Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[sendi]

U "Teslinoj sobi" u Noći muzeja

U "Teslinoj sobi" u Noći muzeja

B92


Vrata preko 200 muzeja, galerija i izložbenih prostora u 65 gradova u Srbiji u subotu 19. maja ostaće otvorena do ranih jutarnjih sati. Uveliko traju pripreme za devetu "Noć muzeja", a B92 je imao ekskluzivnu priliku da zaviri u postavku koja će izvesno izazvati veliko interesovanje.

Bili smo u Muzeju Nikole Tesle, gde će na izložbi "Teslina soba" prvi put biti izloženi lični predmet i nameštaj iz hotela Njujorker, odnosno sobe 3327 u kojoj je živeo poslednjih deset godina. Iz depoa, pravo pred publiku. Postavka na kojoj se uveliko radi, na kratko će prikazati do sada skriveni delić života velikog naučnika.

Od dolaska u Njujok 1884. godine do smrti pedeset devet godina kasnije, Nikola Tesla je živeo po hotelima. promenio ih je desetak ali uvek su bili na Menhentnu i uvek južno od Central Parka. Poslednjih deset godina boravio je u dve spojene sobe na 33. spratu hotela Njujorker. Kao dugogodišnji stanar apartmana 3327 imao je pravo da pored hotelskog inventara živi i među svojim stvarima. Uključujući i mesingani krevet na kojem je spavao.

Metalni orman, sef, sekreter, pa čak i frižider koji je radio na struju, zajedno sa ličnim stvarima i papirima iz Njujorka su po Teslinoj želji stigli u Beograd. 1952. preneo ih je Teslin sestrić i jedini naslednik Sava Kosanović. Za razliku od drugih u svetu, muzej u Krunskoj jedini poseduje lične stvari koje su okruživale jednog od najvećih svetskih naučnika.

"Znamo da su lični predmeti pošto je Tesla na svim svojim predmetima imao oznaku NT. 60 godina ljudi su se bavili naravno značajnim istraživačkim i izumiteljskim radom Nikole Tesle, ali mi smo odlučili sada da se malo zabavimo i publici pokažemo nešto što se ne zna, nešto što je bila Teslina intima... Ono što je zapravo eksluzivno i šta krije naš Muzej... odnosno ne krije nego čuva," rekla je Mlica Kesler, kustos Muzeja Nikole Tesle.

Deo Muzeja u subotu će biti pretvoren u ambijent u kojem je veliki izumitelj živeo. Za sada praznu vitrinu popuniće sitni Teslini lični predmeti: od pribora za brijanje, preko kockica za igranje do džempera u kojem je sedeo u svojoj njujorškoj sobi.

 

[sendi]

Rodenov muzej će ponovo raditi

Rodenov muzej će ponovo raditi

Izvor: Beta


Rodenov muzej u Filadelfiji priprema se za ponovno otvaranje posle tri godine renoviranja i biće spreman za posetioce polovinom jula.

Muzej ima najveću kolekciju skulptura francuskog umetnika Ogista Rodena van Pariza, u kojoj se, između ostalih, nalaze "Mislilac", "Kapija pakla" i "Građani Kalea".

Muzej će, kako su najavljeno svečano biti ponovo otvoren 13. jula.

Muzej osnovan 1929. godine bio je poklon filmskog i pozorišnog magnata Džulsa Mastbauma građanima Filadelfije.

 

[sendi]

Rizici kulturne baštine na Balkanu

[h=1]Rizici kulturne baštine na Balkanu
[/h] Izvor: Tanjug


Regionalna alijansa Međunarodnog saveta muzeja za Jugoistočnu Evropu i Centralni institut za konzervaciju u Beogradu organizuju od 22. do 26. maja na Univerzitetu u Nišu Drugu regionalnu naučno-stručnu konferenciju.

Univerzitet u Nišu

​

Tema konferencije je, kako je najavio Međunarodni savet muzeja, "Procena rizika kulturne i prirodne baštine u regionu Jugoistočne Evrope", a biće obuhvaćeno arhitektonsko i spomeničko nasleđe, arheološko, pokretno, nematerijalno i prirodno nasleđe.

Cilj konferencije je da podstakne saradnju, stručni dijalog i razmenu iskustava i znanja između stručnjaka svih disciplina, kreatora politike, privatnog sektora, nevladinih organizacija i drugih interesnih grupa u oblasti procene rizika za kulturno nasleđe.

