Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Iv Sen Loran je dao ženama moć obukavši ih u frakove, a tu viziju ovekovečio je modni fotograf Helmut Njutn (1920-2004), kome je Gran Pale u Parizu posvetio retrospektivnu izložbu koja traje do 24. juna.
Izložba predstavlja vrtoglavi opus od 250 uglavnom provokativnih fotografija lepih žena u erotskim pozama, fotografija koje su pet decenija krasile uglađene modne magazine širom sveta.
Sredinom sedamdesetih Njutn je postao opsednut aktovima, a od osamdesetih do sredine devedesetih trajala je faza velikih aktova: dva metra visokih fotografija nagih žena u visokim potpeticama.
Izložbu je organizovala Džun Njutn, koja je sa Helmutom bila 60 godina u braku. „Jedini put kad sam se stvarno zabrinula bilo je kad je počeo da slika uvelo cveće”, našalila se Džun.
- Helmut je uradio ono što se nijedan fotograf pre njega nije usudio. Razbio je tabue, razbio je forme i fotografske kodove”, kaže Žerom Nutre.
Čak i kad su bile nage, Njutnove žene su delovale moćno, uvek na visokim štiklama u krajnje neprirodnim pozama. One su bile elegantne buržujke, ali nikada seks-objekti.
- Njutnovi aktovi su poput statua. Mogu da stoje rame uz rame sa Velaskezovim aktovima ili Maneovom ‘Olimpijom’, nikako sa duplericama iz ‘Penthausa’”, izričit je Nutre.
Njutn je voleo da pomera granice ukusa, koristeći opremu za sado-mazo ili medicinski pribor kao deo stajlinga, a njegovi najšokantniji radovi okarakterisani su kao „porno-šik”.
- Voleo je sve te etikete koje su mu nalepljivali - porno-šik, kralj perverzija i slično - otkriva Džun.
No, njen kolega Nutre je bio precizniji: „Porno sigurno nije bio. Nijedna od ovih slika nije pornografska. Šik - uvek.”
[h=1]Međunarodni dan knjige za decu [/h]Izvor: Tanjug
U Srbiji će, povodom Međunarodnog dana knjige za decu - 2. aprila, biti održani brojni programi i manifestacije koje popularišu čitanje, stvaranje, proučavanje i izdavanje književnosti za decu.
Foto: Beta
Kako je najavio organizator manifestacije Srpska sekcija Međunarodnog udruženja izdavača i knjižara za mlade (IBBY) ove godine praznik se obeležava u Požegi, Nišu, Rudovcima, Novom Sadu i Beogradu.
Međunarodni dan knjige za decu obeležava se svakog 2. aprila, na rođendan Hansa Kristijana Andersena. Srpska sekcija IBBY svojim programima u nekoliko gradova u Srbiji želi da se deci i mladim čitaocima obezbede ravnopravni uslovi da dođu do knjige, prilike da otkriju njene lepote, vrednosti i tajne.
Program "Uz knjigu se raste" u Požegi počeće u podne na platou ispred dečje biblioteke. Svoje omiljene priče iz detinjstva deci će čitati sugrađani različitih zanimanja, sledi lutkarska predstava "Zunzarina palata", pesnički kutak Momčila Tešića, predstavljanje programa "Za svaku bebu knjiga", programi za podsticanje čitanja i za decu iz vrtića "Prolećni maskenbal".
U Gradskoj kući u Nišu održaće se završna manifestacija devetog literalno likovnog konkursa "Andersenova bajka u pesmi i stripu". Konkurs je za svu decu iz Srbije organizovala Narodna biblioteka "Stevan Sremac" iz Niša.
Na konkurs je stiglo 1397 radova a dva žirija odabraće najbolje likovne radove-stripove i literarne radove.
Na Međunarodni dan knjige za decu grad Niš i Biblioteka ugostiće nagrađene mališane iz raznih delova Srbije i prirediti im program pod nazivom "Vreme Vuka i Andersena".
U seoskoj školi u Rudovcima Međunarodni dan knjige za decu biće obeležen dramskim čitanjem knjiga i igrokazom "Kalamandrija".
U Novom Sadu u Međunarodnom centru književnosti za decu biće predstavljanje projekta "AVERSI i VERSI", za ovu priliku naslovljeno "Knjige, knjige, a ne zvona i praporce". Posle izuzetne izložbe na red je stigla reprezentativna knjiga - antologija evropskih pisaca za decu čiji su likovi našli na novčanicama država Evrope.
