Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Manifestacija počinje programom Zadužbine ''Dositej Obradović koja će ujedno obeležiti i dan svog osnivanja
''Dani evropske baštine''
BEOGRAD - Manifestacija ''Dani evropske baštine'' počeće večeras u Narodonoj bibilioteci Srbije programom Zadužbine ''Dositej Obradović koja će ujedno obeležiti i dan svog osnivanja. Program će početi besedom prof. dr Dušana Ivanića, a nakon toga dramski umetnici Rada Đuričin i Miodrag Radovanović će čitati tekstove iz knjige ''Dositej svom narodu ili slobodno misliti'', koja će biti objavljena uoči Sajma knjiga u izdanju Narodne biblioteke i Zadužbine ''Dositej Obradović''.
Muzički deo programa će upriličiti ansambl za ranu muziku ''Flauto dolce''. Takođe, u okviru ''Dana evropske baštine'' biće otvorena izložba koja će trajati do 30. septembra, a na kojoj će biti predstavljene slike i fotografije iz ranih dela Dositeja Obradovića, kao i najstarija izdanja njegovih dela u vlasništvu Narodne biblioteke Srbije.
''Лагуна'' објавила прва два дела Пекићевог ''Златног руна''
''Лагуна'' објавила прва два дела Пекићевог ''Златног руна''
Правда 19.09.2012 10:00
[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"][TABLE]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Издавачка кућа “Лагуна” објавила је прва два дела од укупно седам томова књиге “Златно руно” Борислава Пекића.
Пекићева породична сага о Његованима обележава читаву једну историјску епоху и стоји у самом врху књижевности написане на српском језику у другој половини 20. века.
Роман је остварен као циклус од седам самосталних делова, који су изнутра повезани породичном судбином балканских Цинцара, помешаних са српском грађанском класом у њеном успону и распадању.
- Пишући о породици Његован, у историјским суновратима и значајним догађајима од античких времена, преко Сулејмана Величанственог, до Другог светског рата, Пекић кроз овај роман води читаоце до митске метафоре, пловидбе Аргонаута на Исток по златно руно живота – истичу у “Лагуни”.
Nakon dve godine arheološko nalazište Vinča od sutra će u podne biti ponovo otvoreno za javnost
NAKON dve godine arheološko nalazište Vinča od sutra će u podne biti ponovo otvoreno za javnost. Saniran je deo klizišta, a za publiku je otvoren deo nalazišta kao i nova stalna postavka Muzeja na samom terenu. Vinča je pojam, kako je to još akademik Dragoslav Srejović isticao, kojim se obeležava zenit neolitske zemljoradničke kulture u Evropi. Na desnoj obali Dunava, 14 kilometara nizvodno od Beograda, između 5500. i 4500. godine p.n.e. nalazi se metropola jedne od najblistavijih kultura evropske praistorije, koja je po Vinči i dobila ime.
Muzej je u istom objektu ali renoviranom u skladu sa finansijskim mogućnostima kojima srpska kultura raspolaže. Tačnije, izložba je priređena, kako je rekao arheolog dr Nenad Tasić, rukovodilac istraživanja, sa onoliko para koliko košta polovan auto srednje kategorije. Po Tasićevim rečima izložba - nova stalna postavka je tek naznaka onog što bi moglo da bude predstavljeno gradu i evropskoj kulturi. Mogla bi da bude deset puta atraktivnija, a arheolozi i istoričari umetnosti su "spremni da naprave spektakl jer arheološki materijal to omogućava".
U okviru Dana evropske baštine danas će u Narodnoj biblioteci Srbije biti otvorena izložba "Legat Miloša Crnjanskog"
U OKVIRU Dana evropske baštine, danas u 12 časova, u Narodnoj biblioteci Srbije biće otvorena izložba "Legat Miloša Crnjanskog". Tim povodom Nada Mirkov Bogdanović održaće predavanje na temu "Legati i zadužbine kao izvori za naučna istraživanja: rukopisna zaostavština Miloša Crnjanskog". Prema želji izraženoj u testamentu Vide Crnjanski, Narodna biblioteka je 1979. primila zaostavštinu velikog pisca u kojoj su između ostalih lična biblioteka, rukopisna građa, fotografije, dokumenta, crteži, nameštaj, ukrasni i odevni predmeti. Fond fotografija sadrži 179 foto-snimaka Crnjanskog i njegove porodice, dok se u zbirci dokumenata nalaze đačke knjižice, studentski indeksi, novinarske legitimacije i druga lična dokumenta. Posebnu celinu čine crteži iz gimnazijskih dana, kao i jedan autoportret u ulju. U legatu se nalaze i pisaći sto i stolica, komoda, pisaća mašina, foto-aparat i nekoliko ukrasnih predmeta, a posebnu zanimljivost predstavlja kofer Miloša Crnjanskog sa njegovim džemperom i pantalonama.