Na konferenciji će se okupiti više od 80 učesnika iz celog regiona iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Makedonije, Rumunije, Bugarske i Albanije.

U okviru konferencije biće organizovana izložba i stručne ekskurzuje - obilazak manastira u Ponišavlju i Ðavoljoj varoši. Realizaciju je omogućilo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Srbije.

 

[sendi]

Pariz: Prodat portret Kneza Miloša

Pariz: Prodat portret Kneza Miloša

D. B. M. |


U Pariskom „Druou“ prodato delo iz kolekcije Meterniha. Kneza je 1842. u Beču portretisao Dafinger


Portret Kneza Miloša

PORTRET kneza Miloša iz kolekcije Meterniha nedavno je prodat na aukciji u čuvenoj pariskoj aukcijskoj kući „Druo“. Kneza je 1842. u Beču portretisao Dafinger, izuzetno cenjeni minijaturista i portretista austrijske vladarske porodice. Portret dimenzija 18,7h15,2 cm na aukciji je prodat po ceni od 4.500 evra.

- Portret je rađen za Dafingera uobičajenom tehnikom, prvo crnom olovkom, potom je kolorisan tehnikom akvarela i gvaša - kaže istoričar umetnosti Gordana Krstić Faj. - Značajan je ne samo kao rad istaknutog slikara, nego i kao važan istorijski izvor.

Sagovornica otkriva da je portret deo zbirke od 248 portreta koju su formirali austrijski državnik Meternih i njegova supruga Melani, naručujući tokom niza godina portrete svojih prestižnih zvanica i bliskih prijatelja. Na javnoj aukcijskoj prodaji svi portreti su prodati.

- Zvezda aukcije bio je portret ruskog cara Nikole I, rad slikara Ivana Vinberga, prodat za neverovatnih 105.332 evra! Veliko interesovanje za ovu aukciju su pokazali brojni kolekcionari iz raznih zemalja, naročito iz centralne Evrope, ali i međunarodne muzejske institucije.

 

[crvendac_011]

Druženje sa Albaharijem

Druženje sa Albaharijem

Pod sloganom „Najlepši posao na svetu“, Beogradski prevodilački susreti, trideset sedmi po redu, održaće se od 24. do 27. maja



POD sloganom „Najlepši posao na svetu“, Beogradski prevodilački susreti, trideset sedmi po redu, održaće se od 24. do 27. maja, a potvrđeno je učešće 25 prevodilaca iz trinaest zemalja: Albanije, Bugarske, Francuske, Hrvatske, Izraela, Mađarske, Makedonije, Nemačke, Poljske, Rusije, Slovenije, Španije, i Turske.
Prevodioci iz raznih zemalja susrešće se i sa jednim srpskim piscem koga svi prevode, a ovoga puta, u pitanju je David Albahari. Druženje Albaharija sa njegovim prevodiocima zakazano je za petak u 11 sati, u prostorijama Udruženja književnih prevodilaca Srbije u Francuskoj 7.

U okviru prevodilačkih susreta, u saradnji sa PEN centrom, u petak će biti uručena i nagrada najboljem inostranom prevodiocu u prošloj godini, Rendalu Mejdžoru, Amerikanacu koji živi u Novom Sadu, i koji prevodi dela srpskih književnika na engleski jezik.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Pikasove erotske priče

Pikasove erotske priče

Kolekcija „Volarova svita“ pred publikom u Britanskom muzeju. Retko je ko imao priliku da vidi celu kolekciju


Serija od 100 grafika Pabla Pikasa

JEDINSTVENA izložba: „Volarova svita“, serija od 100 grafika Pabla Pikasa koje, nabijene erotikom, predstavljaju i svojevrstan Pikasov dnevnik, otvorena je u Britanskom muzeju. Mada su dve grafike „Faun otkriva usnulu ženu“ i „Devojčica vodi slepog Minotaura kroz noć“ poznate, retko je ko imao priliku da vidi celu kolekciju koju je 1930. od Pikasa naručio trgovac i izdavač Ambroaz Volar.
Pikaso je ovu seriju radio godinama. Počinje u „klasičnom stilu“ scenom koja predstavlja bradatog skulptora s mladom ženom u naručju. Ona je zapravo Pikasova ljubavnica Mari-Terez Valter. Kasnije će se naći u naručju Minotaura, ili će je faun otkrivati dok naga spava pod zracima popodnevnog sunca. Treća faza ove serije nastaje u vreme građanskog rata u Španiji, u vreme kad se fašizam širi Evropom: Minotaur je slep, uz to tumara mrakom kroz koji ga vodi devojčica...

