Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Tradicionalna poetska manifestacija u Vrbasu koja okuplja mlade pesnike do 27 godina, 42. festival poezije mladih biće održan od 27. do 29. maja. Prema rečima pisca Branislava Zubovića, sekretara festivala na konkurs je stiglo 104 rukopisa iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Makedonije.
U širi izbor ušlo je 45 rukopisa, a žiri u sastavu dr Zoran Đerić, predsednik, Đorđo Sladoje i Nebojša Devetak odlučio je da deset mladih pesnika koji su svoje radove poslali pod šifrom, uđu u finale festivala.
- Pravo učešća na našem festivalu, nastavljaču tradicije nekadašnjeg Jugoslovenskog festivala poezije mladih koji je bio najvažnija pesnička manifestacija u regionu, kao i tada imaju pesnici do navršenih 27 godina starosti sa ciklusom od 10 neobjavljenih pesama na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih zajednica (sa prevodom na srpski jezik) kazao je on.
Pisac Goran Labudović Šarlo istakao je da će zbog ekonomske krize festival trajati samo tri dana, ali da će se truditi uz pomoć lokalne samouprave da ga produže do kraja godine, kulturnim programima koje je grad koji voli poeziju zaslužio.
- Imamo poznatih deset finalista koji će se na završnoj festivalskoj večeri 29. maja u bioskopu "Jugoslavija" takmičiti za prvu nagradu, štampanje knjige i drugu i treću koje su novčane nagrade, takođe biće dodeljena tradicionalna nagrada najmlađem pesniku, kazao je Labudović.
Premijerom predstave "Pazarni dan" u "Ateljeu 212", će početi festival "Mucijevi dani". Predstava "Pazarni dan" Aleksandra Popovića, u režiji Egona Savina, premijerno će biti izvedena 18. maja uveče na Velikoj sceni beogradskog "Ateljea 212", čime će biti označen početak pozorišnog festivala "Mucijevi dani".
"Ova istorijska krvava farsa Aleksandra Popovića, jednog od najznačajnijih dramskih pisaca druge polovine 20. veka na Balkanu, pođednako je i krvava i duhovita", rekao je reditelj Egon Savin.
Prema njegovim rečima, komad "Pazarni dan" je priča o "istorijskom vagonu treće klase", o malim ljudima željnim vlasti i novca, sklonim podelama, naročito ideološkim i političkim.
"U pozadini svega su, naravno, sirotinja i nemaština", rekao je Savin i dodao da Popovićev dramski tekst posebnu težinu dobija nakon ratnih događaja na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih.
U predstavi igraju Branimir Brstina, Ljubomir Bandović, Milica Mihajlović, Jelena Petrović, Anita Mančić, Gordan Kičić, Nikola Jovanović, Nebojša Ilić, Novak Simić, Marijana Dugalić i drugi.
Završetak radova na rekonstrukciji u Narodnoj biblioteci, ukoliko ne dođe do nekih nepredviđenih okolnosti, trebalo bi po našim planovima da bude do kraja godine – kaže za „Blic nedelje“ Nadica Momirov, državna sekretarka u Ministarstvu kulture Srbije. Time bi bila završeno dugotrajno iščekivanje otvaranja Narodne biblioteke koje s velikim nestrpljenjem očekuju nove generacije korisnika kojih je pre zatvaranja bilo i po hiljadu dnevno.
U Narodnoj biblioteci Srbije, međutim, posle niza najava o otvaranju njihove čitaonice, znatno su oprezniji u prognozama.
- Ako nam uplate sredstva, do kraja godine će biti gotovo. Mi nismo u moći ni da utičemo ni da prognoziramo. Mi smo oni koji su u velikom gubitku što se kasni sa rekonstrukcijom. Ipak, ukoliko ne bude nekih velikih problema sa dotokom finansijskih sredstava verujemo da će čitaonica biti otvorena za šest meseci – rekla je Vesna Jovanović, zadužena za odnose sa javnošću ispred Narodne biblioteke Srbije.