Izvor: Večernje novosti
Uz Zagreb i Ljubljanu, Beograd je jedan od retkih gradova u regionu koji se može pohvaliti da ima svoju mumiju.
Sa sajta Narodnimuzej.rs
Nakon nekog družeg perioda svi zainteresovani moći će da vide Beogradsku mumiju od 22. septembra.
Tada će postavka Narodnog muzeja biti organizovana u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta povodom Dana evropske baštine.
U narednom periodu, tokom vikenda, u terminima od 12 do 20 časova stručna vođenja će otpočinjati svakog punog sata, a grupe će biti ograničene na dvadeset posetilaca.
Kako je broj mesta ograničen najbolje je da vašu posetu najavite putem mejla beogradskamumija@narodnimuzej.rs ili pozivom na broj 060 807 5035.
Legat koji je slavni pisac ostavio rodnom gradu Beogradu prvi put je danas otvoren za javnost
Rukopis i lične stvari Milorada Pavića izložene u Legatu / Foto Tanjug
BEOGRAD - Legat Milorada Pavića, koji je slavni pisac ostavio rodnom gradu Beogradu, prvi put je danas otvoren za javnost, u okviru manifestacije "Dani evropske baštine". Posetioce Legata (u Ulici braće Baruh, broj 2) dočekala je književnica Jasmina Mihajlović, Pavićeva supruga i staratelj Legata, čiji je osnivač Skupština grada Beograda. Zainteresovani su mogli da vide prostor u kojem je pisac stvarao, preko 300 prevedenih knjiga na 36 jezika, rukopis "Hazarskog rečnika", lična pisma i posvete velikih svetskih pisaca od Umberta Eka do Roberta Kuvera.
Naredne posete - 25. i 27. septembra od 12 do 13 sati, mogu se zakazati na info pultovima Turističke organizacije Beograda. Ove godine tema manifestacije "Dani evropske baštine" je darivanje i zadužbinarstvo. Pavić je Beogradu zaveštao sve svoje rukopise, knjige, arhivu, biblioteku od više hiljada naslova, pisaći sto iz 18. veka, kao i dve uljane slike iz istog perioda, opisane u njegovom romanu "Predeo slikan čajem". Autorska prava na Pavićeve knjige drži njegova supruga, dok je grad Beograd vlasnik pomenutih dobara. Pavić je autor dvojezične srpsko-engleske monografije "Kratka istorija Beograda", kao i zbirke "Nove beogradske priče". Njegov spomenik se nalazi na Tašmajdanu, dok je u centru Moskve Pavićevo poprsje postavljeno u Aleji svetskih pisaca.
ČUVENA Da Vinčijeva „Mona Liza“ već vekovima je jedna od najvećih zagonetki umetničkog sveta.
Poslednja misterija vezana za slavno delo je sledeća: u Luvru, uopšte nije original slike, već samo kopija, a pravo platno je – u Švajcarkoj!
Naime, likovni stručnjaci izašli su u javnost sa tvrdnjom da je Leonardo da Vinči originalnu verziju Mona Lize naslikao deset godina pre nego što je naslikao verziju slike koja se danas nalazi u muzeju Luvr u Parizu.
Reč je o takozvanoj Mona Lizii iz Islvorta koju je još pre Prvog svetskog rata poznati kolekcionar Hju Bleker pronašao u kući jednog plemića i odneo je u svoj studio u Islvort. Od tada je slika menjala nekoliko vlasnika, a danas se nalazi u Švajcarskoj, piše Daily Mail, a prenosi Index.hr.
S jedne strane profesori Alesandro Vezosi i Karlo Padreti najavljuju da će javnosti predstaviti istorijske i naučne dokaze za tvrdnju da je Mona Liza iz Luvra samo duplikat, dok s druge strane profesor sa Oksforda Martin Kemp tvrdi da je, zbog različitosti stilova, potpuno nemoguće da je Mona Liza iz Islvorta delo Leonarda da Vinčija.
David Albahari nastupa na Pesničenju u subotu u "Reksu"
David Albahari nastupa na Pesničenju u subotu u "Reksu"
Novo izdanje poetsko-scenske manifestacije "Pesničenje" biće održano u subotu, 29 septembra (20h), u Kulturnom centru "Reks".
David Albahari
Na novom Pesničenju će učestvovati David Albahari, Magda Janjić, Milan Vukelić, Milena Ilić, grupa Mazila sam delfina (Beograd), kao i predstavnici subotičke scene Ramon Martensen i Sonja Velić.
U muzičkom delu programa nastupiće Buzukije Dunavski, kao i pionirski pank bend iz Beograda "Žuti tranzistor".
Kao i svaki put, na Pesničenju mogu da učestvuju i pesnici-namernici, koji bi organizatorima trebalo da se najave neposredno pred početak manifestacije.
