Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Italijanski stručnjaci otkrili su oko 100 crteža i nekoliko slika velikog renesansnog majstora Karavađa iz doba dok je još izučavao slikarstvo u Milanu
MILANO - Italijanski stručnjaci otkrili su oko 100 crteža i nekoliko slika velikog renesansnog majstora Karavađa iz doba dok je još izučavao slikarstvo u Milanu, prenosi agencija ANSA.
Crteži i slike, koje stručnjaci procenjuju na oko 700 miliona evra, pronađeni su među kolekcijom radova koji se čuvaju u palati Sforca u Milanu i koji su delo đaka slikara Simonea Petercana, kod koga je Karavađo učio umeće slikanja od svoje 11. godine.
Karavađova rana dela biće objavljena sutra u formi elektronske knjige zajedno sa "protestnim pismom koje je napisao i potpisao mladi Karavađo", navodi ANSA.
Mikelanđelo Merizi (1571-1610), poznatiji kao Karavađo, ostao je zapamćen po neobuzdanom temperamentu. Njegova biografija je isprepletana mnogim pričama o ubistvima, tučama, tamnicama i bežanju iz njih.
Smatra se prvim velikim baroknim slikarom. Njegovi radovi se odlikuju realizmom prikaza i korišćenjem tehnike "kjaroskuro", izrazitog kontrasta svetla i senke.
Umro je od groznice u progonstvu, a sahranjen je u masovnoj grobnici.
Iskopavanje kostiju mamuta na širem prostoru lokaliteta Nosak, u Viminacijumu, nakon uklanjanja slojeva zemlje, počinje u ponedeljak 9. jula, najavio je direktor Arheološkog projekta Viminacijum Miomir Korać.
Korać je rekao da je skinut sloj zemlje do dela gde mogu da se vrše arheološka iskopavanja i trenutno postavljaju zaštitne stubove.
Završen je i elaborat za projekat budućeg parka u kome će biti smeštene kosti mamuta, uključujući i Viku, koja je pronađena 2009. godine i koja bi trebalo krajem avgusta ili početkom septembra da bude premeštena sa mesta gde je otkrivena.
"Mi hoćemo da Vika bude smeštena u određenom ambijentu, a u kontekstu novih nalaza to mora da bude jedan paleozološki ili paleobotanički park, u kome ćemo staviti i sve mamute koje ćemo iskopati. Taj park mora da izgleda reprezentativno", objasnio je Korać i najavio da će elaborat predati "Elektroprivredi Srbije" i kada bude odobren krenuće sa premeštanjem.
Korać kaže da bi Vika mogla da bude premeštena krajem avgusta ili početkom septembra i da pre toga treba pripremiti prostor.
Oko 20. jula očekuje se i dolazak stručnjaka sa Univerziteta u Lajdenu (Holandija).
Korać je rekao da će za sada obustaviti iskopavanje rimskih grobnica, otkrivenih nekoliko stotina metara od mesta gde su kosti mamuta, kako bi se posvetili iskopavanju mamuta i što pre došli do nivoa na kome se oni vide u profilu litice.
Na padini, na lokalitetu poznatom kao Nosak, koji se nalazi na 1,5 do 2 kilometra od Vike,početkom juna pronađene su kosti mamuta, popularno nazvanog Nosko, a nekoliko dana kasnije u nastavku profila otkriveno je još sedam mesta na kojima su kosti presečene radom bagera.
Delovi skeleta svih mamuta moraće da se izmeste sa mesta gde se nalaze kako bi obližnja telmoelektrana "Kostolac" nastavila sa eksploatacijom uglja.
Španska policija je razbila lanac falsifikatora umetničkih dela i uhapsila devet osoba zbog sumnje da su falsifikovali dela poznatih slikara i ilegalno ih prodavali na crnom tržištu, saopšteno je u Madridu.
Hapšenja su izvedena u Madridu, Kordrobi i Albasetu, a u akciji je zaplanjeno 60 umetničkih dela koja su navodno naslikali Fransisko Goja, Pablo Pikaso, Hoakin Sorola i drugi slikari, navedeno je u saopštenju.
Među zaplenjenim stvarima su i nelegalne kljove slona, 30 komada izrezbarene slonovače, 35 zlatnih poluga i pištolj.
