Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Žiri za dodelu nagrade „Branko Miljković“ na sednici održanoj 3.marta većinom glasova doneo je odluku da se Enesu Haliloviću dodeli nagrada "Branko Miljković“ za knjigu pesama "Pesme iz bolesti i zdravlja", u izdanju "Konrasa" iz Beograda.
Žiri (Dubravka Đurić, Mihajlo Pantić, Đorđe Despić, Snežana Božić i Saša Jelenković) je u obrazloženju odluke saopštio da je "imao složen zadatak da se opredeli za najbolju knjigu pesničke produkcije prethodne godine (na konkurs je pristiglo je preko osamdeset pesničkih knjiga) i posle iscrpne rasprave većinom glasova doneo odluku da Nagrada "Branko Miljković" za najbolju knjigu objavljenu 2011. godine bude dodeljena Enesu Haliloviću za zbirku pesama Pesme iz bolesti i zdravlja, u izdanju "Konrasa" iz Beograda."
"Zbirka Enesa Halilovića donosi uzbudljivu, recepcijski komunikativnu poeziju, koja na neprolazno uznemirujuća egzistencijalna pitanja o životu, smrti, prolaznosti i trajanju nudi koliko lične, intimne toliko univerzalno važeće odgovore. Suptilnom lirskom naracijom pesničko ja ubedljivo razotkriva suštinu skrivenu iza pojavnosti stvari koje ga okružuju i koje živi, nenametljivo sugerišući čitaocu sopstvena empirijska i umetnička načela i istine, za koje garantuje celim svojim bićem – fizičkim i duhovnim. Pesme ove zbirke predstavljaju duboko proživljeno, odbolovano, i zdravo promišljeno svedočanstvo o težini ali i lepoti svake ljudske egzistencije, a pogotovu pesničke. Pesnik Enes Halilović je izvanredan metafizičar, njegove pesme iz knjige "Pesme iz bolesti i zdravlja" odlikuju se snagom i zrelošću, tragičkim iskustvom, kao i dijalogom koji ostvaruje sa različitim civilizacijama, kulturama i epohama", piše u obrazloženju.
U najužem izboru za nagradu bile su knjige Jelene Lengold "Bunar teških reči" (Arhipelag, Beograd), Vladimira Kopicla "27 pesama: tenkovi i lune" (Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad) i Nine Živančević "Isceljenje" (Mali Nemo, Pančevo).
Nagradu dodeljuje Grad Niš, a finansijski je podržava i Ministarstvo kulture Republike Srbije. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa od 250.000 dinara.
Enes Halilović je pesnik, pripovedač, dramski pisac, novinar, ekonomista i pravnik, rođen 05. marta 1977. godine u Novom Pazaru.
Osnovao je novinsku agenciju Sanapress, književni časopis Sent i veb časopis za književni intervju Eckermann.
Objavio je zbirke poezije "Srednje slovo" (1995), "Bludni parip" (2000), "Listovi na vodi" (2007), zbirke priča "Potomci odbijenih prosaca" (2004) i "Kapilare pojave" (2006), drame "In vivo" (2004) i "Kemet" (2010).
Prevođen je na engleski, nemački, španski, francuski, poljski, rumunski, ukrajinski, mađarski, slovenački, letonski, albanski, makedonski i katalonski jezik.
[h=2]Predstavljanje nove Ćosićeve knjige [/h]Novosti
”Bosanski rat” Dobrice Ćosića u utorak uveče u Domu Omladine
NOVA knjiga Dobrice Ćosića “Bosanski rat”, u izdanju “Službenog glasnika” biće predstavljena u utorak uveče (19.00 časova) u velikoj sali beogradskog Doma omladine.
O knjizi će govoriti prof. dr Darko Tanasković, Vladimir Kecmanović, Marko Krstić, Dragoslav Bokan i autor. “Bosanski rat” obuhvata zapise prelomnih trenutaka u novijoj istoriji Srbije, od 16. aprila 1992. do 17. decembra 1995, kada je Nikola Koljević u ime Republike Srpske potpisao mirovni sporazum u Jelisejskoj palati.
- Ova knjiga je, verovatno, najznačajnije svedočanstvo o ulozi velikog pisca i nekadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Dobrice Ćosića u stvaranju mira, konstituisanju Republike Srpske i o njegovim političkim i diplomatskim idejama koje je trebalo da Srbiju uvedu u demokratsko društvo. Nepristrasno i kritički, autor svedoči o političkim pritiscima i ucenama Evropske zajednice i dogovorima iza zatvorenih vrata, predrasudama i fanatizmu političkog vrha Srbije i bosanskih Srba, neostvarenim planovima i propuštenim šansama, Dejtonskom sporazumu i miru - kaže urednik knjige Marko Krstić, dodajući da ovo delo daje odgovore na pitanja o tome šta se zaista događalo preko Drine.
