Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[crvendac_011]

Идеја паневропске књижевности

Идеја паневропске књижевности

Дневник 22.04.2010 06:45



У Галерији Матице српске синоћ је отпочело још једно дружење које промовише идеју паневропске књижевности и културе - 4. међународни фестивал прозе, у организацији Културног центра Новог Сада.

Ту заједничку идеју и нарадна два дана промовисаће девет писаца из Италије, Аустрије, Мађарске, БиХ и Србије. Једном од њих- Клаудију Магрису , синоћ је уручена фестивалска награда “Милован Видаковић”.
У име града-домаћина госте је поздравио помоћник градоначелника, књижевник Владимир Копицл. “Прозефест” је отворио такође књижевник из Новог Сада Ласло Вегел, који је прочитао своју причу “Похвала италијанских фармерица, руског кавијара и књижевности”. Приповест се бави једним Вегеловим путовањем у Трст “који је тада био највећи супермаркет Југославије”, а сада у њему живи Магрис.
- Годинама касније сам наишао на симпатични есеј Клаудија Магриса о префињеном, средњоевропском духу тршћанског кафеа “Сан Марко”, о његовој атмосфери, у којој се на необичан начин испреплићу средњоевропске и медитеранске судбине- испричао је Вегел.
За њега отворити “Прозефест” – “значи и позив да изложимо своју робу на списатељске тезге”.
Што је затим и учинио Драгослав Михаиловић, кроз читање и разговор са Милетом Аћимовићем Ивковим и ученицима Гимназије “Лаза Костић”. Михајло Пантић је потом разговарао са ученицима Гимназије “Јован Јовановић Змај”и читао одломке најновије прозе. Завршница прве фестивалске вечери припала је лауреату награде “Милован Видаковић”, великом италијанском и европском писцу Клаудију Магрису. Признање му је предала Вида Огњеновић, а образложење је прочитао председник фестивалског организационог одбора Зоран Пауновић.
Магрис је потом беседио о “дунавском универзуму”, односно о свом роману “Дунав”и другим његовим насловима.
У музичком делу програма синоћ су наступили Милан Милановић-контрабас, Драган Мирковић-хармоника и сопран Агота Виткаи-Кучера, а извели су композиције Љубомира Николића.

 

[sendi]

IZLOZBA NEDAVNO OTKRIVENIH FOTOGRAFIJA DZONA LENONA

Neobjavljene fotografije Džona Lenona pronadjene su nakon 40 godina u fioci poznatog njujorškog fotografa i biće uskoro izložene za javnost.

Slike slavnog muzičara i njegove žene Joko Ono snimio je 1969. godine u Montrealu fotograf časopisa Lajf Džeri Diter (Gerry Dieter) tokom njihovog čuvenog performansa "U krevetu za mir".

Diter je bio jedini fotograf kojem je bilo dozvoljeno da snimi osam dana dugu seansu čiji je cilj bio senzibilizacija javnosti protiv rata u Vijetnamu. Priča o Džonu i Joko, vidjena njegovim očima, trebalo je da bude objavljena u Lajfu, ali je zamenjena u poslednjem trenutku člankom o Vijetnamskom ratu.

Nakon Diterove smrti 2005, neobjavljene fotografije ležale su do prošle sedmice u jednoj fioci. Publika će imati priliku da ih vidi na izložbi koja će biti priredjena u subotu u katedrali svetog Mihaila u Koventriju, u centralnoj Engleskoj.

Džon Lenon i Joko Ono odleteli su 26. maja 1969. godine u Montreal gde su u hotelu "Kraljica Elizabeta" snimili pesmu "Give Peace a chance" koja je ubrzo potom postala himna antiratnog pokreta porodicama žrtava.

Izvor: SrbijaNet

 

[crvendac_011]

Kako je stvarana istorija Beograda

Kako je stvarana istorija Beograda

Vesti 23.04.2010 18:08



"Galerija predaka" je naziv multimedijalne izložbe Novice Babovića koja se otvara večeras u 20h u beogradskom "Magacinu u Kraljevića Marka br. 4". Izložba, koja je otvorena do 2. maja, kroz nekoliko slojeva prati priču o ličnoj i kolektivnoj istoriji, prateći trag sopstvenih predaka, prelamajući ih sa pričom o ljudima čiji su životi utkani u istorijat i artefakte Grada. U njega su dolazili u različitim epohama, i svojim aktivnostima i zalaganjem ostavili tragove različitih nacionalnih i kulturnih sredina.

