Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
"Правописни рјечник српског језика" са правописно-граматичким савјетником доктора Милана Шипке, први је српски стандарднојезички приручник у посљедњих 100 година. Први српски стандарднојезички приручник у посљедњих 100 година јесте "Правописни рјечник српског језика" са правописно-граматичким савјетником доктора Милана Шипке. Опширнији правописни речник посљедњи пут је публикован 1960. године, али у оквиру Правописа српскохрватског језика. Капитално дјело Шипке на више од 1.400 страна објавио је новосадски "Прометеј" захваљујући великом броју претплатника и уз подршку Владе Аутономне покрајине Војводине. "Рјечник не садржи српско-хрватске дублете, не због некаквог чистунства него зато што је намијењен кориснику чији је израз српски. То није само правописни рјечник, већ и граматички, обрађује граматичке форме и акцентован је", рекао је Шипка. Према његовим ријечима, то је језички савјетник, упозорава на бројне грешке, чак на 8.000 примјера можемо наћи упозорење шта је правилно, а шта није. "Рјечником је обухваћен цио српски језички простор. Имамо равноправне дублете сретан и срећан, спанаћ и шпинат, пасуљ и грах", невео је аутор рјечника. Зоран Колунџија директор "Прометеја" навео је да рјечник, што је најважније, на крају садржи коректно преузимање правила које потписује правопис који издаје Матица српска, а правила су именована бројевима и параграфима. Консултант и супервизор је академик Иван Клајн. Рјечник на коме се радило више од двије године намијењен је прије свега онима који су по својој професији дужни да говоре и пишу правилно, као и свима онима који желе да усаврше своје језичко знање.
Јубиларне Новосадске музичке свечаности 30. пут су синоћ отворене концертом у Синагоги, на којем је наступио угледни камерни ансамбл “Камерата Салцбург” из Аустрије са концертмајстором и солистом Романом Симовићем, и пригодним речима градоначелника Новог Сада Игора Павличића. Тиме је отпочео низ од десет концерата с врхунским извођачима, солистима и ансамблима из иностранства и наше земље, коју сваке године нуди овај наш познати фестивал уметничке музике, означен овог пута кроз мото “Метаморфозе”, како гласи и синоћ изведено истоимено дело Рихарда Штрауса. Част да затворе Номус имаће Гудачи Светог Ђорђа концертом 20. априла у Синагоги.
Камерни звук, који је обележје Номуса, обогаћен је ове године с неколико гудачких ансамбала, учествоваће и два трија, а биће и оркестарских наступа Београдске филхармоније и Војвођанских симфоничара. Музичари у Нови Сад стижу и из Француске, Америке, Хрватске, као и Шпаније и Португала. Уз дела Шумана, чија се обележава двестагодишњица од рођења, затим и осталих композитора класичне музике, на овогодишњем Номусу ће публика моћи да ужива и у фадо музици португалске певачице Мисије, и фламенку шпанског гитаристе Херарда Њуњеса и плесачице Кармен Кортес.
Новосадске музичке свечаности организује Музичка омладина Новог Сада, под покровитељством Града Новог Сада.
U užičkom Narodnom pozorištu danas će početi 14. Jugoslovenski pozorišni festival "Bez prevoda" na kome će učestvovati pozorišta iz Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije. Festival će večeras otvoriti predstava "Derviš i smrt" Meše Selimovića u režiji Egona Savina, Narodnog pozorišta iz Beograda. "Ko se boji Virdzinije Vulf" Edvarda Olbija u režiji Dina Mustafića Crnogorskog narodnog pozorišta na programu je druge festivalske večeri. Na užičkom festivalu Atelje 212 izvešće predstavu "Šuma blista" Milene Marković u režiji Tomi Janežič, a Hrvatsko narodno kazalište Rijeka "Turbo folk" po tekstu i u režiji Olivera Frljića. "Brod za lutke" Milene Marković u režiji Ane Tomović Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i "Mortal kombajn" Pavel Sala u režiji Dina Mustafića Narodnog pozorišta iz Sarajeva na programu su festivala u subotu i nedelju veče. "Kandid ili optimizam" prema Volterovom tekstu u režiji Aleksandra Popovskog Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda biće prikazan veče uoči završetka festivala i proglašenja najboljih ostvarenja. U čast nagrađenih i dobitnika festivalskih priznanja "Ardalion" subotičko Pozorište Deže Kostolanji u utorak veče 20. aprila izvešće u Užicu predstavu "Urbi et orbi" Janoša Pilinskog u režiji Andraša Urbana. Četrnaesti Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu biće održan pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije i uprave grada Užica. Festival je trebalo da bude održan u novembru prošle godine, ali je zbog epidemije novog gripa tada odložen.
