Šta je novo?

Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

  • Začetnik teme Ana_ana
  • Datum pokretanja
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.815
Iz muzeja u BiH nestala prva verzija romana "Na Drini ćuprija"

Iz muzeja u BiH nestala prva verzija romana "Na Drini ćuprija"

Muzej književnosti i pozorišne umetnosti BiH u Sarajevu čuva, između ostalog, i rukopise Ive Andrića, Isaka Samokovlije, Silvija Strahimira Kranjčevića , ali je najvredniji rukopis koji se nalazi u ovoj ustanovi, prva verzija romana „Na Drini ćuprija“ Ive Andrića – izgubljena.

1.jpg

Kustosi ovog muzeja ističu da i pored toga imaju previše problema i da je ova ustanova godinama vođena na ružan i neprofesionalan način. Jedan od rezultata tog rada je da se ne zna gde je prva verzija Andrićevog remek-dela.

- Navodno je pokvarena brava na ormaru u kojem se nalazi rukopis i ne može se otključati. Ormar je u depou, u podrumskim prostorijama Muzeja, a za to trebate tražiti dozvolu naših galerista kojih trenutno nema. Ne možemo da ga nađemo, vidimo i fotografišemo – rekla je kustos Tamara Sarajlić Slavnić.

Zamjenik direktora Muzeja Aida Ključić kaže da čuvaju prvu i drugu verziju rukopisa „Na Drini ćuprija“, nalivpero kojim je Andrić pisao, njegove naočari koje je koristio u tom razdoblju i mnoge druge segmente.

- Iako u Beogradu i danas deluje zadužbina „Ivo Andrić“, koja stipendira mlade talente, on je ipak ocenio da je Muzej književnosti mesto gde bi trebao pohraniti svoje rukopise. Svi se rukopisi čuvaju u jednom posebnom trezorskom ormaru, jer su eksponati zaista od izuzetne vrednosti. Priznajem da ne znam otkud informacija o izgubljenom Andrićevom rukopisu - istakla je Ključić.

Univerzitetski profesor Ranko Popović kaže da ga nestanak prve verzije Andrićevog romana ne iznenađuje i da ne treba da nas čudi ako uskoro nestanu i druge značajne knjige koje pripadaju srpsku kulturnoj baštini u BiH.
- Nedavno sam, za potrebe jednog naučnog rada, službeno tražio list „Narod“, koji je izlazio od 1907. do 1914. godine, od Nacionalne i univerzitetske biblioteke BiH. Dobio sam odgovor da ne znaju gde se ti listovi nalaze i da ih, možda, i nemaju. A sam sam radio bibliografiju „Narod“ pre više od dve decenije – rekao je Popović.

2.jpg
Muzej književnosti i pozoršne umjetnosti BiH

Činjenica da je prva verzija romana „Na Drini ćuprija“ nestala govori, dodaje on, ono što se već odavno zna – da su Srbi ostali bez svoje kulturne baštine u BiH.

- Da stvar bude gora, nijedna ustanova nikada i nigde nisu to pomenuli ili tražili da se Srbima vrati njihova baština. Srbi su tiho ali potpuno razbaštinjeni, a da niko sistemski nije pokušao da to zaustavi. Političari i direktori ustanova pričaju o struji i sličnim budalaštinama, a ne znaju da u Sarajevu postoji ogromno blago srpskog naroda koje je skupljano vekovima i koje je danas vlasništvo ustanova u FBiH – smatra Popović.

Izvor: Blic Online

 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.815
Matica srpska obeležava dva veka od rođenja Njegoša

Matica srpska obeležava dva veka od rođenja Njegoša

U Matici srpskoj u Novom Sadu sutra će, na dan te naše najstarije kulturno-naučne institucije, biti održana svečana sednica posvećena 200. godišnjici rođenja Petra II Petrovića Njegoša.

1.jpg

Kako je najavljeno iz Matice srpske, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije održaće besedu "Hristocentričnost prestola svesvetija po Njegošu", a Njegoševe stihove kazivaće glumac Gojko Šantić.

Na toj tradicionalnoj svečanosti biće uručena Zmajeva nagrada Matice srpske za proteklu godinu, koja je dodeljena Mariji Simoković za zbirku pesama "Čuvari privida".

O nagrađenoj knjizi govoriće Đorđe Despić, a stihove će kazivati glumica Gordana Đurđević Dimić.

