Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Nataša Ninković dobila nagradu za ulogu u predstavi „Ljubavna pisma“ Beogradskog dramskog pozorišta, u režiji Nebojše Bradića
KUČEVO - Na završnici Glumačkih svečanosti „Žankini dani“, nagrada „Žanka Stokić“ dodeljena je beogradskoj glumici Nataši Ninković, za ulogu u predstavi „Ljubavna pisma“ Beogradskog dramskog pozorišta, u režiji Nebojše Bradića. - U tumačenju svoje uloge Nataša je pokazala veliku požrtvovanost i srčanost, izazivajući oduševljenje svih prisutnih, zbog čega smo doneli odluku da ove godine njoj dodelimo nagradu - rekla je Ljiljana Jović, u ime Umetničkog saveta festivala. Osim „Ljubavnih pisama“, za publiku u Rabrovu izvedene su i predstave „Pogodi ko dolazi na večeru“ UK Palilula Beograd, „Kvartet“ Pozorišta Slavija, monodrama „Ženski razgovori“ i „Krčmarica Mirandolina“ Pozorišta „Boško Buha“. Glumačke svečanosti „Žankini dani“ održane su od 17. do 21. oktobra, po jedanaesti put, u čast čuvene glumice.
Izvor: Večernje novosti
Velika izložba povodom 17 vekova od Milanskog edikta. Iz naše nacionalne riznice izloženo je 11 vrednih eksponata
U MILANSKOJ palati Reale u četvrtak se otvara monumentalna izložba „Konstantin 313“, slaveći 1.700 godina od objavljivanja Milanskog edikta, kojim je zvanično označen kraj verskih progona. Edikt koji su u Milanu proglasili carevi Konstantin i Licinije, uz ostalo, precizira da će se hrišćanima vratiti sve konfiskovano i oduzeto i „...bez prevara i obmana“. Time je legalizovano hrišćanstvo, kao i sve druge religije Rimskog carstva. Kako priču o caru poreklom iz Naisusa, današnjeg Niša, gotovo ne bi bilo moguće ispričati bez pomoći eksponata koji se čuvaju u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu, posetioci izložbe „Konstantin 313“ će imati mogućnost da vide i jedanaest predmeta iz naše nacionalne riznice. Među tim predmetima je i portret Konstantina Velikog, Beogradska kameja, Licinijev tanjir, pektoral iz Ritopeka, kao i nekolicina izuzetnih numizmata.
Izložba koja traje do polovine marta iduće godine, predstaviće i naoružanje Konstantinove vojske, crkvene centre, carske portrete i luksuzna dela primenjene umetnosti. Zastupljena su najreprezentativnija dela iz mnogobrojnih svetskih muzeja. Zahvaljujući odabranim predmetima sagledava se doba poznog Rimskog carstva i izuzetnost ličnosti zaslužnih za donošenje Edikta tolerancije. U Milanu, jedom od glavnih gradova carstva, dvojica augusta - Licinije i Konstantin, su tim aktom iz 313. godine obezbedili slobodu bilo koje religijske prakse, okončali progone, čime je započela nova era mudrosti i tolerancije. Šest izložbenih segmenata, svaki na svoj način, pripoveda o dubokoj transformaciji Rimskog carstva, a poseban akcenat autori su stavili na ulogu vojske, dvora, crkve. Veoma interesantan i važan segment izložbe posvećen je carici Heleni, harizmatičnoj majci cara Konstantina. U završnici postavke predstavljena su njena putovanja u traganju za Svetim krstom, na koji je bio razapet Hrist. Sveobuhvatan izbor veličanstvenih i istorijski značajnih umetničkih dela oživljava fascinantnu istoriju i umetnost ove epohe. Predmeti otkriveni u različitim delovima carstva predstavljeni na izložbi, koja je uvod u obeležavanje 1.700 godina od proglašenja Milanskog edikta, svedoče o izuzetnosti, veri, društvenim prilikama i dobu velikih političkih i kulturnih inovacija.
