Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Predstava "Zapisi iz podzemlja" Dostojevskog, u režiji Ane Đorđević, premijerno će biti izvedena 10. maja u Teatru "Bojan Stupica" u Beogradu. Predstava govori o povučenom čoveku koji očajnički želi da dobije potvrdu sebe od strane svoje okoline, drugog čoveka, da vidi sebe u očima drugog ljudskog bića kao vrednog poštovanja, divljenja pa i ljubavi i da u razmeni "unutrašnjih dobara" ostvari sebe i tim svojim "unutrašnjim dobrima" da smisao.
"No, u zatrovanoj urbanoj sredini, košnici velegrada, u kojoj se more preplašenih individua krije iza epoleta i bundi, ma koliko se batrgao, ne može dobiti ni poštovanje ni ljubav, jer su ti ljudi naučili da u bespoštednoj životnoj borbi štite svoj integritet poništavanjem osećanja i emotivnim otuđenjem", poručuju iz JDP-a.
U predstavi igraju Srđan Timarov, Marko Baćović, Jelena Trkulja, Marinko Madžgalj (na fotografiji), Bojan Lazarov, Đorđe Marković i Slobodan Tešić.
Dramatizaciju novele "Zapisi iz podzemlja" Dostojevskog potpisuje rediteljka Ana Đorđević kojoj je ovo treća predstava na nekoj od scena JDP-a.
U saopštenju JDP-a se dodaje da će 22. maja u na sceni "Studio JDP", premijerno biti izvedena predstava "Histerije" Terija Džonsona u režiji Ivana Vukovića.
Komad govori o susretu dve istorijske ličnosti: Sigmunda Frojda i Salvadora Dalija, u julu 1938. godine u Londonu nakon što je Frojd emigrirao iz Beča pred naletom nacista i pokušava da otkrije o čemu su oni tada pričali.
оригинални стваралац бесконачне имагинације и енергије
Оригинални стваралац бесконачне имагинације и енергије
Дневник 03.05.2010 20:10
Новосадском редитељу Желимиру Жилнику свечано је у петак увече, у Барокној сали Скупштине града Зрењанина, уручена награда за модерни уметнички сензибилитет Фонда “Тодор Манојловић” за 2009. годину.
Престижно признање које се додељује по 18. пут, у организацији Градске народне библиотеке “Жарко Зрењанин”, Жилнику је уручио председник зрењанинског парламента Александар Мартон.
Члан Управног одбора Фонда Предраг Мики Манојловћ поручио је да Жилник није везан само за “покретне слике” већ и за “непрестано зрачење на Земљи”.
Захваљујући на признању, новосадски редитељ је подсетио да је рано дошао у ситуацију да преиспитује смисао ангажмана и провокације. Како је казао, одговоре је нашао у књигама, а често и међу људима. Зато је последњих година често боравио у Зрењанину, међу радницима “Југоремедије”, “Бека” и “Шинвоза”, о чијој борби за радничка и акционарска права је и снимио дугометражни игранодокументарни филм “Стара школа капитализма”.
- Тај филм је наишао на добар пријем и добио је бројне похвале, почев од Словеније и Хрватске, до Холандије, Аустрије и Немачке – истакао је Жилник.
У образложењу жирија за доделу ове награде Жилнику речено је да се ради о “особеној појави у домаћој кинематографији, оригиналном ствараоцу бесконачне имагинације и енергије, уметнику увек спремном на идеолошка заоштравања и јасан политички ангажман”. Подсетивши да је лауреат аутор 25 дугометражних и исто толико филмова кратког метра, редитељ и сценариста са завидном светском репутацијом и бројним филмским наградама, Управни одбор Фонда “Тодор Манојловић” је оценио да је “и данас предан борац за дигнитет културе и културних вредности”.
- Цензурисан и забрањиван током седамдесетих, Жилник истрајава на екстремним темама: од анархотероризма до економске емиграције, од студентских демонстрација 1968. до балканске катаклизме деведесетих, од сексуалних мањина до феномена дивљег капитализма, од положаја жена до карневалске деконструкције Брозовог лика и дела - пише у образложењу одлуке.
Predstava gostujuće trupe iz Španije biće izvedena 5. maja. Trupa će izvesti komad "Žena na silu" Tirsa de Moline u režiji Hozea Maje Kortesa. Besplatne ulaznice mogu se podići na blagajni Pozorišta.
