Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Na grob velikog pesnika i boema, autora neprolaznog „Plavog čuperka“, u sredu je položeno cveće na novosadskom Novom groblju
Miroslav Mika Antić
PESNIK, novinar, slikar, mornar... Da se štedeo, kao što nije, u sredu bi Miroslav Antić (1932-1986) proslavio 80. rođendan.
Na grob velikog pesnika i boema, autora neprolaznog „Plavog čuperka“ u sredu je položeno cveće na novosadskom Novom groblju, u okviru tradicionalne manifestacije „Antićevi dani“ koja je počela u utorak i trajaće do subote, 14. marta u Kulturnom centru Novog Sada.
U sredu je, u sklopu iste manifestacije, počela Kolonija „MA“, čiji učesnici su većinom ilustratori i strip-crtači. U Velikoj sali KCNS učenici osnovnih škola imali su susret sa pesnicima Ljubivojem Ršumovićem, Nikolom Vujčićem i Perom Zupcem.
Pre susreta sa pesnicima, mališani su gledali monodramu „Gde je moje, najmoje“ po motivima Miroslava Antića, u izvođenju Aleksandre Pavlović.
U okviru "Dana frankofonije", večeras su amabasada Kanade i izdavačka kuća "Klio" predstavili u Galeriji "Artget" Kulturnog centra Beograda, u prisustvu autorke, roman Kim Tuj Li "Ru".
Da su Dani frankofonije postali značajna kulturna manifestacija u životu Beograda potvrdila je prepuna galerija, a publici su se obratili ambasador Kanade u Srbiji Roman Vaščuk, glavni urednik "Klia" Zoran Hamović, književnica Ljubica Arsić i autorka.
Podsetivši da se tokom marta u celom svetu proslavljaju Dani frankofonije, amabasador je istakao da stvaralaštvo spisateljice Kim Tuj Li, koja je u Kanadu stigla iz rodnog Vijetnama kao devojčica od 10 godina 1978, na " najbolji način pokazuje multikulturalni mozaik Kanade u kojoj žive narodi koji su se doselili iz celoga sveta".
"Kim je svojim vijetnamskim poreklom , zajedno sa svojim sunarodnicima, doprinela kulturnoj i jezičkoj raznolikosti Kanade u kojoj živi 34 miliona stanovnika i u kojoj se govori, pored oficijlenih jezika (engleskog, francuskog ), više od 200 drugih jezika", rekao je Vaščuk.
On je dodao da "Frankofonija, kao organizacija, podstiče različitost identiteta brojnih nacija koje su okupljene oko ovog pokreta, a kojima je zajedničko to što se služe francuskim jezikom"
Ambasador se ovom prilikom osvrnuo na uspešnu saradnju sa izdavačkom kućom "Klio" koja je objavila dela brojnih kanadskih pisaca i da je tokom poslednji osam godina na srpski jezik prevedeno 220 kanadskih knjiga.
Hamović koji i uređuje ediciju "Gral", u kojoj je objavljen roman Kim Tuj Li, istakao je da je on osvojio Veliku nagradu RTL 2010. na Sajmu knjiga u Parizu, najveće kanadsko priznanje nagradu Generalnog guvernera i da je bio u najužem izboru za nagradu pet kontinenata Frankofonije.
Objasnivši da naslov "Ru" ima više značenja na vijetnamskom i francuskom ( uspavanka, tok , potočić), Hamović je rekao da "spada među one knjige koje su poetski vodiči kroz globalizaciju i to je objasnio odsustvom gorčine i jeda u njenom pripovedanju o neveselim sudbinama onih koji su prinudno iseljeni.
"Autorka je pokazala da je svakome potrebno da prevaziđe poniženje i da snagom i verom nadu u bolje sutra učini stvarnom i dostižnom", rekao je Hamović.
Uz napomenu da se iz potpalublja krhkih, nesigurnih brodića kao što je bio onaj u kome je Kim Tuj Li sa porodicom napustila Vijetnam sigurno nije mogla videti takva pespektiva, Hamović je istakao da je "ona snagom, vitalnošću koje poseduje napisala knjigu zahvalnosti i onima koji su joj omogućili da napusti domovinu i onima koji su je Kanadi dočekeli dobrodošlicom".
"To je himna prijateljstvu, bliskosti, ljubavi i hrabrosti, jer je bila u paklu iz koga se spasila, ali ni nova domovina nije baš raj", zaključio je izdavač.
