Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Muzej vratio rodbini posmrtne ostatke majke Dostojevskog
Muzej vratio rodbini posmrtne ostatke majke Dostojevskog
Beta |
Muzej antropologije Moskovskog državnog univerziteta predao je rodbini posmrtne ostatke majke Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, Marije, prenosi Verska informativna agencija (VIA).
Fjodor Dostojevski
Posmrtni ostaci majke velikog ruskog pisca, koja je umrla 1837. nalazili su se u pomenutom muzeju poslednjih 78 godina, a predati su praunuku Dostojevskog, Dmitriju.
Moskovski mediji navode da će oni biti sahranjeni na groblju sela Monogorovo kod Moskve, pored supruga Mihaila Andrejeviča.
Marija Dostojevski (1800-1837) je bila sahranjena na moskovskom Lazarevskom groblju koje je zatvoreno 1930, nakon čega je njene ostatke preuzeo muzej.
Prema ruskim izvorima, od 1930. do 1940. uništeni su grobovi gotovo celokupne rodbine Dostojevskog: oca, oba sina, prve supruge, dva brata, četiri sestre, unuka i drugih. Deo rodbine je sahranjen u inostranstvu.
Biblioteka Univerziteta Oksford i Vatikanska biblioteka saopštile su danas da nameravaju da digitalizuju 1,5 miliona stranica drevnih tekstova i postave ih, besplatno, na Internet. Biblioteke su saopštile da će digitalizovane kolekcije biti fokusirane na tri teme: Grčke rukopise, štampane knjige iz 15. veka i hebrejske rukopise i prve štampane knjige.
Ove oblasti izabrane su kako zbog njihove zastupljenosti u obe kolekcije, tako i zbog važnosti za stručnjake.
Oko dve trećine materijala dolazi iz Biblioteke Apostolika Vatikana, a ostatak iz oksfordske biblioteke Bodleian i digitalizacija njihovih fondova omogućiće naučnicima da na jednom mestu pronadju sve što im je potrebno.
Digitalizaciju tekstova omogućila je donacija Polanski fondacije od dva miliona funti (3,17 miliona dolara), prenosi Rojters.
Zrenjaninska "Agora" ponovo je iznela pred čitaoce roman "Na rubu pameti" Miroslava Krleže. Ovaj Krležin roman popisuje simbole jednog „obezglavljenog vremena
POSLE niza godina visokoocenjeni roman „Na rubu pameti“ Miroslava Krleže ponovo je pred našim čitaocima u izdanju zrenjaninske „Agore“. Ovaj za mnoge najprohodniji Krležin roman popisuje simbole jednog „obezglavljenog vremena koje nema ni intelektualnog, ni moralnog, ni estetskog lica“. Iako pisan u međuratnom razdoblju, i sapet u protivrečnosti svoga vremena, roman nam uverljivo govori i o ovom našem aktuelnom društvu na početku 21. veka, kaže urednik i kritičar Nenad Šaponja. Prateći individualnu pobunu sredovečnog intelektualca, koji se jedan jedini put usudio da kaže šta zaista misli, u kaleidoskopu jednog života, u ovoj svojevrsnoj bibliji nekonformizma, pratimo inscenaciju društvenih mehanizama, lomljenja svakog otpora zlu i bahatosti. Pukotina na slici malograđanskog sveta, u kome obitava junak, počinje da se širi u svim pravcima, a njegova želja da živi neposrednost vlastitog života i izađe iz sistema laži, biva surovo sankcionsana od pravih instanci tog lažnog društva.
