Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
U svetskim medijima ga karakterišu kao "arhitektu nepoznatog izvan uskih krugova poklonika i zaljubljenika u arhitekturu"
OVOGODIŠNJI dobitnik najznačajnije svetske, Prickerove nagrade za arhitekturu je Kinez Vang Šu. U svetskim medijima ga karakterišu kao "arhitektu nepoznatog izvan uskih krugova poklonika i zaljubljenika u arhitekturu".
Vang Šu je rođen 1963. i četvrti je na listi najmlađih "prickerovaca". Za razliku od svojih zemljaka, arhitekti koji su studirali u inostranstvu i dobro su poznati svetu, Šu je studije završio u Kini.
Šu nije gradio izvan granica rodne Kine. Istorijski muzej u gradu Ningbo je Šuovo najpoznatije delo i predstavlja njegov kredo u stvaralaštvu. Protiv destrukcije nasleđa, svoja zdanja diže od materijala srušenih zgrada - pomažući sunarodnicima da konačno shvate šta gube.
Muzej poseduje čudesnu ekspresivnu snagu drevnog, erodiranog utvrđenja - moćnih nakošenih zidova, koji kao da se lagano osipaju usled prohujalih vekova. Taj efekat je postignut korišćenjem sivog kamena sakupljenog posle rušenja tridesetak sela u neposrednoj blizini. Opšte sivilo je efektno razbijeno na pojedinim mestima umetanjem polja od terakote, građenih opekom i crepom iz istog izvora.
[h=1]Počela "Borina kapija" u Vranju [/h] Izvor: Tanjug
Sa dve izložbe otvorene u isto vreme, jedna pored druge, sinoć, 16. marta je u Vranju počela sedmodnevna kulturna manifestacija "Borina kapija“, koju od prošle godine organizuje grad Vranje.
U dve prepune sale Galerije Narodnog muzeja, predstavili su se Nikola Džafo izložbom "Umetnik - muzeolog" i Miloš Tomić čijoj su postavci organizatori dali ime "Umetnik - gradski prirodnjak".
Kulturna manifestacija "Borina kapija“ nastavljena je književnom večeri u kojoj su se publici u Vranju predstavili pesnik i prevodilac Dejan Ilić i jedan od najpoznatijih domaćih pripovedača Vladislav Bajac.
Danas, 17. marta, drugog dana manifestacije, ljubiteljima pisane reči u Vranju, takođe u Galeriji Narodnog muzeja, predstaviće se pisci Svetislav Basara i Nenad Veličković.
Ovogodišnja Književna nagrada „Bora Stanković“ biće dodeljena Uglješi Šajtincu za njegov roman “Sasvim skromni darovi“ izdavačke kuće „Arhipelag“, u četvrtak, 22. marta, poslednjeg dana ove manifestacije.
Vranjske vlasti organizuju manifestaciju “Borina kapija”, koja nastavlja 46-godišnju tradiciju “Borine nedelje”, a obuhvata književni, likovni i muzički program. Manifestaciji je promenjeno ime zbog sudskog spora sa Književnom zajednicom “Borisav Stanković”.
[h=1]Lisabonska priča u Madlenianumu [/h] Izvor: Tanjug
Beogradski fadisti pod vođstvom Maje Volk nastupiće danas, 18. marta, na sceni Opere i teatra Madlenianum fado koreodramom "Lisabonska priča".
U koreografiji Aleksandra Saše Ilića i u naraciji Maje Volk, Beogradski fadisti i solisti baleta Narodnog pozorišta kroz temperamentnu igru odslikavaju besane lisabonske noći, igraju igru punu strasti, na fado - muziku sete, ali i života, saopšteno je iz Madlenianuma.
Prvi fado balet na ovim prostorima, sa isprepletanim glasovima Nevene Filipović,Bojana Kneževića i Maje Volk, uz modernu i emocijama nabijenu koreografiju Aleksandra Saše Ilića, sa mladim i virtuoznim igračima do sada je na svim izvođenjima dočekivan sa ovacijama i završavao se sa ponovljenim baletskim numerama na bis.