Predviđeni budžet za rekonstrukciju Narodne biblioteke Srbije bio je nešto iznad dva miliona evra. Priključivanjem Evropske investicione kreditne banke ušlo se u drugi model finansiranja, jer je pre toga sav finansijski teret bio na Vladi Srbije.
– Radove vodi Narodna biblioteka, a Ministarstva kulture i NIP-a zadužena su za njihovo praćenje. Onog trenutka kada dođe do nepoštovanja procedure dolazi do stopiranja projekta. Evropska banka ne dozvoljava anekse ugovora. Nadzor Evropske banke je vrlo strog, a i Ministarstvo za NIP je pooštrilo uslove korišćenja odobrenih sredstava – kaže Nadica Momirov.
Prvo otvaranje Narodne biblioteke bilo je najavljeno za jul 2008. godine, ali je zbog promene prvobitnog projekta odloženo, jer je rekonstrukcija iziskivala i obnovu infrastrukture, povećanje bezbednosti od požara i uvođenje interneta. Izrada novih projekata i dobijanje potrebnih dozvola oduzeli su dragoceno vreme.
U Ateljeu 212 počeo festival „Mucijevi dani", posvećen uspomeni na dugogodišnjeg upravnika ovog teatra Ljubomira Draškića.
Upravnik Ateljea 212 bio veliki boem... Ljubomir Muci Draškić
Pozorišni festival „Mucijevi dani" otvoren je sinoć na velikoj sceni Ateljea 212. Festival, koji će postati tradicionalan, održava se prvi put kao znak sećanja na reditelja i dugogodišnjeg upravnika Ateljea 212 Ljubomira Mucija Draškića (1937-2004).
Glumac Petar Kralj, kome je pripala čast da otvori festival, rekao je za Press da je dirnut time što će na ovakav način biti obeleženi vreme i delo Ljubomira Draškića. - Nismo bili samo kolege, već i veliki kućni prijatelji. On je bio čovek koji me je ohrabrio na samom početku moje karijere, za vreme studija. Kasnije smo postali i veliki drugari, a jedno vreme sam čak i stanovao kod njega i zvao ga - tata. Drago mi je zbog toga što je Muciju na ovaj način odata počast, zaslužio je to - rekao je Kralj. Premijerni program festivala obuhvata sedam predstava iz Srbije i regiona, a svake večeri stručni žiri bira najboljeg glumca. Festival je otvorilo premijerno igranje predstave „Pazarni dan" Aleksandra Popovića, u režiji Egona Savina, koja je nastala u produkciji ovog pozorišta. Do 23. maja, kada se završava festival, na velikoj sceni Ateljea 212 biće izvedene i predstave „Brod za lutke" Milene Marković, u režiji Ane Tomović i produkciji Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, i „Per Gint" Henrika Ibzena, u režiji Aleksandra Popovskog i produkciji Dramskog kazališta „Gavela" iz Zagreba. Publika će moći da vidi i predstavu „Rocky Horror Show" Ričarda O'Brajana, u režiji Viktora Nađa, rađenu u produkciji Novosadskog pozorišta, i komad „Kate Kapuralica" Vlaha Stulija, u režiji Jagoša Markovića, koji je postavljen na sceni Narodnog pozorišta iz Sombora. Takmičarski program festivala obuhvata i predstavu „Dundo Maroje" Marina Držića, u režiji Kokana Mladenovića i produkciji Kruševačkog pozorišta, kao i komad „Žaba" Dubravka Mihanovića, u režiji Elmira Jukića i izvođenju ansambla Kamernog teatra 55 iz Sarajeva. Ljubomir Draškić je rediteljsku karijeru započeo kao asistent Bojana Stupice u predstavi „Jaje", a 1961. postao je pomoćnik upravnika Ateljea 212 Mire Trailović i od tada je svoju karijeru vezao za taj teatar. Bio je upravnik od 1984. do 1996. Medu predstavama koje je postavio tokom karijere su i mnoga kultna dela, kao što su „Kralj Ibi", „Radovan Treći", „Maratonci trče počasni krug", „Kafanica, sudnica, ludnica"... N. KOSTIĆ