Zanimljiva izložba starih knjiga u Narodnoj biblioteci Srbije. Biće prikazano 60 naslova koji svedoče o formiranju identiteta današnjih država češkog, bugarskog i srpskog naroda
U Narodnoj biblioteci Srbije u utorak (15 časova) biće otvorena zanimljiva izložba „Naše ili tuđe“. Postavka predstavlja jedan od rezultata projekta EMBARK iz programa Kultura 2008-2013 Evropske komisije, zajedničkog poduhvata Nacionalne biblioteke Češke, Instituta za bugarski jezik iz Sofije i Narodne biblioteke Srbije na polju objedinjavanja spomenika pismenosti južnoevropskih i centralnoevropskih slovenskih naroda. Izložba obuhvata 60 printova, rukopisnih i starih štampanih knjiga po izboru partnerskih institucija i svedoči o zajedničkim korenima i bogatom i intenzivnom kulturnom razvoju srednjovekovne pismenosti, koja je formirala identitete današnjih država češkog, bugarskog i srpskog naroda.
Mitropolit novosibirski Ruske pravoslavne crkve Tihon Emeljanov (64) izrazio je "gnev sveštenstva" zbog izložbe crteža Pabla Pikasa u gradskom muzeju.
On je svoj protest izneo i u pismu gradonačelniku Vladimiru Goreckom, ističući da su neke gravure izrazito "erotične" i da se, po njegovom uverenju, takva dela ne prikazuju nigde u svetu, prenela je Verska informativna agencija (VIA).
Mitropolitu smeta i reklama izložbe na televiziji i na gradskim autobusima, jer to, kako tvrdi, nije dobro za decu do 18 godina, pa je predložio muzeju da se, umesto Pikasovim delima, pozabavi ruskom istorijom.
Tihon se obratio i regionalnom ministarstvu kulture sa molbom da spreči održavanje izložbe, ali su reakcije izostale.
Organizacija "Narodoni sabor", koja je pod patronatstvom crkve, orgaizovala je demonstracije pred muzejom protiv izlozbe, kako se nvodi, pornografskih dela Pabla Pikasa.
U Muzeju je izloženo 105 radova iz Pikasove serije "Suite 347".
Britanska književnica Džoana Rouling, autorka mega-bestselera o Hariju Poteru, otkrila je na svom vebsajtu da radi na pisanju enciklopedije o malom čarobnjaku
LONDON - Britanska književnica Džoana Rouling, autorka mega-bestselera o Hariju Poteru, otkrila je na svom vebsajtu da radi na pisanju enciklopedije o malom čarobnjaku, čiji će prihod od prodaje biti poklonjen humanitarnim organizacijama.
"Već duže vreme obećavam da ću napisati enciklopediju o Harijevom svetu, sada sam počela da radim na tome", napisala je 46-godišnja književnica, prenosi agencija Rojters.
Ona je navela da deo te enciklopedije čini novi sadržaj "Potermora", besplatnog sajta na kojem obožavaoci mogu da dele, učestvuju i ponovo otkrivaju priče o Hariju Poteru.
Na pitanje najvatrenijih fanova da li će se ikada pojaviti i osma knjiga o Hariju Poteru, Rouling je odgovorila da "nikad ne treba reći nikad", ali da trenutno ne planira da piše nastavak.
"Mislim da sam zaokružila Harijevu priču u sedam već objavljenih knjiga", istakla je književnica koja je nedavno najavila da piše svoj prvi roman za odrasle pod naslovom "The Casual Vacancy".
Međunarodni festival proze "Prosefest", šesti po redu, biće održan od 18. do 20. aprila u Novom Sadu, uz učešće domaćih i stranih pisaca, najavili su danas organizatori iz Kulturnog centra Novog Sada na konferenciji za novinare.
Festival će u narednu sredu otvoriti književnik Dragan Velikić, a iste večeri predstaviće se domaći književnici Oto Tolnai, Svetlana Velmar-Janković, kao i slovački književnik Anton Balaž.
U četvrtak, 19. aprila, publici će se predstaviti Vladan Matijević i Jelena Lengold iz Srbije, kao i Jani Virk iz Slovenije.