"Preživljavanje", novo delo akademika i književnika Dragoslava Mihailovića, predstavljeno je u Biblioteci grada Beograda. Mihailović je autor mnogih knjiga, među kojima su najpozantije "Kad su cvetale tikve", "Frede, laku noć", "Petrijin venac" i druge. U Biblioteci grada Beograda predstavljena je nova knjiga akademika i književnika Dragoslava Mihailovića, "Preživljavanje". Pisci, kritičari, prijatelji govorili su o delu jednog od naših najčitanijih književnika, dobitniku značajnih nagrada, autoru čije knjige su prevedene na mnoge jezike. Profesor Ljubiša Jeremić rekao je tom prilikom da je Mihailović prvi pisao o novijoj nacionalnoj, političkoj istoriji, odnosno njenoj prisutnosti u životima prosečnih ljudi i da on i danas stoji uz najuglednije i najčitanije srpske pisce. "Krajem 60. i 70. godina prošlog veka, Mihailovićeva dela su izazivala velike reakcije javnosti. Međutim, njegovo pripovedanje je nenametljivo i nepromenljivo. Energija njegovih dela je izuzetna", rekao je Jeremić. Jeremić je dodao i da likovi u Mihailovićevim delima govore ljudskim, a ne pripovedačkim glasom. Profesor Marko Nedić je ocenio da je Mihailović jednako značajan za srpsku književnost i kao pripovedač i kao romansijer i dodao da je on jedan od najboljih i najcenjenijih srpskih pisaca uopšte. Direktorka Biblioteke Jasminka Ninkov rekla je da postoji namera da u toj instituciji počne serija razgovora s ozbiljnim srpskim piscima. Dragoslav Mihailović rođen je 1930. godine u Ćupriji, redovan je član SANU, dobitnik je mnogih književnih nagrada i priznanja i prevođen na više evropskih jezika. Studirao je u Beogradu Filozofski fakultet na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik.
Francuski sopran Sandrin Pijo nastupiće sa pijanistkinjom Suzan Manof 20. aprila u Kolarčevoj zadužbini, u okviru ciklusa "Francuski anđeli". U Beogradu će tokom 2010. godine, u okviru ciklusa "Francuski anđeli" nastupiti tri renomirana francuska soprana. Sandrin Pijo će na koncertu izvesti dela Šusona, Štrausa, Debisija, Zemlinskog, Kehlina, Forea i Ravela, a u toku godine će nastupiti i Karen Vork i Mirej Delanš, koja će održati koncert 27. novembra.
Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora i Srbija dogovorile su se da stećke - kao zajedničko kulturno nasleđe - nominuju za Uneskovu listu svetske kulturne baštine. Istoričari, pak, i dalje ne mogu da se dogovore – čiji su kameni spavači Čuče dva stećka na beogradskom Studentskom trgu; ispred Etnografskog muzeja. Ćutljivi, gotovo neprimetni. Iz Lipenovića su, kod Krupnja, u zapadnoj Srbiji. Pre oko šest vekova ovi nadgrobni spomenici podignuti su smrtnicima o čijoj kulturi i običajima danas jedva ponešto znamo. Zagonetne stećke iščupaše sa krupanjskog proplanka i u Beograd doneše još za vakta dr Sime Trojanovića, prvog direktora Etnografskog muzeja i njegovog pomoćnika Nikole Zege. Iako se u kamene spavače, kažu, ne dira. Na nekima od njih uklesane su i kletve, poput one na jednom stećku iz sela Humsko kraj Foče (Republika Srpska): „A se je kam od Trtiše. Živjeh mirno, Boga moleć’ i zla ne misleć’. Ovden, gdi mi je kam, ubi me grom. Zašto Bože? Da su klete i proklete ruke koje bi ovo preturle dok odgovor ne dobijem. 1174. godine po Gospodu našem.“