U baletu igraju Miloš Isailović, Ivana Kozomara, Olga Olćan, Ana Ivančević, Miloš Marijan i Miloš Kecman.
Album “Šekspirovi soneti”, na kojem će se naći pesme slavnog pisca, biće objavljen u Velikoj Britaniji 23. aprila na dan Šekspirovog rođenja.
Na albumu se može čuti kombinacija starih instrumenata i stilova sviranja i modernih tehnika pod dirigentskim vođstvom Roberta Holingvorta. On je sa svojim vokalnim ansamblom prošle godine dobio prestižnu nagradu Gramofon.
Ovaj projekat deo je pripreme za Kulturne olimpijadu, manifestaciju koja će pratiti ovogodišnje Olimpijske igre u Londonu.
“Mislim da vam nikada ne treba poseban razlog da ‘sarađujete sa Šekspirom’. Ali 2012. godina izgleda kao pravi trenutak, sa akcentom na Kulturno olimpijadu i pozorište Gloub”, izjavio je Holingvort za Dejli telegraf.
“Toliko se toga šekspirovskog dešava u svetu, pa smo pomislili da bi i soneti bili odlična polazna tačka, sa malim preokretom. Napravili smo pop pesme sa tekstovima najvećeg pisca”, dodaje on.
Svi tekstovi su Šekspirovi, a muzika se izvodi na instrumentima koji su korišćeni u piševo vreme, uključujući i liron - žičani instrument nalik čelu sa 13 žica, laute i rensansne gitare.
“Neverovatno je iskustvo sarađivati sa svim ovim muzičarima. Šeksiprova dela traju već decenijama i mi se spremamo da im udahnemo novi život”, kazao je Robin Skot koji će pevati sonete.
Osim njega, stihove će pevati i Kara Dilon i sopran Ana Denis, koja nastupa sa Dejmonom Albarnom u njegovoj operi “Doktor Di”.
Neobična figurina iz praistorije ponovo u žiži javnosti. Delo iz neolita simbol Međunarodnog sajma vina
OMALENA figurina iz praistorije, ostatak vinčanske kulture (5500 - 4000. p. n. e.), ponovo je u žiži javnosti. Domišljati Župljani odlučili su da upravo ovo malo otkriće, delo prvih praistorijskih zemljoradnika iz doba neolita, postane simbol prvog Međunarodnog sajma vina - Župa, koji je najavljen za 20. i 21. april.
Figurina je u srpskoj arheologiji poznata pod imenom “Lejdi of Aleksandrovac”. Pronađena je prilikom arheoloških iskopavanja u Vitkovačkom polju, četiri kilometra istočno od Aleksandrovca. U Zavičajnom muzeju Župe čuvaju se četiri skulpture iz ovog perioda, a kustosi napominju da su pred naukom i dalje velike zagonetke “župske sfinge” Lejdi of Aleksandrovac, Venus de Župa, Madam de Vitkovo i Madam de Venčac. Poznata Lejdi smatra se najposebnijom među njima.
Izborom Lejdi za simbol predstojećeg sajma organizatori su želeli da podsete da se vinova loza na župskim prostorima gaji milenijumima. Jugoslav Stajkovac, predsednik opštine, kaže da je organizovanje sajma nastavak čuvene Župske berbe, koju je za skoro pola veka postojanja posetilo više miliona ljudi iz zemlje i sveta.
- Prva poljoprivredna izložba u Župi organizovana je 1899. godine - ističu organizatori iz Turističke organizacije Aleksandrovca. - Ocenjivačke izložbe vina i rakije održavaju se svake godine povodom Svetog Trifuna, slave vingradara i Dana opštine.
Međunarodni sajam vina održaće se, kako je najavljeno, u Hali sportova Župa, Muzeju vinarstva i vinogradarstva i u Poljoprivrednoj školi “Sveti Trifun”. Ocenjivanje će biti obavljeno nešto ranije, 7. i 8. aprila. Osim što će da probaju vrhunsko vino, posetioci mogu da obiđu i župski kraj, manastire, vinarije i postojbinu “Lejdi of Aleksandrovac”.