U Beogradu 2.april će biti obeležen u 75 ogranaka Bibiblioteke grada Beograda, tokom dana uz svaku pozajmljenu knjigu svim korisnicima ponudiće na pozajmicu i jednu knjigu za decu.
Biće to prilika da se odrasli čitaoci, pozajmljujući za sebe knjige, podsete da u njihovom okruženju ima onih kojima uz sve drugo mogu pokloniti malo vremena i pažnje da zajedno pročitaju ili bar prelistaju neku lepu knjigu, podsećaju iz srpske sekcije i bilblioteke grada.
Deca Beograda će povodom Dana knjige za decu u ovoj godini dobiti popust od 50 posto na godišnju članarinu u biblioteci. Svi novoupisani članovi, prilikom sledeće posete biblioteci dobijaju poster Srpske sekcije IBBY-ja.
Slikar Vladimir Dunjić ovogodišnji je laureat. Po oceni žirija, reč je o uverljivom i izražajnom slikarskom delu
Vladimir Dunjić
SLIKAR Vladimir Dunjić ovogodišnji je laureat nagrade „Momo Kapor“, saopštila je u ponedeljak Zadužbina „Momčilo Momo Kapor“, koja drugi put dodeljuje ovo priznanje.
Kroz trodecenijski rad Dunjić se potvrdio kao autentičan umetnik u savremenom srpskom slikarstvu. Estetikom i slikarskim postupkom njegovo slikarstvo blisko je stavovima ikonopisaca i živopisaca, na šta upućuje uverljivost izražajnih sredstava kojima on definiše i deformiše prostor, način na koji određuje tačku posmatranja i kako rešava probleme svetlosti - obrazložio je odluku Nikola Kusovac, predsednik žirija koji su činili i Ljubica Miljković i Miloš Šobajić.
Nagrada „Momo Kapor“ koja se sastoji od srebrne plakete u obliku školice i novčanog iznosa dobitniku će biti uručena 10. aprila, u Skupštine grada Beograda. Zadužbina će laureatu prirediti i izložbu slika u galeriji „Kapor“ na Mećavniku.
Zadužbina „Momo Kapor“ čuva sećanje na poznatog beogradskog pisca i slikara, i pomaže u razvoju umetničkih i kreativnih snaga. Prošle godine je uručena prva nagrada reditelju Emiru Kusturici, za roman „Smrt je neprovjerena glasina“, u izdanju Kompanije „Novosti“.
- Ovu nagradu sam dobio za onu polovinu Momine ličnosti koja je razmišljala likovno, a prošle godine dobio je Emir Kusturica za polovinu koja je baratala rečima.
Kad pomislim samo kakvi su sve stvaraoci navalili na moja pleća, uhvati me vrtoglavica. Zaista sam radostan što sam dobio nagradu koja nosi Momino ime, jer verujem da umetnost ne može da bude hermetična i nekomunikativna sa najvećim delom publike.
Uvek sam se rukovodio time u svom radu i verujem da je to ono što je žiri prepoznao kao vrednost - rekao je Dunjić za „Novosti“.
BIOGRAFIJA
VLADIMIR Dunjić je rođen u Čačku, 1957. godine. Diplomirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu, u klasi profesora Mladena Srbinovića, 1981. godine. Učestvovao je na više grupnih i samostalnih izložbi, u zemlji i inostranstvu. Član je ULUS-a od 1982. godine. Živi i radi u Beogradu.
Velika retrospektiva britanskog umetnika i kolekcionara Damjena Hersta (Damien Hirst) koja se otvara 4. aprila u londonskoj galeriji Tejt Modern, prvi put će britanskoj javnosti predstaviti najskuplje umetničko delo u istoriji – "For The Love of God" (2007), 50 miliona funti vrednu ljudsku lobanju optočenu dijamantima s ugrađenim pravim ljudskim zubima.
Foto: TANJUG/AP/Matt Dunham
Lobanja, za koju se mnogi pitaju da li u je pitanju delo genija ili je reč o neukusnom simbolu ekscentričnosti bogatog svetskog tržišta umetničkim delima, biće izložena u posebno čuvanoj prostoriji. Lobanja je optočena sa 8.601 dijamantom ukupne težine 1.106,18 karata, sa 52,4-karatnim pink dijamantom ugrađenim u čelo.
Kada je 2007. prvi put predstavljena javnosti cena joj je iznosila 50 miliona funti. Kupio ju je za nepoznatu svotu novca konzorcijum poslovnih ljudi, a jedan od njih je bio, kako se kasnije saznalo, sam Herst.