Učesnici i gosti svečane sednice, koja počinje u 19 sati, moći će da pogledaju izložbu Prva izdanja Njegoševih knjiga u Biblioteci Matice srpske.

(Tanjug)
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.815
Izložba fotografija manastira na KiM

Izložba fotografija manastira na KiM

Izložbom koju posvećuje srpskim pravoslavnim bogomoljama na Kosovu i Metohiji Arhiv Srbije tradicionalno obeležava Dan državnosti Srbije

kult-Manastir-Gracanica-(2).jpg
Manastir Gračanica

RAZMIŠLJAJUĆI o nazivu izložbe, odzvanjale su mi u glavi reči “osvešćenost” ili “buđenje”, jer smatram da treba ljudima malo više predočiti sve lepote koje imamo. Mislim da je krajnje vreme da se probudimo, da se malo objedinimo, da budemo svesni predaka i prošlosti. Uvek me iznova iznenađuje bogatstvo naše tradicije, i namera mi je da nas sve na to podsetim, u ova smutna vremena, puna iskušenja - rekao je Aleksandar Radoš, umetnički fotograf, autor izložbe “Srpski manastiri i crkve na Kosovu i Metohiji”, koja je u četvrtak svečano otvorena u Arhivu Srbije, uz prisustvo Radoslava Pavlovića, savetnika predsednika Srbije, akademika Matije Bećkovića i mnogobrojnih posetilaca.

Izložbom koju posvećuje srpskim pravoslavnim bogomoljama na Kosovu i Metohiji, i koja će biti otvorena do 30. marta, Arhiv Srbije tradicionalno obeležava Dan državnosti Srbije.
Miroslav Perišić, direktor ove ustanove, podsetio je prisutne da je Radoš rukovodilac mikrofilmskog centra u Arhivu Srbije, a da je od 1998. do 2009, boraveći u više navrata na Kosovu i Metohiji, stvorio jedinstvenu i dragocenu zbirku umetničke ali i dokumentarne fotografije.

- Na poslednjem panou izložbe je fotografija koja ima posebnu snagu i simboliku: Bogorodica Ljeviška u bodljikavim žicama. Na Kosovu i Metohiji od donošenja rezolucije 1244 uništeno je i oskrnavljeno oko 150 manastira i crkava. Pokradeno je i uništeno više od 10.000 ikona, a oskrnavljeno više od 6.000 nadgrobnih spomenika - rekao je Perišić.


Otvarajući izložbu, episkop bački Irinej svoju besedu počeo je stihom poznatog persijskog pesnika o Bogorodici Ljeviškoj, koji kaže kako je zenica njegovog oka gnezdo lepote toga božjega hrama.


- Tom čoveku nije smetala razlika u veri njegovoj i hrišćanskoj čiji je spomenik Bogorodica Ljeviška, niti mu je smetalo odsustvo likovne umetnosti u islamskim bogomoljama, da oseti uzvišenu, nezemaljsku lepotu, izraz ili odraz božanske lepote koja je zračila sa njenih likova, sa zidina. Te reči dalekog pesnika iz dalekih vremena mogu biti ponovljene pred svakim našim hramom i manastirom koji je predmet ove izložbe širom Stare Srbije - rekao je episkop Irinej.

(Večernje novosti)
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.815
Mikiju Manojloviću uručen Dobričin prsten

Mikiju Manojloviću uručen Dobričin prsten

Glumcu Predragu Mikiju Manojloviću večeras je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu uručena nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo "Dobričin prsten" za 2012. godinu.

1.jpg

Manojlović je postao 28. laureat tog visokog staleškog i esnafskog priznanja. Nagradu mu je večeras uručila glumica Jelisaveta Seka Sablić.

U konkurenciji za nagradu bili su i glumci Radmila Andrić, Sonja Jauković, Milena Dravić, Milan Gutović, Mirko Babić, Vlastimir Velisavljević, Đorđe Jelisić, Mirjana Karanović, Dragan Nikolić, Marko Nikolić, Nikola Simić, Ljiljana Stjepanović, Đurđija Cvijetić i Renata Ulmanski.

Manojlović je rođen 5. aprila 1950. godine u glumačkoj porodici.

Diplomirao je 1972. godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a do 1993. godine bio je član beogradskog Narodnog pozorišta.