I naši iz Lipenovića i ovi iz Humskog, kao i oko 69.000 stećaka dosad registrovanih u BiH, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori trebalo bi da budu prijavljeni na Uneskovu listu svetske kulturne baštine do septembra 2010. Ministri kulture četiri ex-YU zemlje su prošle nedelje u Sarajevu potpisali pismo o namerama u kojem je dogovoreno da će stećci biti nominovani kao „regionalno kulturno dobro“ za upis na privremenu Uneskovu listu kulturne baštine. A uskoro treba da se dogovore i o kriterijumima za uvršćavanje nekropola za nominacijski dokument. Ovog puta, političari se dogovaraju, a među istoričarima i dalje – dogovora nema. NIN se u to uverio u razgovoru sa bosanskim akademikom Muhamedom Tunjom Filipovićem iz Sarajeva i dr Miodragom M. Petrovićem, naučnim savetnikom i stručnjakom za crkveno pravo, iz Beograda. Prvom je bliže bogumilsko (babunsko, neomanihejsko) poreklo stećaka, a drugom pravoslavno, srpsko. Prvi se poziva na radove srpskih istoričara Sime Ćirkovića i Dragoljuba Dragojlovića, drugi već deceniju i po ukazujući na vizantijske i srpske izvore o bogumilima, dovodi u pitanje zaključke ne samo srpskih, hrvatskih i bošnjačkih istoričara prošlog veka nego zaključke još u 19. veku ustoličene austrougarske škole mišljenja o poreklu stećaka. Još uvek, nažalost, bez odgovora naučne javnosti.
Babunski ili ne, stećci nikad nisu bili u jadnijem stanju. Razjedaju ih kisele kiše, nestaju stećci kao što nestaje i Bosne, kako je negde napisao bosansko-hrvatsko-srpski pisac Miljenko Jergović. Po selima bivših jugoslovenskih republika uzidani su u neke nove kuće, njihovi delovi ponegde podupiru štalska vrata. Oni najnesrećniji leže raskomadani na zgarištima devedesetih. Ipak, pretekli su. Profesor Muhamed Filipović tvrdi da ih je u BiH bilo oko 150.000, a sad jedva 60.000. Iako se radi na novom popisu zbog dokumentacije za Unesko, prema popisu iz 1980. godine u BiH je utvrđeno postojanje 59.593 stećka na 2.687 lokaliteta, u Hrvatskoj 4.447 stećaka na 247 lokaliteta, u Srbiji 2.267 stećaka na 121 lokalitetu, a u Crnoj Gori 3.049 stećaka na 107 lokaliteta (Šefik Bešlagić, 2004). I takvih više nigde na svetu nema jer postoje samo na današnjim teritorijama četiri bivše jugoslovenske republike.
Postoji nekoliko teorija o poreklu stećaka. I svakoj se, manje-više, može prišiti dnevnopolitička i nacionalistička manipulacija „u potrazi za izgubljenim identitetom“. Ipak, sve teorije mogu se svrstati u dve grupe – teorije o verskoj i teorije o etničkoj pripadnosti. Ili, po današnjem versko-nacionalno-političkom ključu, na bošnjačku („bogumilsku“), srpsku („pravoslavnu“ ili „vlašku“) i hrvatsku („katoličku“) teoriju porekla stećaka i Crkve bosanske.
Iako se prve zabeleške o stećcima u Bosni pojavljuju već u 16. veku, ozbiljnije naučno istraživanje „mitskih bića od kamena“ (Miljenko Jergović) počinje tek pre 130 godina, sa austrougarskom okupacijom Bosne (1878) i osnivanjem Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 1888. Od tada, pa do danas naučni krugovi na takozvanom Zapadnom Balkanu ali i šire nisu se uspeli dogovoriti o kulturno-istorijskoj pripadnosti neobi*čnih nadgrobnih spomenika.
Četvrti Međunarodni festival proze "Prozefest" počeće 21. aprila u Novom Sadu i tokom tri dana ugostiće devet domaćih i inostranih pisaca. Festival književnosti otvoriće Laslo Vegel, a na njemu će učestvovati i Dragoslav Mihajlović, Mihajlo Pantić, Mirjana Novaković, Zoran Ćirić, Italijan Klaudio Magris iz Italije, Austrijanac Lojze Vizer, Laslo Darvaši iz Mađarske i Muharem Bazdulj i Vladimir Pištalo iz Bosne i Hercegovine.