Komad je na španskom jeziku, a gostovanje trupe Hozea Maje Kortesa upriličeno je uz podršku Insituta Servantes iAmbasade Španije.
Poznati američki arheolog dr Stefan G.Miler je izjavio da Velika Britanija treba da vrati Grčkoj mermerne statue i druge antičke predmete koji su svojevremeno sa Akropolja odneseni u London. "Mermer koji je odnet sa Partenona mora biti vraćen Grčkoj. Njegovo je mesto u novom muzeju na Akropolju, kako bi kompletirali istorijsku celinu kojoj i pripadaju", izjavio je arheolog Miler u intervjuu novinskoj agenciji ANA.
Bivši engleski ambasador lord Elgin je, u vreme kada je Grčka još bila sastavni deo Otomanskog carstva, pre dva veka, brodovima odnosio umetničke predmete sa Akropoplja.
Oni se sada nalaze u muzeju u Londonu, ali vlasti Velike Britanije uporno odbijaju da ih vrate Grčkoj, kojoj i pripadaju. Deo tih umetnina neprocenjive vrednosti nalazi se i u privatnim kolekcijama porodice Elgin. U podnožju Akropolja prošle godine otvoren je novi muzej u kome je ostavljen jedan deo prazan, za predmete koji bi jednog dana trebalo, nadaju se u Atini, da se vrate iz Londona.
Четврта манифестација „Ноћ музеја“ ће се одржати 15. маја од 18 до 2 сата иза поноћи, и овог пута ће у Новом Саду понудити више од 80 програма на 47 локација, подељених у шест градских зона. Ове године је програм проширен чак за четрдесет одсто у односу на претходно издање, напоменула је координаторка програма „Ноћи музеја“ у Новом Саду Светлана Младенов на конференцији за штампу и додала да је повећан и број локација на којима се ова манифестација одржава. Поред основних карактеристика које су задржане, као што је што већа разноврсност програма за све генерације, Светлана Младенов је истакла да је акценат стављен на интерактивне садржаје, јер је публика претходних година показала велико интересовање за њих, а припремљени су и разни пратећи програми. Тако ће посетиоци имати прилику да се опробају као дизајнери накита у дечјем програму „Желим да будем дизајнер накита“, да изаберу фризуру из времена прошлих на Новосадском отвореном универзитету, где ће бити приређене и неке друге креативне радионице, или да, поред осталог, са археолозима и форензичарима прате научно откриће у програму „Археолог као детектив“ у Музеју Војводине.
Програми ће ове године бити у знаку екологије, навела је Светлана Младенов и подсетила да је био организован фотоконкурс под називом „Ја за живот планете“посвећен екологији, са жељом да сами грађани буду као еколошка патрола док камером бележе примере небриге, и они су се одазвали у великом броју. Изабране фотографије с овог конкурса биће један од програма овогодишње „Ноћи музеја“, на изложби у галерији „Подрум“ Аполо центра који ће сав бити у знаку екологије.
Настављена је и међународна сарадња, тако да ће на овој манифестацији бити присутна и група младих дизајнера из организације „Фисе“ из Мађарске, која ће свој рад представити у Музеју савремене уметности. Биће приређена и изложба графичког дизајна у Галерији ИТД на Петроварадинској тврђави, где ће се одвијати програми на неколико локација, али не и у простору Музеја града Новог Сада и у подземним војним галеријама који ће ове године, по речима Светлане Младенов, бити затворени, а због чега је тако, Музеј града није понудио никакво објашњење, већ је за „Ноћ музеја“ пријавио само изложбу у свом простору у Дунавској улици.
Светлана Младенов је најавила и балетски перформанс у програму „Интимно - јавно“ у Улици Лазе Телечког, а перформанса у извођењу АлтерПерформера ће бити и у пешачкој зони у центру града.
