Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Obnovljena postavka komične opere „Seviljski berberin“ Đoakina Rosinija biće premijerno izvedena večeras na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Režiju Borislava Popovića obnovila je Ivana Dragutinović - Maričić, koja napominje da nova postavka predstavlja omaž njenom prethodniku i predstavi koja je punila gledalište Narodnog pozorišta tokom pune tri decenije.
Katarina Jovanović, direktorka Opere Narodnog pozorišta je ukazala da su u novoj postavci „Seviljskog berberina“ spojena iskustva različitih generacija u nastojanju da se „rasteraju moljci“ i da se predstava osveži novim pristupom.
„Ova predstava je pravljena za beogradsku publiku - peva se na srpskom jeziku, veoma je brza, dinamična i duhovita i zahteva pažljivo praćenje. Nema spavanja“, rekla je Jovanovićeva.
Prvu podelu čine solisti Ljubomir Popović, Mika Jovanović, Snežana Savičić - Sekulić, Predrag Milanović, Živan Saramandić, Željka Zđelar, Branislav Kosanić, Slobodan Japundžić i drugi.
U drugoj podeli nastupaju Darko Đorđević, Nebojša Babić, Vladimir Andrić, Ivan Tomašev, Goran Krneta, Svetlana Nestorov, Pavle Žarkov, Kosta Marussić i drugi. Dirigent je Ana Zorana Brajović, scenografiju Miomira Denića obnovio je Miraš Vuksanović, dok je kostime Božane Jovanović obnovila Olga Mrđenović.
Izdavačka kuća Mascom objavila je novo izdanje trilogije Duška Radovića ,,Beograde, dobro jutro" kao poklon Beograđanima povodom manifestacije ,,Dani Beograda". Kako je navedeno u saopštenju ,,Mascoma", ideja izdavača je da Beograđanima priušti mogućnost i privilegiju da se za vreme ,,Dana Beograda" "ponovo okrepe i oplemene mislima najrenomiranijeg hroničara svakodnevnice srpske prestonice druge polovine prošlog veka".
Mascom planira da objavi Radovićev opus, koji obuhvata oko 30 naslova za decu i odrasle.
Uskoro će čitaocima biti dostupni Radovićevi ,,Ženski razgovori", ,,O plakanju" i ,,Na ostrvu pisaćeg stola", navedeno je u saopštenju Mascoma.
U čast dugogodišnjeg upravnika Ateljea 212 i jednog od najboljih reditelja bivše Jugoslavije Ljubomira Mucija Draškića, od 18. do 24. maja u Ateljeu 212 prvi put će biti održan festival „Mucijevi dani". Tokom sedmodnevnog festivala, koji je zamišljen kao druženje pozorišta prvenstveno iz gradova bivše Jugoslavije u kojima je Draškić radio, gledaoci će moći da vide ukupno 14 predstava - sedam na Velikoj i isto toliko na maloj sceni. Raznovrstan prateći program publici će omogućiti i da u diskusijama upozna pozorišne stvaraoce iz zemlje i regiona, ali i stvaralaštvo najplodnijeg reditelja Ateljea 212 koji je, između ostalog, režirao i kultne „Radovana trećeg" i „Kralja Ibija".
Počeli "Dani mađarske kulture" Tanjug 20.04.2010 19:13
Izložbom 88 slika i 12 skulptura istaknutog mađarskog umetnika Viktora Vazarelija, večeras su u Zrenjaninu počeli „Dani mađarske kulture“, koji će trajati tokom aprila i maja. Otvarajući postavku u Narodnom muzeju, ambasador Mađarske u Beogradu Imre Varga je podsetio da je Vazareli rođen u Pečuju, gradu koji je ove godine prestonica evropske kulture. Ambasador je rekao da je Zrenjanin peti gad na turneji te izložbe po Srbiji, značajne po tome što skreće pažnju kulturne javnosti na dešavanja u Pečuju, gde je prisutna i srpska kultura. Vazareli (1906-1970) je stekao svetsku slavu u Parizu. Ostao je upamćen kao osnivač pravca geometrijske apstrakcije, teoretičar i najinventivniji praktičar op-arta, pravca u umetnosti 20. veka, poznatog kao optička umetnost. Izložene slike i skulpture, koje su iz privatne kolekcije Tibora Čepeia iz Budimpešte, posetioci će moći da vide do 12 maja. Tokom manifestacije „Dani mađarske kulture“ u Zrenjaninu će gostovati Srpsko narodno pozorište iz Budimpešte, biće predstavljen savremeni mađarski film i poseban broj dvojezičnog zrenjaninskog časopisa "Ulaznica".
Fond "Laza Kostić" raspisao je povodom obeležavanja 100 godina od smrti tog pisca, literarni konkurs za decu i omladinu, a glavna nagrada je put u London. U saopštenju Fonda se navodi da je literarni konkurs raspisan na teme: "Laza je bio drugačiji. Savremenici ga nisu razumeli - zašto bi mene?" i "Laza Kostić i Vilijem Šekspir", a takođe je raspisan i sportski konkurs na temu "Moj prvi sportski uspeh" i na njega mogu da se prijave deca osnovnih, srednjih škola i studenti.