19. 05. 2010 PRESS „Prela i posela" u centru grada
U bašti hotela „Moskva" juče je održan Sabor narodnog izvornog stvaralaštva „Prela i posela", čiji je cilj promovisanje i čuvanje od zaborava narodnih pesama, igara, običaja, verovanja, kao i starih zanata
ČUVARI OBIČAJA... Splet narodnih igara ispred hotela „Moskva"
Na štandovima ispred hotela svoje proizvode izložili su opančari, proizvođači narodnih nošnji, tkalje, vezilje, grnčari, kao i pčelari i travari iz svih krajeva Srbije. Sabor tradicionalno organizuje Udruženje čuvara srpske tradicije i običaja „Prela i posela" iz Mionice kod Valjeva. - Prezentacija u Beogradu je najava za, šesti po redu, Svesrpski sabor koji će se 23. maja na Svete trojice održati u Lazarevcu, a od 28. maja u Donjoj Toplici kod Mionice. Na mlade treba preneti sve ono lepo i dragoceno što je vekovima stvarano u našem narodu, ono što je deo našeg bogatog kulturnog nasleđa i nacionalnog identiteta, a najvažnije je podstaći ih da sami stvaraju - rekao je predsednik Udruženja Dragiša Simić i dodao da kroz ovakve sabore i posela mogu da ožive sela u Srbiji. U zabavnom delu programa učestvovao je dečji etno-hor „Đurđevak" iz Užica i kulturnoumetnička društva iz Valjeva, Čačka, Jagodine i Zrenjanina. Manifestacija je održana pod pokroviteljstvom Privredne komore Beograda, a podržali su je Turistička organizacija Beograda, Vojska Srbije i Srpska pravoslavna crkva. (TANJUG)
Univerzitet u Novom Sadu ove godine obeležava pola veka postojanja i rada, a u sklopu proslave tokom godine biće organizovano više od 100 različitih dešavanja iz domena nauke, kulture i evropske razmene. Rektor Univerziteta Miroslav Vesković ističe da će ova, jubilarna godina, biti obeležena radno, ne samo u Novom Sadu nego i u celoj Vojvodini.
- Naša ustanova je uključena u sve pore života u vojvođanskim gradovima. Proslava 50. godišnjice osnivanja Novosadskog univerziteta obuhvatiće brojne programe, koji su već počeli na Fakultetu tehničkih nauka, Medicinskom i Ekonomskom fakultetu. Za vikend, 22. i 23. maja, sledi veliki Festival nauke, a 28. maja će biti upriličena dodela nagrada najboljim studentima - najavio je Vesković, uz napomenu da će ove godine prestižna priznanja dobiti čak 962 akademca sa prosečnom ocenom preko 9,00.
Tokom maja u Kampusu će biti organizovan koncert klasične muzike, di-džej nastupi, žonglerske radionice i brojni drugi sadržaji. Jun će obeležiti putujući umetnički program po gradovima Vojvodine, ali i Međunarodna univerzitetska regata osmeraca. Posle susreta evropskih univerzitetskih ansambala, 28. juna će u Srpskom narodnom pozorištu, biti priređena i Svečana akademija povodom Dana Univerziteta. Program proslave pola veka Novosadskog univerziteta se organizuje pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Borisa Tadića.