У овогодишњој „Ноћи музеја“ у Новом Саду најављено је да посетиоце и учеснике очекују награде сваког пуног сата, на различитим локацијама. У 19 сати у Галерији Нова СНП -а биће додељене награде за посетиоце, у 20 сати у галерији „Подрум“ у Аполо центру биће уручене награде за најуспешније учеснике фотоконкурса „Ја за живот планете“. У 21 час награде за најуспешније учеснике креативне радионице „Желим да будем дизајнер накита“ биће додељене у Музеју савремене уметности Војводине, а у 22 сата следи награда за победника на фото конкурсу „Мода у ноћи 2009“ у Фото, кино и видео савезу Војводине. У 23 сата ће на затвореном базену на Спенсу бити додељена награда за најбољи студентски рад на изложби „Водени траг“, а у поноћ ће у Музеју Војводине бити уручена ексклузивна награда Галерије сатова и накита Берић која следи учеснику наградне игре чији листић буде извучен. Тачно у поноћ ће из кутије поред експоната-награде у Музеју Војводине бити извучен листић и биће проглашен победник. ОТП банка, која је генерални спонзор „Ноћи музеја“ у Новом Саду, доделиће своју награду за посетиоце у један сат иза поноћи у својим просторијама на Булевару Михајла Пупина 6.
Једна улазница важи за посету на свим локацијама и већ се купује у пословницама ОТП банке по цени од 250 динара у претпродаји, док ће 15. маја бити 300 динара и продаваће се на одређеним локацијама од 18 до 2 часа ујутро. Улаз је бесплатан за старије од 70 и млађе од седам година. Уз сваку улазницу се добија бесплатан каталог - водич кроз програме ове манифестације. Ту се може наћи опис свих садржаја, мапе локација по зонама, сатница, и информације о пратећим програмима.
Zgrada u kojoj je živeo Meša Selimović Izuzetno je malo srpskih pisaca, čije je delo vreme potvrdilo i nesumnjivo imaju status klasika, kojima je dug vraćen na pravi način: spomenikom, ulicom ili obeležjem gde su živeli. Izuzetak koji bi mogao da bude i uzor je Ivo Andrić, koji ima svoju zadužbinu, muzej, spomenik, spomen-ploču i venac sa svojim imenom. Njegov savremenik i prijatelj Miloš Crnjanski nije bio te sreće. O tome, za “Novosti”, kaže Dimitrije Tasić, sekretar Zadužbine “Miloš Crnjanski”, koja je “smeštena” u bednom sobičku, “tri sa tri”, u Francuskoj 7:
- I posle višedecenijskog lutanja po svetu, po mostovima tuđim, i posle povratka u zemlju 1965. godine, pa i posle svoje smrti, Crnjanskog je pratila senka beskućnika i društvene margine. Mimoišla ga je “Ninova” nagrada za drugu knjigu “Seoba”, zatvorena su mu bila vrata SANU... Posle smrti, 1977. godine, i smrti njegove supruge Vide, stan u kome su oni živeli u Beogradu, u Mekenzijevoj 81, ondašnje opštinske, beogradske, republičke i državne vlasti nisu ostavile njegovom imenu i zaostavštini - kao spomen-stan, kao zadužbinu ili kao legat Miloša Crnjanskog. Sve do pre dve godine, na toj zgradi nije bilo nikakvog znaka da je u njoj živeo najveći srpski pisac. A njegova zadužbina, koju je 1978. godine osnovala njegova supruga, do današnjeg dana nema svoj kutak. Nema ni njegove ulice u Beogradu (ima je u Višnjičkoj banji), nema spomenika. Postoje biste - na Kalemegdanu, u dvorištu gimnazije “Crnjanski” u Beogradu, ima ih i u Ilandži i Itebeju...
Na periferiji Beograda, u Mirijevu je i ulica sa imenom Meše Selimovića, čija se stogodišnjica rođenja upravo obeležava. Po iznuđenom dolasku iz Sarajeva u Beograd, veliki pisac je punih deset godina od 1972. do 1982. sa porodicom živeo u Gospodar Jovanovoj ulici, ali niko nije našao za potrebno da na toj zgradi postavi tablu, što je inače u svetu odavno običaj. U prestonici nema ni njegovog spomenika. O neophodnosti da se ta nepravda ispravi na nedavnom naučnom skupu u SANU o tome su govorili prof. dr Aleksandar Jerkov i pisac Vladimir Kecmanović, dok je ministar kulture Nebojša Bradić najavio da će jedna od ustanova kulture poneti Mešino ime. Ako je za utehu, ovom piscu se na pravi način odužio njegov rodni grad Tuzla, prelepim spomenikom, u prirodnoj veličini, “u razgovoru” sa, takođe, velikim umetnikom, slikarom Ismetom Mujezinovićem. I tamošnja gimnazija je ponela Mešino ime, kao i jedna od najlepših ulica u Sarajevu.