Konkurs će biti otvoren do sredine juna 2010. godine, a prva nagrada je putovanje u London i poseta "Gloub pozorištu", druga nagrada je kompjuter, a treća je izlet "Lazinim stopama", na kome će deca moći da se upoznaju sa mestima koja su bila značajna Lazi Kostiću, ali i sa životom Manastira u Kovilju, kao i institucijama i znamenitim ličnostima koje su živele i radile u Novom Sadu, krajem 19. i početkom 20. veka.
"Cilj konkursa je da se popularizuju dela i dostignuća Laze Kostića kao i zdrav pristup životu kroz učenje, stvaranje, inventivnost i razvijanje sportskog duha kod naše omladine", piše u saopštenju.
U okviru obeležavanja 100 godina od smrti pisca Laze Kostića, Fond "Laze Kostića" će organizoavti niz događaja različitog sadržaja u nekoliko gradova: od Kovilja, pesnikovog rodnog mesta, preko Novog Sada, Beograda i Londona.
Art Kolonj se otvara u sredu i traje do 25. aprila. To je najstariji sajam umetnosti na svetu i zato ga sa pravom nazivaju majkom sajmova umetnosti. Stari sjaj mu vraća Amerikanac Danijel Hug, koji je na čelu Sajma. Art Kolonj je živ kao što dugo nije bio. Za to je zaslužan direktor Danijel Hug, kome je za dve godine, koliko se nalazi na čelu Art Kolonja, uspelo da posustalom sajmu podari novi sjaj. Sajam je u poslednje vreme izgubio primat među renomiranim sajmovima u Londonu, Njujorku, Majamiju ili Art Bazelu u Švajcarskoj koji je preuzeo primat najvažnijeg sajma umetnosti.
Ipak, u Keln su ponovo došli najpoznatiji svetski galeristi iz 23 zemlje. I pored haosa koji je ovih dana vladao na evropskim aerodromima, samo dvoje galerista nisu uspeli da dođu do Kelna. „Galerista Klafean iz Atine vozio je do Italije autom i sada je na putu za Keln. Galeristi iz galerije Rozenfeld iz Izralea leteli su do Nice, a potom kolima došli u Keln“, kaže Hug.
Slika od 6,5 miliona evra
Bildunterschrift: Danijel Hug
Na ovogodišnjem sajmu veliko interesovanje vlada za dela klasične moderne, impresionizma i ekspresionizma. Galerija iz Minhena „Tomas“, prodaje sliku Edvarda Munka za 6,5 miliona evra. Ovako vredno delo se retko viđa izvan muzeja.
„Slika je nastala 1916. godine i na njoj se nalazi bliska slikareva prijateljica koju je on više puta portretisao“, kaže Hajke Grosman iz galerije „Tomas“.
Jubilarni, 10. međunarodni bijenale umetnosti minijature svečano će biti otvoren u subotu, 24. aprila, u 13 časova, u Kulturnom centru u Gornjem Milanovcu, saopšteno je juče u Ministarstvu kulture. Na bijenalu će biti prikazana dela umetnika iz 38 zemalja, dok su nagrade i pohvale dobili autori iz Nemačke, Švajcarske, Švedske, Hrvatske, Norveške i Srbije. Za izložbenu selekciju odabrano je 619 autora i 946 radova, a na konkurs se prijavio 801 umetnik. Prema rečima Žarka Vučkovića, predsednika Umetničkog saveta Bijenala minijature, počasni gost jubilarnog bijenala, koji slavi i 20 godina postojanja, biće slikar i akademik Vladimir Veličković, a posetioci će moći da vide izložbu Veličkovićevih radova manjeg formata. – Deo izložbe održaće se i u Muzeju Rudničko-takovskog kraja i na drugim mestima, tako da će bijenale obuhvatiti ceo Gornji Milanovac – rekao je Vučković. Gran pri gornjomilanovačkog bijenala osvojio je Saša Marjanović, pisac, za crtež. Nagrada za slikarstvo pripala je Dženiji Čef iz Nemačke, nagradu za grafiku osvojio je Marko M. Dragić (Srbija), nagrađena je skulptura Tomislava Todorovića (Srbija), a prvu nagradu za sakralnu umetnost poneo je Marko Stojanović. Nagradu za primenjenu umetnost osvojio je Jens Balkert (Švajcarska), a za crtež Fatimir Zajmi iz Srbije. Nagrade su dobili i Maja Milovanović (Srbija) za fotografiju, Stina Persdoter (Švedska) za intermediju, a priznanje za video-rad poneo je Nikolas Halberg, takođe iz Švedske.