Deset knjiga u užem izboru za nagradu ''Isidora Sekulić''
Deset knjiga u užem izboru za nagradu ''Isidora Sekulić''
Glas javnosti 19.05.2010 13:38
Žiri za dodelu književne nagrade "Isidora Sekulić" za 2009. godinu predložio je da u uži izbor uđe deset dela, od 31, koliko ih je bilo uvršteno u širi izbor, saopšteno je iz opštine Savski venac. U užem izboru su sledeća dela: Slobodan Vladišić "Forward", Mirjana Đurđević "Kaja, Beograd i dobri Amerikanac", Ljiljana Đurđić "Svi na kraju kažu mama", Milo Lompar "Negde na granici filozofije i literature". Zatim Đorđe Milosavljević, autor knjige "Đavo i mala gospođa", Milutin Pavlov "Dobošarski ponedeljak", Miomir Petrović "Bakarni bubnjevi", Smilja Stefanović Pregel "Zamka genija Frenka Lojda Rajta", Dejan Stojiljković "Konstantinovo raskršće" i Mićo Cvijetić "U letnjoj domovini Lužičkih Srba". Sledeća sednica žirija najavljena je za petak, 21. maj, kada će biti određen najuži izbor od tri dela, od kojih će jedno u narednom periodu dobiti ovu prestižnu nagradu, čija je svečana dodela zakazana za 10. jun, u svečanoj sali Skupštine Beograda.
Svojim ilustracijama Vladana Likar-Smiljanić uspevala je da uhvati duh svog vremena i one su zbog toga bile uspešne. Izgleda da i neka njena razočarenja odslikavaju naše vreme U Etnografskom muzeju u Beogradu otvorena je izložba lutaka. Među lutkama kojima su se igrala deca tokom decenija našla se i Cica, papirnata lutkica koju su iz "Politikinog Zabavnika" isecale generacije i oblačile je u odštampane haljinice. Cica se našla na ovoj izložbi jer je Etnografski muzej procenio da se njome igralo toliko dece da se može reći da je ona "ušla u narod" i da stoga reprezentuje jedan vid zabave srpske dece. Cicu znaju svi, ali se malo ko upitao ko je njen autor. Oni koje je to interesovalo obično je vezuju za Vladanu Likar-Smiljanić, ali ona ističe da lutkica nije njeno delo, već ju je ona samo najduže crtala. "Cicu je prvi nacrtao modni kreator Čedomir Čedomir. Ja sam je od njega nasledila kada on zbog svojih naraslih kreatorskih obaveza više nije mogao da se njome bavi", kaže za "Vreme" Vladana Likar-Smiljanić. "Ona je u stvari adaptirani lik iz jednog američkog stripa koji se kod nas nije objavljivao." Prepustivši Cicu na staranje Vladani Likar-Smiljanić, naš modni kreator ostavio ju je u dobrim rukama jer je i ona bila upućena u modu. "Dok sam bila gimnazijalka završila sam krojački kurs jer sam želela da sama sebi šijem odeću. To mi je potom dobro došlo kada sam počela da radim u ‘Praktičnoj ženi’ gde sam čitaocima predlagala modele koje sam i crtala, a za neke sam pravila i šnitove koje je list potom objavljivao", priseća se Vladana Likar-Smiljanić. "CRNA BRADA" i "MUSA IBN TUP": Pored Cice, ona je u "Zabavniku" crtala i lutkice Helge, Hogara, Popaja, Olive, Denisa, Margarete, Kamička, Delte 99 i Lu, ali i lutkice sa likovima Pavla Vujisića i Lepe Brene. Ipak, to nije bio njen jedini posao u tom listu. "Ilustrovala sam članke i crtala naslovne strane i u tom periodu je otprilike svaka treća naslovna strana ‘Zabavnika’ bila moj rad. Pored toga radila sam i ‘Cicin kutak’ u kome sam crtežom i tekstom objašnjavala čitaocima kako da nešto sami naprave. Rubrika nije dobila ime po lutkici, već po Cici Milivojević, novinarki i urednici u Zabavniku, koja je mlada umrla." Kada bi Vladana bila sprečena, Cicin kutak crtala je njena sestra Biljana Likar-Popović, tako da se može reći da je Cicin kutak na neki način bio i porodična manufaktura. Pored svega ovoga, Vladana Likar-Smiljanić nacrtala je za "Zabavnik" i strip Musa Ibn Tup i jednu epizodu Crne Brade. "Strip Musa Ibn Tup u zemlji brojki nastao je prema jednoj belgijskoj knjizi. Priča je bila odlična, ali je crtež bio prilično konvencionalan, a likovi su bili obučeni u srednjovekovnu odeću. Smatrala sam da, iako je priča dobra, njen vizuelni deo neće biti blizak našim čitaocima, pa sam smislila Musu Ibn Tupa, koji je bio obučen u skladu sa tim kako je srednji vek izgledao kod nas, tako da je on sa šarenim turbanom doživljavao zgode i nezgode i učio decu matematici. Sa Crnom Bradom je bilo drugačije. ‘Zabavnik’ je otkupio taj francuski strip i počeo da objavljuje po jednu tablu u svakom broju, a onda je u ‘Stripoteci’ objavljena cela epizoda. Urednik nije znao šta da radi i predložio mi je da ja nacrtam tu epizodu, ali sa drugačijom radnjom. Nije mi bilo lako da uđem u tuđi crtež, ali sam ga na kraju ‘skinula’ i tako je epizoda Crna Brada i čudovište iz Loh Nesa u ‘Zabavniku’ imala drugačiju radnju od originalne. Nisam sigurna da je to što sam uradila bilo u skladu sa autorskim pravima, ali mislim da se autori tog stripa neće naljutiti ako to sada saznaju."