Posledne festivalske večeri odlomke iz svojih dela čitaće Franja Petrinović iz Srbije i Jovan Nikolić iz Nemačke, a biće uručeno i tradicionalno festivalsko priznanje "Milovan Vidaković", namenjeno najuspešnijem piscu.
Publici će se predstaviti i dobitnik NIN-ove nagrade za književnost, Slobodan Tišma. Pisci će odlomke iz svojih dela čitati i novosadskim srednjoškolcima, u okviru književnih susreta koji će se održavati u novosadskim gimnazijama "Jovan Jovanović Zmaj" i "Laza Kostić".
Izvor: 24 sata
Predstava po motivima narodne epske pesme "Carica Milica i zmaj od Jastrepca" biće premijerno izvedena u četrvrtak, 20. aprila na večernjoj sceni ovog pozorišta.
Radnja predstave koju režira Milan Karadžić odvija se u napetim istorijskim okolnostima u predvečerje Kosovske bitke, gde car Lazar ima i taj problem zbog toga što nema muškog naslednika, već četiri ćerke, i da bi ga eventualno rašio mora da pristane na izvesne vrste kompromisa.
Bekgraun predstave čini komplikovan politički i istorijski trenutak, a u središtu je ljubavni trougao između cara Lazara, carice Milice i Zmaja.
U predstavi igraju Dejan Lutkić, Andrijana Tasić, Aleksandar Radojčić, Petar Benčina, Nenad Nenadović, Katarina Marković, Jelena Trkulja i drugi.
Izložba grafika Gorana Vitanovića pod nazivom „Zapisi“ biće otvorena 16. aprila u Galeriji Grafičkog kolektoiva, najavila je galerija. Novim ciklusom radova „Zapisi“, Vitanović fokusira ideju o različitim mogućnostima i medijskim dometima grafike. Radovi su nastali dugogodišnjim sakupljanjem fotografija mrlja, ogrebotina, tekstura i formi, nađenih na najrazličitijim mestima - ulicama, zidovima, starim vozilima...
To su, kako je navedeno, prikazi urbanog života tretirani kao dvodimenzionalni otpad bez vrednosti koji svakog trenutka može biti prekrečen. Kolažiranjem različitih materijala (limova, korozivnih ploča...) i njihovom međusobnom kompjuterskom obradom autor stvara grafike jedinstvenih apstraknih zapisa.
Početnu ideju umetnik oblikuje u digitalnoj formi kroz upotrebu fotošopa, ne stvarajući samo grafike već simbole emotivnog stanja. Vitanović (35) je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2001. u klasi prof. Dragana Jovanovića, a samostalno izlaže od 1996. godine.
Izložba je otvorena do 28. aprila.
Izvor: Glas javnosti
Tri američke književnice našle su se medju šest finalista britanske Orindž nagrade koja se dodeljuje za "žensko pismo". U konkurenciji su Sintija Ozik za roman "Foreign Bodies", En Pačet za "State of Wonder" i Medlin Miler za svoj debi - "The Song of Achilles".
Pačet je nagradu dobila 2002. godine za svoj roman "Bel kanto" koji je u Srbiji objavila "Laguna".
U užem izboru su i "The Forgotten Waltz" Irkinje En Enrajt, "Painter of Silence" britanske književnice Džordžine Harding i "Half Blood Blues" finaliskinje Bukerove nagrade, Kanađanke Esi Edugijan.
Predsedavajuća žirija za dodelu Orindž (Orange) nagrade, Džoana Trolop, rekla je da je "uži izbor pokazao izvanredan kvalitet i raznovrsnost".
Nagradu od 30.000 funti (48.000 dolara) dodeljuje se romanu koji je napisala žena i koji je objavljen na engleskom. Ime pobednika biće saopšteno 30. maja.
Prošle godine Tea Obreht, autorka poreklom iz Beograda, nagrađena je za svoj prvenac "Tigrova žena" takođe objavljen u "Laguni".