Vatikanski list "Oservatore Romano" uključio se u debatu koja traje već nekoliko dana o tome da li je Isus Hrist bio oženjen i naveo je da je neistina tvrdnja univerziteta Harvard da koptski papirus iz četvrtog veka ukazuje da su neki rani hrišćani verovali da je Isus bio oženjen.
List je juče objavio članak vodećeg stručnjaka za Kopte Alberta Kamplanija i propratni uvodnik urednika lista Đovanija Marije Viana, stručnjaka za rano hrišćanstvo. Oba autora skeptična su u vezi autentičnosti fragmenta papirusa i izrazili su sumnje u njegovu verodostojnost budući da je objagvljen bez preciznih arheoloških podataka.
"Lažnjak u svakom pogledu", naslov je Vanovog uvodinka u kome kritikuje Harvard zbog stvaranja medijske afere na osnovu fragmenta koji su videla samo dva američka lista i u čiju autentičnost sumnjaju mnogi.
Karen King, profesor ranog hrišćanstva na Harvardu obavestila je javnost o postojanju ovog papirusa prošle sedmice, na međunarodnom kongresu koptskih studija u Rimu.
Tekst, napisan na koptskom i najverovatnije preveden sa grčkog teksta iz drugog veka sadrži dijalog u kome se Isus obraća "svojoj supruzi" Mariji.
Prema hrišćanskoj tradiciji, podseća AP, Isus se nije venčao i svaki dokaz koji navodi na drugačiju pomisao podstiče debate o svrsishodnosti celibata za sveštenike i ulozi žena u crkvi. Stoga, nije iznenađenje da se Vatikan umešao u priču i porekao sve.
King tvrdi da fragment nije dokaz da je Isus bio oženjen, već samo da su neki rani hrišćani verovali da jeste. Ona je takođe priznala da mnogi stručnjaci i njene kolege sumnjaju u autentičnost papirusa i dodala da će mastilo biti ispitano kako bi se utvrdilo vreme nastanka spisa.
Harvard je saopštio da će sporni fragment biti objavljen u januaru u njihovom listu, a da se do tada čekaju rezultati testova.
Na arheološkoam lokalitetu u Sremskoj Mitrovici istraživači pronašli antičku mermernu glavu iz drugog veka, koja najverovatnije predstavlja lik boginje Venere
Pronađena mermerna glava
NA arheološkoam lokalitetu u Sremskoj Mitrovici, ekipa istraživača, na čelu sa rukovodiocem dr Ivanom Popović, pronašla je antičku mermernu glavu iz drugog veka, koja najverovatnije predstavlja lik boginje Venere. - Pretpostavljamo da je u pitanju Venera, jer na glavi ima dijademu kakve su u rimsko doba vajane i slikane na glavama boginja - kaže dr Ivana Popović. - Ovu mermernu glavu smo pronašli u jednom zidu iz srednjeg veka, gde je bila uzidana i sva je bila u malteru. Reč je o veoma važnom otkriću.
Iskopavanjima na lokalitetu preko puta Carske palate Sirmijum, uz samu zgradu Muzeja Srema, za poslednjih deset godina, koliko traju istraživanja, pronađeno je nekoliko slojeva - od rimskog (pre 4. veka), preko keltskog (iz 4. i 5. veka) do srednjovekovnog. Ti slojevi krili su veliki broj arheoloških predmeta koji svedoče o dalekim istorijskim periodima. - Na istom mestu pronađene su još dve figure od mermera, što svedoči da su iskopine u direktnoj vezi sa bivšom Carskom palatom i da je taj deo bio ukrašen figurama boginja. Jedna mermerna glava boginje Venere, otkrivena 2003. godine, potiče iz prvog, ili drugog veka, pa je sasvim moguće da je izrađena u starom Rimu i ovde donesena. Druga figurina, koju smo pronašli 2005, predstavlja boginju zaštitnicu Sirmijuma, sa gradskom krunom iznad glave i ona je bila postavljena najverovatnije na gradskim vratima. Ovo nalazište je veoma bogato i potrebno je još mnogo rada da bi se ono istražilo - objašnjava dr Ivana Popović, naučni savetnik u Arheološkom institutu u Beogradu. Naučnici veruju da i lokalitet ispod zrade sadašnjeg Muzeja Srema krije riznicu arheološkog blaga. Tu se, prema pretpostavkama, nalazila rimska žitnica Sirmijuma, u neposrednoj blizini Carske palate. Zasada, međutim, nema mogućnosti da se počne sa istraživanjima ovog dela nalazišta.
JOŠ DVE GODINE LOKALITET Sirmijuma pored Carske palate, čije istraživanje finansira Ministarstvo kulture Srbije i Vlada Vojvodine, mogao bi biti istražen u naredne dve godine, ako bi se obezbedilo dovoljno sredstava. Arheolozi ipak veruju da će ono potrajati nešto duže, jer iziskuje mnogo više sredstava.
Izvor: Večernje novosti