Predsednik žirija ovogodišnjeg Sterijinog pozorja biće Geroslav Zarić, slikar, scenograf i grafički dizajner, dobitnik sedam Sterijinih nagrada za scenografiju. Pored njega, žiri će činiti Đurđija Cvetić glumica, Jasen Boko dramaturg, Filip Vujošević dramski pisac i Dušan Petrović reditelj. Vršilac dužnosti direktora Sterijinog pozorja Milivoje Mlađenović ocenio je da su to stvaraoci kompetentni za ovaj posao. "Sve su to ličnosti autoritativne koje su odabrane na takav način da mogu ravnopravno suditi o svim segmentima pozorišnih ostvarenja na ovogodišnjem Sterijinom pozorju", rekao je Mlađenović. Festival će 26. maja besedom otvoriti čuveni reditelj Nikita Milivojević, dobitnik tri Sterijine nagrade.
Programi i nagrade Dan pre zvaničnog otvaranja, 25. maja, biće upriličen prolog Pozorja, kojim će biti obeležena stota godišnjica od rođenja pisca Meše Selimovića. Za tu priliku biće postavljena izložba, a na sceni "Pera Dobrinović" Srpskog narodnog pozorišta gostovaće turski teatar Kodžaeli sa komadom "Derviš i smrt". Obeležavanju godišnjice prisustvovaće i turski ministar kulture kojem će domaćin biti srpski kolega Nebojša Bradić. U konkurenciji za Sterijinu nagradu ove godine će se naći 12 predstava, sedam sa domaćim dramskim tekstom i pet komada stranih pisaca. Ukupno će ih biti 18, a još 11 predstava biće izvedeno na Pozorju mladih. Učestvovaće sve akademije umetnosti iz Srbije, kao i gosti iz Banja Luke i Bijeljine. Što se tiče pratećih programa i ovoga puta će biti održane radionice dramskog teksta u Art klinici, izložba "Scena, maska, kostim, lutka", kao i izložba plakata. Stručnoj javnosti biće predstavljen dvobroj časopisa "Scena", kao i izdanje na engleskom jeziku, a održaće se i prezentacija hrvatskog portala TEATAR.HR. Nagrade za koje se već zna kome će pripasti su, po običaju, one za životno delo. One će ove godine pripasti glumcu Petru Kralju i kostimografkinji Božani Jovanović.
HARIZMATIČNA čelistkinja Sol Gabeta od svog debija sa Bečkom filharmonijom ne prestaje da niže trijumfalne nastupe i očarava publiku širom sveta. Umetnica za čije prisustvo na sceni kažu da ima “opojnu snagu”, u petak uveče će pokušati da osvoji i Beograd, svirajući na svom skupocenom “guadaginiju” iz 1759. Elgarov koncert, sa Beogradskom filharmonijom a pod upravom maestra Pitera Marčbanka.