Planirano je bilo da falsifikovana umetnička dela budu prodata preko poznate madridske galerije, a za svaku sliku postojao je i lažan sertifikat o autentičnosti.
U saopštenju policije ne navodi se kada su osumnjičene osobe uhapšene.
Strana ulaganja u domaću arheologiju predviđaju istraživanja na tri godine, u ponedeljak ozvaničavanje saradnje na projektu o matalurgiji
Neki od nađenih alata
JEDNA od najvećih stranih investicija uloženih u srpsku arheologiju tiče se početaka rada na projektu „Razvoja metalurgije u Evroaziji“. Saradnja inostranih i domaćih arheologa biće ozvaničena u ponedeljak u Narodnom muzeju skupom kome će prisustvovati prof. Stiven Šenen, direktor UKL Instituta za arheologiju iz Londona, prof. Tilo Reren sa istog instituta, prof. Ernst Pernicka, direktor Centra za arheologiju iz Manhajma, dr Ben Roberts, sa Univerziteta u Duramu, Julka Kuzmanović Cvetković, direktorka Narodnog muzeja iz Toplice...
Projekat finansira Istraživački savet Velike Britanije za umetnost i društvene nauke. Rana metalurgija Balkana intrigira naučnike već čitav vek, počev od otkrića metalnih predmeta u Pločniku kod Prokuplja, velikom naselju vinčanske kulture. Pred istraživačima je pitanje: da li je čovek baš na Balkanu, na teritoriji današnje Srbije, došao do jednog od najznačajnijih tehnoloških dostignuća u ljudskoj istoriji? I, da li je baš tu stekao moć da potpuno transformiše materiju? Rana metalurgija pokrenula je lavinu ekonomskih, društvenih i kulturnih promena i zauvek izmenila svet. Trogodišnja istraživanja bi trebalo da odgovore na pitanja gde bi mogao biti veliki metaloprerađivački i trgovački centar vinčanske kulture, gde su prvi rudari kopali rudu i kako su to radili, na koji način su je prenosili i od nje pravili alate. Nepoznanica je takođe da li su postojale prave zanatske radionice i „prodavnice“ za prodaju sekira, čekića, dleta, bakarnog lima...
Bronzana skulptura Henrija Mura, procenjena na 500.000 funti, ukradena je iz muzeja fondacije tog čuvenog britanskog umetnika u Hertfordširu.
Allan_warren.Wikipedia
Prema pisanju londonskog "Telegrafa", reč je o 56 centimetara visokoj skupturi "Sundial" (Sunčani sat) koja se nalazila u dvorštu muzeja.
Veruje se da je skulptura ukradena između utorka popodne i srede izjutra kada su radnici muzeja primetili da je nema.
Policija strahuje da bi ukradena skulptura mogla biti istopljena.
Ovo je drugi put da se jedno Murovo delo našlo na meti lopova. Godine 2005. ukradena je jedna velika statua, "Reclining Figure", vredna tri miliona funti.
Kriminalci su tada došli kamionom i upotrebili kran kako bi je odneli.
Iako se najpre mislilo da iza krađe stoji neka međunarodna kriminalna organizacija, kasnije je otkriveno da je skulptura istopljena i prodata za nešto više od 1.500 funti.
Spektaklom „Transicion“ nemačke trupe „Panoptikum“ otvoren je četvrti ambijentalni pozorišni festival Tvrđava teatar koji ove godine ima slogan "Pan-teatrikum-bekstvo od ograničenja“
SPEKTAKLOM „Transicion“ nemačke trupe „Panoptikum“ otvoren je četvrti ambijentalni pozorišni festival Tvrđava teatar koji ove godine ima slogan "Pan-teatrikum-bekstvo od ograničenja“. „Ljudi uvek traže sreću a završe u ratu“ jedna je od poruka koju je ovaj teatar preneo publici među drevnim zidinama srednjovekovnog grada. U predstavi su povezani elementi modernog doba i društva sa dugom evolucijom i razvojem kroz vekove. Dok se savremeni glumci suočavaju sa ovim pitanjem u potrazi za srećom, izranjaju figure iz grčkog mita, Kadmos i Tiresija, društvo kroz istoriju prolazi kroz ratove, borbe, ograničavanja...
