Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
U 15 gradova i njihovih 46 kulturnih ustanova biće organizovano više od 60 predstava i 30 propratnih sadržaja Manifestacija "Noć pozorišta" biće drugi put održana u Srbiji 17. novembra i to u 15 gradova: u Vranju, Pirotu, Novom Pazaru, Kragujevcu, Aranđelovcu, Lazarevcu, Zaječaru, Šapcu, Vršcu, Sremskoj Mitrovici, Rumi, Novom Sadu, Kikindi, Apatinu i Subotici.
U 46 kulturnih ustanova biće organizovano više od 60 predstava i 30 propratnih sadržaja (preformansi, muzički događaji, izložbe, radionice). Novina ove godine je uključivanje i predstavljanje dramskih sekcija osnovnih škola čije najbolje predstave biće izvedene u "Noći pozorišta".
"Noć pozorišta" realizuje se u okviru projekta "European theatre night", uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, lokalnih samouprava i kulturnih institucija.
"European theatre night" je međunarodni projekat pokrenut 2008. godine u Hrvatskoj sa ciljem da se direktno podstakne dramsko stvaralaštvo na prostoru čitave Evrope i kultura približi široj javnosti.
Osim u Srbiji i Hrvatskoj, projekat se realizuje i u Slovačkoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Mađarskoj i Austriji, a od sledeće godine u "Noći pozorišta" uživaće i publika u Španiji i Portugalu.
Brus Stajvel u petak podneo ostavku na mesto direktora, novi rukovodilac Baleta poznati baletski igrač Konstantin Kostjukov
NOVI direktor Baleta Narodnog pozorišta biće poznati baletski igrač Konstantin Kostjukov. On dolazi umesto Brusa Stajvela, koji je u petak podneo ostavku. Kao razloge za ovaj korak, Stajvel je naveo sistemske probleme i neslaganje sa upravom.
- Iza Brusa Stajvela ostaje balet "Petar Pan", rađen po drugačijim standardima od onih na koje smo navikli. Verujem da će to biti veoma gledana predstava - rekao je Dejan Savić, v. d. upravnika Narodnog pozorišta, za "Novosti". - Ali, iza Brusa Stajvela ostao je i Balet u rasulu, kakvo, za 25 godina koliko sam u pozorištu, nisam video.
Savić je naglasio da je Stajvelu ugovor isticao krajem decembra i da do tada ne bi bio smenjen, ali je poznati koreograf sam doneo odluku. - Ništa se neuobičajeno nije dogodilo. Na mesto direktora Baleta ne dolazi niko nepoznat, već ozbiljan stručnjak sa proverenom i značajnom biografijom.
Kostjukov je već jednom bio direktor Baleta, a o povratku na ovo mesto kaže: - Čeka me veliki rad. Sigurno ću umetnički pojačati naš balet i pokušati da osvojim svetske scene, da pravimo velike a ozbiljne premijere, koje su nedostajale u prethodnom periodu.
Nacionalni savet za kulturu saopštio je danas da je predloženi budžet za kulturu od 0,62 odsto ukupnog budžeta Republike Srbije nedopustivo mali i pozvao nadležne organe da preduzmu mere kako bi se zaustavila tendencija stalnog smanjivanja budžeta za kulturu.
Činjenica da Srbija izdvaja za kulturu četiri puta manje nego druge zemlje u regionu ukazuje da je odnos nadležnih političkih struktura prema kulturi pogrešan, ocenjuje Nacionalni savet za kulturu.
Kultura je osnov identiteta jedne zemlje i svih naroda koji u njoj žive. Stalno smanjivanje budžeta za kulturu znači da politika ne razume fundamentalnu ulogu kulture i da je spremna da rizikuje gubitak nacionalnog identiteta, ukazuje se u saopštenju.
Ističući da je kultura temelj na kojem počivaju i civilizacija i sve njene tekovine i nije luksuz ni hir, Nacionalni savet za kulturu zahteva od vlasti da ne izlažu Srbiju tužnoj sudbini zemlje koja je ukinula sopstvenu kulturu.
