Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Uglednu pesničku nagradu “Zlatni ključ Smedereva” dobio je akademik Ljubomir Simović za ukupan opus
Ljubomir Simović
UGLEDNU pesničku nagradu “Zlatni ključ Smedereva” za ovu godinu dobio je akademik Ljubomir Simović za ukupan opus. Odluku je jednoglasno doneo Odbor, u sastavu Dragan Dragojlović (predsednik), akademik prof. Slobodan Grubačić i prof. dr Petar Bunjak. - Obradovala me je vest o dodeli “Zlatnog ključa” pre svega zato što toj nagradi visoku vrednost daju prethodni dobitnici - kaže Ljubomir Simović za “Novosti” povodom priznanja. - Ova manifestacija je jedna svetla tačka u kojoj se stiču ne samo linije iz zemalja iz kojih su dosadašnji laureati došli, nego i tačka u kojoj se sustižu linije koje dolaze iz Zimbabvea, Japana, Kine ili Irske.
Ističući da treba pozdraviti to što se ova velika pesnička svečanost održava u teškim uslovima u kojima je doveden u pitanje opstanak naših mnogih kulturnih i umetničkih institucija, Simović objašnjava: - Već je svima dojadilo pričanje o tome kako je zatvoren Narodni muzej u Beogradu, čija je rekonstrukcija trebalo da bude odavno završena, a još se ne zna kad će da počne. U sličnoj situaciji je i Muzej savremene umetnosti na Ušću. Sećam se kako su tokom poslednjih pedeset godina u Narodnom muzeju gostovali sa velikim izložbama muzeji iz celog sveta. Na tim izložbama mogli smo da vidimo slike i eksponate iz Meksika, Drezdena, Praga, Madrida i mnogih drugih svetskih centara a danas ne možemo da vidimo ni ono što se nalazi u fondovima naših muzeja. Priznanje će svečano biti uručeno na otvaranju 44. Smederevske pesničke jeseni 17. oktobra u Centru kulture Smederevo. Na manifestaciji će inače učestvovati 40 pesnika iz 18 zemalja.
PESNIČKA TRILOGIJA
U OBRAZLOŽENJU odluke Dragan Dragojlović, predsednik Odbora, rekao je da je Simović danas jedan od najvećih živih srpskih pesnika koji je objavio niz zbirki, od “Slovenskih elegija” iz 1958. godine do “Planete Dunav” iz 2009. godine. U izdanju “Beogradske knjige” i Smederevske pesničke jeseni “Planeta Dunav” je upravo objavljena kao pesnička trilogija u kojoj su pored istoimene zbirke i “Ljuska od jajeta” (1998) i “Tačka” (2004).
Izvor: Večernje novosti
Predstavljen kulturni dodatak NIN-a, po ugledu na savremene svetske
Predstavljen kulturni dodatak NIN-a, po ugledu na savremene svetske magazine
Novi kulturni dodatak nedeljnika NIN predstavljen je danas performansom u holu kompanije "Ringier Axel Springer". Kulturni dodatak će od 11. oktobra izlaziti jednom mesečno u NIN-u, a urednici kažu da će Kultura biti uređivana po ugledu na savremene svetske magazine i da će potražiti novi ugao posmatranja kulture i kulturnih fenomena.
Živojin Ivković uživo piše roman, Dragan Jovićević (desno) predstavlja kulturni dodatak NIN-a
- NIN je oduvek gajio drugačiji pristup kulturi i mi želimo da nastavimo u tom pravcu - rekao je urednik kulture u NIN-u Dragan Jovićević.
Posetioci su mogli da čuju video-esej Milete Prodanovića koji se osvrnuo na poražavajući trend vraćanja u devedesete.
Naš poznati roker Vlada Džet, čiji intervju možete pročitati u Kulturi, rekao je da mu je baš NIN otvorio vrata rokenrola i da je saradnja sa ovim nedeljnikom za njega uvek bila velika čast.