Više od tri decenije, Vasko Popa jedan od najvećih pesnika srpskog jezika, čije je sabrane pesme upravo objavio jedan ugledni italijanski izdavač, živeo je u stanu u današnjem Bulevaru kralja Aleksandra 26, ali o tome na zgradi nema ni traga. Posle njegove smrti supruga Haša pokušala je da otkupi stan i napravi legat, ali ispostavilo se da je vreme za to isteklo, pa je stan pripao Medicinskom fakultetu, stvari razvučene, a vrlo malo zaostavštine prebačeno u SANU.
- U Londonu postoji ploča na zgradi u kojoj je stanovao Dositej Obradović, a u Beču oznaka gde je živeo Branko Radičević. To je samo jedan od primera civilizovanog odnosa prema umetnicima u svetu. Mi za naše velikane, pa ni za Vaska Popu, kao da mnogo ne marimo. A kao paradoks je da je u prizemlju zgrade u kojoj je stanovao, umesto nekadašnje knjižare sada butik “Dve šmizle”. Popa je dobio ulicu u nekom zabačenom sokačetu na Dedinju, a o spomeniku nema ni govora, iako bi bilo sasvim prirodno da bude postavljen u Tašmajdanskom parku, gde je i Desankin, a kuda je vrlo često voleo da šeta - kaže Žarko Rošulj, dugogodišnji prijatelj velikog pesnika i autor knjige “Zapisi o Vasku i Haši”.
Pozorišna predstava "Sablja dimiskija", po tekstu Aleksandra Popovića, u režiji Gorana Šušljika, biće premijerno izvedena 8. maja u Ustanovi kulture "Vuk Karadžić". Predstava je realizovana u koprodukciji sa kompanijom "Aj tu aj" (Eye to eye) i u saradnji sa centrima za kulturu Pančeva i Lazarevca, gde će biti izvedena 14. i 16. maja, a u planu su i dalja gostovanja u okviru akcije "Srbija u Srbiji".
Direktorka "Vuka" Sanja Đurđević istakla je da je ova predstava pravi primer za "dobar i pametan provod", što je glavni cilj "Vuka" od kada je započeo novu sezonu u rekonstruisanoj zgradi. Ona je rekla da će zaključno sa junom "Vuk" na svoje dve scene imati deset predstava na stalnom repertoaru.
- Popović je ne samo izuzetan pisac, istinski moderni klasik, već i autor koji pripada ovoj kući. U "Vuku" su koreni Zvezdara teatra, otvorenog njegovim "Mrešćenjem šarana", a dramom "Tamna je noć" ovde je započeo Kult teatar, podsetio je Umetnički direktor "Vuka" reditelj Radoslav Milenković.
On je najavio da će "Sablja dimiskija" biti "zabavna i energična predstava, oslonjena na suštinu teatra - glumačku igru, istovremeno poetična, tužna i onakva kakvi smo mi".
Uloge igraju Nikola Đuričko, Nebojša Glogovac, Marinko Madžgalj i Boris Milivojević (na fotografiji), a učestvuje i šest mladih glumica, studentkinja.
Predstavu prati muzika za ovu priliku osnovanog KUD "Sablja dimiskija", koreograf je Miloš Paunović, scenografi Aleksandar i Snežana Subotić, a kostimograf Lana Cvijanović.
U komadu koji je dobio Sterijinu nagradu za najbolji domaći dramski tekst 1965. godine, radnja se odigrava u kafani nakon jednog od mnogih ratova. Kroz teatarsku "igrariju" na temu neuništive srpske volje za moć, prikazuje se tipično srpska, kafanska rasprava.
Pikasova slika "Akt, zeleno lišće i bista" iz 1932. godine, oborila je svetski rekord na aukcijskoj prodaji umetničkih dela, postigavši cenu od 106.4 miliona dolara na aukciji kod "Kristija" u Njujorku Ovaj rekord ujedno je i najviša cena koja je do sada postignuta za neko delo slavnog španskog slikara.
