Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Pesnik, konceptualni umetnik Slobodan Tišma peti je dobitnik nagrade "Milovan Vidaković" koju dodeljuje Organizacioni odbor "ProseFest"-a u Novom Sadu, saopštio je urednik Kulturnog centra Novog Sada Nedeljko Mamula.
Nagrada je ustanovljena na drugom "Prose Fest"-u i prethodni dobitnici su bili Milorad Pavić, Alberto Mangel, Djerdj Konrad, Klaudio Magris i David Grosman.
Na današnjoj konferenciji za novinare Mamula je istakao da je odluka Organizacionog odbora u kome su: Zoran Paunović (predsednik), Vicko Arpad, Vladislav Bajac, Gojko Božović, Teofil Pančić i direktor KCNS Laslo Blašković motivisana Tišminim visokim ugledom u širem regionu jugoistočne
Evrope, kao jedan od mitskih ličnosti konceptualne i rok umetnosti 1980ih.
On je podsetio da je Tišma tokom 1990ih i u prvoj deceniji 21. veka bio skrajnut i skoro zaboravljen a da mu je "Bernardijeva soba" donela januara NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2011. godine i do sada je objavljeno četiri izdanja, a postoji veliko interesovanje za ovo delo u državama bivše Jugoslavije.
Laureatu će nagrada biti uručena na ovogodišnjem "Prose Fest"-u koji se održava od 18. do 20. aprila.
Portret tri sestre za koje se veruje da su sestre Bronte, naćiće se na aukciji 26. aprila u aukcijskoj kući Džej Pi Hambert u Velikoj Britaniji
Sestre Bronte
LONDON - Portret tri sestre za koje se veruje da su sestre Bronte, naćiće se na aukciji 26. aprila u aukcijskoj kući Džej Pi Hambert u Velikoj Britaniji, prenosi danas londonski ''Telegraf''.
Akvarel je poslednji u seriji predmeta koji su se našli na aukcijama i za koje se smatra da su pripadali trima sestrama - Emili, Ani i Ssarlot Bronte.
Veruje se da je portret sestara uradio engleski umetnik iz 19. veka Edvin Lendsir
Inače, neobjavljeni minijaturni rukopis Ssarlot Bronte je u decembru prodat za 1,1 milion dolara, postavši tako najskuplji rukopis sestara Bronte.
Na Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije "Joakim Vujić’" od 12. do 19. maja u Pirotu nadmetaće se sedam predstava po izboru selektora festivala Božidara Đurovića..
Scena iz predstave Iza Rešetaka (Foto: krusevackopozoriste.com)
Za nagrade će se takmičiti Kruševačko pozorište s predstavom "Iza rešetaka" u režiji Kokana Mladenovića, Narodno pozorište iz Užica izvešće "Buđenje proleća" u režiji Marina Kočovskog, Narodno pozorište iz Niša "Niš ekspres" u režiji Saše Milenkovskog, a pirotsko Narodno pozorište "Zlu ženu" u režiji Saše Latinovića.
Glumci Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca predstaviće se komadom Nebojše Bradića "Noć u kafani Titanik" koji je i režirao predstavu, pozorište "Zoran Radmilović" iz Zaječara igraće komad "Transilvanija" u režiji Dragana Nikolića, a šabačko pozorište izvešće komad "Đavolijada" u režiji Nikite Milivojevića.
Direktor Narodnog pozorišta u Pirotu Gradimir Filipović rekao je da je i ove godine bila velika konkurencija i da je selektor pogledao više od 20 predstava pozorišta van Beograda.
U čast nagrađenih na zatvaranju 48. festivala, pozorište "Bora Stanković" iz Vranja izvešće predstavu "Policajci" po tekstu Slavomira Mrožeka i u režiji Nebojše Dugalića.
Povodom Svetskog dana knjige, 23. aprila, Biblioteka grada Beograda organizuje akciju "Svi smo u biblioteci" i izložbu "Ivo Andrić: neobična bibliografska izdanja" u Pozajmnom odeljenju.
U okviru akcije "Svi smo u biblioteci", u periodu od 11 do 12 sati, u Pozajamnom odeljenju gradske biblioteke građane će učlanjivati i preporučivati knjige predsednik Olimpijskog komiteta Vlade Divac, pisac Mira Bobić Mojsilović i muzičar Nele Karajlić, kao i glumci Dragan Nikolić, Milena Dravić, Voja Brajović, Milica Mihajlović, Andrija Milošević, Suzana Petričević, Ljubomir Bulajić.