Književnica nije krila da je u knjizi opisala lično iskustvo i iskustvo porodice koja se otisnila u neizvesnost prolazeći kroz najteža iskušenja.
"Želela sam da pokažem kako takvi izazovi mogu da ojačaju čoveka, jer nismo svesni koliko smo jaki dok se ne suočimo sa ovakvim životnim situacijama", kazala je gošća iz Kanade.
[h=1]Baševski predstavio roman "Bunar" [/h] Izvor: Tanjug
Jedan je od najznačajnijih savremenih makedonskih romansijera Dimitar Baševski prisustvovao je, kao gost Srpskog PEN centra i izdavačke kuće "Arhpelag", književnoj večeri posvećenoj njegovom romanu "Bunar", objavljenom u antologijskoj ediciji "Sto slovenskih romana".
O romanu su govorili, pored autora, glavni urednik "Arhipelaga" i međunarodne edicije "Sto slovenskih romana" Gojko Božović, prevodilac Biljana Andonovska i prof. dr Mihajlo Pantić koji na beogradskom Filološkom fakultetu predaje makedonsku književnost.
Božović je naveo da Baševski (68), pored romana, piše poeziju, eseje, bavi se prevođenjem, a radio je i kao novinar i urednik, potom kao stalni dopisnik "Nove Makedonije" iz Atine. Bio je direktor i glavni urednik izdavačke kuće "Kultura" u Skoplju. Osnivač je i glavni urednik Izdavačke kuće "Slovo". Bio je predsednik Makedonskog PEN centra.
Za roman Bunar (2001), koji je objavljen u više izdanja na makedonskom jeziku, dobio je nagradu "Utrinskog vesnika", a isti roman je bio u najužem izboru za Međunarodnu književnu nagradu "Balkanika".
Božović je konstatovao da je Baševski važna figura u srpsko-makedonskim književnim odnosima i baš u romanu " Bunar" na najbolji način sažima mnoga od svojih interesovanja što se vidi po njegovoj višeslojnosti ( mitski, savremeni, ruralni).
Prepoznavši da bunar u romanu ima ne samo praktični značaj za opstanak sela, već i obredni smisao, Božović je to objasnio da se oko njega oživljavaju priče o samom mestu koje poprimaju odlike magijskog realizma. On smatra da je model pripovedanja koji primenjuje Baševski blizak Ivi Andriću i Meši Selimoviću.
Andonovska je stavila roman "Bunar" u kontekst predstavljanja makedonske savremene književnosti u Srbiji posle dužeg perioda relativnog prekida kada se veoma malo prevodilo sa tog nama bliskog jezika.
"Ovo delo je poziv da se upoznamo s polifonijom aktuelne makedonske literature", istakla je Andonovska i dodala da postoji velika bliskost između tema kojima se bave srpski i makedonski pisci, kao što su palanački život, dijaspora, otuđenost intelektualca u malim sredinama...odnos između islama i hrišćanstva, nacionalizma i mondijalizma....
"Za mene je ovo roman o ljudskom zlu", zaključila je ona.
Pantić je govorio o tradiciji da se prevode dela pisaca koji su pisali na drugim slovenskim jezicima, a koja je negovana u bivšoj Jugoslaviji i pohvalio je pokretanje edicije "100 slovenskih romana", jer je njen cilj da se obnove te literarne veze.
Kao dobar znalac aktuelne literarne produkcije u Makedoniji, Pantić je istakao da su knjige koje su odabrane da uđu u ovu međunaordnu ediciju reprezentativne za predstavljanje sredine u kojoj su nastale. One pripadaju i interslovenskoj književnoj zajednici na Balkanu, smatra Pantić.
Za njega je najveći kvalitet "Bunara" što je autor sa izuzetnom narativnom lakoćom rasporedio, kroz ceo tekst, akumulirana znanja.
Baševski je izrazio zadovoljstvo što je, posle dužeg vremena, u Beogradu, jer "lepo je čuti pohvale" i priznao da projekat "100 slovenskih romana" najviše pomaže malim sredinama, pošto su postisnute na marginu u odnosu na literarne velesile .
Izložba nakita iz perioda 6.000 godina pre Nove ere do kraja Srednjeg veka, nađenog na lokalitetima srednjeg Banata, biće otvorena u četvrtak 22. marta u Narodnom muzeju u Zrenjaninu.
