Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=1]Upoznavanje mladih sa Krležom [/h] Izvor: Tanjug
U okviru "Festivala jednog pisca", posvećenog hrvatskom književniku Miroslavu Krleži, tokom 2. i 3. juna u Beogradu će se okupiti srednjoškolci iz gradova širom Srbije.
Iz stripa Miroslavljevo Jevanđelje, tekst Bora Ćosić, crtež Wostok i Sanja S
Susret srednjoškolaca, koji organizuje "Grupa 484" u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda, deo je programa promocije regionalne književnosti kroz čitalačke klubove.
Učenici će 2. juna u 12 časova u galeriji "Artget" predstaviti svoje razumevanje Krleže. Za 14 časova predviđena je projekcija filma "Glembajevi" Antuna Vrdoljaka. Biće to uvod u konkurs kojim su mladi pozvani da napišu prikaz filma, snimljenog prema Krležinom delu, a troje najboljih posetiće Leksikografski zavod u Zagrebu.
Srednjoškolci će od 22 časa realizovati program pod nazivom "Krleža na obe obale" kroz koji će upoznavati Beograđane i prolaznike na Trgu Republike sa Krležinim pesmama.
U nedelju, 3. juna od 11 sati učenici će se uključiti u preformans "Izveštaji sa druge obale". Performans, koji je kreirao Boris Bakal, a izvode "Bacači sjenki", prikazuje poseban odnos između umetnika i grada i mesta koja su bila važna za Krležu.
Deo srednjoškolaca učestvovao je u radionici stripa pod nazivom "Stripujmo" koju su 19. maja u galeriji "Artget" vodili Aleksandar Zograf i Danilo Milošev Vostok.
Cilj celokupnog programa, koji okuplja mlade iz Vladičinog Hana, Vranja, Užica, Novog Pazara, Kragujevca, Beograda, Zrenjanina, Kikinde i Dimitrovgrada, jeste da se delo Miroslava Krleže približi današnjim generacijama, a realizuje se u okviru projekta "Interkulturalizam kroz književnost i dijalog".
Ovogodišnji Festival jednog pisca posvećen je Miroslavu Krleži i kroz podsećanje na njegovo delo slavi sto godina od prvog Krležinog dolaska u Beograd.
Uz dodelu nagrada, uzvike negodovanja publike i slabije popunjenu salu, druge junske večeri u Novom Sadu zatvoreno je 57. Sterijino pozorje.
Foto: Tanjug
Na svečanoj ceremoniji dodeljene su Sterijine nagrade, nakon čega je usledilo izvođenje baleta "Mileva Ajnštajn" Srpskog narodnog pozorišta koju je prema tekstu Vide Ognjenović režirala Staša Zurovac. Ranije tokom dana, saopšteno je da je predstava "Radnici umiru pevajući" Olge Dimitrijević u režiji Anđelke Nikolić jednoglasno je proglašena za najbolju predstavu festivala. Ova predstava, u produkciji Hartefakt fonda i Bitef teatra, dobila je i nagradu za najbolji tekst i za najbolju režiju, navodi se u saopštenju žirija. Osim toga predstava je osvojila priznanja za originalnu scensku muziku i za koreografiju. Nagrada iz Fonda "Dara Čalenić" za najbolju mladu glumicu pripala je Mariji Bergam za ulogu baš u ovoj predstavi. Sterijina nagrada Okruglog stola kritike pripala je takođe predstavi "Radnici umiru pevajući". Međutim, ova vest ostala je delimično u senci odluke žirija da ne dodeli nagrade za scenografiju, kostimografiju i za najboljeg mladog glumca. Zbog toga je javno protestvovao reditelj Kokan Mladenović, upravnik Ateljea 212, tvrdeći da to pozorište neće učestvovati na narednom Pozorju.
