Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Izložbom “Ah, te cipele!” Muzej primenjene umetnosti predstavlja svoju kolekciju ženske obuće 19. i 20. veka. Postavkom će biti predstavljeno stotinak pari obuće
Izložbom “Ah, te cipele!” Muzej primenjene umetnosti predstavlja svoju kolekciju ženske obuće 19. i 20. veka. Postavkom, koja se otvara 16. maja, biće predstavljeno stotinak pari ženske obuće iz 19. i 20. veka, koji se čuvaju u zbirkama Odseka za tekstil i kostim i Odseka za savremenu primenjenu umetnost MPU. Ovu obuću, nošenu u Srbiji, sa strašću su sakupljale tri generacije kustoskinja muzeja, a sada je publici predstavljaju autorke izložbe Bojana Popović i Draginja Maskareli.
Obuća datira iz perioda od oko 1830. do 1918. godine i prati proces transformacije kroz koji prolazi odevanje srpske građanske klase, od tradicionalne orijentalne nošnje ka evropskoj modi. Prvi primerci obuće ušli su u muzej odmah po osnivanju, 1951, sa zbirkom slikara i grafičara Ljube Ivanovića. Reč je o tradicionalnim vrstama obuće koja je nošena kao deo gradske nošnje u 19. veku: papučama, meštvama i nanulama. Prvi primerci evropske modne obuće pridružili su im se 1957. godine: čizme za šetnju iz 1914. godine i satenske cipele za veče napravljene oko 1927. godine.
Među prvima je, te davne 1963, fotograf Tomislav Peternek stigao u Skoplje kao reporter "Mladosti" i ovekovečio tragične slike grada i ljudi posle razornog zemljotresa
MEĐU prvima je, te davne 1963, fotograf Tomislav Peternek stigao u Skoplje kao reporter "Mladosti" i ovekovečio tragične slike grada i ljudi posle razornog zemljotresa. Njegove fotografije sa lica razrušenog mesta prošle su čitavu tadašnju Jugoslaviju i otišle u svet, kao svedočanstvo velike nesreće i kao podsticaj na solidarnost sa napaćenim narodom.
Povodom obeležavanja 50 godina od ovog strašnog događaja, u Galeriji Makedonske akademije nauka i umetnosti u Skoplju postavljena je Peternekova izložba fotografija pod nazivom "Pola veka sećanja - zauvek". U organizaciji Makedonskog centra za fotografiju izloženo je 35 nezaboravnih slika, a kako je fotograf iz Skoplja rekao, za "Novosti", mnogobrojna publika je sa puno emocija dočekala ovu postavku. - Sećam se, čekamo na beogradskom aerodromu, a iz Skoplja sleće JAT-ov avion i iz njega izlaze prašnjave stjuardese... - kaže Peternek. - Počeo sam da snimam još iz vazduha. Sa te visine Skoplje nije ostavljalo utisak mesta velike tragedije. Ali kad smo sišli - bilo je stravično...
Pod nazivom „Varljivo leto 2013“, od 10. do 13. avgusta, u Vrnjačkoj Banji se održavaju četvrti po redu „Dani Bate Stojkovića“
Sa proglodošinje manifestacije
POD nazivom „Varljivo leto 2013“, od 10. do 13. avgusta, samo nekoliko dana pre početka 38. festivala filmskog scenarija na kojem je bio čest i rado viđen gost, u Vrnjačkoj Banji se održavaju četvrti po redu „Dani Bate Stojkovića“, velikana srpskog glumišta preminulog 2002. godine, koji je osim na filmu, i na „daskama što život znače“, ostavio dubok trag i među Vrnjčanima kao svojim dugogodišnjim domaćinima.
