Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[crvendac_011]

Majska izložba grafike

Majska izložba grafike

Blic 10.05.2010 11:19



U Grafičkom kolektivu večeras (19) zakazan je svečani vernisaž Majske izložbe grafike beogradskog kruga, na kome će biti dodeljena nagrada Veliki pečat.

Majska izložba grafike beogradskog kruga je najstarija i najznačajnija nacionalna izložba posvećena grafičkom stvaralaštvu. Ova manifestacija je tokom decenija postala glavni indikator u praćenju promena u našoj grafičkoj produkciji, ona informiše o generaciji mladih a, isto tako i o stvaralaštvu već afirmisanih umetnika (ove godine učestvuje 96 autora).

- Veliki pečat Grafičkog kolektiva ima značaj za samog dobitnika, ali i za istoriju naše grafike. Tokom prethodnih decenija pa do danas svi dobitnici ove nagrade, odnosno njihova dela, čine dragocene karike u lancu umetničkih izraza, čine bazu te istorije - piše Ljiljana Slijepčević u predgovoru kataloga pod nazivom „Šezdeset godina Grafičkog kolektiva, Majska izložba grafike kao okosnica umetnosti grafike u Srbiji“.

Žiri za dodelu nagrade Veliki pečat 2010. čine: Ljiljana Slijepčević, istoričarka umetnosti, Ranka Lučić-Janković, grafičarka, i Vladimir Veljašević, grafičar.

 

[crvendac_011]

Koljini brodovi-gradovi

Koljini brodovi-gradovi

Politika 10.05.2010 10:56



Nakon Trsta i Venecije, Milunovićeve lađe usidrile su se u galeriji nedaleko od Sene

Ne pamti se kada je neki događaj u Parizu okupio toliko srpskih umetnika u francuskoj prestonici kao što je to bilo otvaranje izložbe Kolje Milunovića prošlog četvrtka. Na dva sprata galerije „Atelje Viskonti”, u istoimenoj ulici u kojoj su nekada živeli Rasin, Delakroa i Balzak, izloženi su Milunovićevi crteži, slike i skulpture – presek njegovog stvaralaštva od 80-ih godina 20. veka do danas. Njegovi brodovi-gradovi su posle izložbi u Trstu i Veneciji prošle godine usidreni nedaleko od Sene, u jednom od galerijskih centara sveta, između crkve Sen Žermen de Pre i Umetničke akademije, u blizini hotela u kome je umro Oskar Vajld i mesta na kome su 1783. godine Bendžamin Frenklin i Dejvid Hartli potpisali sporazum o nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država.
Milunovića su došli da pozdrave neki od najznačajnijih srpskih slikara i vajara u Parizu, koje je njegova izložba okupila posle dugo vremena, poput Petra Omčikusa, Vladimira Veličkovića, Ljubinke Mihailović, Ljubice Mrkalj, Marka Stupara, Mikana Aničića, Mome Milovanovića i Ljube Popovića, koji je u Pariz došao na podsticaj svog profesora, Mila Milunovića, koji je prethodno u njemu stvarao dugi niz godina.
U vrevi ispred galerije izdvajali su se Matija i Olja Bećković, čije je neočekivano prisustvo izazvalo veliko zanimanje.
Sveprisutna je bila i Jagoda Buić, slavna hrvatska tapiseristkinja, koja je učestvovala u postavci izložbe, na koju je došao i Serž Kolas, uticajni francuski arhitekta i urbanista, u društvu arhitekte Tomislava Garevskog.
Posetioci svih generacija, sa različitih strana sveta, od Brazila do Islanda, tiskali su se u galeriji i glasno tumačili Milunovićeve brodske konstrukcije i konjanike, od onih iz ranog perioda njegovog stvaralaštva, koji predstavljaju oličenje životne snage i volje, do najnovijih, poput „Crnog viteza” i „Skeleta na konju”, na kojima su potezi svedeni i misao mračna.
„Na ovoj izložbi bilo mi je važno da predstavim skulpturu broda sa ostacima manastira i sliku skeleta koji baca koplje, koja je u misaonom dodiru sa Tarnerovim radovima iz poslednjeg perioda, sa njegovom slikom ’Skelet pada sa konja’ o kojoj sam mnogo razmišljao. To su dva glavna repera ove izložbe”, kaže Milunović za „Politiku”.
Izloženo je mnogo novih radova, koji su nastali od početka godine, poput „Barke u plavom”, „Konjanika” ili „Aleksandrijske biblioteke”, inspirisane zidom od okamenjenih knjiga koji je Milunović ugledao na Kritu, kao i akrilika na kartonu i platnu.