Autorska izložba “Siguran evropski dom”, Marina Martić u galeriji KCB
Kada je u Njujorku 1942. godine objavljena knjiga Eriha Froma “Bekstvo od slobode” bila je bitno drugačija svetska, a pogotovo evropska situacija. A, opet, skoro identična sa današnjom. Na jednom mestu From se pita: “Ugrožava li našu demokratiju (reč je o američkoj) samo fašizam s druge strane Atlantika ili “peta kolona” u našim vlastitim redovima?(...) Mada se spoljašnje i unutrašnje pretnje fašizma moraju uzeti ozbiljno, načinićemo najveću grešku i izložićemo se najozbiljnijoj opasnosti ako ne uvidimo da se u vlastitom društvu suočavamo sa istom pojavom - sa beznačajnošću i nemoći pojedinca.” Slično je polazište Marine Martić u predgovoru kataloga izložbe “Sigurni evropski dom” u galeriji KCB, a prisutan još jedan pogled - upitanost za budućnost kohezionog faktora evropskih naroda i teritorija. Svakome je jasno da ujedinjavanje, u doba opšte težnje ka secesiji, nema smisla. Zato se, pretpostavljam, autorka izložbe odlučila da predstavi Dejana Kaluđerovića, Nikoletu i Tanju Marković, Aleksandra Maćaševa i Sinišu Ilića i tako potvrdi (?) ili opovrgne (?) ujedinjavanje. Njeno polazište nije sasvim jasno. Ako se teži ukazati/pokazati gde je Evropa danas, kao i naša stremljenja ka Evropi, tada je presek koji nudi bitno okrnjen. Njen pogled odbacuje niz umetničkih istraživanja prisutnih u Srbiji a koja su izvan ponuđenih poetika. Opasno je prenebragavati relevantne likovne pojave samo zato što se sa njima neslažemo ili ih smatramo prevaziđenim. Prevaziđenih nema, mada je vizuelna misao danas sklona takvim generalizacijama. Ako je “Jugoslavija budućnost Evrope, a ne njen kraj”, kako smatra, u katalogu citirani Slavoj Žižek, tada se svi jezici, mislim na likovne/vizuelne, moraju ravnopravno govoriti. U protivnom se približavamo “Bekstvu od slobode”, na koje je ukazao Erih From i brzometno se približavamo beznačajnosti i nemoći pojedinca. Samim tim i beznačajnosti i nemoći umetnika. To stvaraocu pojedincu, svakako, nije zvezda vodilja, već se ona nalazi na suprotnoj strani - ne na tamnoj već na svetloj. Ovde se upliće relativnost kao pratilac formiranja stvaralačkog čina. Bez toga, stvaralaštvo je samo sebi dovoljno, i usput, odbacuje težnju da stvori estetski doživljaj. Treba istražiti gde je umetnost, gde estetski stav a ne jedino kuda ide.
Predstavom 'Zoran Đinđić' Ateljea 212, u režiji Olivera Frljića, i koncertom Ramba Amadeusa,večeras je u Subotici počeo četvrti Međunarodni festival savremenog pozorišta 'Dezire central stejšn' (Desire central station), u organizaciji subotičkog pozorišta 'Deže Kostolanji' Za festival, na kome će biti prikazano 15 predstava iz Srbije, Mađarske, Slovenije i Hrvatske, vlada veliko interesovanje, pa su tako karte za pojedine predstave, među kojima i za predstavu "Zoran Đinđić", odavno rasprodate.Festival ove godine nosi podnaslov "Apolitika", gde će, pored pomenute, na programu biti i još jedna Frljićeva predstava "Proklet bio izdajica svoje domovine", u izvođenju Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane, koje će na festivalu izvesti i predstavu "Klasni neprijatelj".Pored njih, na festivalu će biti izvedena još jedna predstava čija tematika je vezana za tragično nastradalog premijera Srbije Đinđića i to u izvođenju SKC Novi Sad - "Ubiti Zorana Đinđića".Festival će trajati do petka, 30. novembra, na nekoliko pozorišnih lokacija u Subotici, a biće zatvorena premijernim izvođenjem predstave "Paš-port Europe" pozorišta "Deže Kostolanji" - organizatora festivala.Time će biti proslavljena i 18. godišnjica od kako je osnovano ovo savremeno pozorište, koje će se na festivalu predstaviti s predstavama "Grad demona - Paš-port Subotica/Szabadka" i "Sam Đavo - Paš-port Szeged/Segedin".Tokom festivala u Art Bioskopu Aleksandar Lifka biće održana i "Akademija Desire" u okviru koje će biti organizovani razgovori sa istaknutim kulturnim stvaraocima, predavanja i prezentacije.
Svakog četvrtka, u terminu od 18 časova posetioci će biti u prilici da se upoznaju sa stvaralaštvom ovog slikarskog velikana u Narodnom muzeju
"Kićenje neveste"
U ATRIJUMU Narodnog muzeja od 1. novembra izložena su remek-dela Paje Jovanovića, koja se čuvaju u našoj nacionalnoj riznici. Postavka koja prati monografski katalog sa reprodukcijama svih poznatih, ali i novootkrivenih dela najpopularnijeg srpskog slikara, dobija i specifičan "dodatak". Svakog četvrtka, u terminu od 18 časova posetioci će biti u prilici da se upoznaju sa stvaralaštvom ovog majstora. Vreme u kome je živeo, stilovi i žanrovi u kojima je stvarao, približiće se publici i zahvaljujući projekcijama filmova, predavanjima i stručnim vođenjem kroz izložbu. Tako će u četvrtak uveče viši konzervator Sofija Kajtez otkriti tajne konzervacije i restauracije njegovih slika . Biće ovo prilika da se čuju manje poznati detalji iz njegovog dugog, bogatog i uzbudljivog života. Jovanović je bio strastveni sakupljač starina, a krasila ga je i avanturistička priroda, pa je bio u stanju da krene na putovanja u egzotične predele, nekad i bez priprema, spontano - u trenutku kada prijatelja prati na voz.