Autor izložbe Snežana Marinković rekla je da je nakit iz zbirke Narodnog muzeja Zrenjanin nađen uglavnom u arheološkim iskopavanjima, a deo je nabavljen otkupom ili dobijen od darodavaca.
"Najraskošniji u zbirci je sarmatski nakit (3. i 4. vek). Impozantan broj potpuno očuvanih fibula, ogrlica, narukvica nalažen je na nekropolama širom srednjeg Banata. Bogatsvo oblika i boja govori da su ljudi tog doba bili pravi umetnici prefinjenog ukusa", rekla je Marinković.
Izložba predmeta iz bogate zbirke nakita iz fonda arheološkog odeljenja zrenjaninskog muzeja posetiocima treba da dočara čovekovo umetničko stvaralaštvo i kreativnost od neolita do srednjeg veka.
U Nebojšinoj 32b na Vračaru otkrivena je spomen-ploča našem proslavljenom košarkašu Radivoju Koraću - Žućku.
Spomen-ploču, na zgradi u kojoj je legendarni Žućko do tragične pogibije živeo, postavila je opština Vračar, koja je još ranije počela sa postavljanjem spomen-ploča na zgradama u kojima su živeli istaknuti Vračarci, s ciljem da i na taj način čuva uspomene na njih.
Radivoj Korać je prvi sportista kojem se na ovakav način odaje priznanje.
Otkrivanju spomen ploče prisustvovao je predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović, Dejan Bodiroga, potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije, Dragan Tarlać, direktor muških reprezentativnih selekcija, kao i bivši proslavljeni košarkaši i Žućkovi saigrači i prijatelji Nemanja Neca Đurić, Slobodan Rica Gordić, Blaž Kotarac, kao i članovi ekipe filma „Žućko- priča o Radivoju Koraću“.
Posebno emotivan bio je susret Koraćevih prijatelja Rice Gordića i Nemanje Đurića, kao i glumca Vlade Aleksića, koji tumači lik Žućka, sa Koraćevom majkom Zagorkom, koja je takođe prisustvovala svečanosti.
Povodom otkrivanja ploče predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović je izjavio: „Opština Vračar je opština koja čuva tradiciju i pamti svoje velikane. Jedan od njih je svakako i Radivoj Korać, koji je bio skroman, stidljiv, ali čija je zlatna levica ostala upamćena u istoriji svetske košarke i najavila kakva će generacija košarkaša doći sa ovih prostora. Ponosni smo što smo ovde, što otkrivamo ovu ploču i što svima možemo da pokažemo da je Korać živeo na Vračaru“
Dejan Bodiroga, potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije: “Mi moramo da negujemo uspomenu na takve košarkaške veličine, koji su proslavili srpsku košarku, i u Evropi i u svetu. Mlade generacije kroz ovaj čin, uz film koji je o Koraću napravljen i koji je sjajan, imaju novu motiaciju i pravi podstrek za budućnost!”
Spomen ploča je rad akademskog vajara Miroslava Lakobrije, izlivena u mesingu, sa reljefnim portretom Radivoja Koraća.
Izložba "Fotografi nove generacije", kojom se rezimiraju najznačajnije umetničke pojave i fenomeni u Srbiji nakon 2000-te godine, biće otvorena u Galeriji Remont u ponedeljak, 19.marta u 17h.
Serija fotografija "Tigrice" Aleksandrije Ajduković predstavlja niz fotografskih zapisa na kojima su zabeležene slučajne prolaznice obučene u odeću sa "tigrastim" motivima. Sve "tigrice" fotografisane su tokom 2002, 2003 i 2004. godine na ulicama Beograda.
Serija fotografija "Lični oglasi" Katarine Radović uz dozu humora i parodije bavi se fenomenom ličnih oglasa, u kojima ljudi koji traže partnera sebe predstavljaju u najboljem svetlu kako bi izazvali dobar prvi utisak.
“Iako na fotografijama svi izgledaju potpuno zadovoljni i ponosni na ono što jesu, iz njih se probijaju privatni lomovi i ekscesi, usled čega je teško reći da li se ovde radi o još jednom nusproizvodu već iznurenog potrošačkog društva ili o konačnom dostizanju panaceje za sve vrste ličnih nedoumica, blokada ili patnji“, kaže se u saopštenju.