Zbog toga su, pre tri godine, velikom amfiteatru popularne Letnje pozornice na kojem se festival i održava, Vrnjčani dali ime Danila - Bate Stojkovića, a na pročelju ovog amfiteatra postavili i spomen-ploču sa Batinim likom u visokom reljefu. U okviru ovogodišnjih „Batinih dana“, uz evociranje uspomena na velikog glumca, od subote do utorka biće održano nekoliko glumačkih susreta i druženja, pozorišnih predstava, projekcija najpopularnijih Batinih filmova, književnih večeri, izložbi, koncerata klasične i etno-muzike, pa i degustacija jela i pića koje je Bata, kao veliki boem i dugogodišnji gost rado konzumirao po najpoznatijim vrnjačkim kafanama i restoranima.
Domaćin ovogodišnjih „Batinih dana“ biće doajen srpskog glumišta Dragan Nikolić, a svoje učešće potvrdili su i ostali Batini prijatelji - glumci Mira Banjac, Ljiljana Dragutinović, Ljiljana Stjepanović, Milica Kralj, Draginja Mileusnić, Slavko Štimac, Milorad Mandić - Manda, Đorđe Dragićević i drugi.
Nepoznata slika, akt "Kupačica", delo Save Šumanovića, koje se od 1927. godine nalazi u muzeju "Ežen Buden" u Francuskoj, otkrivena je posle 85 godina.
Naša javnost sada može da vidi ovo umetničko delo, koje je francuska vlada najverovatnije otkupila na Jesenjem salonu 1926 i prosledila je muzeju u Onfleru, "Politika".
Priču o otkriću "Kupačice" i fotografije te slike prosledio je Galeriji slika "Sava Šumanović",stalni saradnik galerije iz Francuske Vukadin Milašinović.
"Politika" navodi i da saznanje da se u muzeju "Ežena Budena" u Onfleru još od 1927. godine nalazi jedna Šumanovićeva slika predstavlja veoma značajno otkriće za našu nacionalnu istoriju umetnosti.
Dosadašnja saznanja o životu i radu Parizu jednog od najznačajnijih srpskih umetnika prve polovine dvadesetog veka, počivala su na šturoj priči o otkupu jedne slike s Jesenjeg salona 1926. godine i autobiografskog teksta koji je umetnik napisao kao predgovor kataloga svoje poslednje samostalne izložbe u Beogradu 1939, podseća beogradski list.
Književnica Jelena Lengold biće večeras gost drugog ciklusa književno-muzičkih "Večeri na Kosančiću" koje organizuje Narodna biblioteka Srbije.
Ona će čitati priče iz nedavno objavljene zbirke "U tri kod Kandinskog" u izdanju "Arhipelaga".
Nove priče istaknute srpske spisateljice pripovedaju o svakodnevici, ljubavi i strasti, intimi, razumevanju, trenucima u kojima se čovek odjednom nađe pred neočekivanim uvidima i otkrićima, o sredovečnom iskustvu života, potrebi za drugim i o izazovima emotivnog života.
Zbirka priča "U tri kod Kandinskog" usledila je nakon knjige "Vašarski mađioničar", za koju je Jelena Lengold dobila Evropsku nagradu za književnost.
Narodna biblioteka Srbije, u okviru akcije "Povratak knjige na Kosančićev venac" od juna do septembra, organizuje književno-muzičke "Večeri na Kosančiću".
Povodom obeležavanja Dana sećanja na razaranje nacionalne biblioteke 1941. godine, Narodna biblioteka Srbije pokrenula je 2012. godine akciju pod nazivom "Povratak knjige na Kosančićev venac" i uputila poziv svima da se okupe i donesu knjigu koju će ostaviti na lokalitetu kao podsećanje na uništavanje nacionalne i svetske kulturne baštine.
U želji da nastavi akciju, Biblioteka ove godine nastavlja drugi cikus "Večeri na Kosančiću", koje su izazvale veliku pažnju javnosti i posetilaca tokom prošlogodišnjih letnjih čitanja proze i poezije istaknutih srpskih književnika.
Izložba Marine Marković "Pressure me" biće otvorena u subotu, 28. septembra u galeriji "G12HUB".
