Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Glumica Jelisaveta Seka Sablić dobitnica je nagrade za životno delo “Zlatni ćuran” 42. festivala “Dani komedije”, koji će biti održan u Jagodini od 20. do 27. marta 2013. godine, odlučio je danas Upravni odbor festivala.
“Jelisaveta Seka Sablić već decenijama pripada glumačkoj eliti naše zemlje. Ona je glumica osobenog komičarskog izraza, jedinstvena je i omiljena kod pozorišne, televizijske i filmske publike”, izjavio je na konferenciji za novinare predsednik Upravnog odbora festivala Dobrica Milićević.
Seka Sablić je dobitnica četiri statuete Ćurana za najbolje glumačko ostvarenje. Na prvom festivalu 1972. nagradu je dobila za ulogu Goce u predstavi “Razvojni put Bore Šnajdera” Ateljea 212, a 1981. godine za ulogu Gine u predstavi “Ožalošćena porodica”, u izvođenju Ateljea 212 i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.
Potom je nagrađena 2002. godine za ulogu Divne u predstavi “Doktor Šuster” Zvezdara teatra i 2005. godine za ulogu majka Dare u predstavi “Svinjski otac” Kruševačkog pozorišta.
Nagrada za životno delo se na Danima komedije dodeljuje od 2001. godine. Prvi dobitnik je bio Miodrag Petrović Čkalja, a među dobitnicima bili su i Danilo Bata Stojković, Nikola Simić, Olivera Marković, Bora Todorović, Petar Kralj, Dušan Kovačević i Milena Dravić.
Upravni odbor je imenovao i žiri 42. festivala najboljih komediografskih ostvarenja. Predsednik žirija će biti reditelj i profesor Fakulteta dramskih umetnosti Egon Savin, a članovi žirija glumci Ljiljana Blagojević i Slobodan Tešić (predstavnik grada domaćina).
Selektor Jug Radivojević privodi kraju izbor predstava, i već će se krajem meseca znati konačan repertoar 42. Dana komedije.
Мики Манојловић овогодишњи добитник добитник награде "Добричин прстен" за животно дело, говори за РТС о важности породице, учитеља, и малих ствари. Овогодишњи добитник награде "Добричин прстен" за животно дело, Мики Манојловић, истовремено је градио каријеру у иностранству и код куће. Остварио је 35 позоришних, десетине филмских и телевизијских улога. Глумац са репутацијом иностране и домаће звезде за РТС говори о важности породице, учитеља, и малих ствари. После ноћи узбуђења због награде, кад је остао сам, размишљао је о родитељима, о детињству, узорима, великим талентима са којим је радио. Играо је у Народном, Југословенском драмском, На Крсту, у Битеф театру, Атељеу 212. "Пре много година, сва београдска позоришта су била моја позоришта и у сваком сам се осећао сасвим добро. Ту сам радио све што сам желео и што је имало огромног одјека код публике и критике", каже Манојловић.
Воли да између великих, светских ангажмана дође у "Звездара театар" и игра "Кумове" зато што је како каже то велико у малом. Ових дана га помињу и као пензионера. "Ма колико ја вама деловао као пионир, као основац могу да будем пензионер зато што сам почео да радим од октобра 1970", каже Манојловић. Свеједно, тренутно га чекају у иностранству. Код нас је тренутно без понуда. Али од свега је важније да ујутру очисти снег о одведе сина Ивана у школу. "Старија ћерка ми је велика, имам и унука од осам месеци. Увек има деце која расту. Иван има десет година тако да ме то одржава у времену које пролази и које наравно видим, осећам и поштујем", каже познати глумац.
Zbog nedavnog požara, Narodno pozorište imaće premijeru ove antičke tragedije (režija Jagoš Marković) u gostima, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
SOFOKLOVA "Antigona" ponovo će se igrati na sceni na kojoj je pre više od pola veka izvedena poslednji put u jednom beogradskom teatru, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu - sticajem okolnosti, zbog nedavnog požara, Narodno pozorište imaće premijeru ove antičke tragedije (režija Jagoš Marković) u gostima. I još jedna koincidencija: biće to 30. decembra, na dan kada je isti reditelj tačno jedanaest godina imao i premijeru Simovićeve "Hasanaginice", takođe s Vanjom Ejdus u glavnoj ulozi.
Uprkos nepredviđenim teškoćama, v. d. upravnika, Dejan Savić ističe da se ni jednog momenta nije postavljalo pitanje da li će realizovati "Antigonu": tehnički će je prilagoditi za prvo izvođenje u drugoj pozorišnoj kući, a onda je u januaru vratiti na svoju adresu i tako, na neki, način imati dve premijere. - Osim što pripada vrhovima svetske literature i predstavlja savršenstvo sadržaja i forme, "Antigona" je bolno prepoznatljiva istina koja nas se tiče, danas i ovde - kaže reditelj Marković, dok Vanja Ejdus dodaje: - Nije mi jasno zašto ova tragedija nije toliko dugo rađena kod nas. Savremena je i svevremena, čak i u izrazu. U velikoj glumačkoj ekipi igraju Dragan Mićanović (prvi put u ansamblu nacionalnog teatra), Vjera Mujović, Đurđija Cvetić, Miša Janketić, Bojan Krivokapić, Aleksandar Srećković, Sloboda Mićalović i Momčilo Otašević. Reditelj potpisuje i scenografiju, kostimograf je Bojana Nikitović, a komad se izvodi u prevodu Miloša Đurića.