Pozorište Timočke krajine "Zoran Radmilović" obeležiće u sredu 65 godina postojanja premijerom predstave "Transilvanija". Predstavu je napisao i režirao Zaječarac Dragan Nikolić, a nakon premijere i prve reprize u rodnom gradu glumca Zorana Radmilovića, najavljuje se da će "Transilvanija" u aprilu biti predstavljena beogradskoj publici u "Ateljeu 212".
Iz pozorišta je saopšteno da je "Transilvanija" pozorišni komad o tranziciji između svetova, iz sveta živih u svet mrtvih i svet vampira. Glavni protagonisti su članovi vlaške porodične bande koja pljačka na Dunavu u dosluhu sa organima vlasti, težeći da svoj biznis legalizuje i uvede u mirnije tokove.
"Inspiraciju za pisanje 'Transilvanije' nalazio sam u svakodnevnim crticama iz crne hronike, lokalnim verovanjima i običajima vezanim za kult mrtvih, a ponajviše u živopisnom jeziku naših starih, koji sam slušao kao dete", rekao je Dragan Nikolić.
Profesionalno pozorište u Zaječaru nastalo je 2. februara 1947. godine, kada je izvedena premijera predstave "Žita cvetaju". Do danas su na "daskama koje život znače" izvedene 404 premijere, sa ansamblom koji je umetnički i profesionalno sazrevao i brojnim gostima, doajenima srpskog teatra.
Svake godine, u Zaječaru se održavaju "Dani Zorana Radmilovića", pozorišna manifestacija tokom koje se publici predstavljaju vrhunske predstave iz Srbije ali i regiona, a najboljim glumcima po oceni žirija dodeljuje se prestižna nagrada "Zoranov brk".
Kultna predstava Uglješe Šajtinca “Hadersfild”, u režiji Aleks Čizholm, biće izvedena 150. put u sredu 7. marta u 20:30h na sceni teatra “Bojan Stupica” Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Jedna od najdugovečnijih predstava koje su trenutno na repertoaru JDP-a, “Hadersfild” je premijerno izvedena 26. februara 2005. godine, a njena radnja događa se u malom vojvođanskom gradu, čiju monotoniju prekida dolazak Igora, koji već godinama živi u Hadersfildu, odnosno od početka nemirnih 90-ih. Predstava postavlja pitanje u kojoj meri je izbor otići ili ostati odredio sudbinu i životnu filozofiju svakog od likova, koje tumače Goran Šušljik, Nebojša Glogovac, Vojin Ćetković, Damjan Kecojević, Tijana Mladenović/Suzana Lukić i Josif Tatić/Miša Janketić.
Predstava “Hadersfild” osvojila je brojne nagrade i gostovala u većim gradovima u zemlji i regionu (Rijeci, Kopru, Tuzli, Ljubljani, Zagrebu, Brčkom). Produkcija predstave “Hadersfild” ostvarena je u saradnji sa Britanskim savetom.
Aleks Čizholm je Šajtinčev komad, inače, postavila pre Beograda, u maju 2004. godine, u Vest Jorkšir Plejhausu u Lidsu, u prevodu Duške Radosavljević i adaptaciji Krisa Torpa. Prvi put je na profesionalnoj pozorištnoj sceni u Velikoj Britaniji igran komad pisca iz Srbije, a predstava je od kritičara uglednog “Obzervera” dobila čak četiri od pet mogućih zvezdica
Među mnogobrojnim nagradama predstave “Hadersfild” su “Ardalion” za najbolju predstavu na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu 2005. godine, kao i za najbolju scenografiju (Marija Kalabić), najbolju mušku ulogu (Nebojša Glogovac) i najbolju epizodnu ulogu (Josif Tatić). Glogovac je dobio i nagradu “Miloš Žutić” (za ulogu Ivana) Udruženja dramskih umetnika Srbije.
JDP je dobilo i nagradu za najbolju predstavu na Pozorišnom festivalu u Mladenovcu, Gran pri 24. Susreta pozorišta/kazališta BiH u Brčkom, na kojima je ponovo nagrađen i Glogovac. Takođe, predstava “Hadersfild” proglašena je najboljom na X Teatar festu u Doboju, a Glogovac najboljim glumcem.