 

[sendi]

Prodato najskuplje umetničko delo za 106,5 mil. dolara

Prodato najskuplje umetničko delo za 106,5 mil. dolara

Slika Pabla Pikasa (Picasso) "Akt, zeleno lišće i bista" prodata je za 106,5 miliona dolara na aukciji u Njujorku i tako postala najskuplje umetničko delo prodato na nekom javnom nadmetanju.

Slika Pabla Pikasa"Akt, zeleno lišće i bista" prodata je za 106,5 miliona dolara na aukciji u Njujorku (kliknite na foto za uvećan prikaz)


Na platnu iz 1932. godine, dimenzija 150 sa 120 santimetara, španski umetnik naslikao je svoju ljubavnicu Mari-Terez Valter (Marie-Therese Walter), a rad je uoči prodaje bio procenjen na sumu između 70 i 90 miliona dolara.

Kako je saopštila je kuća Kristi (Christie's), sliku je kupio anonimni kupac koji se nadmetao telefonom. Licitiranje je trajalo devet minuta, a učestovalo je osam zainteresovanih, što prisutnih u sali, što onih koji su se javljali telefonom.

Pre aukcije održane u utorak uveče, najskuplje umetničko delo bila je skulptura "Čovek koji hoda" Alberta Đakometija (Giacometti), koja je u februaru u Londonu postigla cenu od 104,3 miliona dolara.

Ranije, rekord za neko Pikasovo delo držala je slika "Dečak sa lulom", koja je 2004. godine dostigla cenu od 104,3 miliona dolara.

Neka od Pikasovih najpoznatijih sela su Dete sa golubicom u rukama, Akt od natrag, Porodica akrobata, Gospođice iz Avinjona, Akt, Portret Ambroza Volara, Žena sa gitarom, Mrtva priroda sa lulom, Violina, Sedeći pierot, Ogledalo, Žena sedeća na plaži i Guernika.

Izvor: AutoBrief

 

[Rekontra]

Svaka mu čast, ali lično ni njega ni kubizam nisam nikada moga da "svarim"... :dntknw:

 

[Clash]

Nekada davno, umetnost je cvetala jer su, između ostalog, postojale bogate mecene koje su velikim umetnicima plaćale za rad, naručivale dela, trpele njihove kaprice, uzimale ih pod svoje okrilje, zaveštavale umetnička dela budućim generacijama i poklanjale ih muzejima i gradovima. Te mecene su bile poštovaoci umetnosti, bili su obrazovani, posedovali su ogromno klasično znanje, često su govorili i latinski i grčki, bez problema recitovali klasična dela antičkih pesnika i pre svega - razumeli su umetnost. U tim uslovima, umetnici su imali svu moguću slobodu, a opet im nije manjkalo ni posla, sa tim da su od svojih sponzora dobijali konstruktivnu kritiku. Znači, mecene (bile oni pape, kraljevi, plemstvo, vladari, bankari) su podsticale stvaranje umetničkih dela, njihovo razvijanje i održavanje opšteg kulturnog nivoa i njegovo napredovanje.
Vreme današnje. Bezobrazno bogati priučeni ljubitelj umetnosti (na to ga je naterala kurtoazija, jer je uglavnom snob, skorojević, a definitivno neobrazovan po pitanju ukusa i bez ikakvog znanja iz sfere umetnosti i kulture) kešira preko 100 000 000 dolara za neku sliku. Pošto on ne zna da ceni umetnost jer je ne razume, smatra da će njenu cenu moći logičkim putem da izrazi onim čime je jedino u stanju da izražava - nulama. On faktički ni ne zna šta bi mogao sa slikom sem da je kupi i da je jednostavno "ima". I tako ustvari samo pokazuje svoje elementarno neznanje i duhovnu bedu - kupuje stara, već gotova, naslikana dela, odvaja ogroman novac i od toga ustvari niko ništa ne dobija, sem aukcijske kuće. Naime, dotični ne pomaže razvoj umetnosti, nema nekog štićenika, nije ništa naručio, nije ništa podstakao i u tome se ogleda kaljuga u koju zapada potrošačko društvo. Potpuno obrnuta situacija od one u doba renesanse, recimo. Ekonomska elita više ne stvara kulturnu elitu.
Pikaso nikada ne bi ni pomislio da neka njegova slika vredi preko sto miliona, jer ni ne vredi. To se ne izražava novcem. Bogati ljudi koji su nekada naručivali slike od velikih umetnika jesu plaćali u zlatu, ali su dobro znali da ih umetnik ne može prevariti, jer su znali šte žele. Mnogo važnije od finansijskog izdržavanja umetnika je bilo to što se umetnicima odavalo priznanje, kako samo time što ga neko uzme pod svoje okrilje, tako i na svaki drugi način. Danas, ova kupovina, i njoj slične, samo su odraz taštine kupca. Jer, kad malo proučite i pročitate nešto o periodu druge polovine XIX veka i prvih godina XX veka, videćete da su iste te slike koje se sad prodaju za nenormalne sume slikari poklanjali jedan drugome, davali prodavcima u zamenu za platna i boje, da su njima plaćali bančenje po kafanama ili jednostavno davali rodbini i prijateljima. Značaj tih dela nije toliko u njihovom pojedinačnom pojavljivanju, već u celokupnosti dela jednog slikara, njegovom opusu i u opusu čitavog pravca i epohe. Zato je to nemerljivo novcem, to je značaj za umetnost uopšte.
Postoje dve opcije za reakciju Pikasa ako sve ovo nekako gleda odnekud. Jedna mogućnost je da se do suza smeje kretenu od kupca. Druga je da radi centrifugu u grobu.

