Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=1]Neobične priče Šekspirove družine [/h] Izvor: Beta
Stenli Vels, jedan od najpoznatijih svetskih šekspirologa, predstavio je 4. maja u Beogradu knjigu “Šekspir i družina”.
Knjigu, koja govori o vremenu u kojem je živeo Vilijam Šekspir i uticaju tog doba i drugih pisaca na njegovo stvaralaštvo, objavila je izdavačka kuća “Clio”.
Delo upravo počinje opisom pozorišta 16. veka i načina na koji su pozorišni ljudi tada radili. Autor knjige objasnio je na konferenciji za novinare da je Šekspir u tom delu stavljen u kontekst pozorišta njegovog vremena dodajući da je on bio proizvod svog doba i pod uticajem pozorišta i drugih pisaca.
"Najveći razvoj u šekspirologiji u poslednjih trideset godina jeste sazanje da je Šekspir sarađivao sa drugim autorima", rekao je Vels, navodeći kao primere predstave "Timon Atinjanin", koju je pisao sa Tomasom Midltonom i "Tit Andronik" sa Džordžom Pilom.
Vels je ukazao da je saradnja pisaca bila uobičajena u to vreme i da je jedan pozorišni komad često pisalo više autora. Tako je i u ovoj knjizi Šekspir predstavljen ne kao izolovani genije, nego kao deo društva dramskih pisaca, odakle i naslov "Šekspir i družina".
U knjizi su opisani odnosi Šekspira i njegovih savremenika, među kojima Kristofer Marlo, Ben Džonson, Tomas Deker i Tomas Midlton.
Urednik edicije "Klepsidra" i univerzitetski profesor Zoran Paunović smatra da je u knjizi kroz sliku tog vremena i Šekspirovih savremenika ispričana priča o čoveku koji je obeležio to doba.
Aleksandar Dimitrijević, koji je napisao pogovor za knjigu "Šekspir i družina", kazao je da Velsovo delo dragoceno jer predstavlja presek trenutka u kojem je Šekspir živeo i pisao.
Osvrnuvši se na neke od mnogobrojnih pozorišnih i filmskih adaptacija i raznovrsnih tumačenja Šekspirovih dela, Vels je dodao da je jedan od razloga njegove popularnosti i stalnog prilagođavanja različitim vremenima i društvima to što njegove predstave nisu "društveno aktuelne".
Šekspir, prema njegovim rečima, koristi englesku i rimsku istoriju, legende, mitove i romantične priče, a samo je radnja jednog dela - "Vesele žene vindsorske", smeštena u njegovo vreme.
Predstave, dodao je Vels, mogu biti interpertirane na različite načine, sa fokusom na jezik, priču, poeziju ili strukturu, zbog čega ne postoji samo jedan Šekspir.
Vels je počasni predsednik Memorijalne fondacije Šekspirovog rodnog mesta i jedan je od najpriznatijih proučavalaca Šekspirovog dela. Knjigu "Šekspir i družina" (Shakespeare & Co.) objavio je 2006. godine, a prevod na srpski jezik, za koji je zaslužan Marko Denić objavljen je pre tri godine.
[h=1]Spomen ploča za Aleksandara Belića [/h] Izvor: Tanjug
Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković otkriće 8. maja spomen ploču lingvisti i dugogodišnjem predsedniku SANU Aleksandru Beliću (1876-1960) u zgradi u kojoj je živeo u Resavskoj 30, najavilo je ministarstvo.
U Beogradu Aleksandar Belić je na Velikoj školi položio prvu godinu, nakon čega je otišao u Rusiju gde je u Moskvi i Odesi izučavao slovensku filologiju. U Lajpcigu se bavio uporednom gramatikom, starim indijskim i litvanskim jezikom.
On je 1897. godine objavio svoj rad o slovenskom žitiju Svete Petke u izdanju Ruske akademije, a tri godine kasnije objavljena je njegova doktorska disertacija u časopisu ''Arhiv za slovensku filologiju''. Belić je napisao više stotina radova, kao što su članci, rasprave i opširnije studije.
Pored ministra Markovića o Aleksandru Beliću govoriće i lingvista dr Živojin Stanojčić, kao i predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović.