Ukrštanjem hronologije života autorovih predaka sa živim tkivom grada, izložba ima cilj da ostvari potragu ka mestu gde se lično i kolektivno susreću i da istraži te tačke dodira, kao i uticaje koje jedno na drugo ostvaruju.

Ideja o grupaciji skulptura od kamena (mermer i granit) u kombinaciji sa skulpturama u kamenu livenih u kliritu, predstavlja metaforu na drevna svetilišta, hramove u kojima se rasporedom i oblikom građevina, zatvarao sakralni krug i dosezalo do duhovne, energetske i arhitetktonske celine.

Monolitski izgled skulptura ima za cilj da progovori o minulim epohama, spajajući vreme koje je prošlo i ono koje je ispred nas. Simboli zarobljeni u kliritu govore jezikom artefakata, a raspored skulptura u prostoru objedinjuje njihove energije i otvara ih ka spoljnjem svetu.

Na taj način se, na vizuelnom planu, uspostavlja most između vremena prošlog i vremena sadašnjeg i omogućava posetiocima izložbe da odgonetnu sopstveni istorijski i vremenski kod.

Preplitanje arhivske (filmske) građe sa snimnjenim materijalom, artefakti porodične hronologije u suočavanju sa urbanim znamenjima grada, okosnica je filma koji prati izložbu.

 

[crvendac_011]

Fruškogorski manastiri

Fruškogorski manastiri

Vreme 23.04.2010 09:43



U sklopu Nacionalnog paka Fruška gora, koji obuhvata prostor jedine vojvođanske planine, koja se pruža duž obale Dunava, nalazi se sedamnaest manastira. Podignuti su kao zadužbine srpskih vladarskih porodica, nakon što je, u kasnom srednjem veku pod pritiskom Turaka, težište srpske duhovne i kulturne baštine pomereno na sever. Oni danas čine jedinstvenu kulturno-istorijsku celinu i kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Fruška gora je ostrvska, stara gromadna planina u Sremu. Godine 1960. proglašena je za nacionalni park i time postala prvi nacionalni park u Srbiji. Najviši vrh je Crveni Čot (539 m), a ostali značajni vrhovi su Stražilovo (321 m), Iriški venac (451 m) i Veliki Gradac (471 m).