Uporedo sa „Volarovom svitom“, u Britanskom muzeju izložene su i grčke i rimske mermerne skulpture, Engrovi crteži, Rembrantove grafike... sve ono što je inspirisalo Pikasove grafike. Samo je tako moguće otkriti stepen do kog je Pikaso bio srcem i dušom u „priči“ koja se zove istorija umetnosti.

Izvor: Večernje novosti

 

[sendi]

Osam svetskih izložbi u NBS

Osam svetskih izložbi u NBS


Izvor: Tanjug


Premijerno ove godine na 7. Beogradskoj nedelji dizajna kroz postavku ''Dizajn park'' u Narodnoj biblioteci Srbije, biće prikazano osam važnih svetskih izložbi dizajna.

​

​

Svih osam izložbi u programu ''Dizajn park'' biće postavljene u renoviranom zdanju Narodne biblioteke Srbije od 4. juna, kao uvod u kreativnu konferenciju koja će se održavati u Velikoj čitaonici na spratu od 7. juna.

Organizatori Beogradske nedelje dizajna saopštavaju da takve izložbe nisu viđene u Beogradu od američke izložbe o dizajnu 80-tih, u paviljonu Cvijeta Zuzorić.

Zvanično otvaranje ovih izložbi biće u sredu 6. juna uz modnu reviju Jelene Stefanović i premijeru filma ''BDW 2011''.

Četiri sledeće izložbe BDW-a će svoje postavke imati u okviru programa ''Dizajnpremijers'' u Železničkom muzeju, Institutu Servantes, šourumu Italian dizajn centra u Beton hali, i galeriji Offix na Dorćolu.

Izložbe koje će posetioci moći da vide kroz postavku ''Dizajn parka'' su - ''Razum i osjećaji'' iz Hrvatske - izložba koja ilustruje sadašnje trenutke koji obeležavaju prekretnicu u istoriji savremenog hrvatskog produkt dizajna, ''Silent revolutions'' iz Slovenije - izložba koja je nastala u produkciji Muzeja arhitekture i oblikovanja iz Ljubljane, kao i ''Goodnight moon by Jorg Boner'' iz Švajcarske, kao i izložba - ''Kreativni prostor Srbije-SIEPA'', na osnovu konkursa koji je Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) po četvrti put sprovela za srpske dizajnere, a pobednici su imali priliku da se predstave na nedelji dizajna u Milanu.

Pored toga biće prikazane i izložbe - ''Megaphone by en&is'' iz Italije, ''BND predavači super zvezde od 2006-2011'' iz Srbije, ''Super zvezda'' i ''Sačo by Zanotta'' iz Italije - izložba koja predstavlja jedan od najlegendarniji komada neformalnog sedenja u istoriji, koji je doneo revoluciju u nameštaju 1968. godine.

Ovogodšnja Beogradska nedelja dizajna održava se od 4. do 10. juna na raznim lokacijama u Beogradu.

 

[sendi]

Krleža u Srbiji, decenije pauze

[h=1]Krleža u Srbiji, decenije pauze[/h] Izvor: Tanjug



"Nakon nekoliko decenija pauze, u Srbiji, u kratkom vremenskom roku, pojavljuju se tri knjige na različite načine posvećene Krleži", rekao je Marijan Čakarević na predstavljanju publicističkog dela Radovana Popovića "Krleža i Srbi", novog izdanja Krležinog romana "Na rubu pameti" i drame Rajka Lukača "Fajront na Gvozdu".

​

Novo, dopunjeno, izdanje njegove knjige "Krleža i Srbi" (Službeni glasnik), daje uvid u komplikovne, ali veoma važne, veze koje su išle u oba pravca na relaciji Beograd - Zagreb i u kojima je Krleža igrao značajnu ulogu tokom najvećeg dela 20. veka, objašnjava urednik kolekcije knjiga Radovana Popovića u "Službenom glasniku" Petar Arbutina.

On smatra da je danas potrebnije nego ikada pokazati koliko je Krleža poznavao Srbe, kritikovao ih, ali im je bio i veoma naklonjen.

