Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[sendi]

Prvi "izlazak" Poloka iz Irana

Prvi "izlazak" Poloka iz Irana

B92


Slika američkog umetnika Džeksona Poloka “Mural na crvenoj indijskoj zemlji” prvi put je pozajmljena iz Muzeja savremene umetnosti u Teheranu posle više od 30 godina, a izložena je na Polokovoj retrospektivi u Tokiju.

​

Tu sliku (Mural on Indian Red Ground) nabavila je pre 35 godina za teheranski muzej žena prozapadnog šaha, a proglašena je nacionalnim vlasništvom posle revolucije 1979. godine i svrgavanja kraljevske porodice sa vlasi. Vrednost tog Polokovog (Jackson Pollock) dela procenjena je na 250 miliona dolara, prenosi portal SEEcult.

Tokijski Nacionalni muzej moderne umetnosti priredio je izložbu Polokovih (1912-1956) radova povodom stogodišnjice rođenja tog umetnika, a izložba je otvorena do 6. maja.

Radovi izloženi na retrospektivi pozajmljeni su iz američkih i evropskih muzeja, a među njima su i "No. 7, 1950" i "No. 11, 1949", dobijeni od Muzeja moderne umetnosti u Njujorku i umetničkog muzeja Univerziteta Indijana. Polokov rad imao je veliki uticaj na umetnost druge polovine 20. veka, posebno na pojavu apstraktnog ekspresionizma.

Rođen 1912. godine u Kodiju u državi Vajoming, detinjstvo je proveo u Arizoni i Kaliforniji, a umetničku školu je studirao u Los Anđelesu i kasnije u Njujorku. Za vreme Drugog svetskog rata učestvovao je na Međunarodnoj nadrealističkoj izložbi u Njujorku (1942). Prvi put je samostalno izlagao kod Pegi Gugenhajm 1943. godine, a u Evropi 1950. u Italiji (Milano, Venecija). Polok se borio sa alkoholizmom i depresijom i, uopšte, smatran je autodestruktivnim.

Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1956. godine, kada je imao 44. godine.

 

[sendi]

Beograd: Spomen-ploča Anici Savić-Rebac

Beograd: Spomen-ploča Anici Savić-Rebac

Novosti


U utorak otvaranje spomen-ploče pesnikinji i helenisti. Nesvakidašnjim darom i obrazovanjem zadivila i najveće umove svoga vremena. Detinjstvo uz Lazu Kostića, Simu Matavulja, Uroša Predića


Na portretu Uroša Predića

KULTURNI poduhvat postavljanja spomen-ploča na kuće u kojima su živeli i stvarali naši najznačajniji pisci vratiće dug i jednoj od najumnijih žena srpske kulture, pesnikinji i helenisti Anici Savić-Rebac. Kao deo akcije koju zajednički vode Ministarstvo kulture, „Večernje novosti“ i beogradske opštine, sutra u 11 sati obeležje će biti otkriveno na zgradi u Carigradskoj ulici broj 8, u kojoj je stanovala od 1947. pa do smrti 1953. godine.

Ćerka Julijane i Milana Savića, sekretara Matice srpske i urednika njenog „Letopisa“, pisca i čuvenog prevodioca Geteovog „Fausta“, rođena u Novom Sadu 1892. godine, od detinjstva je pokazivala briljantne sposobnosti. Prevod odlomka iz Bajronovog „Manfreda“ objavila je kada joj je bilo tek dvanaest, a godinu dana kasnije i prve pesme.

Njen prevodilački i pesnički talenat zadivio je i krug kućnih prijatelja, u kome su, između ostalih, bili Laza Kostić, Simo Matavulj, Uroš Predić... navodi u temeljno dokumentovanoj monografiji „Život Anice Savić-Rebac“ filozof Ljiljana Vuletić.

„Kada pogledam na one svoje nespretne prvence - a bio sam 3-4 godine stariji od nje - čisto bi ih sve bacio k vragu,“ piše njenom ocu Laza Kostić. Činjenica da je Anica u nekoliko meseci položila ispite za dva razreda i pri tom imala još vremena da piše stihove, gotovo je uplašila čika Uroša Predića (naslikao je njen čuveni portret sa crvenim šeširom), koji u jednom pismu navodi: „To je isuviše za jedno dete“.