(Novosti)
Remek-dela majstora iz španskog muzeja Prado krenula na proputovanje po svetu.
VIŠE od stotinu remek-dela iz muzeja Prado krenulo je na turneju po svetu, sa ciljem da se ljudi širom planete upoznaju sa blagom jednog od najuglednijih muzeja. Pre nekoliko dana u Hjuston je doputovala specijalna pošiljka iz Madrida sa slikama Velaskeza, Goje, El Greka, Murilja, Ticijana, Sorolje... Izložba pod nazivom "Portret Španije - remek-dela iz Prada" prikazuje razvoj španskog slikarstva od 16. do 19. veka i istražuje način na koji su se promene u društvu, politici, religiji i kulturi odražavale na dela velikih umetnika.
U Hjustonu je izloženo 80 slika i 22 crteža na papiru najznačajnijih evropskih autora. Akcenat je stavljen na Špance Goju i Velaskeza, ali i umetnike-strance koji su imali snažan uticaj na špansko slikarstvo, poput Ticijana i Rubensa. Rukovodstvo muzeja Prado "odreklo" se privremeno stotinak remek-dela iz bogate pinakoteke. Ali, njihovi motivi nisu čisto altruistički, već za turneju postoje i finansijski razlozi. Naime, muzej će, tvrde dobro obavešteni izvori, samo od gostovanja u Hjustonu zaraditi oko tri miliona evra. Približno istu sumu Prado je zaradio pre nekoliko meseci kada je izložba "Portret Španije" gostovala u Brizbejnu, u Australiji. - Mnogo je važnije od novca je to što uz pomoć vrhunske umetnosti strancima možemo da približimo istoriju naše zemlje. Ove slike su ambasadori Španije - poručio je direktor Prada Migel Sugasa. Njegove reči potvrdila je izvrsna postavka koja je otputovala u Ameriku, a u kojoj se nalaze remek-dela, poput Gojinog "Prodavca grnčarije" ili Velaskezovog portreta kralja Filipa Četvrtog. Direktor Prada najavio je da će putujuća izložba i naredne godine nastaviti da obilazi svet.
(Novosti)
Legendarni portreti bivšeg kineskog diktatora neće biti deo velike retrospektivne izložbe radova Endija Vorhola u Kini. Zašto, organizatori nisu precizno saopštili.
Izložba više od 300 Vorholovih radova među njima i 10 portreta u akrilu i sito štampi bivšeg kineskog vođe, kojom se obeležava 25 godina od smrti američkog umetnika trenutno je na turneji po Aziji, ali je američki Muzej Endija Vorhola saopštio da slike Mao Ce Tunga neće neće biti deo postavke u Pekingu i Šangaju sledeće godine.
"Iako smo se nadali daće Maove slike biti među eksponatima, jer smo želeli da pokažemo Endijevo zanimanje za kinesku kulturu, jasno nam je da neke stvari još uvek nisu pogodne za izlaganje u Kini", kratko su saopštili organizatori.
Maovi portreti nastali su početkom sedamdesezih godina, posle istorijske posete američkog predsednika Ričarda Niksona Kini.
"Endi Vorhol: 15 večnih minuta" jedna je od najvećih izložbi posvećenioh umetniku pop-arta.
Dom omladine Beograd pripremio je poseban program za mlade 'Misija Beograd', koji će biti održan od 10. do 20. januara, sa namerom da 'godinama kulturnog tapkanja u mestu stane na put'. Posebnim celodnevnim programom, Dom omladine želi da ostvari svoju misiju i bude mesto u kome mladi mogu da borave, da se opuste i budu ono što jesu, ali i da ih nadohvat ruke čeka raznolik sadržaj. Pod motom "Raspust za DŽ u Domu omladine" tokom 10 dana biće organizovani koncerti novih grupa (Threesome, Straight Mickey and the Boys, Temple of the Smoke...), žurke (Idemo na Mars, Vatra...), filmske projekcije (Tilva Roš, Klip, Šišanje...), različite radionice, a biće predstavljeni i urbani brendovi (Braća Burazeri, Pull my Daisy, Zerpo...). Obezbeđen je besplatan internet i niske cene pića. - "Misija Beograd" je inicijativa Doma omladine da ponudi još jedan kulturni sadržaj vredan pažnje, stvori platformu umrežavanja, još jednom pokaže da Beograd ima, ume i može - navedeno je u saopštenju DOB-a.