 

[crvendac_011]

Misteriozni put zbirke umetnina Eriha Šlomovića

Misteriozni put zbirke umetnina Eriha Šlomovića

24 sata 11.05.2010 22:00



U Narodnom muzeju nalazi se vredna kolekcija od 359 slika, crteža, grafika... Renoara, Pikasa, Gogena i drugih velikih slikara, koja je u Beograd dospela nizom okolnosti koje bi zaintersovale i Šerloka Holmsa.

Uglavnom, radi se o kolekciji koja je zahvaljujući Jevrejinu Erihu Šlomoviću, ličnom sekretaru poznatog kolekcionara slika Ambroaza Volara, posle Drugog svetskog rata dospela u Beograd.

Šlomović je 1939, nakon smrti Volara, deo kolekcije (140 dela) koja je brojala oko 500 vrednih dela ostavio u sefu u banci u Parizu, a veći deo (359) doneo je u Jugoslaviju.

Međutim, krajem 1941. nacisti su porodicu Šlomović deportovali u logor Sajmište, a rat je preživela jedino Erihova majka. Prema priči, ona je kolekciju najpre čuvala u duplom zidu kuće, a zatim je kolekcija smeštena u jedan teretni vagon. Ona je imala nameru da dela pokloni Narodnom muzeju, ali je nesrećna žena poginula u sudaru vozova. Dela su kasnije pronađena i predata Zavodu za zaštitu spomenika koji ih je 1949. ustupio Narodnom muzeju.

Danas se zna da su dela koja su ostala u Parizu pronađena posle 40 godina, da bi nakon parnice, pripala Volarovim i Šlomovićevim naslednicima. Tačnije, Šlomovićevima su pripala samo dela koja su posvećena Erihu. Što se tiče beogradskog dela ove vredne kolekcije, prema katalogu izložbe Šlomovićeve zbirke iz 1989, u Narodnom muzeju nalazi se 58 slika i 286 crteža i grafika stranih majstora i 15 radova jugoslovenskih umetnika.

S obzirom da Šlomović ni Volar nisu imali direktnih potomaka, kolekciju su od naših vlasti potraživali Anat Pijamente i Jaron Bloh iz Izraela, koji su se predstavljali kao njihovi naslednici.
- Oni su se sporili sa državom, ali nisu uspeli da iznesu dela iz zemlje, jer je viši sud poništio odluku prvog opštinskog suda iz 1996. godine koji je njih proglasio naslednicima - kaže za „24 sata“ Tatjana Bošnjak, šef odeljenja istorije umetnosti Narodnog muzeja.
Dela iz ove kolekcije za svo ovo vreme bila izlagana i kod nas i u inostranstvu.
M. Bulatović

Dok sud ne odluči drugačije, dela su naša

„Prema zakonu o kulturnim dobrima, vlasnik dela koja se nalaze u muzejima je država, dok se ne donese presuda koja bi drugačije odredila njihov status. Kada je kolekcija doneta u Narodni muzej 1949. nije bilo Šlomovićevih naslednika“, kaže Bošnjakova. To su nam potvrdili i u Ministarstvu kulture gde kažu da sa slikama koje su u vlasništvu nacionalnih ustanova kulture raspolaže država Srbija. „U ime države, Narodni muzej je ovlašćen da ih čuva i održava i da obezbedi korišćenje tih dela u kulturne i druge svrhe. Ako bi se u sudskom postupku kod nadležnog suda donela presuda u kojoj bi se kao vlasnici ovih dela proglasila neka druga pravna ili fizička lica, naravno da bi se dela morala vratiti njihovom vlasniku“, kažu za „24 sata“ u Ministarstvu kulture.