Scena iz predstave "Radnici umiru pevajući"
Jovo Maksić proglašen je za najboljeg glumca na Pozorju, za ulogu u predstavi "Bunar". Drugu glumačku nagradu dobila je Hana Selimović za ulogu u predstavi "Otac na službenom putu", a treću Silvija Križan za ulogu u predstavi "Marat the Sade".
Specijalna Sterijina nagrada pripala je glumačkom ansamblu Novosadskog pozorišta, za predstavu "Marat the Sade" Petera Vajsa, u režiji Andraša Urbana.
Predsednik žirija bio je Branislav Lečić, a članovi Ana Lederer, Maja Pelević, Ana Tomović i Janez Pipan.
Za najbolje pozorišne kritičke tekstove, nagradu "Milan Kujundžić", koju dodeljuju Sterijino pozorje i redakcija novosadskog lista "Dnevnik", dobili su Ivan Medenica i Slobodan Obradović.
Medenica je nagrađen za tekst "Velike i male smrti", kritiku predstave "Nije smrt bicklo (da ti ga ukradu)", dramske spisateljice Biljane Srbljanović, dok je Obradović dobio nagradu za kritički tekst "Grmljavina bankrota" o predstavi "Gospoda Glembajevi", prema tekstu Miroslava Krleže.
Redakcija novosadskog "Dnevnika" za najbolju glumicu proglasila je Hanu Selimović, a kompanija "Novosti" istoj glumici dala je priznanje za glumačku bravuru, dok je nagradu za sporednu ulogu dala Silviji Križan.
Institut Servantes organizuje od 5. do 7. juna nedelju posvećenu španskom pesniku Hoseu Jeru povodom obeležavanja 90 godina od njegovog rođenja i deset godina od njegove smrti.
Servantes u Beogradu biće domaćin obeležavanja 90 godina od rođenja i 10 godina od smrti španskog pesnika Hosea Jera, dobitnika nagrade Servantes, najveće nagrade na španskom govornom području s obzirom da biblioteka centra u Beogradu nosi upravo ime ovog pesnika.
Tim povodom Institut Servantes ugostiće ugledne goste iz Španije, pesnike i književne kritičare. Zanimljivo je da je Hose Jero dobitnik najvećih priznanja na španskom govornom području kao što su Princ od Asturijasa (1981), Nacionalna nagrada za književnost za celokupno delo (1990), Nagrada kraljice Sofije za iberoameričku poeziju (1995) i Nagrada Servantes (1998), malo poznat u našoj sredini.
Mnogi ljubitelji španske književnosti nisu dovoljno upoznati sa njegovim delom, možda pre svega jer nije bilo prevoda na srpski do sada i upravo zato Institut Servantes je pripremio prvu špansko – srpsku antologiju Hose Jera.
Hose Jero (1922-2002) pripada generaciji posleratnih egzistencijalnih pesnika. Počeo je da se bavi književnošću upravo u zatvoru gde se nalazio posle Španskog građanskog rata. U svojim prvim delima inspiraciju je nalazio u generaciji 27 (Huan Ramon Himenes, Antonio Maćado, Ruben Dario). Kasnije je počeo da se bavio socijalnim temama. Po rečima Antonija Ernandesa njegova poezija je zemaljska i sanjarska, duboka i složena.
U utorak u (5. jun) u 19 časova u Institutu Servantes govoriće o ovom umetniku oni koji su ga najbolje poznavali: Antonio Ernandes, njegov prijatelj i pesnik, Željko Donić, prevodilac, Taća Romero Jero, njegova unuka i direktorka Fondacije Hose Jero i Antonio Lasaro Gosalo, direktor Instituta Servantes.
U četvrtak (7. jun) u 19 časova održaće se i okrugli sto na kome će učestvovati Manuel Riko, pisac i književni kritičar za El Pais i Dalibor Soldatić, šef katedre za Iberijske studije. Svi posetioci na ovim događajima dobiće na poklon po jedan primerak prve špansko-srpske antologije pesama Hose Jera, a biće obezbeđen simultan prevod.