Ciklus "Podzemna skloništa" Ivana Petrovića sačinjen je od niza fotografija atomskih skloništa snimljenih u srpskim i evropskim gradovima, gde skloništa predstavljaju deo urbane arheologije gradova.
Ciklus "Preslišavanje" je osmišljen kao serijal izložbi na kojima se predstavljaju radovi do 3 autora, grupisanih po tematskim pristupima, fenomenima ili medijima. Uz izložbe, sastavni deo predstavljanja osnovnih karakteristika scene, čine predavanja, diskusije na najznačajnije teme i probleme koji su označili prvu deceniju XXI veka.
Kustoski tim projekta "Preslišavanje" čine istoričari umetnosti Saša Janjić, Slobodan Jovanović i Miroslav Karić. Njihovo profesionalno sazrevanje blisko je vezano za rad generacije umetnika koja je tek stupala na umetničku scenu, a čiji su profesionalni razvoj ispratili kroz brojne aktivnosti i projekte.
Projektom "Preslišavanje" Remont započinje ciklus izložbi kojima će se rezimirati najznačajnije umetničke pojave i fenomeni u Srbiji nakon 2000-te godine.
Premijerom predstave „Ludi od terapije“ 20. marta biće otvoren novi pozorišni prostor u Beogradu, „Scena Stamenković“ u okviru Ustanove kulture Palilula. Deo zgrade nekadašnjeg Narodnog univerziteta „Braća Stamenković“, koji je u izgoreo požaru pre 10 godina, uspeli smo da renoviramo. Proces je trajao dve godine, i tako je u okviru UK Palilula nastala pozorišna dvorana koja će se zvati „Scena Stamenković“ - rekao je predsednik opštine Palilula Danilo Bašić na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Novi prostor ima 466 sedećih mesta i opremljen je najsavremenijim ozvučenjem i osvetljenjem.
- Hteli smo da napravimo prostor koji će moći svi da koriste. Osim predstava, on će biti namenjen i za koncerte, dečje predstave i skupove, tako da su vrata ove ustanove širom otvorena za sve ljude sa idejama - objasnio je Bašić.
Komad inspirisan tekstom Kristofera Duranga u režiji Ivana Vukovića se na duhovit način bavi istraživanjem savremenih društvenih odnosa, pre svega intimnih. Mej ide na terapiju. Džek ide na terapiju. Konobar je na terapiji, psihijatri su na terapiji! Hoće li nekome terapija pomoći? Predstava zapravo nudi inspirativna rešenja kako da se pojedinac u burnim vremenima poremećenih odnosa i sveopšteg nedostatka prave ljubavi snađe i smeje.
- Stvara se novo pozorište koje nastaje na novoj organizaciji. Ovo je scena koja tek treba da zaživi, ali potpuno drugačije u odnosu na dosadašnja pozorišta. Napravljen je mercedes, a glumci samo treba da sipaju gorivo u njega - istakao je Marko Živić, glumac u predstavi i jedan od njenih producenata. U glumačkoj podeli pored Živića su i Suzana Lukić, Dragan Marinković, Danina Jeftić, Miki Damjanović i Milan Čučilović. Nakon predstave „Ludi od terapije“, koja je po originalnom tekstu izvedena prvi put 1982. na Brodveju, na novoj beogradskoj sceni 27. marta igraće se komad Mirjane Bobić Mojsilović „Pogodi ko dolazi na večeru“ u kojoj glume Ljiljana Stjepanović, Boris Komnenić i Zlata Numanagić. Rekonstrukciju, koja je koštala 80 miliona dinara, prvi su pomogli Jovan Ćirilov, Dušan Kovačević i Dragan Gagi Jovanović, koji je najviše i promovisao ovaj projekat. Očekuje se da će njegova predstava biti sledeća produkcija koja će se naći na ovoj sceni.
Promocijа knjige Ivаne Žigon „Žig pozorištа” biće održаnа u utorаk, 20. mаrtа u 18h u Muzeju Nаrodnog pozorištа.
Žigon kаže dа će čitаoci u delu "Žig pozorištа", koje je pisаlа desetаk godinа, moći dа otkriju mnoge tаjne o teаtru.