Ministarstvo kulture je u godini koja je bila proglašena Godinom knjige i jezika (23. aprila 2010 - 23. april 2011) u saradnji sa ''Večernjim novostima'' i lokalnim samoupravama započelo akciju obeležavanja objekata u kojima su rođeni, boravili ili delovali znameniti pisci.
Do sada je postavljena 21 spomen ploča - Meši Selimoviću, Skenderu Kulenoviću, Dušanu Matiću, Aleksandru Vuču, Slobodanu Seleniću, Antoniju Isakoviću, Mići Popoviću, Dušku Radoviću, Desanki Maksimović, Branku Ćopiću, Milošu N. Đuriću, Stanislavu Vinaveru, Milovanu Đilasu, Vasku Popi, Živojinu Pavloviću, Gligoriju Vozaroviću, Jovanu Hristiću, Milanu Kašaninu, Ivanu V. Laliću, Anici Savić Rebac, Oskaru Daviču.
[h=1]Dodeljena nagrada “Laza Lazarević“ [/h] Izvor: B92
Dvadesetu, jubilarnu nagradu za pripovetku “ Laza K.Lazarević“ ove godine ravnopravno dele književnici Saša Stojanović iz Leskovca i Milenko Pajić Iz Požege.
Saša Stojanović
Saša Stojanović je nagrađen za pripovetku ’’Kraj revolucije’’, a Milenko Pajić, za pripovetku ’’15:25 povratak’’.
“Nagrada za pripovetku je za mene nova afirmacija nakon što jenedavno izašlo i u Sarajevu predstavljeno BIH izdanje romana "Var" (Zalihica, Sarajevo, 2012)“, saopštio je Saša Stojanović nakon dobijanja nagrade.
Stojanović je za medije izjavio da se potajno nadao nagradi i da mu je izuzetno drago što ju je osvojio u konkurenciji koja je bila žestoka.
O ’’žestini’’ konkurencije govori podatak da je na ovogodišnji konkurs pristiglo čak 312 šifriranih pripovedaka, što je predstavilo težak zadatak za žiri u sastavu prof. dr Gojko Tešić, prof. dr Slavica Jovanović i prof. dr Anđelko Lazić.
Nagrada ’’Laza K. Lazarević’’ je tradicionalna nagrada Kulturnog centra Šabac za najbolju neobjavljenu pripovetku na srpskom jeziku. Nagrada, u čast rodonačelnika moderne srpske pripovetke i znamenitog šabačkog lekara Laze K. Lazarevića, ustanovljena je 1992, a sastoji se od novčanog iznosa i plakete.
[h=1]Novo izdanje Krležinog romana[/h] Izvor: Tanjug
Izdavačka kuća "Agora" objavila je novo izdanje čuvenog romana Miroslava Krleže "Na rubu pameti" neposredno pred četvrti Festival jednog pisca koji počinje 10. maja, a posvećen je upravo ovom piscu.
Više od dve decenije deli srpske čitaoce od poslednjeg izdanja ovog Krležinog dela i glavni urednik "Agore" Nenad Šaponja je procenio da novu generaciju čitalaca treba upoznati sa romanom koje zvuči veoma aktuelno, iako je pisan na drugom mestu i u drugo vreme.
Ova godina nije "okrugao" datum kada je reč o Krleži (1893-1981), jer će tek 2013. biti obeleženo 120 godina od njegvog rođenja, a prošle godine je bilo pola veka od njegove smrti.
Međutim Kulturni centar Beograda je odabrao da obeleži stogodišnjicu prvog dolaska Miroslava Krleže u Beograd, sa 19 godina kao potpunog anonimusa, posvećujući mu ovogodišnji Festival jednog pisca.
Krleža se često vraćao, živeo na brojnim adresama i zato će se do 10. juna na nekoliko lokacija odvijati programi u kojima će učestvovati umetnici iz Srbije i Hrvatske, a o Krležinom delu razgovaraće se na tribinama na kojima će učestvovati istaknuti pisci i intelektualci regiona svih generacija: Bora Ćosić, Igor Mandić, Predrag Matvejević, Velimir Visković, Svetislav Basara, Mirko Demić i Saša Ilić.