U okviru performansa predstavljene su scenografije mladih umetnika Tijane Trailović, Anisje Alurović, Hristine Šormaz, Magdalene Vlajić i Vladimira Matića Kuriljova kao i kostim Darinke Mihajlović, a pisac Živojin Ivković započeo je pisanje romana.
Otvoren frankfurtski sajam knjiga - među 7.000 izlagača i Srbija
Otvoren frankfurtski sajam knjiga - među 7.000 izlagača i Srbija
Na 64. Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu, koji je svečano otvoren večeras, predstaviće se 7.300 izlagača, iz oko 100 zemalja, među kojima je i Srbija. Frankfurtski sajam knjiga, najveći na svetu, ove godine počinje u znaku elektronske knjige, odnosno, digitalnog pogleda u svet, ali i lakog pada broja izlagača u poređenju sa prethodnim godinama.
Prošle godine je na ovom sajmu bilo 7.384 izlagača, a 2010. godine se u Frankfurtu predstavilo 7.539 izlagača.
Od sutra do nedelje, 14. oktobra, sajam će biti otvoren prvo za trgovce knjigama, bibliotekare i poslovnu publiku, a samo poslednja dva dana za široku publiku, koja će imati priliku da od 13 evra po ulaznici za grupe veće od 20 ljudi, pa do 38 evra za porodičnu kartu, na koju mogu da uđu dvoje odraslih i maksimalno troje dece mlađe od 18 godina, izbliza pogleda književna dostignuća sveta.
Beogradska izdavač Kreativni centar nastupiće sedmi put samostalno na ovom sajmu i to je jedan od retkih izdavača iz Srbije koji ima sopstveni štand na Sajmu knjiga u Frankfurtu.
Kako je najavljeno iz ove izdavačke kuće, kao i prethodnih godina njihov štand biće mesto za razmenjivanje iskustava i utisaka sa brojnim izdavačima, kao i za predstavljanje novina iz sopstvene produkcije.
Sajam u Frankfurtu prilika je i za susrete sa poslovnim partnerima s kojima je Kreativni centar ostvario kontakte na Međunarodnom sajmu knjiga za decu u Bolonji, na kojem izlaže već 11 godina.
Izdanja Kreativnog centra prevedena su na više jezika i objavljena u dvadesetak zemalja, a najprodavanija knjiga je "Seks za početnike" koja je prevedena na više od dvadeset jezika.
Zemlja u fokusu sajma je Novi Zeland, koji je poslao 70 pisaca i 100 umetnika.
Na sajmu, na kome će biti oko 3.000 manifestacija, očekuje se oko 300.000 posetilaca.
Težište ovogodišnjeg sajma je e-knjiga, koja postaje sve konkurentnija klasičnoj, štampanoj knjizi, a na sajmu se očekuje dolazak oko 1.000 svetskih autora.
Dragan Marinković Maca vršilac dužnosti upravnika Pozorišta mladih u Novom Sadu. Dosadašnji direktor Zoran Đerić podneo je ostavku, kako je naveo, iz ličnih razloga
Dragan Marinković Maca
NOVI SAD - Upravni odbor Pozorišta mladih imenovao je glumca Dragana Marinkovića Macu za vršioca dužnosti upravnika te institucije, prenosi radio 021. Dosadašnji direktor Zoran Đerić podneo je ostavku na mesto upravnika, kako je naveo, iz ličnih razloga. Dragan Marinković Maca je diplomirao na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu i iza sebe ima preko 50 teatarskih premijera, a poznat je kao voditelj serijala "Veliki brat" na televiziji Pink.
Marinkovića su na ovu funkciju predložili odbornici Srpskog pokreta obnove u novosadskom parlamentu, ali je taj predlog na zahtev samog glumca povučen 21. septembra zbog reakcija javnosti.
U selu Kurta na jugu Egipta međunarodni tim arheologa pronašao je petroglife za koje se veruje da su najranije paleolitsko umetničko delo u severnoj Africi.
Starost petroglifa, slike na steni, utvrđena je tehnikom koja se naziva optički stimulisana luminescencija i arheolozi iz Belgije, Australije i SAD su došli do rezultata da su crteži stari najmanje 15.000 godina, a možda i više.