MUZEJI
GOSTUJUĆI sa svojim eksponatima na izložbi „Konstantin 313“ Narodni muzej iz Beograda našao se u društvu najuglednijih svetskih muzeja. Među njima su Umetničko-istorijski muzej iz Beča, Muzej Viktorije i Alberta i Britanski muzej iz Londona, Nacionalna biblioteka iz Pariza, vašingtonska Nacionalna galerija...
Galerija u Hjustonu izazvala je kontroverze postavkom slika Urijela Landerosa, čoveka koji je optužen da je auto lakom vandalizovao Pikasovu sliku.
Urijel Landeros
Urijel Landeros je dvadesetdvogodišnji umetnik iz Hjustona, optužen da je 13. juna ušao u muzej "Menil kolekšn" u Hjustonu i da je na Pikasovoj slici "Žena u crvenoj stolici" auto lakom napravio otisak bika, matadora i španske reči "conquista" (osvojena teritorija).
Kriminalno delo, za koje Urijel može da bude osuđen na dve do 10 godina zatvora, snimio je drugi posetilac muzeja mobilnim telefonom a izvršilac se od tada krije.
Uprkos javnoj osudi, Džejms Perez, vlasnik "Kuento Džejms" galerije, očekuje puno posetilaca na otvaranju izložbe radova Urijela Landerosa:
-Raduje me da neko može da izazove takve emocije kod publike, rekao je Perez.
Vlasnik galerije Džejms Perez
On je dodao da je bio zainteresovan za Landerosovu umetnost i pre incidenta koji ga je dodatno inspirisao:
- To je kao da uzmeš nešto tuđe i prisvojiš ga. Sviđa mi se šta je Urijel uradio. On je prosto prisvojio tuđe delo - objasnio je vlasnik galerije.
Međutim, osuda javnosti je velika, a lokalna umetnica Kristen Kramlič je objasnila i zašto:
- Sve se vrti oko senzacionalizma i to što je Landeros uradio a i ovo što galerija sada radi - rekla je nezadovoljna umetnica, a prenosi "Vašington Post".
Bugarski arheolozi tvrde da su pronašli najstariji praistorijski grad u Evropi, prenosi AFP.
Nađeni su ostaci dvospratnih kuća, nekoliko jama korišćenih u ritualne svrhe, kao i delovi kapija i bastiona
Ostaci utvrđenog naselja nađeni su u blizini grada Provadije, nedaleko od Varne, a arheolozi smatraju da je ono bilo važan centar za proizvodnju soli.
Arheolozi veruju da je novootkriveni grad nastao između 4700 i 4200 godina pre nove ere i da je u njemu stanovalo oko 350 ljudi.
Ako su njihove procene tačne, to znači da je grad nastao oko 1.500 godina pre starogrčke civilizacije.
Iskopavanja na ovom mestu započeta su 2005. godine, a do sada su, između ostalog, nađeni ostaci dvospratnih kuća, nekoliko jama korišćenih u ritualne svrhe, kao i delovi kapija i bastiona.
Ranije ove godine pronađena je i mala nekropola, koju arheolozi još uvek istražuju.
Stanovnici ovog grada kuvali su vodu iz lokalnih izvora i koristili je za pravljenje blokova soli kojima su trgovali i koji su im služili za čuvanje mesa.
Skelet nađen u nekropoli
Ovo otkriće skoro sigurno objašnjava misteriju blaga koje je pre 40 godina nađeno u nekropoli 35 kilometara od Varne, najstarije gomile zlatnih objekata ikada nađenih.
- U vreme kada ljudi nisu znali za točak i kola, ovi ljudi su podigli ogromne stene i izgradili masivne zidove. Zašto? Šta su krili iza njih? Odgovor je – so. So je bila izuzetno vredna roba u drevna vremena, bila je i neophodna za život, a i korišćena je za trgovinu u periodu od šestog milenijuma pre nove ere sve do šestog veka pre nove ere - izjavio je Vasil Nikolov sa Bugarskog nacionalnog instituta za arheologiju.
- Ne govorimo o gradovima kakvi su bili grčki gradovi-države, niti o starorimskim ni srednjevekovnim naseobinama, već o onome za šta su se arheolozi složili da čini grad u petom milenijumu pre nove ere – rekao je Nikolov.