 

[crvendac_011]

Tejt modern slavi deset godina rada

Tejt modern slavi deset godina rada

Glas javnosti 11.05.2010 18:37



Londonski muzej Tejt modern (Tate) obeležiće ove nedelje deset godina postojanja tokom kojih je tu instituciju posetilo više od 45 miliona ljudi. Tejt modern primio je prvog posetioca 12. maja 2000, dan nakon što je muzej svečano otvorila kraljica Elizabeta Druga.

U muzeju su od otvaranja upriličene 52 izložbe stvaralaštva najvećih imena savremene umetnosti, kakvi su Frida Kalo (Kahlo), Luiz Buržoa (Louise Bourgeois), Huan Munoz (Juan), Matis (Matiše), Pikaso (Picašo), Mark Rotko (Rothko) i Salvador Dali.
Galeriju "svake godine poseti oko pet miliona ljudi", navodi služba za medije muzeja. Tejt modern Londonu godišnje donosi 100 miliona funti (116 miliona evra). Tejt modern je zato "najposećenija galerija moderne umetnosti na svetu" i jedna od "najposećenijih besplatnih atrakcija" u Velikoj Britaniji.
Pored bogatstva njegovih stalnih kolekcija, koje su besplatne, kao i privremenih postavki (plaćaju se), Tejt modern pažnju privlači i spolja, pošto se nalazi u bivšoj elektrani na južnoj obali Temze, u samom centru Londona.
Sa fasadom dugom 200 metara i dimnjakom koji doseže 99 metara visine, elektrana izgrađena od blizu 4,2 miliona cigala tamnobraon boje prestala je da radi 1981. Kasnije je prilagođena za korišćenje u nju je smeštena kolekcija moderne umetnosti Tejt galerije.

 

[crvendac_011]

Beogradski festival poezije i knjige od 15. do 21. maja

Beogradski festival poezije i knjige od 15. do 21. maja

Blic 11.05.2010 18:35



Milena Marković, učesnica Beogradskog festivala poezije

Beogradski festival poezije i knjige "Trgni se! Poezija!", po četvrti put će biti održan u Beogradu i Pančevu od 15. do 21. maja pod sloganom "O svetlosti, o nežnosti, o mraku", najavljeno je danas na konferenciji za novinare u Pen centru.

Direktor festivala Dejan Matić najavio je da će ovogodišnji program "Omaž" biti posvećen pesniku Dušanu Vukajloviću iz čije pesme je uzet ovogodišnji slogan festivala.

Po Matićevim rečima slogan odlično oslikava situaciju u kojoj se nalazi festival, koji uspešno promoviše savremenu svetsku poeziju i predstavlja srpskoj publici mlade i afirmisane strane pesnike, a još uvek je "nedovoljno priznat i podržan od strane Ministarstva kulture, jer ono ne vodi dovoljno računa o neprofitnim manifestacijama koje afirmišu i popularizuju književnost".

Ovogodišnji program festivala, za razliku od prethodnih godina kada su organizatori težili da poeziju "izvedu" na ulice, biće koncentrisan u odredjenom broju zatvorenih prostora, pri čemu organizatori nastavljaju sa težnjom da "pronadju nove prostore za poeziju".

 

[crvendac_011]

Veliki pisac između ruleta i žena

Veliki pisac između ruleta i žena

Politika 11.05.2010 18:29



Dostojevski je bio potresan primer ljudske hrabrosti koja može pomoći Rusiji da što bolje shvati sebe i svoja stremljenja, kaže Vladimir Hotinenko, reditelj filma i TV serije o poznatom piscu