One koji požele da pročitaju neki od najboljih Krležinih romana mogu da potraže "Na rubu pameti", u kome se jedan od najvećih cinika svoga vremana podsmeva - ljudskoj gluposti.
Prema rečima Šaponje, "ovo je najprohodniji Krležin roman, idealan da čitalac uđe u svet ovog pisca koji donosi popis svega što čini ''jedno obezglavljeno vreme koje nema ni intelektualnog, ni moralnog, ni estetskog lica''".
"Prateći individualnu pobunu sredovečnog intelektualca koji se jedan jedini put usudio reći zaista šta misli u kaleidoskopu jednog života, u ovoj svojevrsnog bibliji nekonformizma, pratimo inscenaciju društvenih mehanizama lomljenja svakog otpora zlu i bahatosti" ocenio je Šaponja.
[h=1]Srpska poezija pred Francuzima [/h] Izvor: Tanjug
U aprilskom broju poznatog pariskog mesečnika "Letr fransez" (Les Lettres Françaises), iz pera Fransoaz An pojavio se prikaz antologije srpske poezije "Un infini cercle bleu" (Beskonačni plavi krug), koju je priredio i preveo Borislav Lazić, pesnik i prevodilac, koji decenijama živi i radi u Francuskoj.
Zoran Bognar
Fransoaz An u uvodu kaže da je "srpska poezija malo poznata u Francuskoj i da je Lazićeva antologija dobrodošla".
U njoj je predstavljeno više od 60 pesnika rođenih u periodu između 1941. i 1982. godine, onih koji su živeli u zemlji kao i onih koji su bili rasuti po svetu.
An navodi, kako prenosi Društvo književnika Vojvodine, da su svi prevodi u ovoj antologiji iz pera Borisa Lazića, "čime se izgubila raznovrsnost pisanja, iako nam prikazuje veliko bogatstvo formalnih elemenata, ali primetno je da prevodu nedostaje pesnička inspiracija".
Povodom poezije Zorana Bognara, An je primetila da u krajnjem pesimizmu ovaj pesnik "vidi sve pod zemljom: muziku, slikarstvo, književnost, filozofiju, Ničea, Platona, Mocarta i brojne druge".
Komentarišući poeziju Novice Tadića, An je zapazila da u njegovom delu "nećete naći ni cveće ni ptičice, već pero iščupano iz repa ognjene kokoške".
"Duge pesme Slavoljuba Markovića, Aleksandra Lukića, Zorana Ðerića nastoje da pokažu smisao sadašnjosti sukobljavajući je sa prošlošću", ocenila je An.
Ona je pomenula i poeziju Jovana Zivlaka, Raše Livade, Nebojše Vasovića, Radomira Uljarevića, Nine Živančević, Jelene Lengold zbog "snage njihovog pisanja".
Na kraju autor prikaza je zaključio da čitava antologija predstavlja dokaz vitalnosti srpske poezije danas.
Osim Lazićeve antologije, An je prikazala i izbor iz poezije Filipa Žakotea, izbor kolumni Šarla Dobžinskog posvećenih francuskoj poeziji, kao i časopis "Evropu" koji je posvećen Anri Mešoniku.
[h=1]Danas je Dan Narodnog muzeja [/h] Izvor: Tanjug
Narodni muzej u Beogradu obeležava 10. maja 168. rođendan i na svečanosti u Atrijumu Narodnog muzeja biće dodeljene zahvalnice zaposlenima, partnerima i saradnicima zahvaljujući kojima je muzej protekle godine radio najbolje što je mogao, izjavila je direktorka Narodnog muzeja Tatjana Cvjetićanin.
Foto: wikipedia.org, TheMiner
Direktorka Narodnog muzeja je rekla da su posebno ponosni što će Dan Narodnog muzeja obeležiti promocijom tri nova projekta koja pokazuju kako u muzeju razumeju nove tehnologije i njihovu ulogu u baštini i promociji baštine.
"Pokazaćemo naša tri nova projekta koji su vezani za svet komjputera i globalne elektronske mreže, veb sajtove na kojima publika može da sazna najrazličitije informacije koje se tiču Narodnog muzeja, zatim info sajt na kome će biti podaci svih muzeja u Srbiji i treći sajt vezan za tezaurus, kulturnu riznicu svih muzeja u Srbiji", rekla je Cvjetićanin.