U gimnazijskim danima prevodila je sa nemačkog, francuskog i engleskog, a poznavala je italijanski. Ipak, njeno životno opredeljenje postaće proučavanje starogrčkog i latinskog, antičke književnosti i filozofije, pa je put vodi u Beč, na studije klasične filologije. Zbog rata će se vratiti u rodni Novi Sad, gde će drugovati sa Milanom Kašaninom, a zatim i voditi intenzivnu prepisku.

Poslednja dva semestra klasičnih studija završila je u Beogradu, gde se kretala u društvu u kome su bili Crnjanski, Todor Manojlović, Isidora, Andrić, Vinaver, Desanka Maksimović... U „Lirici Itake“, Crnjanski joj posvećuje provokativnu pesmu „Reljef sa likom Dantea“, a u njenoj ostavštini Ljiljana Vuletić je pronašla i jedno ljubavno pismo autora „Seoba“. Po svemu sudeći Anica mu naklonost nije uzvratila, verovatno zato što je njeno srce već tada pripadalo Hasanu Rebcu, Srbinu muslimanske veroispovesti, rodom iz Mostara, zbog koga je preskočila sve predrasude i malograđanske barijere i pratila ga u stopu kroz životne nedaće. Za njim je krenula i u smrt.

„Hasan i Anica bili su, u mnogo čemu, sušta suprotnost već na prvi pogled“, piše Ljiljana Vuletić. „On - visok, krupan, snažan, robusni dinarski tip; ona oniža, sitna, prefinjenog izgleda. On muslimanske veroispovesti, ona, rođenjem pravoslavne. On - sav posvećen politici, rečju i delom, bojovnik na nemirnim balkanskim prostorima; ona pesnikinja, naučnica, profesorka. Ona, savršenog zdravlja do kraja života, on teški srčani bolesnik. Ipak, ona je rekla: „Ti i ja smo jedno...“, a on da „...kada bi se još jednom rodio samo bi nju voleo“.

Njihova bliskost i prožimanje ostavili su jak utisak i na englesku spisateljicu i blisku Aničinu prijateljicu Rebeku Vest, koja ih je upoznala u Skoplju. U čuvenom putopisu „Crno jagnje, sivi soko“, pominje ih kao „dva stuba nosača“ na kojima „počiva kuća koja nam je neophodna da se u nju sklonimo ukoliko ne želimo da nas vetrovi prirode oduvaju“.

Upravo u skopskim danima Anica, uz intenzivan naučni rad (doktoririrala je 1932. godine na BU, sa radom „Predplatonska erotologija“), predavanja u gimnaziji i na tamošnjem fakultetu, prevodi novele Tomasa Mana. Održavaju i intenzivnu prepisku. Zbog čestih selidbi koje su je zadesile tokom Drugog svetskog rata (po dolasku u Beograd, Hasan i ona će jedno vreme čak stanovati u učionici na Filozofskom fakultetu, koju će napuštati tokom nastave) sačuvano je tek nekoliko pisama. Izvesno je, međutim, da je veliki nemački pisac kao materijal za svoj roman „Josif i njegova braća“ koristio njen naučni rad „Kalistos“, o povezanosti svetlosti, lepote, ljubavi i saznanja.

KIŠOBRAN ZA CRNjANSKOG
KADA je Miloš Crnjanski otvarao izložbu Petra Dobrovića u Novom Sadu, čuo je kako se Milan Savić, nezadovoljan što je njegovoj ćerki Anici posvetio pesmu u kojoj se pominju kentauri i gole žene, sprema da ga istuče kišobranom.
- Ja sam se, u to vreme, tukao, i na ulici, ali nisam mogao da se tučem sa čovekom koji je bio od mene valjda četrdeset godina stariji - prisećao se kasnije Crnjanski. - A Dobrović se kikotao, i nije pristajao da neko drugi, mesto mene, to predavanje o slikarstvu održi. Može se misliti kako mi je bilo, kada sam rekao prve reči, primetio, u prvom redu, starog gospodina sa kišobranom u ruci. Kada bi nam se pogled susreo, on bi, da me ne gleda, zatvorio oči. Meni je, u glavi, onda, počelo da se muti.

