Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[sendi]

Bez kupaca za dela Nadežde Petrović

[h=1]Bez kupaca za dela Nadežde Petrović
[/h] Izvor: Tanjug


Dve reprezentativne slike čuvene srpske slikarke Nadežde Petrović (1873-1915) koje su 8. aprila ponuđene na prodaju na 26. aukciji Madl''Arta po ceni od 28.500 evra nisu našle kupca.

Nadežda Petrović -Breza i jela (1900. godina)​

Vest da će na prodaju biti izneta, posle više decenija, dela ove slikarke koje je najbolji znalac Katarina Ambrozić uvrstila na listu od 100 njenih najboljih slika privukla je brojnu publiku, iako je aukcija organizovana u nedelju (katolički Uskrs i pravoslavna slava Cveti) u 20 sati.

Ovoga puta su na aukciju izneta 192 predmeta od kojih se 51 odnosio na antikvitete a 141 su bile slike u svim tehnikama (crtež, grafika, akvarel, kombinovana, ulje).

Za razliku od nekoliko prethodnih aukcija kada se prodalo veoma malo antikviteta ovoga puta kupce je našlo 12 lotova za koje je plaćeno ukupno 2.710 evra, dok je od prodaje slika zarada iznosila 4.280 evra koliko je plaćeno za 13 radova što znači da je ukupno inkasirano samo 6.990 evra, suma tražena za samo jednu sliku Peđe Milosavljevića. Među delima primenjene umetnosti najviše je plaćeno za kaminski sat od pozlaćene bronze sa figurom Herkula izrađen u Parizu u 19. veku čija je pocetna cena bila 600 evra a postignuto je 900 evra.

Neko je bio spreman da plati 525 evra za ženski akt od porcelana izrađen u nemačkoj manufakturi Majzen, rad Ebea Burkharta a minijaturna (10 cm) figura gejše od slonovača iz 19. veka procenjena na 225 dostigla je 400 evra.

Među predmetima od srebra, mastionica izrađena u Prizrenu u tehnici filigrana i teška 190 grama prodata je za 250 evra, dok je kutija iz Nemačke iz 1870. teška 204 grama dostigla cenu od 225 evra.

Među slikama je naviše plaćeno delo Ivana Tabakovića (400 evra) u kombinovanoj tehnici iz ciklusa "Skriveni svetovi", zatim grafika Vlade Veličkovića (300) dok ostala nisu prešle cenu od 200 evra.

Zanimljivo je da su među slikama koje su prodate za 200 evra dve radovi nepoznatih umetnika ali je očigledno da su se motivi ("Jedrenjak" i "Šljive") i njihovo izvođenje (klasična figuracija) dopali kupcima koji su za manje od 100 evra mogli da kupe signirane slike.

Uprkos skromnom "pazaru" iz aukcijske kuće Madl''Art najavljuju da ne odustaju od namere da stvore legalno tržište umetničkih dela, tako da je već večeras (9. april) zakazana sledeća aukcija.

 

[sendi]

Miroslav Krleža u izdanju Agore

[h=1]Miroslav Krleža u izdanju Agore
[/h]B92


Zrenjaninska izdavačka kuća Agora upravo je objavila roman Miroslava Kleže "Na rubu pameti", saopšteno je iz te kuće.


Uz kratku informaciju o objavljivanju knjige, izdavač je priložio i kratak pogovor knjige koji je za tu priliku napisao Nenad Šaponja:

"Roman Na rubu pameti Miroslava Krleže, jednog od najznačajnijih i najuticajnijih pisaca južnoslovenskih književnosti 20.veka, određuje,
kako dubina kritičkog uvida u društveno moralno blato, tako i veština da se u jednom dahu ispiše ispovest suštinske sumnje u smisao stvari ovoga sveta.

Ovaj, za mnoge najprohodniji Krležin roman, idealan za ulazak u svet ovoga pisca, popisuje simbole jednog vremena koje nema ni intelektualnog, ni moralnog, ni estetskog lica”.