Tog dana građani će moći da se učlane uz popust od 50 posto u čitavoj mreži Biblioteke grada Beograda.
U podne biće otvorena izložba "Ivo Andrić: neobična bibliofilska izdanja".
Na izložbi, upriličenoj višestrukim povodom - Svetski dan knjige, 120 godina od rođenja Ive Andrića, 10 godina od osnivanja Srpskog bibliofilskog društa - prvi put će biti predstavljeni široj javnosti nepoznati primerci knjiga koje je napisao srpski nobelovac.
Reč je o raritetnim primercima, vlasništvu članova Srpskog bibliofilskog društva, na kojima su Andrićeve posvete, kao i o prevodima objavljenim širom sveta, pa i na nama egzotičnim jezicima.
Posebno mesto na ovoj izložbi zauzimaju knjige "Na Drini ćuprija" - lični primerak samog Andrića, na kojoj je on svojeručno, olovkom, pisao predloge naziva za svako od 24 poglavlja, kao i primerak prvog izdanja knjige "Ex ponto" iz 1918. godine, štampanog u samo 125 primeraka, na kome je piščeva posveta.
Izložba je organizovana u saradnji Biblioteke grada Beograda i Srpskog bibliofilskog društva.
Unuk Džona R.R. Tolkina i čukun-unuk Čarlsa Dikensa sarađivaće na novoj knjizi fantastike za decu, prenosi BBC.
Velikani engleske književnosti: Džon Tolkin i Čarls Dikens
Pesnik Majkl Tolkin, najstariji unuk autora “Hobita” i “Gospodara prstenova” piše dve knjige zasnovane na pričama koje mu je deda čitao kada je bio mali.
U planu je i snimanje audio verzija tih knjiga, a njih će čitati glumac Džerald Dikens, čukun-unuk pisca čija su najpoznatija dela “Oliver Tvist”, “Priče o dva grada” i “Velika očekivanja”.
Romani će biti objavljeni kasnije ove godine.
Prva knjiga, nazvana “Želja” zasnovana je na priči književnice Florens Boun “Želja boje ruže” (1923), a druga knjiga zove se “Duga” i zasnovana je na knjizi “Druga strana duge”(1910) od iste autorke.
Knjiga “Želja” govori o dvoje dece koja u želji da iskoriste magično kamenje zlog čarobnjaka kako bi spasili svoju dolinu, upadnu u nevolju.
Majkl Tolkin je slušao tu priču od svog dede kada je bio mali.
“’Želja’ je bezvremena priča u kojoj će deca uživati. Majkl Tolkin ju je oživeo svojom naracijom”, rekao je Džerald Dikens.
Jedan od najznačajnijih savremenih slovenačkih proznih pisaca Jani Virk (50) koji je doputovao u Srbiju kao gost svog srpskog izdavača "Arhipelag"-a i književnog festivala "Prosefest"-a ocenio je da "savremena slovenačka književnost ima više dobrih pesnika nego prozaista".
Na pitanje koga bi izdvojio među proznim piscima Virk je, bez razmišljanja, rekao "Draga Jančara (64), pošto je on pisac evropskog ranga koji je stekao ugled i popularnost koji daleko premašuju lokalne i regionalne okvire".
Jani Virk je govorio i o tome kojim se temama bave njegove slovenačke kolege: "Koliko mi je poznato moj roman je jedini koji je bavi slovenačkom tranzicijom, a retki su oni koji pišu društvene romane. Uglavnom, to je urbana intimistička proza i zato će čitalac veoma malo saznati iz literature šta se sada zbiva u Sloveniji, a puno o intimi generacije stasale posle osamostaljenja".
On je pomenuo da se pojavio samo jedan roman o "desetodnevnom ratu", koji je doveo do osamostaljenja Slovenije 1990ih, ali da nije pobudio neko veće interesovanje.
"Najpopularniji pisac iz Srbije nesporno je David Albahari", konstatovao je Virk i dodao da su na slovenački prevedeni Milorad Pavić, Vladimiri Arsenijević, u skorije vreme Vladimir Tasić.
"Arhipelag" je, inače, nedavno objavio Jančarevu knjigu "Podsmešljiva požuda".
Virku je ovaj izdavač pre kratkog vremena objavio roman "Poslednje Sergijevo iskušenje" koje je urednik "Arhipelaga" Gojko Božović definisao kao drustevni, aktuelan, kritičan roman o istočnoevropskim tranzicijama.