Herst je prvi put privukao pažnju javnosti u Londonu 1988. godine kada je u napuštenom skladištu osmislio i organizovao izložbu "Freeze" na kojoj je izložio svoja i dela svojih prijatelja i kolega sa Goldsmits Koledža. Od tada je prošlo gotovo četvrt veka, a Herst je postao jedan od najuticajnijih umetnika svoje generacije.
Izložba koja se otvara u "Tejt Modernu" (Tate Modern) predstavlja prvi značajan prikaz njegovog stvaralaštva u ovoj uglednoj instituciji, a objediniće ključna dela njegovog stvaralaštva u poslednjih 20 godina. Na izložbi će se naći ključne skulpture iz njegove "Natural History" serije, uključujući i onu sa morskim psom u formaldehidu "The Physical Impossibility of Death in the Mind of Someone Living" iz 1991.
Biće izložena i "A Thousand Years" iz 1990. godine - velika staklena vitrina podeljena na dva dela u čijoj se jednoj polovini izležu muve, a u drugoj se nalazi kravlja glava koja predstavlja hranu. Da bi se nahranile, muve moraju prvo da pronađu put do nje, ali i da izbegnu "ubicu insekata".
Konceptualni umetnik i ikona pop-arta Demjan Herst (1965) navodno je najbogatiji britanski živi umetnik, čije je bogatstvo 2009. procenjeno na 235 miliona funti.
Dobitnik je prestižne nagrade Turner (1995), a Herst je 2007. srušio sve rekorde kada je njegovo delo "Lullaby Spring" (tri metra širok čelični ormarić) na aukciji prodato za 19,2 miliona dolara katarskom emiru, postigavši najvišu cenu na aukciji za delo nekog živog umetnika. Prošle godine jedna od njegovih poznatih tačkastih slika prodata je za 1,8 miliona funti.
Herst je nedavno najavio i otvaranje umetničke galerije u Londonu 2014. godine, u kojoj će biti izložena njegova lična kolekcija umetničkih dela, koja sadrži oko dve hiljade radova, a među njima su i Benksijeva (Banksy) dela, kao i Džefa Kunsa (Jeff Koons) ...
Kompanija „Google“ predstavila je 3. aprila u Parizu prošireno izdanje svog internet projekta „Google Art Project“ pa sada svi korisnici interneta mogu uživati u delima koja se nalaze u više od sto pedeset muzeja širom sveta.
„Google Art project“ predstavljen je prošle godine, kada je obuhvatao sedamnaest muzeja i brojne postavke uglavnom sačinjene od slika umetnika koji pripadaju zapadnoj civilizaciji.
„Danas ’Art Project’ čini više od trideset hiljada umetničkih dela uz mogućnost obliaska četrdeset šest muzeja“, saopšteno je iz kompanije. U saopštenju se navodi da su tokom prethodnih 365 dana osluškivali želje svojih korisnika i odlučili da unaprede projekat, kako bi svima izašli u susret.
„Više nije stvar u tome da indijski student umetnosti želi da poseti Muzej moderne umetnosti u Njujorku. Sada i američki studenti žele i mogu da posete Nacionalnu galeriju moderne umetnosti u Nju Delhiju“, navodi „Google“.
Projekat je do sada uključivao uglavnom umetničke slike, dok novo izdanje obuhvata skulpture, fotografije ali i uličnu umetnost. Tako svi zaljubljenici u umetnost mogu da uživaju u delima južnoafričkih rok dizajnera, brazilskih majstora grafita i australijskih Aboridžina. „’Art Project’ je deo naših napora da digitalizujemo kulturu i učinimo je dostupnom što većoj publici. Pod pokroviteljstvom našeg instituta kulture (Google Cultural Institute) predstavljeni su u visokoj rezoluciji „Svici sa Mrtvog mora“, digitalizovali smo arhivu mnogih čuvenih ličnosti kao što je Nelson Mandela i kreirali smo 3D model francuskog grada iz osamnaestog veka.“ Uz svako umetničko delo nalaze se između ostalog informacije o autoru, vremenu nastanka, mestu gde je izloženo. Između ostalog, moguće je saznati gde su sve izložena dela jednog umetnika, a postoji i opcija uz pomoć koje korisnici mogu napraviti svoju kolekciju umetnina.