Iako pisan na drugom mestu i u drugo vreme, u međuratnom razdoblju, i sapet u protivrečnosti svoga vremena, on nam uverljivo govori i o ovom našem aktuelnom društvu na početku 21.veka. Reč je o autorovom konceptu književnog sveta koji postavlja pitanja nad brojnim slojevima civilizacije, koji biva rezom u suštinu društvenih relacija.

Prateći individualnu pobunu sredovečnog intelektualca, koji se jedan jedini put usudio reći šta zaista misli, u kaleidoskopu jednog života, u ovoj svojevrsnoj bibliji nekonformizma, pratimo inscenaciju društvenih mehanizama lomljenja svakog otpora zlu i bahatosti.

Pukotina na slici malograđanskog sveta u kome obitava junak ovog romana, počinje da se širi u svim pravcima, a njegova želja, da živi neposrednost vlastitog života, da izađe iz sveta posredovanog čitavim sistemom laži, biva surovo sankcionisana od pravih instanci tog lažnog društva.

Pobuna je, dakle, osuđena na neuspeh, ali bez duha i daha pobune samoosuđujemo se na gubitak smisla.", zaključuje se u pogovoru za Krležinu knjigu "Na rubu pameti".

 

[sendi]

"Hamam Balkanija" na slovenačkom

"Hamam Balkanija" na slovenačkom

B92


Roman Vladislava Bajca "Hamam Balkanija" upravo je objavljen u Sloveniji, u izdanju kuće "Sanje" iz Ljubljane, saopštio je piščev srpski izdavač Arhipelag.

Knjiga u prevodu Višnje Fičor odmah je štampana i u tvrdom i u mekom povezu.

Urednica u Izdavačkoj kući "Sanje" Tjaša Koprivec naglasila je da je to „spektakularan roman“ u kome se postepeno „uspinjemo po visovima osmanskog carstva 16. veka ali i modernih vremena“, sve dok se ne „uobliči vrhunska pripovest u kojoj prevladavaju vitalnost, prefinjenost i verodostojnost“.

„Ako bismo rekli da je ''Hamam Balkanija'' istorijski roman, otkrili bismo samo jedan deo ove slagalice, a tek potom onaj drugi sa bezbroj oblika bogatih kao nebo nad ogromnim primorskim pejzažom", ocenjuje slovenački izdavač.

Na slovenačkom jeziku ranije je objavljen Bajčev roman "Knjiga o bambusu", u tri izdanja kuće "Vale Novak" u ukupnom tiražu od 4.000 primeraka.

Roman "Hamam Balkanija" objavljen je do sada u Nemačkoj, Bugarskoj, Grčkoj, Turskoj, Hrvatskoj, Makedoniji, a pripremaju se izdanja u još dve zemlje.

Arhipelag je objavio taj roman u šest izdanja, što ga čini jednom od najčitanijih knjiga novije srpske književnosti, sopštava izdavač.

 

[sendi]

Kupovina veka – Vorholov rad za 5 $

Kupovina veka – Vorholov rad za 5 $

Izvor: B92


Britanac Endi Filds kupio je pre dve godine nekoliko slika na jednoj rasprodaji u Las Vegasu. Nedavno je saznao da se na poleđini jednog od radova, koji je platio svega pet dolara, nalazi crtež Endija Vorhola vredan dva miliona.

​

Filds je ispričao britanskim medijima da je slike kupio na jednoj kućnoj rasprodaji starih stvari. Kako mu je prodavac rekao, njegova tetka čuvala je Endija Vorhola kada je bio mali, ali niko nije sumnjao da se na poleđini jedne od slika nalazi Vorholov crtež.