Zadivljujuća igra među publikom, koja je svoja mesta povremeno morala da ustupa pokretnoj scenografiji teatra, okončana je spektakularnim vatrometom i - višeminutnim aplauzom.
Drugog festivalskog dana, za publiku su otvorene kapije Malog grada na čijoj sceni je izvedena predstava „Kanjoš Macedonović“ Narodnog pozorišta iz Beograda u režiji Vide Ognjenović. Na festivalu nastupa devet trupa iz četiri evropske zemlje. Na programu je predstava „Bunar“ UK „Vuk Karadžić“ i prošlogodišnja produkcija „Tvrđava teatra“ - „Ja sam vetar“. Tu je i predstava SNP „Priče iz bečke šume“ u režiji Ive Milošević i „Staklena menažerija“ u izvođenju ansambla BDP, kao i predstava „Zbogom SFRJ“ Ateljea 212. Na Gradskom trgu biće izvedene četiri predstave Teatra Irviš iz Beča, u žanru uličnog teatra, a selektorka Branislava Liješević najavila je i komad „Paladini di Franćija“ Teatra Koreja iz grada Leće.
“KAFANA TITINIK“
U petak uveče u Malom gradu igraće se komad „Veče u kafani Titanik“, koji je po tekstovima Ive Andrića režirao Nebojša Bradić, a izvode ga glumci Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, dok je u subotu na programu „Zločin i kazna“ Slovenačkog mladinskog gledališča iz Ljubljane.
Ranohrišćanska nekropola, stara između 1.500 i 1.600 godina iz kruga ”Benetona” biće u četvrtak javno predstavljena medijima i široj javnosti
Otkriće u krugu ”Benetona”
NIŠ - I najnoviji radovi na izgradnji novih proizvodnih pogona kompanije “Beneton Srbija” na lokaciji nekadašnjeg “Niteksa”, potvrdili su da je Niš veoma bogat arheološkim nalazištima. Pored onog na površini, pod zemljom “živi” još jedan grad. A poslednje otkriće niških arheologa u krugu “Benetona” su ostaci ranohrišćanske nekropole, stare između 1.500 i 1.600 godina, koji će u četvrtak biti i javno predstavljeni medijima i široj javnosti.
- Do ovog otkrića došlo se početkom jula. Prilikom kopanja temelja nekropolu su slučajno otkrili građevinski radnici koji su o tome obavestili odgovorne u “Benetonu”, a oni nas - kaže direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu Mile Veljković. Građevinski radovi u tom delu su odmah prekinuti, a posao su dalje preuzeli arheolozi. Do sada je otkriveno 15 grobnica i zidanih grobova, ali se pretpostavlja da ima još grobnih celina.
- Očigledno je reč o delu ogromne nekropole u Jagodin mali, jer su pronađene grobnice u nizu, plitke, na manje od pola metra dubine. Pronašli smo i jedan zanimljiv konstrukcijski nalaz grobnice, ali to tek treba da ispitamo - kaže Toni Čerškov, arheolog u niškom Zavodu. Arheolozi su zaključili da je na desnoj obali Nišave bogato nalazište. Poslednja otkrića su to i potvrdila, ali i nametnula pitanje šta se se još krije ispod carskog grada.
Proslavljeni brazilski pisac objavio novi roman „Rukopis pronađen u Akri“, priču o Grku, jednom od junaka rukopisa koji vekovima kasnije otkriva jedan Englez
PROSLAVLjENI brazilski pisac Paulo Koeljo objavio je novi roman „Rukopis pronađen u Akri“. To je priča o Grku, jednom od junaka rukopisa koji vekovima kasnije otkriva jedan Englez. „Razdvajanje fikcije (od stvarnosti) je teško ne samo za pisca. Živimo pod takvim naletom informacija za koje verujemo da su istina, iako je očigledno da nisu“, rekao je Koeljo, a prenosi AFP. Nova priča, prema rečima pisca, zasnovana je na vrednostima, a vrednosti nikada nisu fikcija. One preživljavaju test vremena, dodao je bestseler-autor koji je u četvrtak obeležio i četvrt veka od pojavljivanja jednog od njegovih najpoznatijih dela - „Dnevnik jednog čarobnjaka“.