Virk objašnjava kako je pisao ovaj roman: “Ja sam imao u vidu konkretne ljude i događaje koji su se zaista odigrali u Sloveniji tokom tranzicije. Kada je reč o glavnom junaku, uvek me svi pitaju da li je takav junak postojao i o kome je reč. Da, ja sam tog čoveka poznavao, on je u jednom trenutku, u osamdesetim godinama, zauzimao veliki deo javnog prostora u Sloveniji i oličavao je jednu figuru koja se obično naziva „otac nacije“. Nisam siguran da najbolje poznajem vaš kontekst, ali nadam se da ne grešim kada kažem da je moj junak, odnosno njegov stvarni prototip iz slovenačke stvarnosti, bio otprilike ono što je u Srbiji bio Dobrica Ćosić. U osamdesetim godinama pisci su oblikovali javnost i uticali na stvarnost, a onda je njihov uticaj nestao, a da oni to nisu ni primetili. Naravno, moj junak nije nikakva replika stvarnog prototipa, kao što i neki drugi junaci u romanu predstavljaju političke ili književne figure za koje i vi svakako znate“, rekao je on.
Više od 20 pesnika i dalje nedostaje "Pesničkom Parnasu", pratećoj manifestaciji Olimpijskih igra koje će se ovog leta održati u Londonu.
Kako prenosi BBC, dosad se prijavilo 153 pesnika, a 28 je potvrdilo učešće, dok još uvek nedostaju pesnici iz 23 zemlje, poput Malija i Liberije.
Ideja organizatora ovog kulturnog dešavanja bila je da svaka od zemalja učesnica Olimpijade u London pošalje i jednog svog pesnika.
"Pesnički Parnas" će se otvoriti "Kišom poezije" kada će 100.000 pesama odštampanih na bukmarkerima biti bačeno iz helikoptera na publiku okupljenu ispred Sautbenk centra gde će se krajem juna održati ova manifestacija.
Pesnici, umetnici pisane reči, pripovedači i reperi čitaće svoje radove na više od 50 jezika i dijalekata, uključujući volofski, amharski, maorski i kazahstanski jezik.
"Olimpijsko" pesničko okupljanje inspirisano je Parnasom koji je, prema grčkoj mitologiji, bio dom muza - boginja zaštitnica pesništva, umetnosti i nauke.
Za 19. maj najavljena deveta manifestacija „Noć muzeja“ u 65 mesta u Srbiji. Jedna od atrakcija - Teslini privatni predmeti iz sobe 3327 hotela „Njujorker“
Barutana i ove godine u „Noći muzeja“
Za mesec dana popularna manifestacija „Noć muzeja“, otvoriće vrata više od 200 muzeja, galerija i izložbenih prostora u 65 mesta u Srbiji, najavljeno je u sredu u Narodnoj biblioteci. Najbrojniji program ponudiće Beograd, gde je na 67 lokacija planirano više od 100 dešavanja i Novi Sad sa više od 100 sadržaja na 50 mesta u gradu.
Tako će se 19. maja posetioci do duboko iza ponoći, šetati po Šapcu, Subotici, Aranđelovcu, Nišu, Bečeju, Valjevu, Titelu, Kragujevcu, Smederevskoj Palanci ali i Bačkoj Topoli, Inđiji, Vranju, Zrenjaninu, Boru...
Devetoj „Noći muzeja“, prvi put, priključili su se Apatin, Gornji Milanovac, Irig, Lepenski vir i Paraćin.
- Sve je počelo kao odlična ideja u kojoj se u kasne sate šetamo po muzejima i posećujemo izložbe koje su prilagođene nemuzejskoj publici, a osam godina kasnije „Noć muzeja“ prerasta sebe, prerasta muzeje i pretvara se u „Noć kulture“ - rekla je Ana Jovanović, jedna od osnivača manifestacije.
Od mnogobrojnih zanimljivosti Beograd će ponuditi borbe mačevalaca, borilačke veštine azijskih ratnika, izložbu Teslinih privatnih predmeta iz sobe 3327 iz hotela „Njujorker“... U Narodnoj biblioteci, posetioce očekuje izložba o Beogradu tridesetih godina sa koncertima, oldtajmerima, starim pločama i čajankama. U „Noći muzeja“ biće otkrivena tajna nastanka unikatnog kosovskog veza...