Više o tome kako možete koristiti „Google Art Project“ pogledajte u video snimku:
[h=1]Kapetan Džon Piplfoks na dve scene [/h] Izvor: Beta
Pozorišna predstava za decu "Kapetan Džon Piplfoks" po tekstu Duška Radovića premijerno će biti izvedena u četvrtak 5. aprila na sceni Dečjeg kulturnog centra Beograda (DKCB).
Predstava je nastala u zajedničkoj produkciji sa Bitef teatrom povodom devedesetogodišnjice rođenja Duška Radovića i šest decenija rada Dečjeg kulturnog centra Beograda.
U Bitef teatru predstava će biti reprizno izvedena u subotu 7. aprila, a u nastavku sezone taj komad biće izvođen na obe scene, najavili su organizatori.
U predstavi učestvuju igrači Bitef dens kompanije, učenice Srednje baletske škole i dva profesionalna glumca, a komad je namenjen prvenstveno deci uzrasta od sedam do 14 godina.
Komad je režirala Jelena Bogavac, koreograf je Isidora Stanišić, a kostime je uradila Ivana Vasić.
Prema najavi organizatora, predstava sadrži uzudljivu igru savremenog plesnog izraza sa brejkdens i hip hop elementima, usaglašenu sa glumačkom interpretacijom Milana Pajića iMilana Tankosića kojima su u predstavi poverene uloge televizijskih reportera.
U naslovnoj ulozi kapetana Džona Piplfoksa je Ana Ignjatović Zagorac, a gusari su Luka Lukić, Milica Pisić, Miloš Isailović, Miona Petrović, Nevena Jovanović, Nikola Tomašević i Strahinja Lacković.
Bitef teatar organizovaće na skveru Mire Trailović u subotu 7. aprila u 16.00 časova, sat vremena pre predstave (17.00), poseban scenski nastup kao uvod u taj pozorišni komad, najavili su organizatori.
Domar ukrao 450 slika i neće da kaže gde ih je sakrio
Pakleni plan
Domar ukrao 450 slika i neće da kaže gde ih je sakrio
I.S. |
Domar zgrade u Tribeki u Njujorku je završio u zatvoru pošto je od stanara krao umetničke dragocenosti, među kojima su i dela jedne slikarke koja mu je poverila svoju životnu zaostavštinu.
Mihalj Kovačezič (62) je bez ikakve mimike na licu slušao nećaku nedavno preminule apstraktne ekspresionistkinje Širli Almede Vest, koja mu je tražila da vrati 450 slika koje mu je njena tetka poverila na čuvanje.
- Preklinjem vas, recite nam gde su slike. Molim vas, molim da vratite Širline radove- rekla je Roksen Vest domaru dok je davala izjavu u Vrhovnom sudu u Njujorku.
Ona je izjavila da je tuga zbog tetkine smrti u junu 2010. bila udvostručena pošto je saznala da je 81-godišnju slikarku hladnokrvno pokrao čovek kojem je u potpunosti verovala.
Tužilac je čak ponudio da se Kovačeziču smanji zatvorska kazna od tri do devet godina, ako otkrije gde krije dragocentosti, ali je optuženi to odbio. On je priznao krivicu za prevaru i krađu.
[TABLE="class: antre_l back_c_1, align: left"]
[TR]
[TD]Prva žena apstraktnog slikarstva Širli Vest je bila prva žena koja se bavila apstraktnim slikarstvom i uspela da održi samostalnu izložbu u Muzeju moderne umestnosti u Majamiju 1961. Međutim, njena dela se nikada nisu dobro prodavala, a tužioci su procenili da ukradene slike vrede samo 13.365 dolara. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Širli Vest je živela na osmom spratu u Vašington ulici broj 427, u zgradi koja je poznata po tome što u njoj žive umetnici. Radila je u studiju na prvom spratu. Domara je zamolila da njena umetnička dela odnese umesto nje u podrum. Ubrzo posle njene smrti, Kovačezič koji je mađarski emigrant, je nestao. Pošto joj je jedan profesor sa Njujork univerziteta predložio da napiše knjigu o njenoj tetki, Roksan Vest je provalila u podrum i tada je videla da slika nema.
Policija je uhapsila domara u junu, a uhvaćen je dok je pokušavao da se ukrca u nemački avion na aerodromu “JFK”. Posle sprovedene istrage, otkriveno je da su još dva stanara Tribeke pokradena. U jednom stanu je ukraden nakit u vrednosti od 60.475 dolara, a u drugom 23.380 dolara u kešu.