Za pozorišna ostvarenja Manojloviću je dodeljena Oktobarska nagrada grada Beograda, priznanje festivala MESS u Sarajevu, Sterijina nagrada u Novom Sadu i druge.

Posle prve uloge u televizijskom serijalu "Otpisani" 1974. godine, glumio je u seriji "Grlom u jagode" (1976), a pored ostalih i u filmovima "Nešto između", "Tito i ja", "Rane", "Otac na službenom putu", "Mi nismo anđeli", "Tuđa Amerika", "Klopka", "Andergraund".

Od 1995. godine Manojlović počinje da snima i u inostranstvu, uglavnom u Francuskoj i Italiji, a jedno od najpoznatijih ostvarenja u kome je glumio je italijanski film "Mesar".

Pre nekoliko godina pokrenuo je "Radionicu integracije" udruženje koje se bavi uključivanjem osoba sa invaliditetom u normalan život i svakodnevicu.

Izvor: Blic Online
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.815
Posle 40 godina objavljena knjiga Predraga Palavestre

Posle 40 godina objavljena knjiga Predraga Palavestre

Anatemisana, zabranjena, spaljena 1973. godine, "Posleratna srpska književnost 1945-1970. i njena istorija" akademika Predraga Palavestre, započela je novi život

1.jpg

ANATEMISANA, zabranjena, spaljena 1973. godine, "Posleratna srpska književnost 1945-1970. i njena istorija" akademika Predraga Palavestre, započela je novi život. Njeno drugo izdanje, koje je objavio "Službeni glasnik" u utorak je predstavljeno na tribini Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti.

- U "Prosveti", prvi put, pred ulazak u četrdeset godina prostrani mrak, zbog proglašenog nacionalizma

(Večernje novosti)
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.815
Orden Radošu Bajiću

Orden Radošu Bajiću

Srpska pravoslavna crkva odlikovala je Radoša Bajića Ordenom Svetog Save za izvanredne rezultate u filmsko-televizijskoj produkciji

kul-BAJIC_620x0.jpg

SRPSKA pravoslavna crkva odlikovala je Radoša Bajića Ordenom Svetog Save za izvanredne rezultate u filmsko-televizijskoj produkciji i trajni doprinos u očuvanju duhovnih vrednosti. Patrijah srpski Irinej uručio je Orden Bajiću na jučerašnjoj svečanosti u Patrijaršiji.

- Kao glumac mislim na Karla Maldena, kao pisac na Matiju Bećkovića, a kao reditelj na Emira Kusturicu. Svi oni su ponosni dobitnici ovog časnog Ordena srpskog identiteta. A tek Nikola Tesla, koji je među prvima dobio Orden Svetog Save - kazao je Bajić, zahvaljujući na velikom priznanju.

(Večernje novosti)
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.815
Otkrivena piramida vezira Ramzesa II

Otkrivena piramida vezira Ramzesa II

Izvor: Tanjug

Belgijski arheolozi otkrili su u Egiptu ostatke grobnice, stare oko 3.200 godina, koja je pripadala jednom od istaknutih savetnika faraona Ramzesa II.

2.jpg

Piramida vezira Kaja otkrivena je u okolini Luksora, na jugu Egipta, tokom iskopavanja na brdu Šeik Adbel Kurna, saopštio je danas egipatski sekretarijat za antikvitete, prenosi AFP.

Ostatke piramide, koja je bila visoka 15 metara, pronašao je tim arheologa sa Slobodnog univerziteta u Briselu i Univerziteta u Liježu.

"Crteži na opeci ukazuju da je piramida pripadala veziru Gornjeg i Donjeg Egipta po imenu Kaj", naveli su belgijski istraživači, dodajući da je spomenik porušen u 7. i 8. veku n.e., kada je grobnica pretvorena u koptsku naseobinu.

Otkriće je od velike važnosti, jer je Kaj, koji je 15 godina obavljao dužnost vezira na dvoru Ramzesa II (1279. -1213. p.n.e.) dobro poznat egiptolozima preko velikog broja dokumenata.