Ona je istakla da će od 10.maja pristup velikoj bazi kulturnih dobara, muzejskoj građi iz svih muzeja u Srbiji biti javan. Prethodnih nekoliko godina radili su na muzejskom informativnom sistemu i on je bio vezan isključivo za kustose i stručnjake koji su jedini imali pristup, a od sutra sistem će biti dostupan svima koji žele.
Direktorka nacionalnog muzeja ispričala je da je ideja bila da ove godine budu vidljivi u elektronskoj sferi koja se danas sve više pokazuje kao početak traženja informacija, takođe veb sajtovi su prilika da pokažu deo velike transformacije kroz koju prolazi Narodni muzej.
Deo posla koji se neće videti na rođendanskom slavlju i nedostupan je "očima" javnosti je promišljen, postepeni rad na novoj postavci za koju Cvjetićanin smatra da će najviše pokazati transformaciju muzeja.
U maju se nastavlja edukacija stručnjaka na novom pristupu radu muzeja, posebno otvorenosti prema publici koja se sve više stavlja kao početni i osnovni razlog, uz zaštitu spomenika jednako se tretiraju, muzeji su se ranije više bavili baštinom a sada publika ulazi u fokus.
Prema njenim rečima greše oni koji misle da Narodni muzej nema posetioce, prošle godine bilo je 180.000 poseta za različite izložbe koje su se održale u Srbiji, Beogradu i inostranstvu.
"Strukturu publike precizno možemo da vidimo i kažemo kakva je jedino u Beogradu, tu imamo mnogo mlade publike, a mnogi misle da mladi ne ulaze u muzej, mladi ulaze u muzej, ne govorim o đacima već o mladima od 15 do 18 godina koji svojom voljom ulaze u muzej", istakla je ona.
Direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Tatjana Cvjetićanin
Takođe je mnogo publike iznad 55 godina a najmanje radno aktivnog stanovništva, oni se uglavnom vide kada su velike izlozbe ili manifestacije kao što je "Noć muzeja".
Za ovu manifestaciju Narodni muzej priprema izložbu "Centralni Balkan između grčkog i keltskog sveta" o lokalitetu "Kale - Krševica“ od velikog značaja na kome su istraživanja trajala od 2001. do 2011.godine.
"Ovo je lokalitet koji nas sve okuplja, prevazilazi i ima svoju sudbinu, okupio je Arheološki institut iz Beograda, Narodni muzej i Filozofski fakultet iz Beograda, Narodni muzej iz Vranja i lokalno stanovništvo a ispitana je površina tek oko šest procenata ovog dobro organizovanog i složenog naselja", ispričala je Cvjetićanin.
Izložba će biti otvorena 17.maja, dva dana pre "Noći muzeja" ali će poslužiti kao osnova za različite programe i aktivnosti tokom ove manifestacije.
Narodni muzej zatvorio je stalnu postavku 1. juna 2003.godine. O tome kada će dobiti novu Cvjetićanin kaže da je očekivano vreme rođendan 2014.godine.
"Mi sada nemamo postavku ali imamo intervencije u drugim prostorima poput izložbi u "Barutani" ili Skupštini grada kojima želimo da pokažemo šta želimo sa našom budućom postavkom: da ispričamo neku priču ali je pitanje da li će publika razumeti šta time hoćemo", rekla je Cvjetićanin.
Ona je kazala da će na novoj postavci koja se ocekuje 2014.godine ako Narodni muzej bude imao zgradu biti uključeni svi zaposleni i mnogi van kuće. U toku je razvojna faza u kojoj se edukuju o preoblikovanju muzeja koji više ne može da bude kao što je bio, da piše ime autora i naslov slike.
"Mi moramo da znamo ko nam je publika, kako joj se obraćamo i šta želimo da joj kažemo, na koji način to treba da se kaže, mora da postoji uži stručni tim, spoljni saradnici, konsultanti, svi moramo da se "uvežemo" jer je to naša slika, mi ćemo pokazati kako razumemo kulturni identitet ovog prostora", ocenila je Cvjetićanin.