Oni će, pored učešća u književnim večerima, pojedinačno držati i predavanja novosadskim gimnazijalcima kao i svim zainteresovanim posetiocima ovog fetivala, najavio je direktor Kulturnog centra Novog Sada Laslo Blašković.
Kulturni centar Novog Sada je, u susret ovogodišnjem "Prozefestu", po prvi put objavio nekoliko knjiga, čiji su autori učesnici festivala što će, kako je najavio direktor Laslo Blašković, ubuduće biti redovna aktivnost organizatora.
Ovogodišnji "Prozefest" biće održan na više lokacija: u Karlovačkoj gimnaziji, u gimnazijama "Jovan Jovanović Zmaj" i "Laza Kostić", u Spomen zbirci Pavla Beljanskog i na Filozofskom fakultetu.
Ulaz na književne večeri, kao i na sve prateće manifestacije je besplatan. Festival traje od 21. do 23. aprila.
„Kao što svaki čovek ima svoj glas, tako je i sa instrumentima, a truba je moj glas”, kaže mladi umetnik koji se večeras, sa Beogradskom filharmonijom, predstavlja na Kolarcu U novosadskoj Sinagogi, sinoć na NOMUS-u, sa Beogradskom filharmonijom svirao je trubač Sergej Nakarjakov, koji će se sa istim orkestrom i programom (Čajkovski) večeras predstaviti i publici na Kolarcu. Ovaj mladi muzičar rođen je u nekadašnjem Sovjetskom Savezu, pre dve decenije njegova porodica se preselila u Izrael, a jednu uspešnu karijeru koja je rano započela obeležile su nagrade, festivali, nastupi u prestižnim dvoranama sa istim takvim muzičarima. Umesto dugih spiskova relevantnih podataka, evo samo jedne sveže ilustracije o Nakarjakovu: nedavno je u pariskom Teatru Šanzelize nastupao sa Sanktpeterburškom filharmonijom kojom je dirigovao čuveni Jurij Temirkanov.
Već u detinjstvu zovu vas Paganini, posle i Karuzo „na trubi”... Koliko su vas obavezivale takve komparacije, ta istorijska imena, na daljem putu, sa trubom, kroz svet ozbiljne muzike? – To su divni komplimenti, naravno, ali me nikada nisu previše doticali. Na nastupe sam uvek putovao sa ocem koji me je podučavao od samog početka. Uvek je bio strog, s pravom, i nije mi dozvoljavao da sebe precenjujem. Tako da sam i ja naučio da budem strog prema sebi i – nimalo snob. Lepo je čuti sve telepe reči, kao potvrde tokom umetničkog sazrevanja, ali to zaista nije previše uticalo na mene.
Kako je truba zamenila klavir..., koji je bio na početku? – Počeo sam sa časovima trube malo pre nego što sam povredio kičmu, što je bio osnovni razlog mog odustajanja od pijanističke karijere. Truba je bila i želja mog oca,instrument njegovih snova još iz detinjstva, premda nikada nije bio profesionalni trubač. Otac je odlučio da se kao pedagog sa mnom isproba ipočeo je da me podučava; čak i sada, iako imam i profesionalne mentore, otac kada god je u prilici vežba sa mnom dvaput dnevno. Ne kajem se što sam prestao da sviram klavir, jer truba je moj instrument i često kažem – „mnogo volim klavir, zato ga i ne sviram”.
Koja se muzika najčešće čuje iz trube Sergeja Nakarjakova? –Obično sviram klasični i romantičarski repertoar i povremeno barokna dela, ali ne prečesto. U poslednje vreme počeo sam da prihvatam i izazove savremene muzike, ali za sada isključivo tonalne. Harmonija mi je izuzetno važna,kako u muzici, tako i u životu. No, moj prijatelj Jerg Vidman komponovao je za mene koncert adabsurdum, koji sam 2006. premijerno izveo sa Minhenskim kamernim orkestrom, a kasnije i sa Bi-Bi-Sijevim simfonijskim orkestrom u Barbikan centru. To je bilo lepo iskustvo, ali samo izlet. I uopšte, nemam interesovanja da izvodim druge žanrove, mada je truba za to pogodna. To ne znači da ne volim različitu muziku – recimo rado slušam džez, iako ga nikada ne sviram.