Novi Sad će predstaviti dekadu pedesetih i prikazati početke najpopularnijeg muzičkog žanra - rokenrola. Zainteresovani će saznati čemu služi „drapiranje“ ali i videti kako izgledaju tradicionalne vojvođanske kuhinje. Degustiraće se bački medenjaci, šapice, lenje pite sa višnjama i kifle sa salom. Friziraće se u stilu osamdesetih, a zaljubljenici u gigabajte moći će da pogledaju kućne računare... Novosađani će moći da vide i pisma koja su razmenjivali vajarka Vuka Velimirović i slikar Uroš Predić, fotografije odeće koju su nosili Josip Broz Tito i Jovanka Broz...
Kragujevac će kroz foto-dokumentarnu izložbu predstaviti namesnički period vladavine kneza Pavla Karađorđevića, a biće prikazane i čestitke kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin, slike Petra Lubarde iz ciklusa „Kragujevac 1941“ kao i multimedijalna izložba o Kragujevačkoj tragediji 21. oktobra 1941. godine. Kraljevo će kroz tematsku izložbu, koncert i poeziju slaviti reku Ibar.
Vrbas će predstaviti izložbu fotografija i starih peći, u Novom Pazaru očekuje se upoznavanje sa procesom predenja vune, dok Niš priprema izložbu o Stevanu Sremcu i video „Konstantin koji spaja“. U Lepenskom viru samo za „Noć muzeja“ biće organizovan svetlosno-muzički program koji će oživeti jednu od najznačajnijih i najsloženijih kultura praistorije Evrope.
Ovogodišnja manifestacija održava se pod sloganom „Odličan provod u muzejima“, a srpska „Noć muzeja“ je treća po veličini u Evropi, nakon francuske i ruske.
REKORDI
U osmoj „Noći muzeja“, prošle godine, Beograd je zabeležio 280.000 poseta, Novi Sad 105.000 dok je Šapcom u Noći muzeja prošetalo 19.000, Pančevom 5.000 a Zrenjaninom čak 10.000 ljudi.
Britansko kraljevsko društvo je danas postavilo na internet digitalne slike iz knjige "Historia Piscum" (Istorija riba) iz 17. veka zbog koje kapitalno delo Isaka Njutna "Matematički principi prirodne filozofije" umalo da nije bilo objavljeno
Ilustracija iz knjige "Istorija riba"
LONDON - Britansko kraljevsko društvo je danas postavilo na internet digitalne slike iz knjige "Historia Piscum" (Istorija riba) iz 17. veka zbog koje kapitalno delo Isaka Njutna "Matematički principi prirodne filozofije" umalo da nije bilo objavljeno.
Danas zaboravljena, "Istorija riba", koju su engleski prirodnjak Džon Rej i zoolog Frensis Vilagbi bogato ilustrovali, smatrana je u svoje vreme revolucionarnim delom, te je Kraljevsko društvo 1686. godine uložilo gotovo sav svoj novac u njeno objavljivanje.
Knjiga se, međutim, pokazala kao potpuni finansijski promašaj. Njena slaba prodaja je prestižnu naučnu organizaciju dovela gotovo do bankrotstva i primorala je da osustane od izdavanja Njutnovih Principa kao što je to bila obećala.
Na svu sreću, tadašnji sekretar Kraljevskog društva, Edmund Halej, uspeo je da sakupi neophodna sredstva, dobrim delom iz vlastitog džepa, kako bi naredne godine bila objavljena ova knjiga u kojoj čuveni engleski naučnik definiše fundamentalne principe mase i sile i iznosi svoju teoriju gravitacije.
Nakon objavljivanja dela, Kraljevsko društvo je obavestilo Haleja da više ne može da mu isplaćuje platu i ponudilo mu da dugovanja izmiruje kopijama "Istorije riba".
Od danas, digitalne slike iz "Istorije riba", uključujući reprodukciju zapanjujuće gravure leteće ribe, dostupne su na internetu zajedno sa više od hiljadu drugih u okviru nove onlajn arhive Kraljevskog društva.
Digitalni snimci obuhvataju 350 godina istorije slavne institucije, a među njima su gravure predmeta viđenih pod mikroskopom britanskog fizičara Roberta Huka, portret britanskog filozofa Tomasa Hakslija iz 1882. kao i prvi prikaz kengura koji je nacrtao britanski moreplovac i istraživač Džejms Kuk tokom ekspedicije 1770.
DD