„Rukopis pronađen u Akri“ je Koeljov 22. roman, a prethodni poput „Alhemičara“ i „Zahira“, prodati su širom sveta u 140 miliona primeraka i prevedeni na 73 jezika.
Izvor: Večernje novosti
Skupština opštine Aranđelovac donela je odluku da u čast njihovog zemljaka Živana Saramandića, prvaka Opere Narodnog pozorišta, šetalište u parku Bukovičke banje dobije ime - Aleja Živana Saramandića.
Skupština opštine Aranđelovac donela je odluku da u čast njihovog zemljaka Živana Saramandića, prvaka Opere Narodnog pozorišta, šetalište u parku Bukovičke banje (od hotela „Staro zdanje“ do paviljona „Knjaz Miloš„) dobije ime - Aleja Živana Saramandića. Takođe, u okviru Smotre umetnosti „Mermer i zvuci, ubuduće će deo redovnog programa biti posvećen našem velikom umetniku. Saramandić je rođen 1939. godine u Beogradu, ali je odrastao u Aranđelovcu. U ovom gradu je završio osnovnu školu i gimnaziju, a potom, kao apsolvent Ekonomskog fakulteta (1962) dobio poziv da peva u varijeteu „Orfeum“. Od tog trenutka posvetio se pevanju, pod budnim okom jedne od najvećih operskih pevačica toga doba Zdenke Zikove. Na sceni nacionalnog teatra debitovao je četiri godine kasnije ulogom u Verdijevoj „Aidi“. Tokom bogate karijere ostvario je impresivan repertoar u čuvenim operskim delima - „Knez Igor“,“Moć sudbine“, „Faust“, „Nabuko“,“Seviljski berberin“, „Boris Godunov“, „Atila“, „Don Kihot“...
Publika ga je upamtila i kao interpretatora crnačkih duhovnih pesama, ali je posebno volela njegovo izvođenje ruskih narodnih pesama iz Šaljapinovog repertoara. Nastupao je na najpoznatijim scenama, od Boljšoj teatra do Karnegi hola. Partner na sceni kao i u životu, bila mu je operska diva Milka Stojanović. U punoj umetničkoj snazi, nastupao je do poslednjeg daha, 29. januara ove godine.
Izvor: Večernje novosti
Vrnjačka Banja – U organizaciji Udruženja „Prijatelji Danila Bate Stojkovića“, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i lokalne samouprave, od petka se u Vrnjačkoj Banji, samo nekoliko dana pre početka 36. festivala filmskog scenarija na kojem je bio čest i rado viđen gost, održavaju treći po redu „Dani Bate Stojkovića“ kao svojevrstan omaž ovom velikanu srpskog glumišta preminulog 2002. godine.
Osim na filmu i daskama što „život znače“, Bata Stojković je i kao čovek ostavio dubok trag među Vrnjčanima koji su, u znak zahvalnosti, 2010. godine Batinim imenom nazvali veliki amfiteatar vrnjačke Letnje pozornice na kojem se filmski festival i održava i, na pročelju amfiteatra, postavili spomen-ploču sa Batinim likom u visokom reljefu, organizujući pritom i „Dane Bate Stojkovića“ – po mnogo čemu osobenu kulturnu manifestaciju.
Uz evociranje uspomena na velikog glumca, u okviru ovogodišnjih „Batinih dana“ koji se pod imenom „Ko to tamo peva“ održavaju do 13. avgusta, biće organizovano nekoliko pozorišnih predstava i glumačkih susreta i druženja, književnih večeri, koncerata, pa i degustacija jela i pića koje je Bata, kao veliki boem i redovan gost Vrnjačke Banje, rado konzumirao po najpoznatijim vrnjačkim kafanama i restoranima.
Prijatelji
Ocim negdašnjih kolega i starih prijatelja Danila Stojkovića kao što su Mira Banjac, Momir Bradić, Milica Kralj, Predrag Caci Mihajlović, Milorad Mandić – Manda, pa i glumaca mlađih generacija poput Suzane Petričević, Ljubomira Bulajića, Jelisavete Orašanin i drugih koji tek stasavaju, na „Batinim danima“, ove godine, učestvovaće i Batin veliki poštovalac i prijatelj – pesnik Matija Bećković.