Nagrade Ivanu Ivanoviću, Nikoli Simiću i "Beogradskom sindikatu"
Nagrade Ivanu Ivanoviću, Nikoli Simiću i "Beogradskom sindikatu"
Književniku Ivanu Ivanoviću dodeljena je nagrada "Radoje Domanović" za ukupan doprinos srpskoj satiri. Za doprinos satiri u medijima nagrađeni su glumac Nikola Simić i muzička grupa "Beogradski sindikat"
Ivan Ivanović
BEOGRAD - Književniku Ivanu Ivanoviću, autoru kultnih romana "Crveni kralj", "Vreme sporta i razonode", "Arizani", dodeljena je nagrada "Radoje Domanović" za ukupan doprinos srpskoj satiri, saopštilo je Udruženje književnika Srbije. Za doprinos satiri u medijima nagrađeni su glumac Nikola Simić i muzička grupa "Beogradski sindikat". Knjiga karikatura "Anpasan" (Ariadna, Beograd, 2011) karikaturiste i ilustratora Špire Radulovića proglašena je najboljom satiričnom knjigom.
Nagrada "Ekselencija satire", koja se dodeljuje najboljem stranom satiričaru, pripala je uredniku "Stršela" iz Bugarske Jordanu Popovu. U kategoriji "Najbolji satiričar u dijaspori" nagrađen je Dragoslav Mitrović iz Švajcarske. Odluku o laureatima najznačajnije nagrade za satiru u Srbiji, koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije i Fond Radoje Domanović, doneo je žiri u sastavu: Srba Ignjatović (predsednik), Dragutin Minić Karlo, Miljurko Vukadinović, Radoslav Tilger i Aleksandar Čotrić.
(Večernje novosti)
Pronađena Matisova slika ukradena iz muzeja u Stokholmu
Pronađena Matisova slika ukradena iz muzeja u Stokholmu
Slika Anrija Matisa "Vrt" koja je ukradena iz Muzeja moderne umetnosti u Stokholmu pronađena je prilikom pokušaja prodaje u Britaniji
LONDON - Slika Anrija Matisa "Vrt" (Le Jardin) koja je pre četvrt veka ukradena iz Muzeja moderne umetnosti u Stokholmu pronađena je prilikom pokušaja prodaje u Britaniji. Do otkrića slike, procenjene na 620.000 funti (milion dolara), došlo je kada ju je jedan poljski kolekcionar uoči praznika ponudio dileru umetninama u Eseksu. On je pretražio Registar ukradenih i nestalih umetničkih dela ALR i utvrdio da je reč o spornom Matisu, piše Bi-Bi-Si.
Slika je ukradena iz stokholmskog muzeja 11. maja 1987. godine. Kradljivci su upali na glavni ulaz muzeja sa maljem, skinuli sliku sa zida i pobegli. Slika je sada na sigurnom i uskoro će biti predata švedskom ministarstvu kulture.
Dugi redovi ispred nacionalnog teatra najbolji su dokaz da Beograđani vole pozorište, ali da nisu uvek u mogućnosti da za ovakvo zadovoljstvo izdvoje novac
LEPŠE je s kulturom - pogotovo ako je besplatna. Dugi redovi ispred nacionalnog teatra najbolji su dokaz da Beograđani vole pozorište, ali da nisu uvek u mogućnosti da za ovakvo zadovoljstvo izdvoje novac iz sve skromnijeg kućnog budžeta i kupe ulaznice. Ovog puta dobili su ih na poklon: Narodno pozorište darovalo je svoju vernu publiku kartama za sve predstave koje su na repertoaru scene “Raša Plaović” do 15. januara! To je i svojevrsna nagrada za strpljenje i poverenje, jer posle požara na Velikoj sceni jedno vreme iz bezbednosnih razloga nije bilo izvođenja ni na “Raši”.
Prva besplatna predstava bila je “Mali bračni zločini”, a posetici su mogli da uzmu ulaznice i za “Važno je zvati se Ernest”, “Ženski orkestar”, “Zagonetne varijacije”, “Ženidbu”, “Hedu Gabler” i “Lažu i paralažu”. Karte su odmah “planule”, a kako saznajemo, najveće interesovanje bilo je za komedije, a najuporniji i najbrojniji u redu bili su - penzioneri i nezaposleni. Narodno pozorište je saopštilo i da se karte za sve predstave koje će se igrati od od 16. do 31. januara mogu kupiti u pola cene.
Narodno pozorište u Beogradu prvo će otvoriti vrata za publiku posle praznične pauze, pošto večeras 8. januara ponovo počinje da radi scena 'Raša Plaović'
Na repertoaru je predstava "Mali bračni zločini" pisca Erika Emanuela Šmita, u režiji Filipa Grinvalda.
Velika scena nacionalnog teatra,međutim, neće raditi još neko vreme, zbog saniranja posledica nedavnog požara.
Za večeras je najavljena i prva ovogodišnja predstava u privatnom pozorištu "Slavija" - "Nek mu je laka crna zemlja" autorke Vide Crnčević Basara.
Narednih dana postepeno počinju da rade i ostala beogradska pozorišta, a najdužu pauzu, do 14. januara, imaće Beogradsko dramsko pozorište i Zvezdara teatar.