Srećni kupac otkrio je Vorholov rad početkom aprila kada je želeo da promeni dotrajali ram na slici. „Hteo sam da stavim novi ram. Međutim, kada sam skinuo stari video sam crtež koji mi je ličio na Vorholova dela“, kazao je Filds Bi-Bi-Siju.

Analizom je utvrđeno da je portret na kariranoj žuto-narandžasto-zelenoj podlozi Vorhol naslikao kada mu je bilo svega desetak godina. Ipak, već se na ovom radu naziru obrisi Vorholovog specifičnog stila koji je obeležio pop-art.

Iako su stručnjaci procenili da bi crtež na aukciji mogao bez problema biti prodat za dva miliona dolara, Filds još uvek nema nameru da proda crtež, već će prvo u saradnji sa nekom od londonskih galerija organizovati izložbu, kako bi ljudi mogli videti rano Vorholovo delo.

 

[sendi]

Izložba Nemanje Maraša u Parobrodu

[h=1]Izložba Nemanje Maraša u Parobrodu
[/h]B92


U sredu 11. aprila u 20h u UK Parobrod (Kapetan Mišina 6a) svečano će biti otvorena izložba Nemanje Maraša "3818". Izložba će moći da se vidi do 18. aprila.

​

Treća samostalna izložba “3818″ alegorijski je prikaz stanja umetnosti u Srbiji kroz portrete mladih umetnika kojima je likovnim putem oduzet identitet u znak protesta.

Nemanja Maraš je student završne godine Fakulteta primenjenih umetnosti, atelje Fotografija, a sarađivao je sa mnogim poznatim ličnostima iz sveta mode, muzike i filma. Izlagao je na desetak grupnih, dve samostalne izložbe i dva Svetska bijenala studentske fotografije.

 

[sendi]

Miodrag Pavlović dobitnik Petrarke

[h=1]Miodrag Pavlović dobitnik Petrarke
[/h] Izvor: Tanjug


Srpski pesnik Miodrag Pavlović i pesnik Lužičkih Srba Kit Lorens dobitnici su nagrade „Petrarka“ namenjene evropskim psicima koja će im biti uručena 23. juna u Marbahu.

​

O dobitnicima nagrade, koja nosi ime velikog italijanskog renesansnog pesnika, odlučivao je žiri u sastavu: Peter Handke, Peter Ham, Alfred Kolerič i Mihael Kriger.

Nagradu "Petrarka" ustanovio je 1975. nemački istoričar i izdavač Hubert Burda i dodeljuje se prvenstveno savremenim evropskim pesnicima. Nakon prekida krajem devedesetih godina, nagrada je obnovljena 2010. godine.

Priznanje se sastoji od novčane nagrade (dvadeset hiljada evra) koji se deli među dobitnicima.

 

[sendi]

Beograd Andrićevim koracima

[h=1]Beograd Andrićevim koracima
[/h] Izvor: Tanjug


U okviru obeležavanja jubileja vezanih za život i rad našeg književnika, diplomate i jedinog dobitnika Nobelove nagrade Ive Andrića, 17. aprila biće predstavljen Dom Narodne skupštine kao jedna od 15 lokacija koje su deo kulturno-turističke ture „Beograd Andrićevim koracima“.

Foto: Beta (Arhiva)

​

Andrić je u aprilu 1950. godine izabran za poslanika Narodne skupštine tadašnje FNRJ. Prisutnima će se obratiti predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Slavica Ðukić Dejanović i ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković.

Ministarstvo kulture je u saradnji sa Muzejem grada Beograda organizovalo obeležavanje lokacija i osmislilo kulturno-turističku turu „Beograd Andrićevim koracima“.

Tura je zamišljena kao šetnja Andrića gradom i obilazak objekata i institucija koji su na određen način bili značajni za njegov život i stvaralaštvo.