Tri najburnije decenije života Dostojevskog – od osude na smrtnu kaznu zbog učešća u revolucionarnim aktivnostima protiv cara Nikolaja I i pripadnosti revolucionarnom Krugu Petraševskog 1849. godine, do rada na najznačajnijem romanu „Braća Karamazovi” 1879. godine – biće centralne u filmu i TV seriji koje, prema scenariju Eduarda Volodarskog, snima reditelj Vladimir Hotinenko. Ovo će biti samo jedan od projekata kojim će Rusija 2011. obeležiti 190 godina od rođenja Fjodora Mihajloviča Dostojevskog (1821–1881).
Reditelj Hotinenko ističe da se odlučio da snima film o Dostojevskom zato što je ovaj veliki pisac imao vrlo bogatu i dramatičnu biografiju koja je interesantna i našim savremenicima.
– Ruski mentalitet i karakter obično ne shvataju ili malo razumeju na Zapadu, ali Dostojevskog su shvatili, prihvatili i razumeli, i za Zapad je on najvažniji ruski pisac – smatra Hotinenko, i dodaje da je pisca odlikovao univerzalni duh i da u njegovom životu ima mnogo toga što može da privuče pažnju i današnjih gledalaca: ljubav, novac, politika, stvaralaštvo, gubici...
Prema rečima reditelja, Dostojevski je bio i potresan primer ljudske hrabrosti koja može pomoći Rusiji da što bolje shvati sebe i svoja sadašnja stremljenja.
Hotinenko dodaje da ga u životu pisca „Zločina i kazne” interesuju i one činjenice koje će ga predstaviti kao običnog čoveka.
– Ne želim da Dostojevski u filmu ima tretman spomenika. Važne su mi njegove slabosti, oduševljenja, sve ono što ga je činilo bliskim svakome od nas: kako je igrao rulet i gubio, pisao ženi pisma i kako se ponižavao. Senzacija neće biti mnogo, ali malo ko zna da je u pisca „Kockara” čak 13 godina bila zaljubljena Sofija Krukovska, kasnije Kovalevska, koja je ostavila najobjektivnije lične uspomene na njega. Ova ljubavna avantura i njeno viđenje pisca mogu biti senzacija – objašnjava reditelj, i dodaje da će važnu ulogu u filmu i seriji, kao i u životu Dostojevskog, imati žene.
Dostojevski je imao mnoge kratkotrajne i prolazne avanture, a to njegovo lice zavodnika malo je poznato čitalačkoj javnosti, pa će autori filma i serije pokušati da popune tu prazninu.
– To ne znači da nam je namera da od Dostojevskog napravimo Kazanovu – kaže Hotinenko, koji smatra da je piščev život bio roman, mnogo zanimljiviji od mnogih njegovih dela.
Dostojevskog u filmu i seriji igra Ženja Mironov, a prvu ženu Dostojevskog, histeričnu Mariju Isajevu, Čulpan Hamatova, koja ističe „da skoro nijedan ruski pisac nije imao skladan i srećan život u braku koji bi mu omogućio da se u celini posveti pisanju”.

 

[Crnka Full]

Knjiga „Grabljivica 2” u prodaji

„Grabljivica 2”, dugoočekivani nastavak najprodavanije knjige u Srbiji, u izdanju dnevnog lista „Alo”, u prodaji je na kioscima po reklamnoj ceni od samo 199 dinara. Autorka Simonida Milojković (bivša Stanković) ovoga puta je napisala istinitu ispovest prostitutke.

- Glavna junakinja je Violeta, ista devojka čiji život sam opisala u prvoj "Grabljivici", ali nova knjiga je priča za sebe i napisana je tako da mogu da je čitaju i oni koji nisu imali prilike da pročitaju prvi deo. U "Grabljivici 2" moja junakinja se profesionalno bavi prostitucijom, prvo u Beogradu, a zatim i u Frankfurtu - priča Simonida. Za vreme akcije "Sablja" junakinja knjige je bila mesec dana u pritvoru zbog veze sa poznatim kriminalcem. Nakon toga počinje da se bavi prostitucijom.

- Ostala je bez novca koji je stekla kao sponzoruša, a budući da je bila zavisna od kokaina, rešila je da se bavi najstarijim zanatom na svetu. U knjizi ona otvoreno priča o svemu što joj se dešavalo kod nas, gde prostitucija nije legalizovana i u Nemačkoj, gde je ta delatnost zakonom uređena. Posebno mi je bilo interesantno da obilazim javne kuće po Frankfurtu i Ofenbahu u kojima je Violeta radila. Mnoge devojke iz bivše Jugoslavije rade po bordelima u Nemačkoj i susret sa njima bio je veoma dirljiv - priča Simonida i ističe da je na trenutke bila šokirana, kada joj je Violeta pričala koje sve usluge klijenti traže od prostitutke.

- Neke stvari koje jedna prostitutka mora da radi čovek ni u najluđoj mašti ne može da zamisli. Kod nje su dolazili i žene i muškarci, bračni parovi, homoseksualci... Mnogi nisu ni želeli seks, već batine! I za to su skupo plaćali. "Grabljivica 2" je mnogo bolja od prve i jedva čekam da mi čitaoci napišu kako im se sviđa putem sajta www.grabljivica.com - kaže autorka.

Autor: M. Čule

da li je ova knjiga jos uvek u prodaji i gde mogu da je nabavim ?