Predstavi “Hadersfild” pripala je i nagrada za najbolju predstavu na Teatar festu “Petar Kočić” u Banjaluci, na kojem je Šajtinac dobio nagradu “Kočićeva knjiga” za najbolji dramski tekst, a Glogovac statuetu “David Štrbac” za najbolje glumačko ostvarenje.
Na Dan žena 8. marta u 18h u Delfi knjižari u SKC-u održaće se promocija knjige Jelice Greganović "Ispod sedmog neba". Na promociji će pored autorke govoriti i Tatjana Petrović, urednica sajta Politika Online, Miroslav Nune Popović, konceptualni umetnik i Goran Marković, režiser.
Jelica Greganović je novinarka, književnica i VIP blogerka b92.neta. Autorka je knjiga "Priči nikad kraja", "Samo da ti kažem", "Od reči do reči" i "Ispod sedmog neba".
O "Ispod sedmog neba", proslavljeni srpski reditelj Goran Marković je rekao: „Svakidašnjica, naoko sasvim nedramatična, za Jelicu Greganović izvor je beskrajnog niza poetskih kalambura, smešnih situacija i nežnih opažanja. Deca, njihovo odrastanje, sitna kućna zbivanja, nevažni događaji iz susedstva – male, obične crtice iz života preko oka i kroz dušu ove autorke postaju silni povod za priču. Dok čitamo te bisere, koji svakog dana prolaze pored nas nezapaženo, ispunjava nas osećanje da bismo ih i mi mogli ispričati, samo kada bismo znali kako. Po tome se ova spisateljica razlikuje od nas: i mi i ona živimo isti život, jedino što mi ne obraćamo pažnju na njegovu nenametljivu lepotu.”
Vladislava Gordić Petković smatra da je „čitanje Jeličine knjige nalik je otvaranju novogodišnjih poklona: iza šuškanja hartije kriju se iznenađenje i radost. Njene priče, i one radne i one praznične, vode u jedan bolji svet – svet sklada, mira i ljubavi.”
Umetnički projekti “Naš svet – naše sutra“, “Javno (u) Lično“, “Primarno belo“ i radovi studenata Odeljenja za dizajn Beogradske politehnike biće izloženi u Velikoj galeriji Doma kulture Studentski grad od 15-31. marta.
Ambalaža za parfem
Izložba će biti otvorena 15. marta u 18h.
Visoka škola strukovnih studija – Beogradska politehnika, već tradicionalno u Galeriji Doma kulture Studentski grad – Novi Beograd, organizuje izložbu studentskih radova Odeljenja za dizajn, kao integralni deo nastavnog procesa.
Na ovoj svojevrsnoj smotri studentskih radova, predstavljeni su radovi studenata sa tri akreditovana studijska programa odeljenja za dizajn: Grafički dizajn, Dizajn industrijskih proizvoda i Modni dizajn proizvoda od kože.
Izložba za 2012. godinu pod nazivom “Naš svet – naše sutra”, obuhvata sve segmente sociološkog aspekta savremenog društva. Na izložbi će osim studentskih radova koji su nastali u toku nastavnog procesa biti predstavljena i tri umetnička projekta: plakati na temu “Naš svet – naše sutra”, printovi na temu “Javno (u) Lično”, koji predstavljaju istraživanje različitih aspekata mikro i makro celina, odnosa javnog i ličnog prostora iz ugla mladog stvaraoca, i modeli obuće “Primarno belo”, izrađeni od ekoloških materijala inspirisanih prirodom.
Kroz ova tri projekta su studenti predstavili svoj pogled na svet i društvo, postavili su pitanja vezana za našu sadašnjost i nadanja i strahove vezane za budućnost, takođe su predstavili i svoje istraživanje vizuelnih poruka zabeleženih u svakodnevnim komunikacijama u prostoru, na ulici, u školi i na internetu.
[h=1]"Čaj od jasmina": Ninković kao guru [/h] Izvor: Tanjug
U Pozorištu na Terazijama sutra, 8. marta uveče na kabaretskoj sceni biće premijerno izvedena predstava "Čaj od jasmina", po tekstu Vesne Stanković, koju je priredio popularni glumac Boda Ninković.
Upravnik Mihailo Vukobratović rekao je da je to koprodukcija grupe ozbiljnih umetnika entuzijasta i Pozorišta na Terazijama i da se nada lepoj i kvalitetnoj zabavi.