[h=1]Neizvesna sudbina novog nalazišta [/h] Izvor: Beta
Arheolog muzeja Ras u Novom Pazaru Dragica Premović-Aleksić rekla je danas, 10. maja da dalje istraživanje lokaliteta na kojem su pronađeni ostaci naselja iz kamenog doba zavisi od inicijative nadležnih institucija i od neophodnih finansijskih sredstava.
Foto: radiostoplus.com
U naselju Dojeviće kraj Novog Pazara juče, 9. maja su prilikom iskopavanja za izgradnju objekta na privatnom posedu pronađeni ostaci naselja iz mlađeg kamenog doba stari oko 6.000. godina.
Dragica Premović-Aleksić je novopazarskom radiju Sto plus rekla da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture već obavestio Ministarstvo kulture i Gradsku upravu o značaju ovog lokaliteta, ali da se još niko nije oglasio.
"Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je već poslao dopis Ministarstvu kulture i Gradskoj upravi na temu ovog lokaliteta, ali još nemamo povratne informacije da li je neko od njih zainteresovan za dalja istraživanja", rekla je Dragica Premović.
Ona je dodala da je na iskopavanju ovog lokaliteta za sada angažovano troje ljudi iz muzeja Ras, ali da je za dublja istraživanja neophodan makar minimalan iznos finansijskih sredstava.
"Bez nekih ozbiljnijih istraživanja koja moraju da se rade vrlo
pažljivo i koja zahtevaju i finansijska sredstva, sa ovim lokalitetom dalje se ne može ništa uraditi", dodala je Dragica Premović.
Prema njenim rečima, na tom lokalitetu pronađeni su ostaci
polomljene kućne keramike, kao i urna sa kostima pokojnika koja je najverovatnije oštećena prilikom iskopavanja.
Ona je istakla da će taj lokalitet za sada biti evidentiran kao najstarije naselje na kojem su živeli ljudi na području Novog Pazara.
[h=1]Upozorenje zbog Narodnog muzeja [/h] Izvor: Beta, Tanjug
Predsednik upravnog odbora Narodnog muzeja Srbije Branislav Mitrović izjavio je danas, 10. maja da će to telo Vladi Srbije uskoro uputiti ozbiljan zahtev za otpočinjanje obnove te ustanove.
Mitrović je na svečanosti povodom proslave 168. godišnjice Narodnog muzeja Srbije ocenio da više nema vremena za odlaganje obnove tog zdanja i da država mora imati sluha za takvu ustanovu kulture.
"Ne prebacujem, ali upozoravam da država mora da vodi računa o jednoj ovakvoj kući", rekao je Mitrović i podsetio da je na proslavi godišnjice Narodnog muzeja Srbije 2010. godine bilo obećano da će obnova početi za dve godine i da se to do danas nije desilo.
On je rekao da su "postavljeni zdravi temelji" za otpočinjanje obnove nacionalnog muzeja, ali da mu se čini da država nije prepoznala te napore i uloženi trud.
Mitrović je dodao da Narodni muzej Srbije nije u stanju da predstavi svoj fundus od zatvaranja stalne zbirke u junu 2003. godine, a sav rad odvija se u otežanim uslovima.
Direktorka Narodnog muzeja Srbije Tatjana Cvetićanin rekla je da je prošle godine ta ustanova organizovala 34 izložbe, a od početka ove godine 10 izložbi na kojima su predstavljene zbirke izuzetne vrednosti.
"Muzej je obagatio svoje zbirke sa ukupno 118 kulturnih dobara. Urađena je konzervacija i restauracija 538 umetničko-istorijskih dela, a sprovedena su arheološka istraživanja na četiri lokaliteta", rekla je Cvetićanin.
Govoreći o obnovi muzejske zgrade, ona je podsetila da je u avgustu prošle godine započeta izrada projektne dokumentacije na osnovu rešenja arhitekte Vladimira Lojanice.
"Urađeni su svi poslovi koji ne zavise od osnovnog preduslova za početak istražnih i drugih radova, odnosno, obezbeđenja prostora za privremeno iseljenje zbirki", rekla je Cvetićanin.