Prva kompletna biografija Hermana Hesea "Večna čarolija početka" sa iscrpnom piščevom bibliografijom na srpskom jeziku uskoro će biti objavljena u izdanju “Lagune”.
Čuveni pisac Herman Hese (1877 – 1962) odlučio je da bude pesnik sa svega dvanaest godina. Danas važi za najčitanijeg autora s nemačkog govornog područja a 1946. godine nagražen je Nobelovom nagradom za književnost.
“Hese je bio čovek koji se mešao s ljudima, zauzimao stav i angažovao se u svetu - da bi se naposletku povukao u jedno selo u švajcarskom kantonu Tičino, gde je iznova započeo život”, nabodi se u saopštenju “Lagune”.
Ceo svoj strastven i protivrečan život uspeo je da izlije u knjige i junake koji opčinjavaju naraštaje. Njegova dela “Sidarta”, “Stepski vuk”, “Narcis i Zlatousti”, “Demijan” i “Igra staklenih perli” nalaze se u vrhu svetske književnosti, a nove generacije ih svake godine iznova otkrivaju.
Autor biografije je Alojz Princ, poznat po brojnim biografijama koje je napisao izučavajući živote znamenitih ličnosti.
Rođen 1958. godine u Vurmanskviku studirao je književnost i filozofiju u Minhenu, a danas živi s porodicom kao slobodan autor u Feldkirhen-Vesterhamu.
Prihvatio se pisanja biografije Hane Arent i za tu knjigu dobio je Evangelističku književnu nagradu. Usledila je biografija renomirane novinarke Ulrike Marije Majnhof, jedne od osnivača Frakcije Crvene armije.
Ta biografija dobila je Nagradu za nemačku omladinsku književnost. Alojz Princ je objavio još tri biografije: knjigu o životu Franca Kafke, zatim knjigu “Prvi hrišćanin: životopis apostola Pavla” kao i ovu ambicioznu biografiju Hermana Hesea.
Britanski arheolozi otkrili su u Londonu ostatke Šekspirovog drvenog pozorišta, u kome su prvi put izvedene predstave "Henri V" i "Romeo i Julija", izjavila je predstavnica Londonskog muzeja. Kako prenose strane agencije, dobro očuvani ostaci pozorišta u obliku slova O, pronađeni su u jednom dvorištu u Šordiču, danas rezidencijalnom kvartu Londona, koje je u bardovo doba bio poznat po prostitutkama.
Arheolog ispituje teren na kojem su pronađeni ostaci "Kertejn teatra"
Delovi dvorišta i zidova galerija "Kertejn teatra" (Curtain theater) pronađeni su na tri metra ispod zemlje, a arheolozi planiraju nova iskopavanja krajem 2012. i početkom 2013.
Otvoreno 1577. godine, pozorište je bilo matična kuća "Ljudi lorda Čemberlena", pozorišne trupe sa kojom je Šekspir radio gotovo celog svog života.
Tu su izvođeni njegovi komadi od 1597. do 1599, kada je otvoren čuveni Gloub teatar.
Pozorište se više ne spominje posle 1622, ali istoričari veruju da je nastavilo sa radom još dvadesetak godina.
"Vrata raja" posle 27 godina restauracije ponovo će moći da se vide
"Vrata raja" posle 27 godina restauracije ponovo će moći da se vide u Firenci
Beta |
Pozlaćena bronzana vrata, koja je Mikelanđelo nazivao "Vrata raja", od septembra će ponovo moći da se vide u Firenci, nakon 27 godina restauracije zbog oštećenja usled zagađenja, vandalizma i tragova koje je ostavilo vreme.
Vrata će biti postavljena u firentinskom muzeju Museo dell'Opera di Santa Maria del Fiore
Vrata, delo Lorenca Gibertija iz 15. veka, neće biti vraćena na krstionicu katedrale u Firenci, gde su inače bila, nego će biti postavljena u firentinskom muzeju Museo dell'Opera di Santa Maria del Fiore, kako bi se sačuvala od novih oštećenja.
