Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[sendi]

U petak se otvara "Muzej sećanja"

U petak se otvara "Muzej sećanja"

B92


U petak 27.aprila u 19 časova u prostorijama DAH teatra u Beogradu (Marulićeva 8) biće otvarana izložba "Muzej sećanja“.

​

Izloženi eksponati, u postavci scenografkinje Ivane Lovre, sakupljeni su tokom istraživanja "pozajmljenih sećanja“ o periodu ex SFRJ, sa mladima godišta između 1983.-1990, saopšteno je iz DAH teatra.

"Muzej istražuje mogućnosti postojanja prostora koji nije ograničen geografskim i istorijskim odrednicama, već ga čine nemerljiva iskustva deljenja jednog zajedničkog, međugeneracijskog fantazma o nekadašnjoj Jugoslaviji", dodaje se u najavi.

Na otvaranju će biti prikazani odlomci iz koncert-predstave “Nežno, nežno, nežnije”, koja se bavi temom nostalgije i njenim uticajem na kulturnu scenu na prostoru nekadašnje Jugoslavije.

Dramaturgija i režija predstave su delo Dijane Milošević a u predstavi igraju Zoran Vasiljević, Sanja Krsmanović Tasić, Jugoslav Hadžić i Ivana Milenović Popović, dok muziku za predstavu potpisuje grupa "Secondhanders".

 

[sendi]

Poštanske marke na izložbi u BG-u

Poštanske marke na izložbi u BG-u

Izvor: Tanjug


U Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu večeras (25. april) će svečano biti otvorena nacionalna filatelistička izložba "Srbijafila XV".

Paviljon Cvijeta Zuzorić

Izložbu će otvoriti v.d. generalnog direktora Pošte Srbije Goran Ćirić u prisustvu ministra kulture Predraga Markovića i predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti Nikole Hajdina.

"Srbijafila XV" je smotra istorije, tradicije i kulture, sporta i nauke, pretočene u vredne filatelističke eksponate, i prava je prilika i privilegija za sve posetioce da se upoznaju sa vrednim filatelističkim izlošcima i domaćih i stranih izlagača kojih ove godine ima u zapaženom broju, navodi se u saopštenju Pošta Srbije.

Filatelistička izložba za motiv ima prve srpske poštanske marke - one štampane 1866. godine, sa likom kneza Mihaila Obrenovića što nije slučajno, jer je upravo knez Mihailo zaslužan za sticanje pune političke i teritorijalne nezavisnosti tadašnje Srbije, kao i za opredeljenje Srbije za evropski put - usvajanje modernih evropskih standarda u ključnim oblastima društvenog i privrednog života, dodaje se u saopštenju.

Izložba će biti otvorena do 29. aprila, a u okviru nje biće organizovane i brojne radionice, seminari i predavanja kao i promocija personalizovane poštanske marke posvećene izložbi.

 

[crvendac_011]

Nobelovac Pamuk otvara svoj muzej

Nobelovac Pamuk otvara svoj muzej

Dobitnik Nobelove nagrede za literaturu Orhan Pamuk konačno otvara svoj muzej koji je pripremao godinama i koji je inspirisan poslednjim njegovim romanom "Muzej nevinosti".


Orhan Pamuk

Istoimeni muzej, koji se otvara krajem meseca, biće smešten u starom delu Istanbula u kome se odvija radnja Orhanovog prvog romana o ljubavi između lepe Fusun i bogatog Kemala.

Biće to istovremeno vizuelno kazivanje o životu grada na Bosforu u drugoj polovini 20. veka u kome će biti izložene razne kućne sitnice, odevni predmeti, bioskopske karte, plakati za filmovekoji su se tada prikazivali, rukopis romana... U pripremi ovog projekta pomagala su mu trojica arhitekata.

Pamuk je inače poznat kao veliki ljubitelj muzeja koje redovno obilazi svuda po svetu.

"Nikada neću zaboraviti Luvr, Prado, Britanski muzej... Ali ja sam protiv toga da ti veliki državni trezori budu model za muzeje budućnosti", objašnjava on svoju ideju na čijoj realizaciji je radio godinama.

"Novac koji se troši u velike, monumentalne državne muzeje treba umesto toga da se troši u male muzeje koji govore o pojedincima. Treba podsticati i pomagati ljude da pretvaraju svoje male kuće u muzeje", kaže nobelovac u saopštenju za štampu u kome je najavio otvaranje "Muzeja nevinosti" krajem meseca.