Otkriven kompleks kamenih blokova stariji od Stounhendža
Otkriven kompleks kamenih blokova stariji od Stounhendža
Tanjug 21.04.2010 14:39
Britanski arheolozi otkrili su još jedan kompleks starih kamenih blokova poređanih u određenom nizu čija je senka najverovatnije obeležavala kretanje sunca. Smatra se da su ti megaliti stariji od Stounhendža više stotina godina. Kameni blokovi otkriveni u oblasti Dartmur u okrugu Devon, imaju dužinu od 2,6 metara i širinu od 20 santimetara. Otkriveni su u horizontalnom položaju, ali arheolozi veruju da su nekada stajali uspravno u dugom nizu.
Kameni blokovi pronađeni su pre šest godina, ali je tek nedavno ove godine utvrđena njihova starost. To je učinjeno radiokarbonskim metodom C14 koji je pokazao da blokovi potiču sa kraja neolita (3.500 pre nove ere). Poređenja radi podizanje Stounhendža datira iz 3.000. pre nove ere.
Majk Pits iz časopisa "Britiš arhiolodži" ističe da se radi o spektakularnom otkriću. Megaliti iz Dartmura su poređani prema letnjem solsticiju, sa istim uglom kao i Stounhendž i donose nove indikacije o znanju ljudi iz kamenog doba, naveo je on.
Baš kao i Stounhendž, megaliti iz Dartmura su najverovatnije postavljeni tako da bi obeležavali letnji i zimski solsticij, što bi moglo da znači da su graditelji spomenik povezivali sa religioznim verovanjima ili znanjima iz astronomije.
Arheolozi koji još uvek ne znaju koja je bila svrha i motiv izgradnje Stounhendža, isti problem imaju i sa megalitima iz Dartmura. Oni ne znaju da li je taj spomenik imao veze sa pogrebnim ritualima ili su ga preistorijski ljudi doživljavali kao mesto izlečenja.
Tokom ove i naredne nedelje zadužbina Dositeja Obradovića pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete organizuje manifestaciju "Dositejevi aprilski dani". Zadužbina Dositeja Obradovića organizuje tokom ove i naredne sedmice manifestaciju "Dositejevi aprilski dani". Manifestacija se organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i ove godine se održava drugi put. Cilj je da manifestacija okupi što veći broj učenika, profesora, škola i kulturnih radnika, rekla je a konferenciji za novinare direktorka Zadužbine Mirjana Dragaš. U okviru programa "Dositejevih aprilskih dana" sutra će u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu biti predstavljena knjiga izabranih basni Dositeja Obradovića, koju je priredio Miodrag Maticki, a tom prilikom biće otvorena i izložba ilustracija Predraga Todorovića. Za 23. april u Svečanoj sali Starog dvora najavljen je dobrotvorni koncert povodom Svetskog dana knjige, pod nazivom "Dositejev evropski put", na kojem će nastupiti čembalistkinja Smiljka Isaković i glumac Tanasije Uzunović. Akcija je organizovana u saradnji s Centrom za kulturu Barajevo, a njen cilj je prikupljanje knjiga za biblioteku Osnovne škole "Knez Sima Marković" u Barajevu. Knjige će darovati Zavod za udžbenike, Zadužbina Dositeja Obradovića i gosti koncerta. Književni salon "Kod Dositeja" biće održan 27. aprila u prostorijama Zadužbine u Beogradu, a tom prilikom biće predstavljena knjiga Radovana Kovačevića "Otkrivanje Mediterana.Dositej Obradović na Sredozemlju 1761-1771". U okviru manifestacije u osnovnim i srednjim školama u Srbiji održavaju se školska takmičenja posvećena životu i radu Dositeja Obradovića, radionice basnopisaca i jezikoslovaca i razni drugi programi.
Gosti Beogradske filharmonije, dirigent Bela Drohoš i harfistkinja Melinda Feletar, predstaviće u petak 23. aprila u 20 časova u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine jedan od najpopularnijih programa ove sezone. Karmen svita Rodiona Ščedrina, među prvih je pet dela koje je u anketi na sajtu Beogradske filahrmonije prošle godine publika navela da želi da čuje na koncertima ove sezone.
Ščedrin je svitu komponovao po ugledu na Karmen, najčešće izvođenu operu Žorža Bizea, posvetivši je svojoj supruzi, primabalerini Maji Pliseckaji. Iako obrada, svita je dostigla popularnost originala i zadržala najprepoznatljivije melodije i španske motive iz čuvene opere.
Harfistkinja Melinda Feletar, nastupajući kao solista sa mnogim orkestrima, promoviše harfu kao solitički instrument koji se u toj ulozi ne pojavljuje često, a istovremeno je i solo harfistkinja Mađarskog simfonijskog orkestra.
Sa Beogradskom filahrmonijom sviraće Končertino za harfu i orkestar Ernea fon Dohnanjija, čije je izvođenje nedavno snimila upravo sa dirigentom Belom Drohošem. Program će upotpuniti i Simfonija br. 1 Žorža Bizea
Karte su u prodaji na blagajni Kolarčeve zadužbine, po ceni od 600, 800 i 1.000 dinara.