Ministar kulture Lorenco Ornagi izjavio je danas na konferenciji za novinare u Rimu da će vrata biti izložena u septembru. Pored "Vrata raja", koja su teška osam tona, još dvoja vrata iz katedrale će posle restauracije biti izložena u muzeju.
[h=1]Jovan Dučić za Svetski dan arhiva [/h] Izvor: Tanjug
Arhiv Jugoslavije je 8. juna obeležio Svetski dan arhiva otvaranjem izložbe arhivske građe posvećene diplomatskoj karijeri Jovana Dučića, jednog od najvećih pesnika srpskog jezika 20. veka.
Foto: Tanjug
Otvarajući izložbu, ministar kulture Predrag Marković zahvalio je direktoru Arhiva Jugoslavije Miladinu Miloševiću koji je i autor izložbe što je pružio priliku svima koji su zainteresovani da se upoznaju sa Ducćićevim diplomatksim delovanjem, a nije se, kao što se obično radi, bavio njegovim književnim radom.
Marković, koji je pomno pogledao izložbu zapazio je da se mogu saznati mnogi važni, a manje poznati, momenti iz Dučićevog života tokom blizu četiri decenije jer je već u vreme aneksije njegove rodne Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske prihvatio zadatak da zastupa srpski stav prema tom pitanju u Rimu.
Za Markovića je veoma važno da je prešao ceo put od pisara u Ministarstvu inostranih dela do prvog Srbina sa zvanjem ambasadora u istoriji jugoslovenske diplomatije.
Foto: Tanjug
Milošević je izjavio da je Jovan Dučić pripadao modernoj kategoriji pesnika - diplomata, koji su u periodu između dva svetska rata bili posebno zastupljeni u francuskoj diplomatiji.
On je objasnio da je Dučić službovao je u devet država, u 13 misija - Sofiji, Rimu, Atini, Madridu, Ženevi, Kairu, Budimpešti, Bukureštu, Lisabonu i ostavio iza sebe dragocenu istorijsku građu ne samo za našu istoriju već i za istoriju međunarodne diplomatije pošto je imao kontakte sa velikim brojem istaknutih ličnosti pre svega evropske političke scene- Njegove analize otkrivaju koliko je bio dalekovid i objektivan.
Milošević je skenuo pažnju na podatak da je Dučić bio tako uvažavan u međunarodnim krugovima da je primljen u Londonski književni krug kao jedan od retkih stranaca pored Rabidranta Tagore.
Među izloženim dokumentima su i oni u kojima drugi pišu o Dučiću i iz kojih se vidi kako su ga cenili premijer Milan Stojadinović, Ivo Andrić i mongi drugi.
Reporter "Novosti" u Muzeju lepih umetnosti u Moskvi, koji obeležava stogodišnjicu. Malo je muzeja u svetu koji poput ovog poseduju raritetne zbirke neprocenjive umetničke i materijalne vrednosti
RUSIMA je umetnost pomogla da pobede i najteže patnje. Nije mi teško da satima stojim u redu da bih obišao izložbu u čast velikog jubileja, 100 godina Puškinovog muzeja lepih umetnosti - kaže Ivan Ševčenko (76), penzionisani inženjer kibernetike, pokazujući ulaznicu, koju je kupio još u januaru.
Moskovljani su ponosni na velelepno belo carsko zdanje u stilu klasicizma, koje pun vek krasi ulicu Prečistenku u centru grada, ali i njihova srca. Jer, malo je muzeja u svetu koji, poput svetski čuvenog Puškinovog muzeja, poseduju raritetne zbirke neprocenjive umetničke i materijalne vrednosti.
Puškinov muzej vlasnik je najveće zbirke dela evropske umetnosti u ruskoj prestonici, impresionista i postimpresionista, uključujući Van Goga, Gogena, Pikasa, Monea i Matisa.