Književnik Vojislav Čolanović dobitnik je nagrade "Borisav Stanković" za 2011. godinu za roman "Oda manjem zlu", a to priznanje biće mu dodeljeno na manifestaciji Borina nedelja 29. marta u Vranju, saopštio je žiri.
Predsednik žirija Aleksandar Jovanović rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu da je Čolanovićev roman prožet snažnim erotskim doživljajima i nizom dramatičnih situacija iz savremenog života prepunog političkih intriga i socijalne neizvesnosti.
"Tematska osnova romana 'Oda manjem zlu' utemeljena je na ljubavnom zapletu, a radnja se odvija u Beogradu i Salcburgu u svega nekoliko dana zajedničkog života dvoje junaka, Finkinje i Srbina', rekao je Jovanović.
On je ocenio da je Čolanovićevo "romaneskno kazivanje naročito uspešno usredsređeno na sve što se u ljubavnom životu dvoje aktera dešava u toku jednog letnjeg dana u Beogradu".
Nagrađeni autor Vojislav Čolanović nije želeo da govori o svom romanu, jer kako je objasnio, ne bi ni izbliza dostigao kvalitet kao u delu koje je napisao, a priča o tehnologiji i strategiji pisanja nije zanimljiva, ni važna.
"Ako malo bolje razmislimo, moraćemo da se složimo i s Hemingvejem koji je kazao da vrlo često nagrade dobijaju oni koji su već etablirani, a to bi pomalo ličilo na dobacivanje pojasa za spasavanje brodolomniku koji je već isplivao na obalu", rekao je Čolanović.
On je dodao da ga iznad svega zadovoljava pomisao da se njegovo ime direktno vezuje za ime Bore Stankovića, koga je Jovan Skerlić proglasio za, možda, najveći talenat u srpskoj književnosti.
"Ima nečeg magičnog u njegovoj literaturi. Iza svega što je Bora Stanković napisao stoji vrhunska poezija, ma kako nam to čudno delovalo ako površno posmatramo tu literaturu", rekao je Čolanović.
Nagradu "Borisav Stanković" dodeljuje Književna zajednica "Borisav Stanković", a nagrađeni roman Vojislava Čolanovića "Oda Manjem zlu" objavila je beogradska izdavačka kuća Mono i Manjana.
Manifestacija "Borina nedelja" biće otvorena u Vranju 23. marta besedom pisca Vladana Matijevića, prošlogodišnjeg dobitnika nagrade "Borisav Stanković", a do 29. marta planirani su različiti književni programi.
[h=1]"Ples sa zmajevima" osvaja svet [/h] Izvor: Tanjug
Osam meseci posle svetske premijere, izdavačka kuća Laguna objavila je dugoočekivani peti nastavak serijala "Pesma leda i vatre" Džordža R.R. Martina - dvotomni "Ples sa zmajevima".
Martinovi romani, po kojima je snimljena i HBO hit serija "Igra prestola" čija se druga sezona u Srbiji očekuje početkom aprila, odmah po objavljivanju stekli su legije sledbenika i obožavalaca koji su sa oduševljenjem i nestrpljenjem čekali svaki novi nastavak priče o likovima Sedam kraljevstava.
Zanimljivi likovi, neobični svetovi ali i filmičnost same priče učinili su od ovog holivudskog scenariste i producenta, jednog od najprodavanijih pisaca u žanru epske fantastike.
Kada se prošlog jula u američkim knjižarama, posle šest godina pauze, pojavio novi nastavak mediji su pisale hvalospeve o "Plesu sa zmajevima" rekavši da je vredelo čekati na uzbudljiv, duhovit, emotivan, zastrašujuć i grandiozan nastavak "Gozbe za vrane".
Za svega dva dana, u SAD je prodato više od 300.000 primeraka romana a autor je najavio još najmanje dva nastavka. "Kada bude, biće", rekao je tada Martin na pitanje kada se može očekivati novi roman, a kritičari pak navode da je svaki njegov roman, ako je napisan kao "Ples sa zmajevima, vredan svakog čekanja.