Popović je rekao da je prvo izdanje "Krleža i Srbi" bilo u Beogradu prećutano, a samo je Miljenko Jergović u zagrebačkom casopisu "Zarez" napisao obiman prikaz.

Popović smatra da je najvažniji kvalitet ove knjige što donosi veliku količinu podataka, godinama prikupljanih, koji govore o odnosu Krleže prema Srbima i Srbiji i Srba prema piscu. Važan izvor za sagledavnje odnosa između Krleže i Dušana Matića je njihova prepiska kao i pisma koja je posle rata Krleža pisao Titu kome se obraća sa "ti".

Lukač je objasnio da je dramu "Fajrfont na Gvozdu"(Povelja) , u kome je glavni junak Krleža, napisao prošle godine i objavio u kraljevačkom časopisu za kulturu "Povelja", a da je objavljena i kao separat.

Zrenjaninska "Agora" je odabrala da štampa novo izdanje najslavnijeg Krležinog romana "Na rubu pameti" (Agora), jer je njen glavni urednik Nenad Šaponja, procenio da je to delo koga već decenijama nema u knjižarama postalo u našim vremenima izuzetno aktuelno.

Krleža je u njemu, kako je napisao Šaponja dao "duboki kritički uvid u društveno, moralno blato u kome je živeo".

 

[sendi]

Sve o D. Maksimović na jednom mestu

[h=1]Sve o D. Maksimović na jednom mestu
[/h] Izvor: Tanjug



U Klubu - knjižari "Glasnik" u Beogradu 31. maja će biti predstavljeno kritičko izdanje "Celokupnih dela Desanke Maksimović" koju su zajedno objavili Zadužbina „Desanka Maksimović“, "Službeni glasnik" i "Zavod za udžbenike".

Foto: wikipedia.org, Vojin Todić

​

Ovo, za našu kulturu kapitalno izdanje, sadrži sve autorizovane tekstove i prevode Desanke Maksimović do kojih je bilo moguće doći, o čemu će govoriti predsednik Zadužbine prof. dr Staniša Tutnjević, prof. dr Dušan Ivanić i prof. dr Slobodan Ž. Marković.

U priređivačkom odboru Celokupnih dela radili su prof. dr Aleksandar Vraneš, prof. dr Bojan Ðorđević, prof. dr Ljubica Ðorđević, akademik Radovan Vučković, prof. dr Živan Živković, prof. dr Dušan Ivanić, Zorica Ivković Savić, prof. dr Slobodan Ž. Marković - predsednik, dr Nada Mirkov Bogdanović - sekretar, prof. dr Miodrag Sibinović, prof. dr Boško Suvajdžić, prof. dr Staniša Tutnjević - urednik i dr Ana Ćosić Vukić.

Celokupna Desankina dela izašla su u 10 tomova sa prosečno 850 strana. Prva tri toma čine pesme, u četvrtom i petom nalazi se proza, šesti je posvećen pesmama, sedmi je proza za decu, u osmom i devetom su sabrani prevodi, a završni, deseti tom čini biobibliografija.

Koncepcija Celokupnih dela u najvećoj mogućoj meri oslonjena je na rešenja koja je primenila sama pesnikinja učestvujući u priređivanju svojih Sabranih dela koja su u izdanju "Nolita" izašla u sedam knjiga 1969. godine, te Sabranih pesama koje su kod istog izdavača objavljene u šest izdanja od 1980. do 1990. godine.

Celokupna dela komponovana su po hronološkom redosledu izlaska pojedinih zbirki i rađena su kao naučno, kritičko izdanje prema uputstvima SANU.

Izdanje se zasniva na poslednjoj verziji svakog teksta autorizovanog za njenog života, pri čemu je put do konačnog oblika kontrolisan na četiri bitna punkta autorizacije.

 

[sendi]

Renoarova "Kupačica" na aukciji u Londonu

Renoarova "Kupačica" na aukciji u Londonu


Beta |



Aukcijska kuća Kristi saopštila je da će prodati uljanu sliku francuskog impresioniste Pjera Ogista Renoara "Kupačica" čija se vrednost procenjuje na 18 do 28 miliona dolara.

Slika iz 1888. godine biće prodata 20. juna u Londonu, na aukciji na kojoj će biti ponuđena i druga dela impresionista i moderne umetnosti.

Na prodaju su i slika "Žena sa psom" Pabla Pikasa, vrednosti devet do 14 miliona dolara, kao i dela Pola Gogena, Edgara Dege i Renea Magrita.