 

[sendi]

"Kumovi" Dušana Kovačevića najbolja na "Danima komedije"

"Kumovi" Dušana Kovačevića najbolja na "Danima komedije"


Tanjug |



Na 41. Pozorišnom festivalu najboljih komediografskih ostvarenja Srbije "Danima komedije" u Jagodini, koji su počeli 20.marta, večeras je odigrana poslednja predstava u konkurenciji za nagrade, a stručni žiri je najboljom proglasio "Kumove" Dušana Kovačevića, u izvođenju Zvezdare teatra.

Ova predstava je najbolja i po mišljenju publike, koja joj je dala ocenu 4,79.
Žiri je radio u sastavu reditelj Jug Radivojević, predsednik, glumci Dara Džokić i Dragiša Milojković.

"Kumovima" pripadaju obe nagrade, žirija "Mija Aleksić", i publike "Miodrag Petrović - Čkalja" - statueta Jovanča Micić.

Nagrada "Mija Aleksić"ustanovljena je 1995.godine, u znak sećanja na velikana srpskog glumišta, a uručiće ju, po tradiciji, supruga pokojnog glumca Beba Aleksić.

Nagrada "Miodrag Petrović - Čkalja" se dodeljuje najsmešnijom predstavi na festivalu po oceni publike.

Nagradu "Zlatni ćuran" za životno delo, ustanovljenu 2001. godine, dobila je ove godine srpska filmska i pozorišna glumica Milena Dravić. Nagrada se sastoji od statute "Zlatni ćuran", unikatne povelje i novčanog iznosa od 100.000 dinara koje je obezbedila Komercijalna banka.

Žiri je tri ravnopravne nagrade "statuetu ćuran" za najbolja glumačka ostvarenja dodelio Predragu Mikiju Manojloviću za ulogu Milana u predstavi "Kumovi", Branimiru Brstini, za ulogu inspektora u "Kumovima" i Tamari Dragičević za ulogu Saše u predstavi "Dobri ujkica" Alana Ejkborna, režija Stefan Sablić u izvođenju Ustanove kulture "Vuk Karadžić" Beograd.

Statuetu "ćuran" za najbolje rediteljsko ostvarenje žiri je dodelio Stefanu Sabliću za predstavu "Dobri ujkica". Nagradu "Nikola Milić", za epizodnu ulogu, koja je prvi puta dodeljena 2005. godine u znak sećanja na glumca Milića, rodom iz Jagodine, žiri je dodelio Radoslavu Milenkoviću za ulogu Vučka u predstavi "Kumovi".

Najboljom mladom glumicom, ziri je proglasio Nikolinu Jelisavac za ulogu Dubravke u predstavi "Sedam i po" Miroslava Momčilovića, režija Darijan Mihajlović u koprodukciji Atelja 212 Beograd, Narodnog pozorišta Republike Srpske Banjaluka i Novosdadsklog pozorišta. Najbolji mladi glumac je Viktor Savić za ulogu Ike u predstavi "Svojta" Nebojše Romčevića, režija Nikola Zavišić u izvođenju Pozorišta "Boško Buha" Beograd.

Nagradu za kostimografiju dobila je Mirma Ilić za kostim u predstavi "Komedija zabune" Vilijama Šekspira, režija Milan Nešković Narodno pozorište Subotica.
Za najbolju scenografiju na festivalu Darku Nedlejkoviću u predstavi "Dobri ujkica" a najboljim komediografskim tekstom proglasio "Kumove".

Nagrade će biti uručne sutra uveče, na Svetski dan pozorišta, kada će biti pročitana poruka Međunarodnog pozorišnog instituta koju je ove godine, po pozivu, napisao američki glumac, producent, dramski pisac i reditelj Džon Malkovič.

Posle uručenja nagrada, u čast nagrađenih, Pozorište Slavija iz Beograda, izvešće predstavu "Dogodine u isto vreme" Bernarda Slejda, u režiji Božidara Đurovića.

Selektor ovogodišnjih "Dana komedije" bila je teatrolog i pozorišni kitičar dnevnog lista "Politika" Ana Tasić.

