muzeja. "Prvi korak će biti raspisivanje javnog otvorenog konkursa za izbor projektanta, i utvrđivnje kakav nam je Narodni muzej potreban u 21. veku. Ova faza bi trebalo da bude završena do jula, kada bi trebalo da započne prikupljanje tehničke dokumentacije za rekonstrukciju zgrade muzeja", rekao je Mitrović. Stalna postavka Narodnog muzeja zatvorena je od 2003. godine, a 2007, pod vođstvom arhitekte Milana Rakočevića, završena je projektna dokumentacija za rekonstrukciju muzejske zgrade na Trgu Republike.
Istorijat Muzeja Formiran na incijativu Jovana Sterije Popovića , Muzeum srpski, 1844. bio je u sastavu Biblioteke Ministarstva prosvete i u početku nije imao prostorije.
Sa nedavne izložbe Paja Jovanović
Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića, 1853. godine, uvedena je funkcija bibliotekara i čuvara Muzeja. Prvi je bio Filip Nikolić, a potom poznati filolog Đura Daničić, koji je i prvi uputio apel za izgradnju posebne muzejske zgrade. Napredak je ostvaren tek 1861, kada je čuvar Janko Šafarik, profesor Visoke škole, sredio sve zbirke i popisao ih. On je zaslužan i za prvu muzejsku postavku, početak otkupljivanja značajnih arheoloških i umetničkih starina i za prva arheološka iskopavanja.
Svetski trijenale naivne umetnosti, koji se u glavnom gradu Slovačke Bratislavi održava od 1966. godine i okuplja najznačajnija dela i umetnike iz celog sveta, ponuđen je Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, izjavila je direktor muzeja Nina Krstić. Reč je o najznačajnijoj izložbi svetskih dostignuća u naivnoj umetnosti, koju prati stroga selekcija dela od likovnih kritičara, koji čine žirije, a dolaze iz najvećih svetskih metropola i središta naivne umetnosti, objasnila je Krstićeva.
- Moramo se izjasniti do kraja jula, imamo podršku Upravnog odbora muzeja i načelnu saglasnost Ministarstva kulture i ministra Nebojše Bradića - istakla je ona. Za organizaciju jedne ovakve manifestacije potrebno je oko 50.000 evra i dobar tehnički tim - "tim imamo, a problem su pare", napomenula je Krstićeva i dodala da je mišljenje Bradića da "ne bi trebalo da bude problema ako bi pripreme počele na vreme". - Trijenale će ove godine (od 23.juna do 23.oktobra) deveti put biti održano u Bratislavi, a naša zemlja bi bila organizator desetog - za tri godine - rekla je Krstićeva i istakla da je za ovu smotru svetskog naivnog stvaralaštva veoma zainteresovan Zagreb. Na pitanje zašto se Bratislava odriče jedne svetski vredne kulturne manifestacija, ona je odgovorila: "Zbog nerazumevanja, ali i raskola".