"Nemamo kao kuća finansijske aspiracije u odnosu na ovaj projekat. Interes i pozorišta i izvođača je prvenstveno da se igraju predstave i u vreme kada je manja produkcija zbog smanjenog budžeta", izjavio je Vukobratović.
Prema njegovim rečima, "Čaj od jasmina" je šarmantna savremena priča o čoveku koji upija probleme okoline i pokušava da pomogne, što dovodi do niza zanimljivih situacija.
Ninković je objasnio da igra energo-terapeuta, kvazi gurua, koji prima samo žene. On je u stvari noćni čuvar koji preko dana drži ordinaciju, a čaj od jasmina je univerzalni lek koji prepisuje pacijentkinjama.
Vesna Stanković i Milena Vasić igraju svaka po četiri lika žena, prepoznatljivih tipova karaktera, koje muče aktuelni problemi naše svakodnevice.
"Trudićemo se da budemo zabavni, ali sa merom dobrog ukusa", istakao je Ninković.
Stanković je dodala da je u obradi teksta pomogao kao dramaturg Željko Jovanović (umetnički direktor Pozorišta na Terazijama), a da je, što se tiče stila, inspiracija bio Bolivud.
Scenski pokret u tom duhu uradio je koreograf Željko Grozdanović, kostime Ivana Guteša. Kompozitor je Ljuba Ninković.
U Galeriji „Heksolab“, u Njegoševoj ulici, publiku u četvrtak uveče čeka erotska priča „Sa jastuka“ - akvareli Predraga Peđe Milosavljevića (1908-1987) koje javnost nikad nije do sada videla
Delo Peđe Milosavljevića
U Galeriji „Heksolab“, u Njegoševoj ulici, publiku u četvrtak uveče čeka erotska priča „Sa jastuka“ - akvareli Predraga Peđe Milosavljevića (1908-1987) koje javnost nikad nije do sada videla!
Neumorni istraživač i predani „kopač“ po domaćoj istoriji umetnosti, Nikola Kusovac ove akvarele je otkrio prošle, a završio ove godine. U bogatim i nepoznatim slojevima umetnosti ne tako davne prošlosti, Kusovac je otkrio seriju od 12 erotskih radova Predraga Peđe Milosavljevića nastalih 1940. Priča je eksplicitna pa se, kako upozorava organizator, ne preporučuje mlađim od 18 godina.
U četvrtak uveče, na otvaranju izložbe, biće promovisana i knjiga „Predrag Peđa Milosavljević ili priča o mladosti, prijateljima, ljubavi i potrazi za pejzažima“ gde Kusovac sažima rezultate svog istraživanja.
- Ovi radovi, iz do sada nepoznatog albuma erotskih slika koji je došao u Srbiju iz Pariza zahvaljujući uglednom beogradskom kolekcionaru, predstavljaju istinsko, prijatno iznenađenje - objašnjava Kusovac.
Uz erotsku priču biće izložen i album crteža nastalih 1930. u kom Milosavljević na šagalovski način „priča“ o druženju sa Đorđem Popovićem i Boškom Tokinom, kao i onaj iz 1932. kada je bio u potrazi za pejzažima od Beograda do Dubrovnika i Splita.
Akademik Milosavljević, dobitnik Gran-prija na međunarodnoj izložbi u Parizu 1937. kroz ove akvarele i crteže otkriva i svoj smisao za humor. Na pojedinim crtežima su i Peđini bezmalo poetski zapisi...
Kusovac ipak ocenjuje da, kad je reč o albumu crteža, njihov puni značaj ne bi trebalo isključivo tražiti u ostvarenim likovnim vrednostima, nego pre svega u tome koliko kazuju i kako upečatljivo svedoče o duhovnoj klimi u kojoj su intelektualno sazrevali i likovno se formirali daroviti studenti Pravnog fakulteta u Beogradu oko 1930. godine.
[h=1]Sećanje na Šejku u galeriji Haos [/h] Izvor: Tanjug
Povodom 80 godina od rođenja osnivača umetničkog kolektiva Mediala, Leonida Šejke, beogradska galerija "Haos" prirediće mu omaž izložbom crteža pozajmljenih iz 30 privatnih kolekcija i Muzeja savremene umetnosti i Istorijskog muzeja Srbije.
Leonid Šejka (1932-1970) je bio jedan od najintrigantnijih umetnika na ovim prostorima, svojevrsni ezoterik i vizionar, teoretičar umetnosti 60-h i 70-ih godina prošlog veka.