 

[sendi]

Spomen ploča za Anicu Savić-Rebac

Spomen ploča za Anicu Savić-Rebac

Izvor: Tanjug


Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković otkrio je 27. marta spomen ploču pesnikinji i helenistkinji Anici Savić-Rebac (1892 - 1953) na zgradi u ulici Carigradskoj 8, u kojoj je živela od 1947. do 1953. godine.

​

O životu i delu ove pesnikinje, pored ministra Markovića govorili su i Ljiljana Vuletić, autorka monografije ''Život Anice Savić-Rebac'' i helenista i profesor dr Miroslav Vukelić, a prisutnima se obratila i predsednica opštine Stari grad Mirjana Božidarević, dok je stihove pesama Anice Savić-Rebac čitala glumica Biljana Đurović.

Marković je rekao da je Anica Savić-Rebac bila ''simbol ovog podneblja, da je imala mnogo dara od Boga i sjajno okruženje u detinjstvu''.

''Njeno upoznavanje sa klasičnom filologijom u Beču prekinuo je rat i naterao ju je da se vrati i videćemo je u sasvim drugom okruženju posle Prvog svetskog rata, a to je okruženje ljudi za koje smo zaboravili da su bili njeni savremenici, a mnogima od njih smo takođe otkrivali i spomen ploče'', rekao je Marković.

Ti ljudi stvarali su jednu drugu vrstu sećanja u istoriji, ali mi ''tu opet ne vidimo Anicu Savić-Rebac, jer je tada nastajao jedan jugoslovenski polet ali on je išao prema zapadu, a ona je išla prema jugu'', ocenio je ministar.

Vuletić je rekla da je Anica Savić-Rebac bila istaknuta klasična filološkinja, pesnikinja, esejistkinja, kritičarka, prevoditeljka i poznata profesorka Beogradskog filozofskog fakulteta na kome je predavala rimsku književnost i latinski jezik, podsetivši da je ona 1929. godine objavila svoju zbirku poezije ''Večeri na moru''.

''U to vreme razrešava svoju životnu dilemu, kolebanje između poezije i nauke i opredeljuje se za nauku, za klasičnu filologiju, za proučavanje ideja'', istakla je Vuletićeva.

Ona je objasnila da je u svojoj struci, klasičnoj filologiji i da je bila evropski autoritet. Održavala je aktivne stvaralačke odnose sa najznačajnijim evropskim naučnicima, filozofima, piscima, rekla je ona dodavši da o tome svedoči njena prepiska sa Ludvigom Radermaherom, Tomasom Manom, Hansom Lajzegangom.

''Celokupnim svojim delom Anica Savić-Rebac je bila spona između antike i savremenog doba, između srpske i balkanske kulture i tradicije i evropske kulture i tradicije'', zaključila je ona.

Vukelić je istakao da kada pomisli na profesorku Anicu Savić-Rebac da se u njemu javi splet osećanja od radoznalosti do jeze i divljenja.

On je rekao da je ona živela nepodeljeni život i da se za nju može reći da je živela ''pod srećnom zvezdom''.

Vukelić je rekao da joj je otac bio sekretar Matice srpske i da su se u književnom salonu njenih roditelja okupljali poznati pesnici kao što su JOvan Jovanović Zmaj i Laza Kostić i da im je ona čitala svoje prve prevode i poeziju.

On je ocenio da je njen pesnički razvoj i ako ga je bilo, bio čisto formalan i da se ona posle smrti Laze Kostića koji je imao veliki uticaj na nju okrenula izučavanju helenskog sveta onako kako ga je kod Laze Kostića i engleskih i nemačkih pesnika usvojila.

Ministarstvo kulture je u Godini knjige i jezika (23. april 2010 - 23. april 2011), u saradnji sa "Večernjim novostima" i lokalnim samoupravama, započelo akciju obeležavanja objekata u kojima su rodjeni, boravili ili delovali znameniti pisci, a ovo je 20. spomen ploča koja je postavljena.

 

[sendi]

Srednjevekovno blago otkriveno na grčkom ostvu

Srednjevekovno blago otkriveno na grčkom ostvu


Tanjug |



Grčki arheolozi otkrili su više od 50 venecijanskih srebrnjaka iz 14. veka, sakrivenih u renesansnoj "kasici-prasici", saopšteno je danas iz grčkog ministarstva kulture.

