Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Pikasova litografija pronađena kod imanja bivšeg premijera Ukrajine
Pikasova litografija pronađena kod imanja bivšeg premijera Ukrajine od kojeg je ukradena
Beta |
Američka policija pronašla je litografiju Pabla Pikasa koja je ukradena severno od San Franciska, iz kuće bivšeg ukrajinskog premijera Pavla Lazarenka, koji u Sjedinjenim Američkim Državama služi zatvorsku kaznu zbog pranja novca, iznude i prevare.
Lokalni list "Marin independent žurnal" preneo je da je Pikasovo delo, čija se vrednost procenjuje na 30.000 dolara, pronađeno juče, naslonjeno na ogradu Lazarenkovog imanja u mestu Navato.
Narednik lokalne policije rekao je da smatra da je litografiju ostavio neko ko je, posle medijskih napisa da je ukradena, želeo da bude pronađena.
Nestanak Pikasovog dela prijavljen je 28. maja, pošto je, prema rečima policije, grupa od više od 100 tinejdžera provalila i organizovala zabavu na imanju od 1.812 kvadratnih metara.
Lazarenko služi zatvorsku kaznu u federalnom američkom zatvoru, pošto je osuđen da je sakrio novac koji je ilegalno stekao dok je bio premijer Ukrajine. On bi trebalo da bude oslobođen 1. novembra.
Izložbu slika Save Šumanovića u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije od 18. maja kada je postavljena videlo je 11.000 posetilaca, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Izložba pod nazivom ''Poslednja decenija'', koja obuhvata izbor dela iz poslednje decenije Šumanovićevog stvaralaštva u Šidu od 1931. do 1942. godine, je organizovana u saradnji sa Galerijom slika ''Sava Šumanović'' iz Šida, koja ove godine obeležava 60 godina rada i kojoj je ovo drugo gostovanje u Domu Vojske Srbije.
Kao i tokom prvog gostovanja ove galerije u Domu VS, u decembru 2010. i januaru 2011. godine, kada je tadašnju postavku ''Put do slike'' videlo oko 18.000 posetilaca, veliko je interesovanje posetilaca i za izložbu ''Poslednja decenija'' koja će biti otvorena do 23. juna.
Kao teme Šumanovićevog rada u tom periodu ubedljivo dominiraju pejzaž i akt. Autori izložbe su Vesna Burojević i Ljubica Jukić, kustosi Galerije slika ''Sava Šumanović'' iz Šida.
Prateći program izložbe je postavka u Maloj galeriji Doma VS pod nazivom ''Sava Šumanović - lično, porodično, nacionalno'', koja obuhvata izbor fotografija i dokumentarne gradje o umetniku i njegovoj široj porodici, čime su predstavljeni manje poznati detalji iz Šumanovićevog života, stvaralaštva i okruženja u kojem se kretao.
Autor ove postavke je upravnik Male galerije VS Radovan Sremac.
[h=1]Prokopljeviću nagrada na Kipru [/h] Izvor: Tanjug
Srpski karikaturista, arhitekta Jovan Prokopljević osvojio je prvo mesto na četvrtom Internacionalnom konkursu karikature na Kipru čija je tema "Kriza evra".
Foto: Tanjug
Na konkurs je stiglo oko 1.000 karikatura iz čitavog sveta a u katalog je uvršteno 96 radova, izjavio je Tanjugu Prokopljević.
Nagrađeni srpski autor je u katalogu konkursa zastupljen sa tri karikature a prvo mesto dobio je za karikaturu koju je slikovito opisao kao "urbanu žurku" oko kontejnera.
Druga i treća nagrada na konkursu nisu dodeljene.
"Poznato je da je ekonomska situacija u Evropi i svetu teška ali meni je tema konkursa bila izuzetno zanimljiva i inspirativna, dao sam prikaz jednog gradskog ambijenta u kome se ljudi okupljaju oko kontejnera", ispričao je Prokopljević.
Iako je okupljanje oko mesta sa djubretom, ljudi su u odredjenom pristojnom redu, oni kulturno čekaju na svoj deo iz kontejnera, tu čak ima i nekoliko policajaca koji dežuraju, paze na red, ispričao je on.