Pre ovog istraživanja, navodi se u listu "Arheologija" Arheološkog instituta Amerike, ideja da je Egipat imao bilo kakvu paleolitsku umetnost bila je, u najmanju ruku, kontroverzna.
Arheolozi su otkrili najmanje 179 figura urezanih u peščar. Mnoge od njih su životinje realistično prikazane. Na drugima se nalaze izvanredni petroglifi - stilizovane predstave ljudi sa ogromnim zadnjicama, slične onima koje su pronađene u Evropi pre 14.000 godina.
Naučnici sada veruju da bi ove predstave mogle da budu dokaz indirektne veze između veoma različitih kultura.
Osim Kurte, na još nekoliko mesta u blizini otkriveni su crteži stilski veoma slični što je, kažu arheolozi, pokazatelj da je Kurta otvorila novu eru istraživanja paleolitske umetnosti.
Slika nemačkog umetnika Gerharda Rihtersa prodata je na aukciji u Londonu za 34 miliona dolara, što je novi aukcijski rekord za jednog živog umetnika.
Slika "Abstraktes bild", naslikana tehnikom ulje na platnu 1994. godine, koja je nekada bila vlasništvo rok zvezde Erika Kleptona, opisana je kao "remek-delo proračunatog haosa".
Očekivalo se da će slika postići cenu od 10 do 15 miliona dolara, ali je delo prodato za 34 miliona anonimnom kupcu na aukciji koju je organizovala kuća "Sotbi".
Udarac čekićem, kojim je potvrđena konačna cena, propraćen je burnim aplauzom.
Gerhard Rihter (80), koji živi u Kelnu, uživa ugled jednog od najvećih živih slikara. "Sotbi" navodi da je slika "Abstraktes bild" paradigma Rihterovog zrelog umetničkog i filozofskog dostignuća.
Još jedna slika iz istog ciklusa trenutno je u vlasništvu muzeja Tejt i Nacionalne galerije Škotske.
Izložba slika Mome Kapora pod nazivom “Rodoljubivo’’ biće otvorena 19. oktobra u galeriji “Heksalab” u Beogradu.
U izboru istoričara umetnosti Nikole Kusovca našlo se 30 slika koje predstavljaju samo jezgro vrednosti Kaporovog slikarskog opusa, najavili su danas organizatori.
Postavka se realizuje u saradnji Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku “Heksalab” i Zadužbine “Momčilo Moma Kapor’’.
Izložbu će otvoriti akademik Matija Bećković, a u programu učestvuje i glumica Rada Đuričin.
Iz odabranih radova može se uočiti da je Kapor stvarao u ikonografski zaokruženim celinama u ciklusima slika koje su prožete duhom onirizma i svojevrsnog simbolizma, navodi se u najavi.
Izložene slike su uglavnom rađene tehnikom ulja na platnu i nalaze se u privatnim kolekcijama.
Biće izloženi i portreti Desanke Maksimović, Tina Ujevića, Jovana Raškovića, Če Gevare, Zuke Džumhura i Svetog Vasilija Ostroškog. Svi radovi su nastali u periodu od 1954. do 2009. godine.
Kapor je rođen u Sarajevu 1937. godine. Beogradsku Akademiju likovnih umetnosti je završio 1961. u klasi Nedeljka Gvozdenovića. Veliku popularnost stekao je književnim delom. Za svoj rad je više puta nagrađen. Preminuo je u Beogradu 2010. godine.
Pikaso i Mone među ukradenim delima iz muzeja u Holandiji
Pikaso i Mone među ukradenim delima iz muzeja u Holandiji
Sedam slika, uključujući dela Pabla Pikasa, Anrija Matisa, Kloda Monea i Pola Gogena, ukradena su noćas iz muzeja Kunsthal u Roterdamu, saopštila je danas holandska policija.
Klod Mone
"Jutros je sedam umetničkih dela ukradeno iz muzeja Kunsthal u Roterdamu. U saglanost sa vlasnicima policija sada može da objavi njihove slike", navodi se u saopštenju policije uz koje su priložene slike ovih dela.