Tri nova rada, kao i performans predstavljaju žensko telo kao glavni subjekat. Koncept "Pressure me" nastao je kao performans izveden u decembru 2011. godine u njujorškoj galeriji "RabbitHole". Prvi deo ove serije radova činio je akt tetoviranja i telesna instalacija - tetovaža krojačkog metra vezanog oko struka u čvor, fiksiranog na idealnoj proporciji struka.
Oktobarski salon, najuglednija smotra vizuelne umetnosti u Srbiji, biće organizovan od 11. oktobra do 17. novembra u Zepter Expo-u, bivšoj RK Kluz u Masarikovoj ulici pod sloganom “Niko ne pripada tu više nego ti”.
Kustoskinje 54. Oktobarskog salona su kolektiv Red Min(e)d koji čine Danijela Dugandžić Zzivanović (Sarajevo), Katja Kobolt (Minhen/LJubljana), Dunja Kukovec (Ljubljana) i Jelena Petrović (LJubljana/Beograd).
Salon će ove godine trajati nešto kraće ali je projekat Red Min(e)d-a, prema rečima Mie David iz Kulturnog centra Beograda koji organizuje Salon, zanimljiv, istovremeno široko postavljen i fokusiran, političan ali ne dnevno političan i prati relevantne linije umetnosti u regionu.
Kako su na današnjoj konferenciji za medije rekle Kukovec i Petrović, koncept i struktura međunarodne izložbe savremene umetnosti zasnovani su na specifičnom i utemeljenom razumevanju singularnih subjektivnosti, kolektivno povezanim i usmerenim ka spolja kroz feministički koncept “održivosti”.
Kroz koncept o (ne)ljudskoj prirodi, izložzba predstavlja izazov u potrazi za jednom novom (društvenom) imaginacijom mogućih budućnosti i njenom odgovornom politikom zajedničkog i zajedništva.
Izložba “Niko ne pripada tu više nego ti” u skladu je sa već postojećim, vremenski neodređenim projektom Red Min(e)d pod nazivom “Living Archive” (Živi arhiv) koji angažuje savremenu umetnost i feminističke kustoske prakse u prevazilaženju toga da se one samo pojavljuju kao simptom političkog, kulturnog i obrazovnog sistema današnjice.
Zbog toga, zajedno sa umetnicima, kolektivima i publikom ovaj zivi arhiv stvara različite “radne” stanice - izložbu, perpetuum mobile, čitaonicu, digitalnu arenu, forum i kustosku školu koje će funkcionisati tokom Oktobarskog salona.
Oktobarski salon biće svečano otvoren u petak 11. oktobra perdormansom Aleksis O’Hare pod nazivom “Odbrambeni mehanizmi za ugrožene vrste)
Prema rečima Petrović, nekadašnja RK “Kluz” savršeno se utopila svojim “ženskim prostorom” robne kuće i prodavnice tekstila u pomalo feministički koncept Salona koji je ime pozajmio od istoimene priče Mirande Džulaj.
Oktobarski salon organizovao je Kulturni centar Beograda uz podršku ministarstva kulture, Zepter Expo-a, Gete instituta, Austrijskog kulturnog foruma.
U okviru Salona, kao neka vrsta pratećeg programa, organizovan je i program “U saradnji sa”.
U okviru tog programa, pre početka Salona 5. oktobra na Starom sajmištu će biti organizovana javna debata “Živi logor smrti” u saradnji sa Forenzičkom arhitekturom, Goldsmits Univerzitetom iz Londona, Grupom Spomenik i projektom Četiri lica Omarske.
Ovaj projekat istražuje povezanost dva logora koncentraciona logora u bivšoj Jugoslaviji (Staro Sajmište i Omarska u opštini Prijedor 1990ih) i probleme u vezi sa prisećanjem na njihovu istoriju, navode kustoskinje.