Lokalni mediji otkrivaju da će Pamukov "Muzej nevinosti" primiti prve posetioce 28. aprila.

Izvor: Blic online

 

[sendi]

Dodeljene nagrade “Branko Ćopić”

[h=1]Dodeljene nagrade “Branko Ćopić”
[/h] Izvor: B92



Pisci Marko Krstić i Zoran Kostić ovogodišnji su dobitnici nagrade “Branko Ćopić” saopštila je 27. aprila zadužbina našeg čuvenog pisca.

​

Krstić je nagrađen sa svoj roman “Viktorija”, triler sa elementima melodrame, koji je objavila izdavačka kuća “Mono i Manjana”. Ova knjiga govori o o ljudima u postrevolucionarnoj Srbiji i njihovim izgubljenim iluzijama.
Zbirka pesama “Srp” donela je Kostiću nagradu u kategoriji pesničkih ostvarenja. U obrazloženju nagrade za poeziju navodi se da Kostić iz drugačijeg ugla gledanja opevava i stare i nove pesničke teme i tako na samosvojan način baštini srpsku pesničku tradiciju.
Nagrada “Branko Ćopić” dodeljuje se od strane Zadužbine Branka Ćopića. Zadužbina je osnovana 1989. željom dr Bogdanke Ilić Ćopić, supruge književnika. Cilj osnivanja Zadužbine je nagrađivanje pisaca za dela, napisana i objavljena na srpskom jeziku, a njeno sedište je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
O nagradama su odlučivali članovi Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Svetozar Koljević, Milosav Tešić, Matija Bećković, Dušan Kovačević i dopisni član SANU Nada Milošević Đorđević.
Nagrada “Branko Ćopić” dodeljuje se svake godine za poeziju i prozu, a prošlogodišnji dobitnici su Emir Kusturica i Ivan Negrišorac.

 

[sendi]

Titova zbirka u Matici srpskoj

Titova zbirka u Matici srpskoj

| Izvor: Seecult.org



Izložba umetničkih slika koje su nekada bile izložene u domu Josipa Broza Tita u Užičkoj 15 u Beogradu, a danas se čuvaju u Muzeju istorije Jugoslavije, biće otvorena 4. maja u Galeriji Matice srpske u Noovm Sadu.

Izložba umetničkih slika koje su nekada bile izložene u domu Josipa Broza Tita u Užičkoj 15 u Beogradu, a danas se čuvaju u Muzeju istorije Jugoslavije, biće otvorena 4. maja u Galeriji Matice srpske u Noovm Sadu.

Izložba "Zbirka slika druga predsednika" obuhvata 38 radova, a njen autor je dr Nenad Radić.

Odabrana dela, od kojih će neka prvi put biti izložena, odražavaju karakter te jedinstvene vladarske zbirke, nastale u periodu od 1946. do 1978. godine. Neobičan spoj dela italijanskih, francuskih, holandskih i drugih evropskih autora, od XVII do XIX veka i dela jugoslovenskih umetnika XIX i XX veka (Đura Jakšić, Paja Jovanović, Vlaho Bukovac, Beta Vukanović, Moša Pijade, Miroslav Kraljević, Peđa Milosavljević, Đorđe Andrejević Kun i drugi), biće ovom prilikom u Galeriji Matice srpske izložena u istom odnosu u kojem su bila zastupljena u prostorima rezidencije u Užičkoj 15.

Osnovni cilj izložbe je da odabrane slike ponovo stavi u kontekst reprezentativne funkcije koju je ta zbirka posedovala, ali i da osvetli i lični ukus Josipa Broza kroz dela koja su bila sastavni deo ambijenta privatnog prostora predsednika SFRJ.

Među slikama koje su bile izložene u radnom kabinetu i salonima nalazila se i čuvena slika Đure Jakšića, „Devojka sa lautom“ koja je i za Titovog života često pozajmljivana za izložbe ili „Rimska obala Tibra“, nepoznatog rimskog slikara druge polovine XVIII veka, poklon pape Pavla VI.

Kuriozitet postavke je da će prvi put biti izložene i slike koje su se nalazile u Titovoj spavaćoj sobi.