Ranije danas saopšteno je da je više vrednih slika odneto iz muzeja Kunsthal, ali u interesu istrage tada nije saopšteno o kojim je delima reč, ni ko su njihovi autori.
Pol Gogen
"Istražujemo na koji su način uspeli da udju", kazala je tada portparolka policije Patricija Vesels. Holandska novinska agencija NOS javila je da je Matisova slika
"Devojka koja čita" među odnetim delima.
BBC je naveo da je u muzeju, u okviru proslave dvadesetogodišnjice te ustanove, bila izložba slika iz Fondacije Triton.
Fondacija Triton ima kolekciju avangardne umetnosti i u Kunsthalu su izložena dela od preko 150 čuvenih umetnika, uključujući Pola Sezana, Salvadora Dalija, Roja Lihtenštajna i Endija Vorhola.
Baletska predstava mladog koreografa Aleksandra Ilića "Praznik ljubavi" nakon uspešnog gostovanja u Kini vraća se na matičnu scenu, zemunski "Madlenianum", gde će biti izvedena u nedelju, 14.oktobra. Produkcija Opere i teatra "Madlenianum" u koreografiji i režiji Ilića gostovala je od 22.avgusta u Kini na poziv ministarstva kulture Kine u organizaciji Kineske međunarodne asocijacije za kulturu.
Baletsku predstavu "Praznik ljubavi" za 17 dana turneje videlo je više od šest hiljada Kineza iz Dakinga, Šangaja i Urumčija. Na Međunarodnom festivalu mladih u Šangaju balet "Praznik ljubavi" osvojio je nagradu “Za najbolje izvođenje na festivalu”.
Savremena ljubavna priča modernog koreografskog izraza balet "Praznik ljubavi" inspirisan romanom Teodore Sujić "Capsella bursa pastoris", na sceni "Madlenianuma" imao je premijeru u septembru prošle godine.
U predstavi igraju baletski umetnici Tamara Pingović, Milan Rus, Ivana Kozomara, Smiljana Stokić, Ana Ivančević, Tijana Šebez, učestvuje pijanistkinja Emilia Tairova i vokalna solistkinja Aleksandra Radonjić.
Izvor: B92
Manifestacija "Filmsko bdenje duše" biće održana šesti put, od 12. do 14. oktobra u Sremskim Karlovcima, najavili su danas pokretači i organizatori - Udruženje filmskih i televizijskih radnika Vojvodine i beogradsko producentsko preduzeće "Fiks Fokus".
Ova jedinstvena manifestacija u našoj zemlji okuplja filmove i autore koji se bave temama iz oblasti istorije, kulture, umetnosti i duhovnosti Srbije.
Program u Sremskim Karlovcima je samo početak, jer se filmovi tokom godine repriziraju širom zemlje, gde god postoji zainteresovana publika, ali i u inostranstvu u centrima srpske dijaspore.
Organizatori procenjuju da je ova manifestacija za sada poznatija i popularnija u inostranstvu nego u Srbiji. Stalni reprizni punktovi su Čikago, Njujork, Vašington, Budimpešta, Temišvar, povremeno Sidnej, a od ove godine uključili su se Trnava u Slovačkoj i Konstanca u Ruzmuniji.
Tokom prethodnih pet godina održane su 122 projekcije u 27 gradova Srbije i 23 projekcije u 11 gradova dijaspore - ukupno 145 dana programa na tri kontinenta.
Ove godine biće prikazano 13 filmova iz Srbije u konkurenciji i tri van konkurencije, zatim iz Republike Srpske tri u konkurenciji i jedan van konkurencije, kao i dva iz Budimpešte u konkurenciji.
Prvi put biće i gostujućih filmova iz dokumentarne sekcije ovogodišnjeg "Zlatnog viteza", festivala koji se održava u Rusiji. Naša publika će moći da vidi i sa filmovima srpskih autora uporedi dela iz Rusije, Belorusije, Estonije, Gruzije, Bugarske...
Izvor: Tanjug