Ostrvo Naksos

Kako prenosi agencija AFP, 54 srebrna novčića, poznata pod nazivom "groši", pronađeni su prošlog meseca u jednom selu na obali ostrva Naksos, u Egejskom moru, pored razbijene glinene posude u kojoj je bilo još nekoliko novčića.

Na kovanicama se raspoznaje lik najmanje tri dužda, izabranih vladara Venecijanske Republike jedna od pomorskih velesila u doba renesanse.

Arheolozi su identifikovali duždeve Bartolomea Gradeniga, Đovanija Soranca i Andreu Dandola koji su uspešno vladali "Kraljicom Jadrana" od 1329. do 1354.

Naksos je bilo jedno od mnogobrojnih grčkih ostvra kojima je Venecija vladala od 15. do početka 18. veka.

 

[sendi]

Libanac dobitnik nagrade za arapsku književnost za delo "Druzi Beog

Libanac dobitnik nagrade za arapsku književnost za delo "Druzi Beograda"


Beta |



Libanski pisac Rabi Džaber dobitnik je ovogodišnje Međunarodne nagrade za arapski roman, za delo "Druzi Beograda (bukv. prev. The Druse of Belgrade).

Džaber u svom romanu opisuje život hrišćanina prodavca jaja u periodu posle rata, dok se nalazi u egzilu i zatočeništvu.

Glavni junak je Hana Jakub, koji je preuzeo lažni identitet borca pripadnika libanske religijske zajednice Druza i koji je posle građanskog rata otišao u izgnanstvo.

Priča prati 12 godina njegovog zatočeništva i teška iskustva u Beogradu i drugim delovima Balkana.

Međunarodna nagrada za arapski roman se dodeljuje uz podršku fondacije prestižne nagrade Buker.

 

[sendi]

Sezanov akvarel vredi 20 miliona?

Sezanov akvarel vredi 20 miliona?

Izvor: Tanjug


Redak akvarel francuskog post impresionističkog majstora Pola Sezana, za koji se dugo mislilo da je izgubljen, biće ponuđen 1. maja na aukciji u Njujorku, saopštila je aucijska kuća Sotbi, koja očekuje da slika dostigne 20 miliona dolara.

Kako prenosi agencija AFP, studija za sliku "Igrači karata" (Joueurs de cartes), koja je poslednji put bila izložena u javnosti 1953. godine, pronađena je nedavno u jednoj privatnoj kolekciji u Teksasu.

Sezan je od 1890. do 1896. napravio seriju od pet slika pod nazivom "Igrači karata".

Pomenuti akvarel bio je dugo poznat široj javnosti jedino putem crno-bele fotografije. Pronađen je početkom godine u privatnoj zbirci preminulog teksaškog lekara i pasioniranog kolekcionara Hajnca Ajhenvalda.

 

[sendi]

“Damu s hermelinom” pritisle godine

“Damu s hermelinom” pritisle godine

Izvor: Tanjug


"Dama s hermelinom", čuveni renesansni portret Leonarda da Vinčija i jedna od najdragocenijih slika u poljskim umetničkom zbirkama, pokazuje znake "starenja", tvrdi jedan poljski stručnjak.

Januš Čop, konzervator Nacionalnog muzeja u Krakovu, u kojem se slika čuva, izjavio je da su testovi kojima je ovo remek-delo podvrgnuto pokazali da su dasku od kestena na kojoj je naslikano tokom vekova izjeli drvotočci, a da se na površini same slike pojavila gusta mreža pukotina.

Čop je najavio dodatna testiranja neinvazivnim, modernim tehnologijama, kao što je kompjuterska tomografija, koja treba stručnjacima da pomognu u izboru najboljeg načina održavanja slike kako bi se ona spasla.

On je rekao da propadanje slike nije rezultat njenog nedavnog "putovanja" na izložbama u Španiji, Nemačkoj i Britaniji.