Tatjana Cvetićanin navodi da očekivano vreme za novu postavku muzeja rođendan 2014. godine. Ona je rekla da će na novoj postavci, ako Narodni muzej bude imao zgradu, biti uključeni svi zaposleni i mnogi van kuće.
Nemački Nobelovac Ginter Gras ostaće počasni predsednik PEN-a, Međunarodnog udruženja pisaca i književnika, pošto je odbačen predlog da bude smenjen s te dužnosti posle objavljivanja kontraverzne pesme o Izraelu.
84-godišnji Gras (Guenter Grass) početkom aprila izazvao je oštru polemiku objavivši u nemačkim novinama pesmu u kojoj navodi da je Izrael, a ne Iran, pretnja svetskom miru.
Članovi PEN-a na su na godišnjoj skupštini u Rudolstadtu razmotrili zahtev da se Grasu ukine status počasnog predsednika i velikom većinom taj predlog su odbacili.
Gras je objavio pesmu u kojoj je Izrael opisao kao pretnju svetskom miru i kazao da toj državi ne sme biti dopušten napad na Iran. Autor antiratnog romana "Limeni doboš" i kritičar zapadnih vojnih intervencija, poput one u Iraku, u pesmi »Šta se mora reći« osudio je i nemačku prodaju oružja Izraelu.
Pesma je početkom aprila objavljena u nekoliko listova u Nemačkoj, kao i u Njujork Tajmsu i italijanskoj "Republici". U Nemačkoj i Izraelu pesma je izazvala žestoke kritike. Zvanični Izrael ubrzo je objavio da je Gras "persona non grata" u toj zemlji.
Rajku Petrovu Nogu i Čedomiru Popovu u nedelju svečano uručene nagrade „Pečat vremena“ u Zvezdara teatru
Zamišljena tako da utisne suvi pečat na dela po kojima će se pamtiti nekad slavno a danas žalosno vreme, nagrada „Pečat vremena“ utemeljena je na Ekmečićevim i Bećkovićevim knjigama, koje se koncentrišu na odbranu srpskih vrednosti. Radujem se, a znam da se i Čedomir Popov raduje, što će i naše nagrađene knjige, kao dve nove ugaone cigle, biti ugrađene u isti temelj - rekao je u nedelju književnik Rajko Petrov Nogo (na slici), prilikom svečanog uručenja godišnjih nagrada „Pečat vremena“, u Zvezdara teatru.
Nogo je ovu nagradu za književnost, primio za knjigu „Zapiši i napiši“ (izdavač „Beogradska knjiga“), a Popov, za nauku i društvenu teoriju, za delo „Građanska Evropa (1770-1914) 3 - Društvena i politička istorija Evrope (1871-1914)“ u izdanju Zavoda za udžbenike.
- Pisac govori svojim delom, opominjao je Andrić. Tvori, tvorče, ne govori - čujem kako danas, naročito danas, na Svetog Vasilija Ostroškog, slava mu i milost, neko šapuće i postiđuje opštu razbrbljanost. U ćutanju je sigurnost! Ali da nisi ko jarac oderani vrečao, tebe bi bosanski mrak pojeo, tešio me je i hrabrio Mihiz. Eto, o tome govori moja knjiga. O tome kako ne umem da ćutim, kako bih se u sigurnosti ćutanja ugušio - rekao je Nogo primajući nagradu, a zatim pročitao i priču i stihove posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom.
U ime Popova, koji je zbog bolesti bio sprečen da dođe, nagradu je primila njegova supruga Jelena. Sala pozorišta bila je ispunjena do poslednjeg mesta, a u publici su sedeli Milosav Tešić, Dragan Jovanović Danilov, Gojko Đogo, Vojislav Koštunica, Dušan Savić...
Okupljenima se obratio i Milorad Vučelić, glavni urednik lista „Pečat“, govoreći o ovogodišnjim dobitnicima nagrada, a obrazloženja odluka saopštili su Dragomir Anđelković, član žirija za nauku i društvenu teoriju, i Jovan Delić, predsednik žirija za književnost.
Ovu nagradu drugi put dodeljuju nedeljnik „Pečat“ i ABS Fondacija, a sastoji se od povelje i novčanog iznosa od 500.000 dinara.