DVE VERZIJE “KIĆENJA NEVESTE“ PUBLIKA će u četvrtak uveče moći da sazna i kako je izgledala prvobitna kompozicija "Kićenje neveste", jedna od najpopularnijih Pajinih slika. Videće i koje je sve izmene umetnik uneo u noviju verziju ove slike koju danas poznajemo, gde modeli imaju marame, a prvobitno su bili puštene kose.
Retka pisma Vinsenta van Goga, Džona Lenona i drugih poznatih ličnosti pojaviće se na aukciji 300 istorijskih dokumenata u Njujorku
Pismo Džona Lenona
Pismo Vinsenta van Goga
Pismo Džordža Vašingtona
NJUJORK - Retka pisma Vinsenta van Goga, Džona Lenona i drugih poznatih ličnosti pojaviće se na aukciji 300 istorijskih dokumenata u Njujorku. Na aukciji će se naći i pisma i dokumenta bivšeg predsednika SAD Džordža Vašingtona, Luja Pastera, Sigmunda Frojda, Čarlsa Darvina, Marije Kiri, Đuzepea Verdija, Petra Čajkovskog, Kola Portera, Henrija drugog i Napoleona. Među "zvezdama" aukcije 18. decembra je pismo Van Goga koje je 1890. posla Džozefu i Mari Zzino, vlasnicima kafea u Arlu gde je slikar neko vreme živeo. Pismo je procenjeno na 200.000 do 300.000 dolara, piše AP.
Pismo Džona Lenona Eriku Kleptonu, u kome izražava divljenje i predlaže britanskom gitaristi da formiraju bend, procenjeno je na 20.000 do 30.000 dolara. Decembarska aukcija je prva od nekoliko koje će biti organizovane u naredne dve godine i na kojima će biti rasprodata kolekcija jednog anonimnog američkog kolekcionara koja sadrži oko 3.000 predmeta.
Muzej iz Dalasa vratio Turskoj ukradeni rimski mozaik
Muzej iz Dalasa vratio Turskoj ukradeni rimski mozaik
Muzej umetnosti iz Dalasa je vratio vlastima Turske stari mozaik pošto je otkriveno da je bio ukraden.
Mozaik je svečano uručen turskim zvaničnicima u ponedeljak u Dalasu. Muzejski zvaničnici su uz to pokrenuli međunarodnu kulturnu razmenu, najpre s Turskom, koja će obuhvatiti pozajmljivanje umetničkih dela i razmenu stručnih znanja.
Mozaik s likom Orfeja, veličine 1,5 x 1,5 metara, muzej je kupio na javnoj aukciji 1999. godine. Taj prikaz mitskog pesnika Orfeja kako, svirajući liru, smiruje divlje životinje, prvobitno je ukrašavao pod jedne zgrade iz rimskog perioda.
Muzej je ove godine utvrdio da je mozaik verovatno ukraden iz jednog arheološkog nalazišta u Turskoj i stupio je u kontakt sa tamošnjim zvaničnicima koji su dali fotografske dokaze o tome.
U selu Brangović kod Valjeva otkriveni su ostaci crkve iz šestog veka, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare u Zavodu za zaštitu spomenika.
Kako je precizirano, na utvrđenju Jerinin grad otkrivena su dva reljefa u kamenu, aneks crkve iz šestog veka i ulazna kapija utvrđenja.
Na tom lokalitetu iznad reke Gradac, u Brangoviću, radilo je nekoliko valjevskih arheologa, a direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Radivoj Arsić kaže da su istraživanja bila skoncentrisana na prostoru oko crkve u Jerininom gradu.
Ovo je treća godina istraživanja lokaliteta Jerinin grad, koja su potvrdila neke ranije pretpostavke o starosti i značaju tog utvrđenja.
Istraživanja su pokazala da je Jerinin grad bio "stanište autohtonih populacija koje su živele na ovom prostoru, a delimično su bile i romanizovane".
Za ova istraživanja u Brangoviću, Ministarstvo kulture Srbije izdvojilo je 400.000 dinara, uz 200.000 dinara budžetskih sredstava lokalne samouprave.
Otkrivena izgubljena luka antičkog RimaItalijanski i francuski arheolozi pronašli su ostatke luke koja je imala značajnu ulogu u usponu antičkog Rima, saopštio je juče francuski Nacionalni centar za naučna istraživanja (CNRS).
Reka Tibar
Iskopine na ušću Tibra otkrile su ostatke luke za kojom se vekovima tragalo.
Kroz ovu luku, koja se nalazi severozapadno od Ostije, prolazili su brodovi sa tovarima žitarica koji su dalje rekom povili do grada.
Bila je sagrađena kao tvrđava kako bi sprečila upade gusara i pljačkaša.
Prikupljeni dokazi ukazuju da je luka nastala između četvrtog i drugog veka p.n.e. i da je imala gaz dubine šest metara, što ju je činilo pogodnom za brodove koji su isplovljavali u more.
Rim je postao glavna sila na Mediteranu delom zahvaljujući trgovini. Rimljani su uvozili ogromne količine žita, posebno iz Egipta.