Prokopljević je istakao da mu je tema bliska jer se kao karikaturista lista "Politika” bavio ekonomskim temama.
Prva nagrada na Kipru je njegova 80-ta nagrada koju je osvojio za karikature u zemlji i inostranstvu.
Ovaj duhoviti autor čiji humor prepoznaju na svim meridijanima, izmedju ostalih nagrađen je i sa tri nagrade "Pjer" na najvažnijem srpskom konkursu koji oganizuje list "Večernje novosti”.
[h=1]Sve tajne Mileve i Ajnštajna [/h] Izvor: Tanjug
Studija istoričarke Radmile Milentijević pod nazivom „Mileva Marić Ajnštajn - život sa Albertom Ajnštajnom“ predstavljena je 13. juna u knjižari "Geca Kon" u Beogradu.
Foto: Tanjug
Autorka Milentijević, profesorka istorije na njujorškom Siti koledžu, u ovoj knjizi donosi niz nepoznatih dokumenata o Milevi Marić Ajnštajn.
To su pre svega pisma, njih više od osamsto, koje je nobelovac i pionir savremene fizike Albert Ajnštajn pisao prvoj ženi i sinovima iz tog braka, (njena su nestala ili su uništena), i koja menjaju sliku o njemu, a potvrđuju da je Mileva Marić igrala izuzetno važnu ulogu u Ajnštajnovim istraživanjima.
Ona je izjavila da ju je odavno fascinirao život Mileve Marić pošto su se obe veoma mlade otisnule u svet i postale deo srpske dijaspore.
Kako je objasnila, iz sačuvanih pisama progovara njen snažan i odlučan glas, dok Ajnštajnova pisma obiluju brojnim dokazima njihove bliske saradnje. Zato se opredelila da pusti Milevu i Alberta da svojim rečima, koliko je to moguće, opišu svovj zajednički život.
Prema oceni direktora „Prosvete“ i urednika knjige Jovana Janjića, ovo štivo doprinosi i nauci i kulturi ne samo Srbije, jer nudi istinitu sliku o ženi koja je ostala u senci muža, zaodenutog svetskom slavom a kojoj je ona uveliko doprinela.
Foto: Tanjug
Akademik Vasilije Krestić visoko je ocenio strpljenjenje i upornost s kojima je Milentijević prikupljala arhivsku građu čekajući da se otvore Ajnštajnovi spisi na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.
„Lik Mileve Marić je savršeno isklesan, kao i Albertov čak i kada je pokazana i njegeova mračna strana a ne samo ona koju svet zna, kao genijalnog naučnika“, tvrdi Krestić. Recezent knjige je počasni predsednik Matice srpske, nedavno preminuli Čedomir Popov.
Autorka je dodala da se nada da će se za biografiju Mileve Marić naći engleski izdavač, pošto je za knjigu dobila podršku prof. dr Roberta Šulmana, donedavnog direktora programa Celokupnih dela Alberta Ajnštajna, koji je ocenio da delo daje "jedinstevnu snažnu dimenziju tragičnog Milevinog života".
Milentijević je na kraju najavila da priprema istorijsku studiju o Mihajlu Pupinu, još jednom Srbinu koji se proslavio u svetu i da bi trebalo da bude gotova iduće godine.
[h=1]Viminacijum: Otkriveno još 5 mamuta [/h] Izvor: Tanjug
U blizini skeleta mamuta pronađenog pre nekoliko dana u Viminacijumu, pronađene su nove kosti, a direktor arheološkog projekta Viminacijum Miomir Korać kaže da je reč verovatno o pet ili šest mamuta.
Foto: Tanjug
Miomir Korać je u izjavi Tanjugu rekao da je u nastavku istraživanja nakon otkrića dela skeleta mamuta pre nekoliko dana, na svakih trideset metara pronađena po još jedna kost, što je, dodao je, potpuno neverovatno, jer to znači da je tu zakopano pet možda čak i šest mamuta.
On je kazao da se različite kosti nalaze na prostoru lokaliteta Nosak površine izmedju jednog i dva hektara, i da je to zaista fenomen.