Nastala je povezivanjem 15 lokacija, a to su Kalemegdan, Mali Kalemegdan, Pariska 16, knjižara „Naučno delo“, Udruženje književnika, „Politika“, Hotel „Moskva“, stan u Prizrenskoj, Srpska književna zadruga, Ministarstvo inostranih dela, Pionirski park, Hotel „Ekscelzior“, Narodna skupština, „Borba“, Narodna biblioteka Srbije.

U saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda biće organizovane redovne ture/šetnje kao deo stalne turističke ponude grada.

Prva za ovu priliku skraćena tura/šetnja biće organizovana 17. aprila u okviru manifestacije „Dani Beograda“, a polazak je planiran ispred Muzeja Ive Andrića u 12 sati.

Kulturno-turistička tura „Beograd Andrićevim koracima“ biće propraćena brošurom i geolokacijskim AR vodičem, a zahvaljujući matričnim kodovima (QR kodovima) posetiocima će na licu mesta putem telefona/tableta biti dostupne informacije o lokaciji i fotografije.

Na predlog Ministarstva kulture, Vlada Srbije donela je odluku o obeležavanju jubileja Ive Andrića u periodu od oktobra 2011. do oktobra 2012. - 50 godina od dodele Nobelove nagrade, 100 godina od objaljivanja prvog dela i 120 godina od rođenja pisca.

 

[sendi]

Skup potomaka Dostojevskog

[h=1]Skup potomaka Dostojevskog
[/h] | Piše: Branko Rakočević/SEEcult.org


Potomci Fjodora Mihajloviča Dostojevskog (1821-1881) okupili su se nedavno u Smolensku oko skulpture svog velikog pretka, dela vajara Sergeja Konjenkova (1874-1971).

​

Prapraunuk velikog pisaca, Aleksej sa dvema kćerkama Anom i Verom, nisu bili obični posetioci u Smolensku, već aktivni učesnici manifestacije “Susreti sa jednom skulpturom” koju je organizivao smolenski državni spomen muzej, prenosi portal SEEcult.org.

Slični susreti kod skulpture Dostojevskog održavaju su u tom muzeju često i na njima se izvode predstave prema motivima dela tog genijalnog ruskog pisca, priređuju koncerti, prikazuju filmovi...

Manifestacija nije bila vezana ni za kakav određen datum, a povod za njeno održavanje bio je sam dolazak potomaka Dostojevskog u Smolensk.

Konjenkov je skulpturu Dostojevskog, oko koje su se okupili njegovi potomci, uradio po narudžbini 1933. u SAD, inspirisan posmrtnom maskom Dostojevskog. Dostojevski Konjenkova je savijen i ophrvan teškim, mutnim mislima, pa uveliko odgovara uobičajenim predstavama o autoru “Zlih duhova” i “Idiota”.

Učenici iz smolenskih škola su pored te skulpture izveli predstavu “Dečak kod Hrista na jelki”, rađenu prema tekstu Dostojevskog iz “Piščevog dnevnika”, a u programu su učestvovale i sestre Vera i Ana Dostojevski. Njihov otac Aleksej govorio je o svom učešću u snimanju umetničkog filma “Dečaci”, nastalog prema odlomku iz “Braće Karamazova”. Publika je imala priliku i da pogleda “Dečake”.

Familija Dostojevski obeležila je, inače, prošle godine 505-godišnjicu postojanja. Za razliku od drugih velikih pisaca, prezime Dostojevskog se ne odlikuje širokim genealoškim drvetom - faktički od Fjodora Mihajloviča do naših dana vodi jedna jedina linija. Uopšte gledajući, Dostojevskih je u Peterburgu mnogo, ali osim Aleksja i članova njegove porodice, oni nisu u rodbinskoj vei sa velikim piscem.

Kako je pre nekoliko godina ispričao Dmitrij Andrejevič Dostojevski, Aleksejev otac, boljševici su dozvoljavali seljacima da menjaju prezimena koja im iz različitih razloga nisu bila po volji i da uzimaju ona koja su im se sviđala, njima ili opštinskim matičarima. Ta novost je veoma obradovala žitelje jednog sela, čija su prezimena poticala od njegovog rogobatnog, pa čak i nepriličnog naziva, a seoski pisar, koji je bio veliki poklonik ruske književnosti, sve ih je upisao kao Dostojevske, Turgenjeve, Tolstoje i Puškine.