Prethodna rekordna cena za neko njegovo delo na aukciji postignuta je 2004. godine za sliku "Mladić sa lulom" iz 1905. godine, prodata za 104.1 miliona dolara.
Pikasovu sliku "Akt, zeleno lišće i bista" koja predstavlja portret njegove ljubavnice Mari Terez Volter, kupio je kolekcionar čije ime nije objavljeno. Delo je bilo procenjeno na 70 do 90 miliona dolara.
U Pečuju, zajedno sa Istanbulom i Esenom, evropskoj prestonici kulture, ponovo se predstavila Srbija, ovog puta velikom izložbom Miloša Šobajića, koncertom Smiljke Isaković i trilaterarnim sporazumom između našeg Univerziteta „Megatrend”, Koparskog iz Slovenije i Pečujskog, najstarijeg mađarskog univerziteta osnovanog u 14. veku Između Esena na zapadu i Istanbula na istoku, Pečuj u Mađarskoj – u središtu Starog kontinenta, treći je ovogodišnji evropski grad kulture. Posle otvaranja na početku godine, ponovo je predstavljena naša zemlja. Juče u podne, otvorena je velika izložba Miloša Šobajića. U izložbenom prostoru najstarijeg državnog univerziteta u Mađarskoj, iz 14. veka, izloženo je oko desetak radova, među kojima dva triptiha, dimenzija preko šest metara, slike i jedna skulptura, dok se sve vreme prikazuje i video na temu „Iskorak”. U prisustvu uvaženih zvanica pokrajine Baranje i Srpske zajednice, brojnih profesora i studenata, izložbu je otvorio ambasador Srbije u Mađarskoj Dejan Šahović. Kako je Pečuj, kao evropska prestonica kulture, istakao svoj moto „Kapija Balkana”, Šobajićevo slikarstvo je, po opštoj oceni posetilaca, snažna umetnost upozorenja da svet klizi ka kataklizmi i političkoj tragediji. Kroz ovu pečujsku „Kapiju Balkana”, kako je napomenuo Šobajić, velikim iskorakom, već smo jednom nogom u Evropi, što je pozdrvaljeno dugim aplauzom brojnih zvanica na ovom svečanom vernisažu. Posle ovog izuzetnog događaja potpisan je trilateralni sporazum o saradnji između Univerziteta iz Kopra (Slovenija ), Pečujskog univerziteta i našeg „Magatrenda”. Potpise o ovoj značajnoj saradnji stavili su Rade Bohin, rektor Univerziteta Primorski iz Kopra, Robert Gabriel, rektor Univerziteta iz Pečuja, a Dragana Gnjatović, prorektor, u ime našeg Univerziteta. A, u kasnim popodnevnim satima, u Muzeju Čontvari, naša u svetskim okvirima priznata čembalistkinja Smiljka Isaković je, pred velikim brojem ljubitelja muzike, priredila nesvakidašnji koncert pod nazivom „Etno, Euro, Balkanika”.
Atelje 212 učestvovaće u glavnom programu međunarodnog festivala u Briselu, gde će tri puta izvesti predstavu "Putujuće pozorište Šopalović" - 7, 8. i 9. maja, najavilo je danas to beogradsko pozorište. U selekciji 15. Kunstenfestival - desarts, koji se održava od 7. do 25. maja, prikazuju se savremeni projekti iz celog sveta, na više scena, a Atelje će igrati u KVS - BOX pozorištu.
Poznatu dramu Ljubomira Simovića, koja se smatra za jedan od najboljih tekstova srpske dramaturgije, u novoj postavci režirao je gost iz Slovenije Tomi Janežič.
U predstavi se preispituju ključna pitanja koje komad postavlja - šta je uopšte pozorište i šta je gluma, gde je granica između teatra i onog što ga okružuje i da li su ljudi svesni da u svojim životima zapravo igraju mnoštvo uloga.
Radnja se događa 1942. godine u okupiranom Užicu gde, usred krvavih represalija, stiže glumačka družina iz Beograda, sa Vasilijem Šopalovićem na čelu. Njega igra Vlastimir - Đuza Stojiljković.
U ansamblu su Dara Džokić, Renata Ulmanski, Isidora Minić, Jasna Đuričić, Boris Isaković, Branislav Zeremski, Nenad Ćirić, Miroslav Žužić, Nada Šargin i Svetozar Cvetković.