"Ja prosto ne znam šta da kažem, u šta sve to može da se izrodi, prosto je neverovatno, sada je počelo pažljivije istraživanje celog tog dela. Iako upotrebljavamo svu moguću tehniku u razotkrivanju, nismo vidoviti i ne znamo šta da očekujemo", uzbuđeno je ispričao Korać.
On je najavio da će uraditi infracrvene snimke, kako bi dobili što bolju sliku tog prostora, probaće da raščiste teren i da geofizičkim metodama, koje mogu da detektuju kosti na većim dubinama, vide dokle one sežu.
"Više nije u pitanju samo jedan mamut i jedna kost. Ovo je svetska poslastica jer takvih mesta nema u svetu", istakao je Korać, podsetivši da svi mamuti do sada pronađeni širom sveta nalaze se u muzejima.
On je kazao da će nažalost morati da izmeste skelet mamuta Vike, otkriven 2009. godine, koji je takodje svetski raritet, jer je to jedini mamut na licu mesta, u prirodnom ambijentu gde je i pronađen.
Foto: Tanjug
Korać je rekao da su nove kosti pronađene na 10 metara udaljenosti od Vike, na mestu gde je bilo Panonsko more koje se povlačilo, te da je moguće da je na samom lokalitetu nekada bilo malo ostrvo gde su se mamuti zatekli.
On je najavio da će svu raspoloživu tehniku koju su koristili u istraživanju antičkog grada i legijskog logora, primeniti i u ovom slučaju, ali i dodao da će konsultovati i stručnjake u regionu i šire.
"Ovo je stvar mnogo šira i značajnija, jer se radi o jednom prostoru kome treba da posvete pažnju ne samo naši stručnjaci - paleozolozi, paleontolozi, arheolozi, nego i stručnjaci iz regiona i šire. Mi smo i ranije sarađivali sa vodećim stručnjacima iz Roterdama i Londona i nećemo propustiti ovu priliku da saznamo što više o tom životu pre milion godina", naglasio je Korać, koji će narednih dana boraviti u Parizu i razgovarati sa tamošnjim ekspertima o mogućoj saradnji.
On je primetio da je ovo otkriće potpuno iznenađenje i da bi država trebalo odlučnije da stane iza toga. "Sve to zahteva velika sredstva i mi smo svesni sveopšte krize koja nagriza naše društvo. Moramo biti realni, ali to ne znači da se nećeno truditi da uradimo najbolje moguće. Smatram da država treba više pažnje da posveti arheologiji, koja svuda u svetu donosi novac", istakao je Korać.
"Iskoristimo šansu i dovedimo na osnovu ovog otkrića, na osnovu naše praistorije, Lepenskog vira, Vinče, 300.000 do 500.000 turista i obezbedimo 300 miliona evra obrtnih sredstava i siguran sam da će to doneti milione industriji", poručio je Korać.
[h=1]Skeleti "vampira" na izložbi [/h] Izvor: Tanjug
Bugarski istorijski muzej planira da sledeće nedelje stavi na izložbu ''vampirske'' skelete iz Srednjeg veka, koji su pronašli bugarski arheolozi prošle nedelje i koji su u predelu grudi bili probodeni gvozdenim kocima, prenose svetske agencije.
Foto: Beta
Arheolozi su blizu crnomorskog grada Sozopol pronašli dva skeleta ljudi koji su sahranjeni po paganskom ritualu, a probadani su kocima u cilju da se pokojnici ne pretvore u vamire.
''To je bilo pagansko verovanje koje je bilo veoma prošireno u Bugarskoj od 12 do 14 veka. Ljudi su tada bili veoma sujeverni'', objasnio je Božidar Dimitrov iz istorijskog muzeja u Bugarskoj.
On je rekao da je u Bugarskoj do sada pronadjeno 100 ovakvih grobova.
Dimitrov je objasnio da su ljudi tada smatrali da ako se čovek loše ponašao tokom života mogao je da postane vamir tokom smrti. Da bi se to sprečilo, pre sahrane probadali bi im grudni koš gvozdenim ili drvenim kocima.