Jedna od posebnosti Fruške gore jesu njeni manastiri, jedinstvena kulturno-istorijska celina, kulturno dobro od izuzetnog značaja predloženo za upis na listu Svetske baštine UNESKO-a. Ima ih 17: Beočin, Bešenovo, Velika Remeta, Vrdnik odnosno Ravanica, Grgeteg, Divša, Jazak, Krušedol, Kuveždin, Mala Remeta, Novo Hopovo, Petkovica, Privina Glava, Rakovac, Staro Hopovo, Fenek i Šišatovac. Nastali su pošto je pod pritiskom Turaka u XV veku težište srpske duhovne i kulturne baštine pomereno na sever. Ugarska je tada srpskim plemićima i vlasteli poklanjala posede u Sremu kako bi centralnom delu zemlje obezbedila odbrambeni pojas od Turaka. Đurađ Branković je došao na jedan od ovih poseda koji je nasledio nakon smrti Stefana Lazarevića, svog ujaka i, izgleda, odmah počeo da priprema gradnju manastira s namerom da u ktitorstvu sledi svoje prethodnike, Nemanjiće. Tražio je i dobio odobrenje od pape Nikole V za podizanje "In regno Hungariae" devet manastira namenjenih pravoslavnim kaluđerima. O tome piše u pismu rimokatoličkog misionara, franjevca Jovana Kapistrana, napisanom 1455. godine u Đuru.
Istoričari smatraju da Kapistranovo pismo, dakle prvi sačuvani pisani izvor, ne znači da i prethodnici Đurđa Brankovića nisu zidali svetinje po Fruškoj gori. Smatra se da je kralj Dragutin (1284–1316) svoj politički interes prema Sremu utvrđivao zidanjem manastira, a da su ga u tome sledili Milutin, Stefan Dušan i knez Lazar. Sa ovom tvrdnjom u potpunosti bi se složile narodne legende po kojima je kralj Dragutin osnovao Bešenovo i Veliku i Malu Remetu, a knez Lazar Vrdnik odnosno Ravanicu. Po predanju, prvi manastir, Privinu Glavu, podigao je još u XII veku vlastelin po imenu Priba ili Priva. Đurđevi naslednici su nastavili njegovim stopama, pa je tako Vuk Branković, iako je kao vazal Matije Korvina neprestano ratovao, stigao da 1471. godine sazida Grgeteg i nameni ga svome ocu Grguru Brankoviću, a poslednji sremski despoti – Đorđe, u monaštvu nazvan Maksim, njegov brat Jovan i majka im Angelina, iako skromnijih mogućnosti od svojih prethodnika – odmah po dolasku u Srem pristupili su uređenju crkve Sv. Luke u Kupinovu gde su bile mošti njihovog posvećenog oca i muža Stefana Slepog. Zatim su obnovili Privinu Glavu, izgradili Hopovo povodom Đorđevog monašenja, zatim Jazak i Fenek, a Đorđe je, izgradivši Krušedol, nameravao da od njega napravi novu lavru.
Te manastire i njihova imanja naseljavao je narod iz Srbije koji je dolazio u ove krajeve bežeći pred Turcima i noseći sa sobom crkvene knjige, ikone i druge svetinje iz srpskih manastira. Dejan Medaković u monografiji Sveta gora fruškogorska o tome detaljno piše, a posebno ističe sledeće: "Te velike seobe najvećih dragocenosti iz starog zavičaja najuzbudljivije potvrđuje povest o prenosu moštiju sv. mučenika knjaza Lazara... Za vreme Austro-turskog rata, sa Lazarevim moštima kreću se monasi manastira Ravanice (kod Ćuprije), noseći ih sve do Sent Andreje, gde su počivale četiri godine u drvenoj crkvici blizu Dunava, a na istom mestu sklonjene su iz Krušedola mošti sv. Brankovića. Lazareve mošti obrele su se 1697. u manastiru Ravanici u Fruškoj gori, koja postaje prvi rasadnik njegovog kulta. Za vreme revolucije 1848. godine mošti sv. Kneza Lazara sklonjene su u manastir Fenek, odakle su vraćene u Ravanicu. Godine 1941. arhimandrit Longin prenosi ih u manastir Bešenovo, odakle ih je, po odobrenju nemačkih okupacionih vlasti, prenela posebna komisija u Beograd, na čelu sa prof. Radoslavom M. Grujićem. Ovaj novi translatio sv. moštiju obavljen je 14. aprila 1942. godine. Konačno, rešenjem sv. Sinoda Srpske pravoslavne crkve telo sv. kneza Lazara vraćeno je 1989. godine u njegovu zadužbinu manastir Ravanicu kod Ćuprije."
Brankovići su sledili graditeljstvo Nemanjića i u arhitektonskom smislu: delovi zidani u tursko vreme imali su prepoznatljive osobine moravske škole, a oni iz XVIII veka su baroknog stila. Tada su dozidani visoki zvonici i monumentalni konaci koji najčešće uokviruju crkvu pa manastiri izgledaju kao mala utvrđenja. Na zidovima i ikonama fruškogorskih manastira ostavili su traga svog dara nebrojeni umetnici: Zaharije Orfelin, Jov Vasilijevič, Stefan Tenecki, Stanoje Popović, Teodor Kračun, Arsa Todorović, Dimitrije Avramović, Pavle Simić, Uroš Predić, Stevan Aleksić... Kao i graditeljstvo, i slikarska umetnička dela su vodič kroz stilske mene od Vizantije do baroka: likove na zlatnoj pozadini u vizantijskom stilu smenila su meka modelacija, dobro proporcionisana lica, pokret, uvođenje više prostornih planova i smeštanje likova u pejzaž ili enterijer. Promenjeni su i oltari. Ukus raširen polovinom XVIII veka nalagao je visoke, kitnjaste oltarske pregrade s velikim brojem ikona odvojenih po temama pa su u svim manastirskim crkvama umesto niskih, tradicionalnih ikonostasa, postavjene bogato rezbarene drvene oltarske pregrade.
Fruškogorski manastiri su bili mesta kulture i pismenosti. Tu su bili Dositej Obradović, Lukijan Mušicki, Platon Atanacković, Nikanor Grujić, Ilarion Ruvarac, Laza Kostić, Đura Jakšić i drugi pisci. U Šišatovcu, kod arhimandrita Lukijana Mušickog, Vuku Karadžiću su uz gusle pevali Filip Višnjić i Tešan Podrugović možda najlepše epske narodne pesme, a naučnici Pavle Josif Šafarik i Franja Miklošič su tu uradili važna istraživanja. Ilarion Ruvarac, jedan od naših najvažnijih istoričara, u Grgetegu je napisao svoja najpoznatija dela.
Za vreme Prvog srpskog ustanka, Fenek je bio veza između Vojvodine i Šumadije, a nakon poraza u njemu su boravili Karađorđe i još nekolicina vođa ustanka. U Prvom i Drugom svetskom ratu uništeni su Fenek, Bešenovo je potpuno uništeno i još uvek je ruševina, kao i Kuveždin. Odneti su ikonostasi crkava osam manastira. Riznice i biblioteke su opljačkane. Manastirska imovina je preneta u Zagreb, kao vlasništvo Nezavisne Države Hrvatske. Deo je odmah spasen zahvaljujući istoričarima umetnosti iz Zagreba, dr Vladimiru Tkalčiću i dr Ivanu Bahu, koji su organizovali prenošenje dragocenosti srpske crkve u zagrebački Muzej za umjetnost i obrt, tamo ih čuvali i posle rata vratili Patrijaršiji u Beogradu. U poratnoj Jugoslaviji nemali broj zadruga, zemljoradničkih domova i sličnih mesta sazidan je građevinskim materijalom uzetim iz manastirskih zidova.
Obnova fruškogorskih manastira počela je 1953. godine od crkve i konaka Novog Hopova. Od tada, neprestano se radi i istražuje, ali zbog neredovnog finansiranja u fruškogorskom kompleksu nijedan manastir nije sasvim obnovljen.