Izložba „U traganju za smislom“ u čast dva jubileja - 100 godina od rođenja Albera Kamija i početka objavljivanja dela „U traganju za izgubljenim vremenom“ Marsela Prusta, biće otvorena sutra u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“
Alber Kami
IZLOŽBA „U traganju za smislom“ u čast dva jubileja - 100 godina od rođenja Albera Kamija (1913-1960) i početka objavljivanja dela „U traganju za izgubljenim vremenom“ Marsela Prusta (1913-2013), biće otvorena sutra u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“. To je peta postavka serije „Klasici svetske književnosti: jubileji“, koju od 2010. godine UB organizuje u saradnji sa Filološkim fakultetom, a svečano će je otvoriti direktor Francuskog instituta u Beogradu Žan-Lik Goester. U programu učestvuju i profesori Filološkog fakulteta, dr Jelena Novaković sa Katedre za romanistiku i dr Adrijana Marčetić sa Katedre za opštu književnost.
Autori izložbe i pratećeg kataloga su Vuka Jeremić i Dragana Mihailović, bibliotekari savetnici u Univerzitetskoj biblioteci. U vitrinama će biti izložena originalna i prevedena dela Prusta i Kamija, kao i publikacije koje sadrže tumačenja njihovog stvaralaštva - monografije, članci u zbornicima i periodici, doktorske disertacije, priručnici, istorije književnosti.
Nagrada „Raša Plaović“ pripala je Vojin Ćetkoviću za ulogu Šekspirovog Otela u istoimenoj predstavi
Nagrada „Raša Plaović“, koju Narodno pozorište dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje na svim beogradskim scenama u prošloj sezoni - pripala je Vojin Ćetkoviću za ulogu Šekspirovog Otela u istoimenoj predstavi, u režiji Miloša Lolića i izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Žiri kojem je predsedavao prošlogodišnji dobitnik Igor Đorđević (članovi Slavko Milanović, Ana Grigorović, Raško Jovanović, Boban Jeftić), odluku je doneo jednoglasno. U konkurenciji je bilo još 17 kandidata, a ovogodišnjem dobitniku nagrada će biti uručena na Dan pozorišta, 22. novembra.
„Kuhinjska i druga posla“, samostalna je izložba akademika Dušana Otaševića sa 50 dela. U utorak se otvara izložba „Rekonstrukcija predela“ vajarke Gordane Kaljalović i fotografa Đorđa Odanovića
KUĆA LEGATA (KNEZ MIHAILOVA 46)
„Kuhinjska i druga posla“, samostalna izložba akademika Dušana Otaševića sa 50 dela fokusira pola veka umetnikovog stvaralaštva. Od pop-arta iz šezdesetih kad počinje tiho, ali dosledno da gradi svoju markantnu karijeru, do najnovijoh radova koji su inicirani ranije nastalim crtežima, Otašević ležerno, ne opterećujući publiku odašilje poruke koje se tiču stvarnog života. Naizgled naivan, ponekad ironičan on „pakuje“ poruku u zanatski vrhunski iskrojeno delo prijemčivo oku posmatrača.
KUĆA ĐURE JAKŠIĆA (SKADARSKA 34) „U potrazi za belom čapljom“, kako glasi naslov izložbe slika Dijane Kožović, slikarka je proskitala Dorćolom, njegovim skrovitim dvorištima, senovitim ulicama, opazila saksije na prozorima... Uhvatila je boje ove beogradske oaze, ali i jedinstvenu svetlost Dunava na čijoj obali je „zamrzla“ ribolovce i uhvatila taj retki trenutak kad bela čaplja sleće na naplavine.
GALERIJA ZVONO (VIŠNjIĆEVA 5) U utorak se otvara izložba „Rekonstrukcija predela“ vajarke Gordane Kaljalović i fotografa Đorđa Odanovića. Polazeći od arhitektonskih karakteristika samog prostora galerije Gordana Kaljalović i Đorđe Odanović su formirali četiri zasebna, ali koncepcijski povezana segmenta izložbe. Prvi čini foto-instalacija sastavljena od jednostavnih crno-belih fotografija sa dominantnim motivima peska, mora i neba.