Rođena u Kordobi, u Argentini, od rusko-francuskih roditelja, u kasnim dvadesetim Gabeta se može pohvaliti zaista impresivnom karijerom, koja podrazumeva ugovor sa diskografskom kućom “Soni BMG”, sopstveni festival i pozive da nastupa sa najprestižnijim orkestrima tokom cele godine. Kritika hvali njenu muzikalnost i inteligentno izvođenje, dok javnost uzdiže umetničku lepotu i erotičnu auru plavokose čelistkinje, ali i njenu blistavu virtuoznost.
* Klasični repertoar obogatili ste delima autora 20. veka, a sarađujete i sa kompozitorima koji pišu za vas poput Litvanca Peterisa Vasksa... Imate li omiljenog autora? - Uvek mi se dopadnu neke druge stvari u muzici svakog od njih. Provela sam mnogo vremena uz Elgarov Koncert za violončelo u proteklom periodu, posebno tokom prošle godine. Snimila sam ga i objavljen je ovog marta, a dosta ga izvodim i na koncertima. Oduvek sam gajila snažnu naklonost ka tom muzičkom delu, jednom od najboljih koje možete naći u kompletnom repertoaru za čelo. Izvođaču pruža mogućnost da pokaže savršenstvo tog instrumenta i njegov dirljivi glas - taj pevajući element.
* Veći izazov za vas se krije u izvođenju remek-dela starih majstora koja su doživela nebrojeno mnogo sjajnih interpretacija, i trudu da im udahnete nešto svoje i drugačije - ili u predstavljanju novih, javnosti manje poznatih dela? - Volim oboje - i da izvodim dobro poznata, ali i sasvim nepoznata dela. Uvek se trudim da otkrivam muziku koja je nedovoljno poznata a trebalo bi da bude. Ali je uvek i te kako uzbudljivo kada čuvenom delu dajem sopstvenu interpretaciju. U oba slučaja to je izazov - samo na drugačiji način: izvoditi nepoznat komad na način koji se publici dopada ili svirati čuveno delo na nov, lični način.
* Nastupate sa velikim simfonijskim orkestrima, kamernim sastavima i na resitalima, da li više uživate na sceni “pretrpanoj” ljudima ili kada sami gospodarite njom? - Svi ti nastupi su međusobno potpuno različiti, a ja ih sve volim. Naravno, divno je izvoditi svu tu sjajnu muziku za čelo i orkestar, pogotovo kada imam šansu da sviram sa vrhunskim orkestrima - i srećna sam zbog toga. Kamerna muzika je, pak, nešto sasvim drugo - ona podrazumeva da budete deo grupe, da radite i svirate zajedno na jedan veoma intenzivan način.
* Fanovi obično u potpunosti ispune ogromne koncertne dvorane u kojima nastupate - privlači li ih i vaša fizička lepota i harizma, ili lepota ne znači mnogo bez talenta? - Ovo pitanje bi možda trebalo da postavite mojim fanovima. Svesna sam opasnosti da me označe kao “onu čelistkinju koja dobro izgleda”, ali trudim se da to izbegnem. Ja sam ono što jesam: to uključuje moju pojavu, moj karakter, i naravno veštinu i talenat. Nadam se da mogu duboko da utičem na ljude svojom muzikom jer je to ono što želim da radim.
SOLSBERG - FESTIVAL “Solsberg” u nazivu ima moje ime, Sol, i ime seoceta u Švajcarskoj gde se održava - Olsberg. To ukazuje na ideju da ja nisam samo umetnički direktor ove manifestacije - ja sviram sa svojim prijateljima na svakom pojedinačnom koncertu.
SEKSI ČELO * DA li je čelo slučajno, za mnoge, “najseksi instrument” - posebno u rukama žene? - Zaista nisam razmišljala o tome kada sam počinjala da ga sviram. U stvari, najpre sam svirala violinu po ugledu na starijeg brata, no to je trajalo kratko. Poželela sam da sviram veći instrument, i zaljubila se u čelo!