 

[crvendac_011]

Balet Ženeve "zatvorio" BDF

Balet Ženeve "zatvorio" BDF

Mondo 24.04.2010 10:56



Tri naslova modernog plesa Baleta Ženeve ipak neće biti kraj Beogradskog festivala igre.

Prvo gostovanje renomirane kompanije propraćeno je glasnim ovacijama publike, koja ipak nije napunila Centar "Sava". Ali, oni koji su bili u petak uveče na festivalu, imaće o čemu da pričaju narednih dana.

Prva predstava "Para-Dice" Sabura Tešigavare je priča o transformaciji vazduha, a igrači su je izveli u maniru sporih i dugih udisaja i izdisaja, graciozno usporenim pokretima koji su potpuno hipnotisali publiku.

Sledeća je bila "Prema želji" Andonisa Foniadakisa, brža koreografija o borbi uzdisanja čoveka do lebdenja. U neformalnim kostimima, članovi trupe leteli su po sceni uz Baha, a razigranost i vitlanje puštenom kosom podsećali su na početnu scenu filma "Kosa".

Poslednja i najduža predstava večeri bila je "Daleko" Sidija Larbija Šerkauija, igračko-dramska postavka o razlici među ljudima i kulturama. Šta je identitet jednog naroda, kako putujući igrači vide predrasude i druge kulturne običaje, saznali smo iz akrobacija, pantomime, dueta, ali i šaljivih "pozorišnih" scena.

Balet Ženeve, kom je ovo bilo prvo gostovanje u regionu, trebalo je da zatvori BDF, ali zbog problema u avionskom saobraćaju, festival je produžen do maja. U nedelju, 2. maja u Madlenijanumu na programu je "Vrt uživanja" Blanke Li, dok će 3. maja biti izvedena "Justicija" Jasmin Vardimon u Centru "Sava".

 

[crvendac_011]

Sto godina od rođenja Meše Selimovića

Sto godina od rođenja Meše Selimovića

B92 25.04.2010 15:09



Predstavom "Derviš i smrt" u režiji Egona Savina na velikoj sceni Narodnog pozorišta počinje obeležvanje 100 godina od rođenja Meše Selimovića.

U Beogradskom dramskom pozorištu sutra u 20 sati biće prikazan dramski komad Tvrđava u izvođenju Kruševačkog pozorišta i režiji Nebojše Bradića. Za utorak i sredu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti zakazan je dvodnevni naučni skup o životu i delu ovog našeg poznatog pisca.

Početkom novog milenijuma njegovo delo "Derviš i smrt" proglašeno je najboljom proznom knjigom koja je u 20. veku napisana na srpskom jeziku.

 

[crvendac_011]

Ovidijeve "Metamorfoze" U JDP-u

Ovidijeve "Metamorfoze" U JDP-u

Glas javnosti 25.04.2010 11:37



Za scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta Aleksandar Popovski režira Ovidijeve "Metamorfoze", čija se premijera najavljuje za jun mesec.