Među tim slikama je i nedavno pronađeno delo „Davanje desetine“, Gebranta Van Ekhuta, Rembrantovog učenika, koju je za Josipa Broza Tita u Berlinu kupio Ante Topić Mimara.

Budući da je zbirka već više godina iz tehničkih razloga nedostupna javnosti, kao i da neka od dela nikada do sada nisu bila izlagana, cilj izložbe je da skrene pažnju na dragocenu zbirku slika i na probleme zaštite, čuvanja i tumačenja celovitosti kompleksnog kulturnog nasleđa Titove Jugoslavije.

Izložbu prati publikacija „Pusen i petokraka“ autora dr Nenada Radića koja predstavlja virtuelnu šetnju kroz rezidenciju druga predsednika i obuhvata pored raspravnog teksta i reprodukcija umetničkih dela i veliki broj arhivskih fotografija i dokumenata.

Dr Nenad Radić predaje Muzeologiju i Istorijske modele muzealizacije na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bavi se istorijom i teorijom kolekcionarstva, kulturnom istorijom modernog doba, kao i modernom i savremenom umetnošću. Od 2002. do 2004. godine bio je kustos Likovne zbirke Josipa Broza Tita u Muzeju istorije Jugoslavije.

Tokom trajanja izložbe pored svakodnevnih vođenja kroz izložbu, prateći program obuhvatiće stručna tumačenja petkom u 18.00 sati autora dr Nenada Radića (11. maj i 8. jun) i kustosa izložbe mr Tijane Palkovljević (18. maj i 1. jun).

Takođe, predstavljanje konzervatorsko-restauratorskih radova na slici „Davanje desetine“ Gebranta van den Ekhuta (18. maj u 12.00 sati) i promociju publikacije „Pusen i petokraka“ (25. maj u 12.00 sati).

Izložba „Zbirka slika druga predsednika“ biće otvorena do 8. juna 2012. godine.

Na otvaranju, osim autora, govoriće i Tijana Palkovljević, upravnica Galerije, kao i mr Katarina Živković, direktorka Muzeja istorije Jugoslavije.

Realizaciju izložbe i publikacije omogućilo je Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Srbije, a partner u realizaciji projekta je osiguravajuća kompanija Delta Generali.

 

[sendi]

Hotel Jugoslavija: Posle tragedije

[h=1]Hotel Jugoslavija: Posle tragedije
[/h] Izvor: SEEcult.org


Povodom izložbe “Hotel Jugoslavija” Mladena Bizumića koja se bavi nekada najvećim hotelom u SFRJ “Jugoslavija”, koji je oštećen u NATO bombardovanju 1999. godine, a danas čeka renoviranje posle privatizacije, 4. maja biće održana prezentacija kataloga, uz razgovor sa umetnikom i moderaciju Branislava Dimitrijevića, kustosa te izložbe.

Mladen Bizumić: Hotel Jugoslavija, izgled postavke, Salon MSU. Foto: Saša Reljić

​

Izložba “Hotel Jugoslavija”, prema rečima kustosa Branislava Dimitrijevića, rezultat je procesa umetničkog istraživanja koje otkriva ne samo neke “arhivirane” činjenice o zgradi tog hotela na Novom Beogradu, već se promišlja i kompleksnost formalnog odnosa prema neposrednom okruženju, odnosno različite sadašnje “forme života” jednog tako simbolički i ahitektonski značajnog objekta.

Postavka obuhvata Bizumićev video film, nastao u saradnji sa umetnikom Džimom Spirsom (Jim Speers) kao rezultat istraživanja i opserviranja današnjeg stanja hotela “Jugoslavija”, a prikazan je u ambijentu koji sačinjava materijal dislociran iz samog hotela, odnosno restruktuirani fragmenti i detalji njegovog prethodnog života i današnje suspenzije tog ranijeg života.

Hotel “Jugoslavija” imao je više od 600 soba i apartmana, restorane sa više od 800 mesta i druge sadržaje raspoređene na sedam spratova glavne zgrade i u pratećim objektima. Taj grandiozni objekat doživeo je sudbinu zemlje po kojoj je dobio ime: nakon kreditirane ekspanzije 70-ih, tokom 80-ih je postao nerentabilan, a 90-ih je izgubio goste i dve od svojih pet zvezdica. Postao je lokacija za lokalne svečanosti i slavlja. Tokom bombardovanja 1999. pogođen je i delimično oštećen, a posle 2000. je zatvoren, a potom privatizovan.