- Izgledao je kao normalan čovek koji naporno radi. Nikada nismo sumnjali u njega. Ulagao je ekstra trud u održavanje zgrade- rekao je svedok Toni Vurman.
Ipak, svi su bili iznenađeni kada je istraga pokazala da je Kovačezič imao burnu kriminalnu prošlost i da je 1992. na Floridi bio u zatvoru zbog krađe, a da je 1984. takođe bio osuđen jer je krao u Kvinsu.
Multimedijalna izložba Jelice Radovanović i Dejana Anđelkovića koja se bavi različitim sistemima vrednosti biće otvorena do 20. aprila u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu.
Kroz raznorodne medije - od klasičnih, kao što je kolaž ili gvaš, do videa i složenog interaktivnog projekta “Trampa”, izložba se bavi sudarima nekompatibilnih sistema vrednosti.
Izložba je, zapravo, spoj radova nastalih u poslednjih sedam godina koji su plasirani tako da se između njih pojavljuju nove veze, čine novi kontekst i serije novih radova nastalih reciklažom novčanica čiju je vrednost pojela hiperinflacija.
U okviru izložbe, sportsko - umetničko udruženje "Strelka" organizuje mogućnost razmene trampom između umetnika i građana.
Umetnici koji učestvuju u trampi su: Zoran Todorović, Irena Kelečević, Mrđan Bajić, Selena Vicković, Milica Ružičić, Marija Dragojlović, Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović, Miodrag Krkobabić, Veljko Lalić, Ivana Smiljanić, Srđan Nedeljković i Danijela Bogićević, diSTRUKTURA, Davor Dukić, Treći Beograd.
Jelica Radovanović i Dejan Anđelković rade zajedničke radove od 1991. godine, a izlagali su na više od stotinu samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
U beogradskom ateljeu "Otklon" otvorena je izložba radova Ivana Gračnera "Arhetipski reljefi", koju će posetoci moći da posete do do 14. aprila.
Umetnik ce biti u galeriji od od 15 do 19h, a po potrebi moze doci i u drugo dogovoreno vreme.
Ivan Gračner je rođen 1975. u Kruševcu. Diplomirao na FPU u Beogradu 2002., magistrirao 2010. godine (mentor Zorica Janković). U svom dosadašnjem radu, kombinujući osnovne prirodne materijale, kao što su drvo i metal, prvenstveno se bavio odnosom volumena i površina. U potrazi za skladom, dovodio je u vezu, kao i suprotstavljao, različita svojstva ovih materijala, koje je u kontrolisano grubom pristupi obrađivao i menjao tesanjem, zasecanjem, poliranjem, šrafiranjem i bojenjem, sa osećajem za vrednosti fakture i prirodu materijala.
U novoj seriji radova pristup je znatno neposredniji, ekspresivniji, i grublji. Do Arhetipskih reljefa Gračner dolazi pronalazeći i reciklirajući već upotrebljene, stare, odbačene delove gvozdenih profila i ploča različitih struktura. Kroz proces odabiranja, prekrajanja i spajanja ovih elemenata on rešava odnose unapred datih površina. Jedina intervencija na samoj površini je ona završna, kojom se skulptura ”homogenizuje” bojenjem u istu vrednost. Gradeći tako svoje skulpture iz otpada i haosa, Gračner u startu odustaje od potpune kontrole, i nužno usvaja spontaniji pristup u radu, pa skulpture usled svoje neukroćenosti deluju živo i energetski jako. Iako su hladnoća, oštrina, i sirovost gvožđa donekle ublažene završnim bojenjem, one i dalje imaju ubojiti potencijal, i mada ne velikih dimenzija deluju monumentalno.
Realizaciju izložbe "Arhetipski reljefi" u Otklon ateljeu (Dečanska 21, radno vreme galerije je od 10-19h) podržalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.
Skulptorka i slikarka Elizabet Katlet preminula je u 96. godini u svom domu u meksičkom gradu Kvernavaka, saopštila je njena porodica.
Umetnica, poznata po portretima Afroamerikanki i Meksikanki, preminula je u ponedeljak u kući u kojoj je živela proteklih 30 godina.
Rođena u Vašingtonu, Katlet se preselila u Meksiko 1946. godine gde se sprijateljila sa muralistom Dijegom Riverom i drugima iz njegovog kruga i udala za meksičkog umetnika Fransiska Moru.
Postala je poznata po svojoj borbi za veća prava crnaca, žena i radnika u SAD i Meksiku.
Tokom Makartnijeve ere bio joj je zabranjen povratak u SAD.