Na izložbi, koja će biti otvorena u utorak, 13. marta, biće izloženo 90 radova - od kojih neki prvi put u javnosti - podeljenih u pet osnovnih tema kojima se Šejka bavio - "Multiplikacije predmeta", "Đubrišta", "Skladišta", "Enterijeri i Mrtve prirode".
Kako se navodi u saopštenju galerije, Šejkini crteži su često vežbe duha, studije rasporeda predmeta, skice za sliku, likovne zabeleške jednog od najznačajnijih likovnih stvaralaca srpske umetničke scene druge polovine 20. veka.
[h=1]Čehov 10. i 11. marta u Bitefu [/h] Izvor: Tanjug
Novosadska Trupa Jorik gostovaće 10. i 11. marta u Bitef teatru sa predstavom "Profil: Vanja", prema Čehovljevoj drami "Ujka Vanja", u režiji i adaptaciji Žanka Tomića.
Podnaslov "Farsa o tome kako treba živeti" određuje profil ove komične predstave koja je uspešnu premijeru imala u decembru prošle godine na sceni "Fabrika" Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu.
To je prvi projekat Instituta za novu komediju, koji su u okviru delatnosti Trupe Jorik pokrenuli reditelj Tomić i književnik Igor Marojević.
Direkorka Bitef teatra Jelena Kajgo rekla je na konferenciji za novinare da Bitef teatar i novi institut imaju protokol o saradnji i najavila redovna gostovanja.
O delatnosti Instituta biće reči na tribini u nedelju u 18 sati u Bitef teatru, a Tomić je izjavio da je glavni razlog za osnivanje "neaktuelnost savremene srpske pozorišne scene, koja vapi za novim sredstvima iskazivanja".
On je ocenio da "srpski 21. vek još nije iskorišćen kao dramska građa" i da je značenje pojma komičkog izmenjeno u informacionom vremenu, a Institut pokušava da otvorenih očiju gleda na aktuelne apsurde i paradokse.
Prozni pisac Marojević napomenuo je da on ne poznaje mnogo pozorište, ali da Tomić smatra da je to dobro za ovaj projekat, jer teatar danas suviše komunicira samo unutar sebe, a potrebni su mu širi kontakti.
"Kao što Čehovljeva melanholija traži preispitivanje, tako i mnoge domaće drame traže novo čitanje", rekao je on i naveo "Radovana III" Dušana Kovačevića.
Prema njegovoj oceni, tekst je sjajan, ali je i naneo veliku štetu jer su mnogi glumci u različitim scenskim izvedbama pokušavajući da prate Zorana Radmilovića "preglumljavali", što je postao gotovo stil srpskog glumišta.
Marojević je najavio da u saradnji sa Trupom Jorik za jesen sprema predstavu "Radovan 2012-i". Što se tiče predstave "Profil: Vanja", Tomić je rekao da je Čehovljev tekst u suštini sačuvan, ali je ugao posmatranja komički, nasuprot melanholiji koja je talog pozorišne istorije u tumačenju slavnog ruskog autora.
"U predstavi 'Profil:Vanja' tekst se koristi kao metatekst u koji ucrtavamo sami sebe, uhvaćene u trenutku, zatečene životom. To je u osnovi nežna farsa o besmislu života. Šopenhauer sa greškom", izjavio je on.
O zadovoljstvu rada u projektu koji odlikuje kreativna sloboda govorili su glumci Miroslav Fabri (u naslovnoj ulozi) i Igor Filipović (doktor Astrov). U ansamblu su i Jovana stipić, Sanja Mikitišin, Aleksandra Pleskonjić, Milorad Kapor, Aleksandar Gajin.
Kostime je kreirala Staša Jamušakov, scenu reditelj Tomić, a kompozitor je Gabor Fišer.
Žiri (Dubravka Đurić, Mihajlo Pantić, Đorđe Despić, Snežana Božić i Saša Jelenković) je u obrazloženju odluke saopštio da je "imao složen zadatak da se opredeli za najbolju knjigu pesničke produkcije prethodne godine (na konkurs je pristiglo je preko osamdeset pesničkih knjiga) i posle iscrpne rasprave većinom glasova doneo odluku da Nagrada "Branko Miljković" za najbolju knjigu objavljenu 2011. godine bude dodeljena Enesu Haliloviću za zbirku pesama Pesme iz bolesti i zdravlja, u izdanju "Konrasa" iz Beograda." 