Bizumića, pre svega, zanima “tišina koja nastupi posle tragedije”, prostor melanholije i sumnje. S druge strane, zanimaju ga i mogućnosti stvaranja vizije o budućnosti tog prostora i njegova realna sudbina u kriznim vremenima globalnog kapitalizma.

Izložba “Hotel Jugoslavija” prvo je beogradsko predstavljanje Bizumića, umetnika koji je rođen 1976. u Sremskoj Mitrovici, a odrastao je u Oklandu (Novi Zeland), gde je završio umetničku akademiju i započeo umetničku karijeru.

Izložba u Salonu MSUB otvorena je do 6. maja.

 

[sendi]

Sezanov akvarel prodat za 19 mil. $

[h=1]Sezanov akvarel prodat za 19 mil. $
[/h] Izvor: Tanjug



Redak akvarel Pola Sezana za koji se verovalo skoro 60 godina da je izgubljlen, prodat je za preko 19 miliona dolara na aukciji u Njujorku.

​

Aukcijska kuća Kristi (Christie's) saopštila je da je slika "Igrač karata" (A Card Player) prodata anonimnom kupcu.

Akvarel je bio studija za poznatu seriju platana na ulju ovog francuskog postimpresionističkog slikara nazvanu "Igrači karata".

Pronađena je ponovo ove godine u kolekciji pokojnog doktora Hajnca Ajhenvalda, poznatog kolekcionara iz Dalasa, u američkoj državi Teksas.

Na slici je prikazan čovek u šeširu i sakou kako sedi za stolom.

Akvarel u plavim i oker tonovima prethodno je bio poznat stručnjacima samo sa crno bele fotografije.

Sezan je naslikao pet slika iz serije "Igrači karata" u periodu između 1890. i 1896. godine.

Pripremna studija daje redak uvid u Sezanov stvaralački proces. Na slici je figura Polena Poleta, baštovana na Sezanovom imanju blizu Eks-an-Provansa u Francuskoj. Poslednji put je izložena u njujorškoj galeriji 1953. godine.

Aukcijska kuća Kristi navela je da je kolekcionar Ajhenvald nasledio ovaj akvarel od svog oca. Procene njegove vrednosti pre aukcije bile su između 15 i 20 miliona dolara.

Galerija Korto u Londonu je izložila Sezanovih pet slika iz serije "Igrači karata" 2010. Ta izložba je prošle godine bila prikazana i u Metropoliten muzeju u Njujorku.

 

[crvendac_011]

Objavljene dosad neviđene skice Leonarda da Vinčija

02. 05. 2012.
PRESSONLINE

Objavljene dosad neviđene skice Leonarda da Vinčija

320 godina posle - Iako smo mislili da znamo sve o renesansnom slikaru Leonardu da Vničiju i njegovoj fascinaciji ljudskim telom, uvek nas iznenadni nešto novo, prenosi Jutarnji.hr



Poslednja izložba Da Vinčijevih crteža u Bakimganskoj palati pokazala je njegove skice srca, kao i drugih organa, što govori o njegovoj potrebi da se upozna sa ljudskom anatomijom.



Njaviše ga je zanimao rad srca. Zbirka sadrži 600 crteža , od kojih su 268 anatomske skice. Neke od njih nisu nikada ranije prikazane javnosti.

 

[sendi]

"Zbirka slika druga predsednika"

"Zbirka slika druga predsednika"

Izvor: Tanjug


Izložba "Zbirka slika druga predsednika", u kojoj je 36 dela preuzetih iz nekadašnje rezidencije Josipa Broza Tita u Užičkoj 15 u Beogradu, a koje se čuvaju u Muzeju istorije Jugoslavije, biće otvorena sutra, 4. maja uveče u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu.

​

Odabrana dela pripadaju zbirci, nastaloj u periodu od 1946. do 1978. godine i predstavljaju neobičan spoj dela italijanskih, francuskih, holandskih i drugih evropskih autora od XVII do XIX veka, kao i jugoslovenskih autora iz XIX i XX veka, rekao je, najavljujući sutrašnje otvaranje, autor izložbe Nenad Radić.