Tako se uz potomke Dostojevskog pojavilo mnogo njihovih novopečenih prezimenjaka.

 

[sendi]

Prvi roman za odrasle Dž. Rouling

Prvi roman za odrasle Dž. Rouling

Izvor: Tanjug


Britanska spisateljica Dž. K. Rouling je izjavila da se nada da će njen prvi roman za odrasle "The Casual Vacancy" privući pažnju čitalaca, iako je svesna je da ova knjiga možda neće uspeti da dostigne uspeh dečjih knjiga o Hariju Poteru.

Izdavačka kuća "Little, Brown & Co" (Litl, Braun i ko) saopštila je da će se roman Dž. Rouling pojaviti u knjižarama 27. septembra.

Radnja novog romana događa se u idiličnom engleskom gradu Pagfordu gde iznenadna smrt popularnog muškarca šokira grad i pretvara ga u ratnu zonu gde se bogati bore protiv siromašnih, roditelji protiv dece, a supruge protiv muževa.

Izdavač je saopštio, kako prenose agencije, da je reč o "crnoj komediji" i da će se knjiga prodavati i u elektronskom izdanju.

Sedam romana o dečaku-čarobnjaku Hariju Poteru prodato je u 450 miliona primeraka, a poslednji u nizu objavljen je 2007. godine.

Autorka je početkom godine rekla da želi da se okrene odrasloj publici, ali su sve do danas naslov i datum izlaska nove knjige bili tajna.

 

[sendi]

Zašto kasni obnova Narodnog muzeja?

[h=1]Zašto kasni obnova Narodnog muzeja?
[/h] Izvor: B92


Beograd -- Temeljna rekonstrukcija Narodnog muzeja trebalo je da počne ovog meseca, ali ipak nije.

​

Ovoga puta početak radova je odložen jer se još uvek traži adekvatan prostor za iseljenje eksponata i zaposlenih.
Radovi će trajati oko tri godine, a kada će početi još niko od zvaničnika ne zna.
Samo iseljenje 400 hiljada predmeta iz muzeja i svih zaposlenih u privremeni objekat trajaće najmanje 2 meseca, modernizacija infrastrukture i adaptacija ovog objekta najmanje 2 godine, a još 6 meseci vraćanje stalne postavke u prostorije muzeja. To je skoro tri godine, a građani Srbije još od 2003. godine ne mogu da posete stalnu postavku muzeja.

Predmeti koji prikazuju kulturnu baštinu Srbije, još neko vreme će biti zatvoreni, do početka selidbe.

"Naravno da im ne pogoduje produžetak čekanja i uslovi u kojima se čuvaju, ali restauratori se trude da se stanje ne pogorša", kaže Tatjana Cvjetičanin iz Narodnog muzeja.

Pet ministara kulture se promenilo od 2003. godine a rekonstrukcija opet kasni.

Od 11 zaposlenih u sektoru za zaštitu kultrunog nasleđa samo jedna osoba je ovlašćena da razgovara sa novinarima o rekonstrikciji Narodnog Muzeja a ona nije bila raspoložena da daje izjave.

Narodni muzej kroz izložbe i gostovanja u inostranim muzejima prikazuje bogatstvo svoje zbirke. Međutim, nije prijatno što u matičnoj zemlji to nije moguće.

Kao rešenje problema za Narodni muzej pominjala se i izgradnja nove zgrade. Kao poslednja ideja koja je stigla pre par dana od Borisa Tadića je i mogućnost da muzej bude vraćen u zgradu u kojoj je bio pre Drugo svetskog rata, a to je današnja zgrada Predsedništva.