Ovi pronalasci u Bugarskoj izazvali su interesovanje vamiprskih entuzijasta širom sveta i ova zemlja će možda tražiti da se kapitalizuje njihovo pagansko nasleđe.
[h=1]Slike iz španskih pećina najstarije [/h] Izvor: Beta
Najnoviji testovi su pokazali da su pećinske slike iz Španije - crvene lopte i otisci šake, najstariji takvi radovi na svetu.
Foto: Beta
Pećinske slike iz Španije su, prema novim testovima, toliko stari da možda i nemaju veze sa savremenim čovekom, već je moguće da je autor njegov izumrli rođak Neandertalac, objavljeno je u časopisu "Sajens" (Science).
Analizirane su slike iz 11 španskih pećina, a za jednu od njih je utvrđeno da je stara najmanje 40.800 godina. To znači da je ona bar 15.000 godina starija nego što se prvobitno mislilo i više hiljada godina starija od poznatih slika iz pećina u Francuskoj.
Naučnici su do tih podataka došli mereći raspad atoma uranijuma, umesto tradicionalne metode koja se zasniva na proceni prisustva jednog radioizotopa ugljenika.
Viminacijum: Pronađene grobnice sa zlatnim perlama i novčićima i de
Viminacijum: Pronađene grobnice sa zlatnim perlama i novčićima i delovi "industrijskog kompleksa"
Direktor Arheološkog projekta Viminacijum dr Miomir Korać rekao je da su u Viminacijumu nedaleko od kostiju mamuta otkivene nove grobnice sa zlatnim predmetima lepe izrade.
“Nismo očekivali da tu nađemo grobove, na par stotina metara od nedavno pronađenih kostiju mamuta. U grobnicama smo pronašli zlatne predmete - perle, novčiće, vrlo lepe izrade”, kazao je Korać Tanjugu opisujući novo otkriće na arheološkom lokalitetu kod Kostolca.
Nekoliko stotina metara odatle arheolozi su naišli i na objekat pravougaone osnove sa razuđenim prostorijama, čiju namenu još uvek ne mogu da definišu.
“Moguće je da se radi o delu sa radionicama koji bi asocirao na neku vrstu industrijskog modela. Vrlo je solidno građen, plitko, pa ćemo brzo moći da definišemo detaljnije šta je to ustvari”, ispričao je Korać.
On je dodao da je u ovom trenutku teško reći da li je to baš “industrijski kompleks” i da će više znati narednih dana.
“Očito da je život bujao izvan granica grada Viminacijuma i sada možemo da kažemo da je teritorija grada veća od onih pretpostavljenih 450 hektara, što je vrlo interesantan podatak za nas arheologe”, istakao je Korać.
Direktor projekta Viminacijum rekao je da je posebno interesantno što su na ovom lokalitetu u grobnicama pronađeni ostaci kreča.
“U Viminacijumu je u vreme Marka Aurelija bila kuga i imali smo masovno naslagane pokojnike zalivene krečom, ali ja do sada nisam u izvorima pronašao podatke da je kreč bio dezinfikaciono sredstvo protiv kuge u periodu antike. Možda ova izolovana nekropola ukazuje baš na to”, objasnio je Korać.
Kada je u pitanju iskopavanje kostiju mamuta, trenutno se skidaju gornji slojevi zemlje iznad pronađenih ostataka skeleta, koji predstavljaju opasnost za arheologe.
Deo kljove koji je do sada iskopan je dužine više od 1,40 metra, a pojavljuju se i nove kosti.
Korać je naglasio da je značaj i vrednost Viminacijuma u tome što predstavlja slobodan prostor za istraživanje, jer nema savremenog grada nad njim kao što je slučaj u Milanu, Budimpešti, Londonu, Beogradu.
“Tek će Viminacijum dati važna saznanja i pokazati gde se grešilo, a gde smo bili u pravu”, ocenio je on.
Izvor: Tanjug
[h=1]Vasko Popa: 90 godina od rođenja [/h] Izvor: Tanjug
Na današnji dan pre 90 godina, rođen je jedan od najprevođenijih srpskih pesnika u drugoj polovini 20. veka - Vasko Popa.