Dve nedelje po objavljivanju, novi roman - podeljen u dva toma - postao je i bestseler Lagune čemu doprinosi i popularna serija čija je prva sezona jedna od najprodavanijih DVD izdanja u SAD.
"Ples sa zmajevima" je podeljen na dva dela: "Snovi i prah" i "Posle gozbe", a zajedno imaju više od 1.000 strana. Prethodne knjige o svetu Sedam kraljevstava su: "Pesme snova" "Gozba za vrane", "Oluja mačeva", "Igra prestola" i "Sudar kraljeva".
Predmeti iz arhive naučnika Alberta Ajnštajna, među kojima su akademski tekstovi, ali i lična prepiska s nekoliko ljubavnica i razglednica bolesnoj majci, biće objavljeni na internetu.
Hebrejski univerzitet u Jerusalimu vremenom će na internetu objaviti svih 80.000 predmeta iz arhive Alberta Ajnštajna. Biće dostupni Ajnštanovi naučni tekstovi, pisma o društvenim pitanjima poput nuklearnog razoružanja i arapsko-izraleskog sukoba, kao i lična prepiska biće objavljena kao fotografije u visokoj rezoluciji.
Novi sajt će posetiocima omogućiti uvid u 40.000 Ajnštajnovih ličnih spisa i u više desetina hiljada dokumenata koji se odnose na autora teorije relativnosti, a koji su otkriveni tokom 80-ih godina prošlog veka.
Među novim dokumentima na sajtu su Ajnštajnovo pismo iz 1930. godine upućeno uredniku lista "Falastin", u kojem se osvrće na jevrejsko-arapski sukob, razglednica poslata bolesnoj majci i pismo mlade ljubavnice.
Jedan od osnivača Hebrejskog univerziteta, Albert Ajnštajn, je svu svoju dokumentaciju i intelektualno nasleđe zaveštao ovoj instituciji. Do sada je većina dokumenata bilo u arhivi univerzitetu, a samo polovina tekstova je bila dostupna na internetu.
Nekoliko najvažnijih biblioteka Srbije potpisalo je 20. marta sporazum o saradnji koji će omogućiti okupljanje tih ustanova u jedinstven sistem dostupan svim građanima.
“Sporazum će omogućiti da bibilotečka građa tih ustanova bude dostupna, i to ne samo istraživačima, jer su oni i dosad mogli da nađu put, nego svim građanima kao i onima koji nameravaju da postanu istraživači”, rekao je ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković na konferenciji za novinare.
On je potpisao sporazum o umrežavanju sa predstavnicima Narodne biblioteke Srbije i biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Matice Srpske. Sa predsednikom SANU Nikolom Hajdinom ministar je potpisao i Ugovor o učestvovanju Ministarstva kulture u finansiranju rada Biblioteke SANU.
Ministar je kazao da potpisana dokumenta omogućavaju da se fond Narodne biblioteke Srbije za otkup knjiga, delimično preusmeri i za biblioteku SANU, bez oduzimanja novca javnim bibliotekama u Srbiji, ili novog budžetskog izdatka, smatra ministar Marković.
On je pozvao uprave Matice Srpske i Narodne biblioteke da nastave rad na umrežavanju biblioteka, jer će time građanima i svima zainteresovanim postati dostupni njihovi fondovi.
Upravnik Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić rekao je da će potpisana dokumenta omogućiti javnosti pristup biblioteci SANU i bibliotekama instituta te akademije, koja je najznačajnija bibliotečka građa u Srbiji i regionu.
"Uključujemo centralnu biblioteku SANU i njenih instituta u mrežu javnih biblioteka Srbije na taj način što će konačno jedna izuzetna kolekcija koja je prikupljana bezmalo dva veka, ostati u punoj meri dostupna kako i treba na početku 21. veka", rekao je Ristić.