Šta su, po vama, dobre a šta loše strane vašeg instrumenta na muzičkom podijumu na kome nije baš često u glavnoj ulozi? – Posebnost zavisi od izvođača, ne od instrumenta. Znate, postoje ljudi koji mogu da proizvode muziku iz bilo čega, čak i iz testere. Posebnost trube jeste u njenom jedinstvenom tonu. Kao što svaki čovek ima svoj glas, tako je i sa instrumentima. Truba je moj glas, ne svira sama od sebe, instrument je moj način da se izrazim. Ono što bih naveo kao specifičan nedostatak trube jeste nemogućnost da proizvodi dva tona istovremeno i nešto ograničeniji tonski raspon. Zbog toga ja često sviram fligelhorn, koji ima bogatiju tonsku skalu.
Povodom koncerata operskih arija, na kojima će u čast Lučana Pavarotija (1935-2007) u Madlenijanumu 21. i 22. aprila nastupiti učenici koji su bili uz maestra poslednjih godina njegovog života, sutra uveče u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu biće otvorena izložba "Pavarotiju u čast". Izložbu će otvoriti ambasador Italije Armando Varikjo, supruga slavnog tenora predsednica Fondacije Pavaroti Nikoleta Mantovani, osnivač Madlenijanuma Madlena Cepter i u ime sponzora manifestacije predsednik Izvršnog odbora Uni kredit banke Klaus Priveršek.
Pored koncerata u čast Pavarotija, koji je u Beogradu imao prvi javni nastup van Italije, u našem gradu u Palati Italije biće otvorena izložba ličnih predmeta Pavarotija, fotografije iz profesionalnog i privatnog života slavnog tenora, video zapisi njegovih nastupa, scenski kostimi iz operskih rola, notni rukopisi, kao i neke od mnogobrojnih nagrada koje su mu uručene širom sveta. Izložba će biti postavljena do 30. aprila.
Kako je najavio Madlenijanum, koncert "Sećanje na maestra Lučana Pavarotija", bio je zakazan za 18. novembar prošle godine, ali je odložen zbog tada aktuelne epidemije gripa.
Izložba "Između estetike i života - predstava žene u slikarstvu Paje Jovanovića" otvorena u u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu. Izložba je završna manifestacija obeležavanja 150. godišnjice od rođenja velikog slikara. Ministar kulture Nebojša Bradić otvorio je u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, izložbu "Između estetike i života - predstava žene u slikarstvu Paje Jovanovića", završnu manifestaciju u okviru programa obeležavanja 150. godišnjice rođenja velikog slikara. Zahvalivši svim institucijama i pojedincima koji su doprineli "velikom poslu otkrivanja velikog slikara u današnjem vremenu", Bradić je istakao da je protekla godina u našoj zemlji bila godina publike, jer je velike izložbene postavke u više gradova videlo na stotine hiljada ljudi. Izložbe povodom stogodišnjice rođenja Milene Pavlović - Barili, centralna izložba u Galeriji SANU posvećena Paji Jovanoviću (1859-1957) i druge videli su mnogobrojni posetioci različitih generacija i tako "demantovali priču da ne postoji interes domaće publike za umetnošću", rekao je ministar. Pokazalo se da "kad imamo veliku izložbu i važnog povoda, onda ima i publike", istakao je Bradić, očekujući da će i ova izložba, tako zdušno pripremljena i dobro predstavljena, u naredna dva meseca imati veliku posetu ljubitelja umetnosti iz svih krajeva Srbije.
Najbolji portretista svog vremena O stvaralaštvu jednog od najvećih i najpopularnijih srpskih slikara govorio je profesor Miroslav Timotijević, koji je istakao da je Jovanović bio "u evropskim okvirima najbolji portretista svog vremena".
Istakavši da je u Jovanovićevom slikarstvu "razvijena jedna veoma široka lepeza, složenog, estetskog, ideološkog pristupa ženi", kako u okviru akta tako i viđenja žene u okviru žanra ili istorijskog slikarstva, Timotijević je rekao da će i ova jasno strukturisana postavka biti "nezaobilazni segment u tumačenju i novom čitanju Paje Jovanovića". Publiku je pozdravila i upravnica Matičine galerije Tijana Palkovljević, autorka ove tematske izložbe kojom je Jovanovićevo stvaralaštvo predstavljeno iz "malo drugačijeg ugla", odnosno prikazano kroz pet segmenata ili različitih načina viđenja žene u zavisnosti od teme kojom se slikar bavio.