 

[sendi]

Izložba savremene španske grafike

Izložba savremene španske grafike

B92


Izložba "Grafika. 30 mladih umetnika Španije" - u organizaciji Miksera i Instituta Servantes biće svečano otvorena u utorak 3. aprila u 19.30h u Mikser Houseu u Karađorđevoj 46.

​

Izložba je odličan vodič kroz savremenu špansku umetničku scenu i omogućava upoznavanje najvažnijih predstavnika street art umetnosti u Španiji. Izložba obuhvata grafite, slike, fotografije, predmete i video projekcije mladih umetnika rođenih 70-tih i 80-tih godina u Španiji.

Izložba, koja će biti predstavljena na dve lokacije, u Institutu Servantes i Mikser Houseu, biće otvorena do 7. maja. Izložbu će pratiti i umetničke radionice, a ulaz je slobodan.

Izložba “Grafika. 30 mladih umetnika Španije” je izložba koja obuhvata pedesetak radova na papiru, grafite, slike, fotografije, predmete i video projekcije mladih, vizuelnih umetnika i kreativaca rođenih između 70-tih i 80-tih godina. Iako se bave različitim disciplinama zajednička im je scena: grad koji im nije samo inspiracija već i medij za predstavljanje njihovih dela. Zajednički im je i stav “Uzmi stvar u svoje ruke!” Oni nisu čekali da osvoje galerije i umetničke institucije, oni su svoju publiku osvajali sami. Kasnije su galerije, umetničke institucije, pa čak i multinacionalne kompanije, uvek u lovu na najnovije tendecije, tražile njih – kako navodi kustos izložbe Mario Pareha.

Danas ovi umetnici predstavljaju značajnu špansku umetničku scenu. Njihova dela prešla su sa zidova i na druge podloge (majice, omote, skejtbordove…). Izraz “urban art” obuhvata umetnike koji potiču iz sveta grafita i koji su se odvažili da svoje radove izlože na ulici, javno i besplatno. Izložba je do sada predstavljena u Madridu (Španija), Amanu (Jordan), Bejrutu (Liban), Sofiji (Bugarska) i Alžiru (Alžir), a nakon Beograda nastavlja svoju svetsku turneju. Više od 28.000 posetilaca je dovoljna preporuka za Beograđane da pogledaju umetnost sa zidova španskih gradova.

Izložbu će otvoriti kustos izložbe Mario Martin Pareha, direktor Instituta Servantes g-din Antonio Lasaro Gosalo i Ambasador Španije Arturo Laklaustra Beltran

 

[sendi]

Mandela: sedam onlajn "izložbi"

[h=1]Mandela: sedam onlajn "izložbi"
[/h] Izvor: Tanjug


Na hiljade rukopisa, dokumenata, fotografija i video snimaka Nelsona Mandele digitalizovani su i danas smešteni u veliku onlajn arhivu koja se bavi životom prvog crnog predsednika Južne Afrike.

Foto: archive.nelsonmandela.org

​

Digitalna arhiva koju su formirali Centar sećanja Nelsona Mandele i internet gigant Gugl predstavlja kolekciju koju posetilac može da istraži uz pomoć sedam onlajn "izložbi".

U arhivi se nalazi sve, od članske karte metodičke crkve iz 1929. godine - koja je i najstariji dokument u arhivi, do podsetnika koje je pisao tokom pregovora o okončanju aparthejda.

"Svako i svuda može besplatno da pristupi arhivi", rekao je Verne Haris iz Centra sećanja.

Gugl je Centru dao pomoć od 1,25 miliona dolara kako bi im pomogao sa radom, kao i besplatno korišćenje njihovog pretraživača, prenosi AFP.

"Verujemo u moć digitalnih tehnologija u prenošenju zaostavštine Madibe (Mandele) masama", rekao je menadžer projekta Mark Jošitake. "Većina ovih dokumenata nikada ranije nije bila dostupna javnosti", dodao je on.

Uz pomoć Mandeline digitalne arhive, zainteresovani će sada moći da pogledaju njegove rokovnike dok je bio zatvoren na Roben ostrvu, vide retke fotogrfije Mandele kao mladića, kao i video snimke govora Nelsona Mandele.

[URL="http://archive.nelsonmandela.org/#%21home:exhibitId=AQwxEAUi"]Arhivu možete pogledati ovde. [/URL]