Upravnik biblioteke Matice Srpske i SANU Miro Vuksanović smatra potpisivanje soprazuma značajnim jer će biblioteka SANU, koja je najveća u Srbiji sa 1,3 miliona knjiga od kojih su dve trećine na stranim jezicima, putem Interneta biti dostupna svima.
Izdavačka kuća "Laguna" objavila je prošle sedmice dugoočekivani drugi roman mladog niškog autora Dejana Stojiljkovića "Duge noći i crne zastave", čija se radnja dešava neposredno pre odlučujuće bitke na Kosovu i prati početak srpsko-turskog rata.
"S jedne strane imamo carstvo koje je u svom opadanju i koje su podelili velikaši, to je nekadašnja moćna Nemanjićka država čije parčiće pokušava da sakupi knez Lazar koji je najsvesniji opasnosti od turske najezde. S druge strane, sa istoka dolazi moćni Murat, vladar na čelu velikog i naprednog carstva. To nije samo sudar dva vladara i dve vojske već sudar civilizacija", rekao je Stojiljković u intervjuu.
"Priča takođe prati i vitezove reda Zmaja, Kosančića, Toplicu i Obilića i njihovu opasnu potragu kroz Severnu Makedoniju. Sve kulminira velikom bitkom za Pirot koja je prva bitka tog trogodišnjeg rata", dodao je on.
Stojiljkovićev novi roman, kao i prvi "Konstantinovo raskršće" za koji je dobio nagradu "Miloš Crnjanski", oslanja se i na elemente fantastike a razlog tome je, kaže pisac, što je njemu bilo izuzetno teško da napiše istorijski roman o ovim prostorima bez fantastičnih momenata.
"Problem je nedostupnost istorijskih izvora kao i količina građe koja mora da se prouči, sve je to bilo veoma naporno. A dodatno uklopiti fantastične elemente koji imaju korene u apokrifnim predanjima, islamskoj i slovenskoj mitlogiji nije baš jednostavno", kaže Stojiljković.
"Srećom, video sam kako to rade neki drugi pisci, Nil Gejmen i Džordž Martin, recimo, pa sam pratio njihov sistem. Na kraju krajeva, i naša narodna pesma koristi dosta fantastičnih elemenata pa se to nekako ipak uklopilo. Mada, onaj čitalac koji očekuje klasičan istorijski roman dobiće ono što traži", poručio je on.
Govoreći o eventualnim nastavcima romana i budućim planovima, Stojiljković je rekao da bi ova priča trebalo da ima bar još tri nastavka.
"Hteo bih da ispratim priču o Redu Zmaja sve do Kosovske bitke, možda i dalje. Imam takođe ideju da napišem roman o jednom od junaka iz ''Konstantinovog raskršća'' - Nemanji Lukiću. Štaviše, već sam uradio trećinu te knjige. Pre toga imam nameru da izbacim jednu kolekciju priča..."
Izdavačka kuća "Laguna" je prateći svetske trendove nedeljama uoči "premijere" romana prikazala i kratak trejler koji je najavio novi roman, a sam roman imao je, za ove prostore, neuobičajenu promociju krajem februara kada je pokrenut poseban veb sajt na kome čitaoci mogu da se obaveste o najznačajnijim istorijskim likovima s kraja 14. veka, srpskom dvoru, turskom taboru, viteškim redovima, utvrđenjima, ratovanju i oružju.
Na pitanje da li se možda može očekivati i film po nejgovim romanima, Stojiljković kaže da bi "film bio preskupa rabota".
"Mislim da mi nismo još dorasli, recimo, Turcima, pa da snimimo film kakav je ovaj njihov o opsadi Konstantinopolja iz 1453", kaže on aludirajući na veliki hit i jedan od najskupljih filmova u Turskoj koji se bavi opsadom Carigrada i koji već danima privlači na hiljade gledalaca.
Kada je reč o stripu, Stojijković kaže da se u aprilu očekuje strip Dragana Paunovića rađen prema romanu "Konstantinovo raskršće".
Roman "Duge noći i crne zastave" predstavljen je najpre niškoj publici 15. marta, a uskoro se očekuje i njegova beogradska "premijera".