“Verujem u bolji svet i ne pristаjem dа umetnost bude pohvаlа negаtivnom, već pohvаlа uzvišenom. Pozorište, o kom govori mojа knjigа, biće u vremenu otuđenjа koje sve brže nаilаzi i potаpа nаšа osećаnjа uskoro jedino mesto gde ćemo učiti o emocijаmа. Učićemo dа se volimo, učićemo i dа se mrzimo, jer i to je deo životа. U toj knjizi pozornicа je predstаvljenа kаo bаrkа kojа će sаčuvаti svа osećаnjа, bаš kаo što je Nojevа bаrkа sаčuvаlа sve životinjske vrste. Pozornicа je zаtvoren prostor nаlik nа sklonište od beskrаjа u kome ljubаv više nije nа promаji životа“, smаtrа prvаkinjа Nаrodnog pozorištа.
U ovoj knjizi, kаko je ocenio Dobricа Ćosić, “velikа glumicа Ivаnа Žigon, ispisаlа je nаjmisаoniji i nаjlirskiji esej o glumаčkoj umetnosti nа srpskom jeziku”.
U progrаmu će učestvovаti Gojko Šаntić, Jelenа Žigon, аnsаmbl Kosovski božuri, Tomа Kuruzović, Bucа Mirković, Rаdivoje Stojković..
Foto izložba "Imagolirica" Danila Lučića, koja predstavlja portrete pesnikinja i pesnika nove beogradske pesničke scene, biće otvorena 19.marta u 19h u UK Parobrod.
Ova izložba se otvara uoči svetskog dana poezije. Namera je da se njihovim fotografijama, komponovanim kolažnom tehnikom u koju je inkorporiran i tekst po jedne njihove pesme, istovremeno pokaže njihovo stvaralaštvo, ali i njihov lik. Zapravo, da se poeziji koja nastaje i problematizuje sada i ovde pruži, uslovno rečeno, ljudski lik.
“Poezija je marginalizovana, skrajnuta iz polja medijske pažnje i, između ostalog, zbog toga nepristupačna i nepoznata publici. Fotografija je danas podređena tržišnoj, komercijalnoj nameni, kojoj je estetski imperativ često tek drugostepeni cilj. Ova izložba ima zadatak da se postavi subverzivno prema ovakvim trendovskim, tranzicijskim tretmanima obeju umetnosti“, kaže se u saopštenju.
Autorke i autori čiji se portreti nalaze u okviru ove izložbe, mahom rođeni posle '75. godine, ne samo što imaju za sobom više objavljenih zbirki, već i na druge, neposredne načine utiču na formiranje, afirmaciju i identitesko uobličavanje domaće savremene poezije, najčešće kroz organizovanje tribina, pokretanje on-line časopisa i blogova posvećenih poeziji i samoorganizovanje u pesničke kolektive.
U okviru ove izložbe zastupljeni su portreti Ane Seferović, Tamare Šuškić, Ana Marije Grbić, Jelice Kiso, Vladimira Tabaševića, Gorana Korunovića, Viktora Radonjića, Uroša Kotlajića, Bojana Savića Ostojića, Marjana Čakarevića, Vladimira Stojnića, Bojana Vasića, Bojana Markovića.
[h=1]Nova oprema na sceni Raša Plaović [/h] Izvor: Tanjug
Narodno pozorište u Beogradu, nakon Velike scene, pustiće u nedelju, 18. marta u rad opremu za audiodeskripciju i u sali scene "Raša Plaović", na dramskoj predstavi "Nesporazum" Albera Kamija u režiji Veljka Mićunovića.
Ova oprema omogućava slepim i slabovidim osobama da uz pomoć simultanog prevoda prate pozorišnu predstavu uz bežične slušalice.
Uređaj, čiji signal emitovanja ne ometa ostale uređaje, funkcioniše na infracrvenom dvokanalnom principu. Audio signal kanalom jedan dolazi u davač iz sobe videomontaže od osobe koja koncizno objašnjava dešavanja na bini, dok drugim kanalom prolazi zvuk sa bine koji već postoji u audio režiji.
Na taj način slepa i slabovida lica imaju kompletnu zvučnu informaciju o tome šta se dešava na sceni.
Ove uređaje tokom jedne predstave istovremeno može da koristi deset osoba.
Narodno pozorište u Beogradu, kao prvo u regionu, pustilo je 24. juna prošle godine u rad opremu za audiodeskripciju u sali Velike scene na dramskoj predstavi “Pokondirena tikva” Jovana Sterije Popovića u režiji Jagoša Markovića.