"Novosti" su imale čast da uoči velikog jubileja obiđu muzejske odaje "Puškina". Ambicioznu izložbu pod nazivom "Zamišljeni muzej" čini 46 remek-dela iz 27 svetskih muzeja i privatnih kolekcija, među kojima su i londonska "Tejt galerija", britanska "Kraljevska akademija umetnosti", madridski "Prado" i pariski "Orsej".
- Ponosni smo na jubilej. Od nas je veći samo "Ermitaž" u Sankt Peterburgu. Malo je muzeja, tih hramova umetnosti, koji se mogu pohvaliti ovakvim uspehom - kaže Irina Aleksandrovna Antonova, koja je pola veka na čelu Puškinovog muzeja. Iako joj je 90 godina, gospođa Irina važi za jednog od najboljih poznavalaca umetnosti, čije mišljenje ruska javnost veoma uvažava.
A na pitanje zašto "Zamišljeni muzej", gospođa Irina kaže:
- Inspirisala me knjiga bivšeg francuskog ministra kulture i uglednog pisca Andrea Malroa. Kultura nas uvek tera da zamišljamo, da putujemo kroz vreme i neprolaznu lepotu!
Povodom značajnog jubileja u Muzeju su predstavljena dela koja do sada ruska publika nije imala prilike da vidi, između ostalih i slika "Adam i Eva" sjajnog austrijskog slikara Gustava Klimta.
- Vlasnici smo odličnih i retkih kolekcija, poput zbirke holandskih majstora, ali nas posebno raduje to što prvi put predstavljamo dela Halsa i Vermera, Poloka...
Izložba će predstaviti oko 300 slika, crteža, skulptura Avena, Manašerova, Dudakova, Kashurija, Salina, Krivoševa, Bondarenka... Osim drevnih ruskih ikona, slika i crteža starih majstora, među delima su i "Seljaci" Pitera Brojgela Mlađeg, "Alegorija leta" Adrijana van Stalbemta, "Majmuni u kafani" Dejvida Tenijersa Mlađeg...
Niko ne zna koliko je ljudi prošlo kroz muzej, ali od 1912, kada je otvoren za javnost, do danas milioni posetilaca uživali su u njegovom bogatstvu i lepoti. Među 200.000 eksponata je i neprocenjiv poklon - jedinstvena biblioteka ruske poezije koju je sakupio Rozanov.
U čast Puškina, po kome je dobio ime, muzej krase mnogobrojni portreti velikog književnika, njegove knjige, rukopisi, grafike, porcelan i nameštaj.
Glavna muzejska zgrada, kako objašnjava Irina Antonova, građena je od 1814. do 1817. godine po ideji glavnog arhitekte Grigorijeva, kojem je svesrdno pomagao italijanski majstor Domenik Gilardi. Rađena je u kombinaciji drveta, gipsa i belog kamena. Vlasnici ove stare aristokratske palate svedenih linija i forme često su se menjali, ali je "kuća umetnosti" uspela da sačuva prvobitni izgled.
Muzej je bio namenjen studentima umetnosti bez velikih ambicija. Ali njegovu sudbinu odredio je Ivan Cvetajev, otac čuvene ruske pesnikinje Marine Cvetajeve. Evropski filolog, doktor univerziteta u Bolonji i Kijevu, zatim u Moskvi, direktor Rjumancevljevog muzeja, osnovao je Muzej lepih umetnosti jer "Rusija to zaslužuje". Jedno od prvih remek-dela koje se uvuklo pod kožu bila je ikona nepoznatih italijanskih majstora, koju je u Moskvu doneo ruski konzul iz Trsta. Profesor Goleniščev, osnivač katedre za egiptologiju u Kairu, zaslužan je za ogromnu kolekciju svetske klase koja je posle duge borbe i upornosti doneta u Moskvu.
Dolaskom revolucionara (1917) napravljen je moskovski muzej svetske kulture. U njemu je bilo najviše dela iz nacionalizovanih privatnih zbirki. Status Muzeja moderne umetnosti dobio je 1923, pet godina pre njujorškog.