U inscenaciji pesnika rimske književnost igraju: Nebojša Glogovac (na fotografiji), Goran Šušljik, Nikola Đuričko, Radovan Vujović, Jelena Đokić, Tamara Vučković, Marija Vicković, Danijela Štajnfeld, Dalija Aćin, Luka Lukić, Darko Bursać, Ana Dubljević.
- Mene su zanimale ljubavne priče - njih deset-dvanaest koliko ih ima u toj knjizi bave se različitim tipovima ljubavi.Vole se životinje, očevi, braća, zid... "Metamorfoze" govore o vremenu kada su sve ljubavi bile dozvoljene i kada su se bogovi i ljudi malo više družili - kaže Aleksandar Popovski o svojoj novoj režiji.
Publije Ovidije Nazon bio je jedan od najvećih pesnika rimske književnosti. Glavne su mu teme ljubav, ostavljene žene i mitološki preobražaji. "Metamorfoze' su zbirka mitova o postanju i legendi koje se završavaju nekim preobražajem. Mitovi su pretežno grčki, a u poslednje dve knjige ima i nekoliko italskih i rimskih mitova.

 

[crvendac_011]

Ljubav Dalija i Gale u Madlenijanumu

Ljubav Dalija i Gale u Madlenijanumu

24. april 2010. 12:35

U nedelju uveče u Operi i teatru Madlenijanum biće premijerno prikazan komad "Čekaj me na nebu, ljubavi moja".

Komad Fernanda Arabala režirala je Tanja Mandić Rigonat, a prikazuje ljubavnu priču između Gale i Salvadora Dalija.

Autor staje u odbranu umetnika, njegove ekscentričnosti i otpora pritisku društva, i prikazuje sliku o borbi za različitost.

Galu igra Dobrila Stojnić, za koju je Arabal i pisao komad. Ostale uloge tumače Željko Grozdanović, Danica Arapović i Dušan Murić. Scenografiju i kostim potpisuje Milena Jeftić Ničeva Kostić, a koreografiju Anđelija Todorović.

Komad je koprodukcija Madlenijanuma i Instituta "Servantes", a Arabal je najavio da će prisustvovati izvođenju, koje će ujedno biti i svetska premijera.

(MONDO)

 

[crvendac_011]

Sajam knjiga na Novom Beogradu

Sajam knjiga na Novom Beogradu

22. april 2010. 09:25 > 09:26
Opština Novi Beograd organizovaće drugi put sajam knjiga koji će biti održan u Hali sportova od 22. do 28. aprila, saopšteno je iz te opštine.

Guliver/Getty Images

Sajam knjiga će 22. aprila u 17 časova otvoriti pisac Zoran Živković i predsednik opštine Novi Beograd Nenad Milenković.

Na sajmu će učestvovati oko 60 izlagača, među kojima su Laguna, Geopoetika, Mono & Manjana, Lom, Kreativni centar, Evro Đunti, Dereta, Kairos, Prometej, Beli put, Solaris, Globosino, Zavod za udžbenike, JRJ, BIGZ publishing i drugi.

Kao specijalni gost, na sajmu će u ponedeljak, 26. aprila, svoje nove knjige predstaviti i jedan od najpoznatijih britanskih pisaca Tarik Ali, autor priče po kojoj je snimljen film "Pirati sa Kariba".

Svoja dela će predstaviti i dramski pisac Radoslav Pavlović, autor scenarija za filmove i predstave "Balkanska pravila", "Mala", "Šovinistička farsa" i druge.

U okviru pratećeg programa sajma biće održani sajam stripa i antikvarne knjige, postavka starih mapa, škola crtanja i radionice za izradu stripa.

Cena ulaznice za Novobeogradski sajam knjiga biće 80 dinara, a sajam će biti otvoren svakog dana od 10 do 20 časova.

(Tanjug)

 

[crvendac_011]

гост књижевник тарик али

Гост књижевник Тарик Али

Дневник 26.04.2010 22:32



Мада је за посетиоце отворена већ три недеље, данас ће на свечан начин бити обележен почетак рада “Лагунине” књижаре “Делфи” у Новом Саду, у улици Краља Александра бр. 3. Тим поводом са читаоцима ће се од 18 часова дружити британска књижевна звезда Тарик Али.

Тренутно највећи домаћи издавач у центру града је отворио изванредно опремљену књижару на преко 130 квадратних метара. Сем сопствених, у понуди су и наслови других издавача, уз картолерију и кутак за куповину поклона. Овде је седиште и “Лагуниног” Клуба читалаца, а у току једномесечног промотивног периода обезбеђено је бесплатно учлањење.
Данашњи гост Тарик Али је књижевник, новинар и синеаста, један од најзначајнијих савремених британских интелектуалаца. У издању “Лагуне” изашло је свих пет романа Алијевог “Исламског квинтета”: “У сенци нара”, “Књига о Саладину”, “Камена жена”, “Султан у Палерму”и “Ноћ златне лептирице”.
У књижари “Делфи” одржаваће се промоције домаћих и страних издања, уз дружење читалаца са најпопуларнијим ауторима.