U antičkom Egiptu, dužnost vezira bila je jednaka današnjem premijeru.
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.815
Jugu Radivojeviću "Nušićeva nagrada"

Jugu Radivojeviću "Nušićeva nagrada"

Reditelj iz Beograda Jug Radivojević ovogodišnji je dobitnik "Nušićeve nagrade", koju dodeljuje pozorišni festival "Nušićevi dani" u Smederevu za revitalizaciju dramske klasike na teatarskim scenama u zemlji i inostranstvu, saopštila je danas Gradska uprava Smedereva

2.jpg

Radivojeviću je dodeljena nagrada "za postavke dela Branislava Nušića i savremeno čitanje stare i nove dramske klasike". Jednoglasnu odluku doneo je tročlani žiri u sastavu: teatrolog dr Dragana Čolić Biljanovski (predsednik), književni i pozorišni kritičar Milosav Buca Mirković i umetnički direktor "Nušićevih dana" Sava Đuričić.

Nušićevi komadi koje je režirao Radivojević učestvovale su na smederevskom festivalu sa velikim uspehom.
"Ožalošćenu porodicu" u produkciji Opere i teatra Madlenianum stručni žiri je 2009. godine proglasio najboljom na festivalu, dok je predstava "Put oko sveta" u koprodukciji Kruševačkog pozorišta i festivala "Dani komedije" u Jagodini, 2011. godine proglašena najboljom od strane žirija publike.

Nagrada, koja se sastoji od statuete Branislava Nušića (rad vajara Vlaste Filipovića) i novčanog iznosa, Radivojeviću će biti uručena na predstojećim, 30. "Nušićevim danima" u Smederevu, u aprilu.

Nagrada je ustanovljena 2011. godine i dodeljuje se bijenalno, a prvi laureat je reditelj Egon Savin. Festival "Nušićevi dani" pokrenut je 1984. godine u Smederevu, sa ciljem popularizacije velikog komediografskog dela Branislava Nušića, koji je detinjstvo i mladost proveo u tom gradu.

Izvor: Tanjug
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.815
Večeras beogradska premijera "Konstantina"

Večeras beogradska premijera "Konstantina"

Beogradska premijera predstave "Konstantin", jedne od manifestacija u okviru Državnog programa proslave jubileja "Milanski edikt 313 - 2013, Srbija", biće održana večeras u Narodnom pozorištu, u prisustvu državnog vrha i drugih visokih zvanica.

1.jpg
Predstava "Konstantin" rađena je povodom obeležavanja jubileja Milanskog edikta

Predstaviće prisustvovati predsednik Tomislav Nikolić, patrijarh srpski Irinej i članovi diplomatskog kora.

Praizvedba "Konstantina", po tekstu Dejana Stojiljkovića u režiji Juga Radivojevića, održana je u Nišu 27. februara.

U predstavi učestvuju glumci iz osam pozorišta. Rimskog cara Konstantina, rođenog u Naisusu, na teritoriji današnjeg Niša, igra u mladim danima Petar Benčina, a u starijim Miodrag Krivokapić.

Scenograf je Aleksandar Denić, kostimografi Bijana Nikitović i Stefan Savković, kompozitor Vladimir Pejković, autor video dizajna Dorijan Kolundžija.


Posle Niša i Beograda predstavu će videti publika u više gradova Srbije, kao i u regionu i daljem inostranstvu.

(Blic Online)
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.815
"Čudo u Šarganu" posle četvrt veka u užičkom Narodnom pozorištu

"Čudo u Šarganu" posle četvrt veka u užičkom Narodnom pozorištu

U Narodnom pozorištu u Užicu u toku su pripreme komada “Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića koji režira Iva Milošević.

1.jpg

Simovićev komad postavlja se u užičkom teatru nakon skoro 25 godina od poslednjeg izvođenja.

U komadu čija se radnja dešava 60-tih godina prošlog veka u kafani “Šargan” nadomak Beograda igraju glumci užičkog ansambla: Divna Marić, Dragana Vranjanac, Bojana Zečević, Branislav Ljubičić, Vahidin Prelić, Slobodan Ljubičić, Svetislav Jelisavčić, Momčilo Murić, Ivana Pavićević Lazić, Hadži Nemanja Jovanović, Goran Šmakić, Dušan Radojičić i Nikola Penezić.

2.jpg

Rediteljka Iva Milošević izjavila je da je veoma rado prihvatila poziv uprave užičkog pozorišta da režira taj komad, koji će, kako je rekla, pokušati drugačije da iščita i da ga smesti u današnjicu.

Premijera “Čuda u Šarganu” zakazana je za 21. mart.

Izvor: Tanjug
 
Top