ZBIRKA IZ TROJE
MUZEJ poseduje i raritetnu zbirku Šlimanovog blaga iz antičke Troje. Ova dela neprocenjive umetničke i kulturne vrednosti ruska Crvena armija zaplenila je 1945. iz berlinskog Pergamonskog muzeja.
MONA LIZA
OD 14. juna do 28. jula 1974. u muzeju je "boravila" i legendarna "Mona Liza". Bio je to veliki praznik. Nepregledne kolone ljudi su se slivale da vide Da Vinčijevo delo. Publika je bila u potpunoj ekstazi - seća se Antonova.
[h=1]Objavljena knjiga Hermana Hesea [/h] Izvor: Tanjug
Grafički atelje "Dereta" objavio je kolažnu knjigu nobelovca Hermana Hesea (1877-1962) "Samovolja predstavlja zadovoljstvo" u kojoj je napravljen izbor iz njegove poezije, eseja i razmišljanja u kojoj poklonici njegovih romana mogu da steknu uvid u same korene njegovog stvaralaštva.
Hese je dobio Nobelovu nagradu 1946. godine, a pošto je bio antifašista koji je svojim autoritetom jednog od najvećih pisaca nemačkog govornog područja kroz javne nastupe protiv Hitlera bio veoma cenjen među saveznicima u Drugom svetskom ratu, bio je prevođen i kod nas.
Tako su posleratne generacije imale priliku da čitaju njegove najčuvenije romane "Stepski vuk", "Igra staklenih perli" i "Sidarta".
Interesovanje za Heseova dela nikada nije prestajalo, ali postao je pravi bestseler pisac šezdesetih godina kada su u njemu prepoznali preteču hipi pokreta preko Heseovih tekstova u kojima se bavi budizmom, hinduizmom i filozofijom Dalekog istoka.
Grafički atelje "Dereta" objavio je pre tri godine tematsku zbirku Heseovih priča o ljubavi i to je bio prvi srpski prevod ovih priča.
Takođe, i tekstovi koji su sakupljeni pod naslovom "Samovolja predstavlja zadovljstvo" u prevodu Jasmine Burojević su prvi put dostupni srpskim čitaocima/čitateljkama.
Prvi tekst po kome je nazvana knjiga zastupa osnovni Heseov stav da čovek treba da bude ono što jeste i da odabere samo ono konvencije koje smatra da su u skladu sa njegovim bićem, a da prihvati samo one mudrosti koje može da protumači sam sebi.
Ostali tekstovi su odlomci iz autobiografije, Heseovo videnje dečije duše, sećanja na dedu, kritika nacizma, pismo prijateljima sa juga Italije, odnos Hesea prema svetskoj istoriji..
[h=1] Otkriveno još 120 ratnika od terakote [/h] Grupa arheologa pronašla je veću grupu figura ratnika od terakote starih dve hiljade godina na jednom lokalitetu u Kini.
U mestu Kin Šihuang koje je pod zaštitom Uneska, arheolozi su vršili istraživanja od 2009. godine i sada su otkrili grupu od 120 očuvanih terakota ratnika, zajedno sa brojnim drugim artifektima.
Ovih 120 ratnika od terakote, samo su deo veće "armije" prvog kineskog cara, tačnije sedam hiljada skulptura vojnika i konja napravljenih od gline.
Sve skulpture su izrađene u prirodnoj veličini, a zakopane su u grobnici kineskog cara Ćin Šhuanga, koji je ujedinio Kinu 221. godine pre nove ere, kako bi car i nakon smrti imao vojsku kojom bi mogao da zapoveda. Svaki od ratnika je jedinstven i ne postoje dve identične skulpture.
Ovo je treći lokalitet na kome su terakota ratnici pronađeni, a prethodna iskopavanja su vršena 1974. i 1985. godine.