"Izbor od 36 slika napravljen je iz zbirke koja se nekada nalazila u Užičkoj 15, a koja broji 1.131 delo, većina su pokloni i naravno da nisu sva remek-dela, ali ona koja su bila u prostorijama kojima se kretao, bila su isključivo njegov izbor", rekao je Radić.

Pomalo senzacionalistički, ali svakako zanimljiv je izbor slika koje su se nalazile u Titovoj spavaćoj sobi, a takvih je na ovoj izložbi čak sedam, dodao je Radić.

Osnovni cilj izložbe je da, s jedne strane, odabrane slike ponovo stavi u kontekst reprezentativne funkcije koju je ova zbirka posedovala i da, s druge strane, osvetli i lični ukus Josipa Broza.

Kako je objasnio Radić, slike "starih majstora" u jednoj vladarskoj zbirci uvek izazivaju najveću pažnju, jer se za njih vezuju različite priče o dospeću u zbirku, ali je većina slika u Titovoj zbirci, ipak, namenski nabavljana i na tome je radio tim ljudi, među kojima su bili Ljudevit Gaj i Vera Horvat Pintarić.

Među izloženim slikama biće i čuvena slika Ðure Jakšića "Devojka sa lautom", "Rimska obala Tibra", nepoznatog rimskog slikara iz XVIII veka, a koja je poklon pape Pavla VI, kao i nedavno pronađena slika Rembrantovog učenika Gebranta Van Ekhuta "Davanje desetine".

"Zbirka u ovom obliku nije do sada izlagana, privlači mnogo pažnje, ali istovremeno nosi sa sobom i dosta nepoznanica, jer neka od dela javnosti nikada do sada nije imala pirliku da vidi, što ovu izložbu čini atraktivnom i intrigantnom", rekla je upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević, koja će biti i kustos izložbe.

Tokom trajanja izložbe, pored svakodnevnih vođenja kroz izložbu, biće organizovana stručna tumačenja autora izložbe Radića, svakog petka u 18 sati.

Izložba "Zbirka slika druga predsednika" biće otvorena u 20 sati, a trajaće do 8. juna.

 

[sendi]

Nepoznati zapisi iz "Malog princa" uskoro na aukciji

Nepoznati zapisi iz "Malog princa" uskoro na aukciji


Tanjug |




Nedavno otkrivene stranice beleški "Malog princa" Antoana de Sent Egziperija, koje pružaju novi uvid u ovo klasično delo, izložene su prvi put u aukcijskoj kući "Arkurijal" u Parizu gde će 16. maja biti ponuđene na licitaciji.

Kako prenosi AP, dragoceni zapisi, koji najverovatnije datiraju iz 1941. i procenjuju se na 40.000 do 50.000 evra, pronađeni su pre dva meseca kod jednog kolekcionara u Francuskoj.

"Neverovatno, ali niko do pre dva meseca nije znao za njihovo postojanje", kazao je jedan od stručnjaka "Arkurijala", dodajući da su to, pored rukopisa u njujorškoj biblioteci Morgan, jedine dve stranice iz "Malog princa" na svetu.

Tekst rukopisa je ispisan, očigledno na brzinu i teško čitljivim rukopisom, na dve stranice tankog papira, sa puno precrtanih delova i napomena.

Prva stranica sadrži deo koji je delimično preuzet u 19. poglavlju objavljenog romana, dok je na drugoj sasvim originalan tekst u kome Mali princ stiže na Zemlju i sreće potpuno novi lik, veoma zauzetog čoveka koji jedva da nalazi vremena da razgovara sa dečakom, jer "traži reč od šest slova koja počinje na G".

Rukopis se završava ovom enigmom koju su stručnjaci, dosad bezuspešno, pokušali da odgonetnu.

Sent Egziperi je svoju finalnu verziju "Malog princa" izdao 1943. godine, pred odlazak u severnu Afriku. Roman će postati književni fenomen koji je od prvog objavljivanja prodat u više od 140 miliona primeraka, na oko 260 jezika.

Posle Biblije, "Mali princ" je najprevođenija knjiga u istoriji.

Na žalost, Sent Egziperi nikada nije saznao koliki je uspeh njegova knjiga postigla. Poginuo je neposredno nakon njenog objavljivanja u misterioznoj avionskoj nesreći 1944.