Archaeolog Krum Bačvarov rekao je da se radi o izuzetno interesantnom otkriću.
-Ogromni zidovi oko naselja, koji su veoma visoki i napravljeni od kamenih blokova, do sada nisu viđeni na iskopinama praistorijskih mesta u jugoistočnoj Evropi.
Izvor: Blic
U crkvi Santa kroče u Firenci u kojoj su sahranjeni Mikelanđelo, Dante, Makijaveli i Galilej, Ljiljani Habjanović Đurović dodeljena je medalja ove crkve
U crkvi Santa kroče u Firenci, najvećoj franjevačkoj bazilici na svetu u kojoj su sahranjeni Mikelanđelo, Dante, Makijaveli i Galilej, Ljiljani Habjanović Đurović dodeljena je medalja ove crkve kojom se odlikuju značajne ličnosti i stvaraoci. U ovoj crkvi predstavljeni su romani naše spisateljice "Igra anđela" i "Zapis duše", objavljeni na italijanskom jeziku. O ovim knjigama i autorki govorili su prvi sekretar ambasade u Rimu Slavoljub Matić i italijanska književnica Anđela de Leo i Đuzepe de Mikei, direktor bazilike Santa kroče. Medalju je uručio starešina bazilike, padre Antonio di Markantonio.
„Četiri tragedije“ Vilijama Šekspira u izdanju Lagune
„Četiri tragedije“ Vilijama Šekspira u izdanju Lagune
Izdavačka kuća Laguna, u okviru edicije "Klasici svetske književnosti",objavila je kapitalnu knjigu „Četiri tragedije“ Vilijama Šekspira koja obuhvata dela „Romeo i Julija“, "Hamlet", "Magbet" i "Kralj Lir".
Nezaobilazna knjiga svetske književnosti dolazi iz "Lagune" izuzetno opremljeno izdanje koje će odgovoriti na sve školske i akademske potrebe, u prevodu Živojina Simića i Sime Pandurovića.
Predgovor na 23 stranena pisala je Zorica Bečanović Nikolić, naš priznati šekspirolog. Na kraju knjige nalazi se hronologija nastanka Šekspirovih dela, hronologija života i iscrpni spisak odabrane literature nas rpskom.
Vilijam Šekspir (1564-1616) je najveći engleski dramski pisac. Opus njegovog dela čini 38 drama, 154 soneta i dve narativne poeme. Šekspirove tragedije nas opominju na značaj etike kao ličnog izbora pojedinca jer njegovi junaci zbog svog izbora neminovno stradaju.
Ideali kojima oni streme možda nisu po meri ovog sveta, ali je zato svaka tragedija izraz opšte ljudskih i neprolaznih istina. Zbog toga nas Šekspirova slika vrline i poroka duboko uznemiruje i provocira, a majstorstvo njegovih stihova odzvanja kao neprekinuti eho vekovima.
NJUJORK, 9. novembra 2012. (Beta-AFP) - Platno slikara Pabla Pikasa "Mrtva priroda s lalama" prodato je za 41,5 miliona dolara na aukcijskoj prodaji u Njujorku, saopšteno je u petak u aukcijskoj kući Sotbiz.
Platno stvoreno 1932. godine prikazuje Pikasovu muzu Mariju-Terezu Valter i slikano je manje od tri sata.
Drugo Pikasovo platno "Žena na prozoru" koje takodje prikazuje njegovu muzu prodato je 17,2 miliona dolara.
Na aukciji je prodato Moneovo plato "Polje žita" za 12,1 milion dolara.
U svetosavskom hramu na Vračaru, u sredu u 18 časova biće otvorena prva izložba srpskih freskopisaca i ikonopisaca novijeg doba
Prema rečima arhitekte Zorana Manevića, člana Odbora za dovršenje svetosavskog hrama, ova izložba u prostoru koji je namenjen za Crkvu svetog kneza Lazara upriličena je da se odaberu umetnici koji bi dobili zadatak da oslikaju freskama ovaj prostor.