Foto: Beta
Popa je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti, prevodilac sa francuskog jezika i pesnik. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom.
Popa je pored pisanja pesama pripremio i antologiju narodnih umotvorina "Od zlata jabuka" i antologiju poetskog humora "Urnebesnik".
Rođen je 29. juna 1922. godine u Grebencu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vršcu, a posle toga upisao je Filozofski fakultet u Beogradu. Studije nastavlja u Bukureštu i Beču.
Za vreme Drugog svetskog rata bio je zatvoren u nemačkom koncentracionom logoru u Zrenjaninu (tada se Zrenjanin zvao Bečkerek). Nakon rata diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1949. godine. Posle diplomiranja bio je, od 1954. do 1979. urednik beogradske izdavačke kuće ''Nolit'', a 1972. osnovao Književnu opštinu Vršac i pokrenuo nekoliko njenih biblioteka. Te godine izabran je i za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Prve pesme objavljuje u listovima ''Književne novine“ i ''Borba“. Njegova prva zbirka pesama ''Kora“ (1953) uz ''87 pesama“ Miodraga Pavlovića smatra se početkom srpske posleratne moderne poezije.
Ta knjiga pokrenula je rasprave književne javnosti i ostavila veliki uticaj na mlađe naraštaje pesnika.
Posle ''Kore'', Popa je objavio zbirke pesama, kao što su - ''Nepočin polje“ (1956), ''Sporedno nebo“ (1968), ''Uspravna zemlja“ (1972), ''Vučja so“ (1975), ''Kuća nasred druma“ (1975), ''Živo meso“ (1975), ''Rez“ (1981) kao i ciklus pesama ''Mala kutija“ (1984), deo buduće zbirke „Gvozdeni sad“ koju nikad nije dovršio.
Popa je 1954. godine bio prvi dobitnik "Brankove nagrade" za poeziju, ustanovljene u Sremskim Karlovcima u spomen na pesnika Branka Radičevića. Nagrada mu je pripala za zbirku "Kora" koju je objavilo Novo pokolenje 1953. godine.
Dobio je, između ostalog, Austrijsku državnu nagradu za evropsku literaturu, 1968. godine. Umro je 5. januara 1991. godine u Beogradu i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Četiri godine nakon Popoine smrti, 1995. godine u Vršcu je ustanovljena nagrada "Vasko Popa" za najbolju knjigu pesama na srpskom, koja se dodeljuje svake godine na dan pesnikovog rođenja, 29. juna.
U oktobru 2011. godine na zgradi u Beogradu u kojoj je živeo, Vasku Popi je otkrivena spomen ploča.
Uspešna saradnja najpoznatijih evropskih muzeja Luvra i Prada mogla bi uskoro da bude krunisana izlaganjem Da Vinčijeve „Mona Lize“ u Madridu
Da Vinčijeva „Mona Liza“
VIŠEGODIŠNjA uspešna saradnja najpoznatijih evropskih muzeja Luvra i Prada mogla bi uskoro da bude krunisana izlaganjem Da Vinčijeve „Mona Lize“ u Madridu. Bilo bi to prvo zvanično putovanje najpoznatije slike na svetu izvan Pariza, ako izuzmemo „put“ kada je bila ukradena, pre više od jednog veka. Direktori Prada i Luvra najavili su da će njihova međusobna saradnja biti krunisana „velikim iznenađenjem 2015. godine“. Pozivajući se na dobro obaveštene izvore, ugledni svetski časopisi objavili su da je „iznenađenje“ - Mona Lizin dolazak u Madrid. Kada su se pre dva dana, na zajedničkoj konferenciji za novinare u Madridu, pojavili direktori Luvra i Prada, prvo pitanje novinara bilo je - da li Da Vinčijevo remek-delo stiže u Španiju.
- Mona Liza neće izaći iz Luvra, niti će biti restaurirana. Zasad - kazao je Anri Loiret, direktor Luvra, ali je odbio da precizira da li se to odnosi i na 2015. godinu.