Na izložbi će biti predstavljeni radovi 30 slikara i slikarskih radionica, među kojima će najbolji dobiti priliku da tokom iduće godine svoje umeće ovekoveče na tavanici i zidovima ove crkve. Odbor za dovršenje svetosavskog hrama ima nameru da ovaj prostor, kada iduće godine bude oslikan i dovršen, postane središte pravoslavne crkvene umetnosti. Izložbu koja ima izborni karakter otvoriće mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije koji je i predsednik Odbora.
Izložba fotografija i dokumenata "Jevrejski logor Zemun - Holokaust i kolaboracija u Srbiji" otvorena je sinoć u Narodnoj biblioteci Srbije, povodom 70. godišnjice zatvaranja jevrejskog logora "Judenlager - Semlin" na Starom sajmištu u Beogradu. Na izložbi su, fotografskim dokumentima i faksimilima arhivske gradje, sažetim i jezgrovitim tekstualnim objašnjenjima prikazani momenti stradanja Jevreja na delu Srbije pod nemačkom okupacijom, kroz jedan od glavnih motiva - "Jevrejski logor Zemun".
Izložbu su pripremili predsednik Jevrejske opštine Zemun Nenad Fogel, Milan Koljanin sa Instituta za savremenu istoriju i inženjer Josef Žamboki iz Izraela, koji su se trudili, kako je rečeno, da prikažu sveobuhvatnu sliku tih "krvavih godina".
Autori izložbe su želeli da prikažu šta se dogodilo u Drugom svetskom ratu, ne tako davnoj prošlosti, u kojoj je pokušano uništenje jednog naroda, kazao je Koljanin.
Fogel je rekao da je ovo izložba koja, pre svega, iz ugla stradalnika - Jevreja baca više svetla na ulogu saradnika okupatora u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.
- Izložba je, za razliku od uobičajenih izbegavanja da se progovori o realnoj odgovornosti domaćih izdajnika u stradanju jevrejske populacije u okupiranoj Srbiji, na jasan način odredila pravu meru njihovog dobrovoljnog i nadasve posvećenog učešća u uništavanju njihovih dojučerašnjih komšija - rekao je Fogel.
On je kazao da se "običan narod" nije mirio sa politikom okupatora i onih koji su im pomagali, navodeći da je 128 građana Srbije nagrađeno medaljom pravednika među narodima.
Kako je u tekstu kataloga izložbe napisao prof. dr Milan Ristović, izložba daje prikaz posledica Holokausta u Srbiji, a bavi se i posleratnim sudbinama onih koji su bili njegovi glavni nalogodavci, izvršioci i pomagači, ili pristalice i propagatori ideologije anitsemitizma.
Nakon otvaranja izložbe upriličen je muzički program, u kome su učestvovali tenor Nikola David, Hor "Braća Baruh", bariton Mirko Levi, sopran Jasmina Trumbetaš...
Izvedena su dela Stevana Hristića, Josifa Marinković, Žorž Bizea, Djakoma Pučinija... a prvakinja Narodnog pozorišta Nada Blam je govorila stihove pesnika Pola Celana i Jehude Amihaja.
Više od 13.000 ljudi posetilo je izložbu "Klimt u Beogradu", koja je u utorak uveče zatvorena u galeriji "Progres". Da građani Srbije vole i pravu umetnost, pokazala je izložba "Klimt u Beogradu" koja je u utorak veče zatvorena u galeriji "Progres" u Beogradu.
Za manje od dve nedelje više od 13.000 građana došlo je da vidi reprodukcije čuvenog austrijskog slikara Gustava Klimta, čija originalna plantna krase muzeje u Beču.Na izložbi bilo je prikazano 16 visokokvalitetnih reprodukcija poznatih dela Gustava Klimta, među kojima je bila i jedna od najpoznatijih Klimtovih slika - "Poljubac", ali i reprodukcije slika "Higija" iz 1907. i "Prijateljice II", čiji su originali izgoreli u dvorcu Imendorf u Donjoj Austriji 1945. godine.
Organizatori izložbe bili su Grad Beč i "Kompres" uz podršku austrijske kompanije "Frejvile".
Izložba kojom grad Beč obeležava 150. godina od rođenja Gustava Klimta posle Beograda seli se za Sofiju.
