Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=1]"Lisabonska priča" u Madlenianumu [/h] Izvor: Tanjug
Balet na fado muziku "Lisabonska priča", u koreografiji Aleksandra Saše Ilića, biće 18. marta prvi put izveden na sceni Opere i Teatra Madlenianum.
U Ilićevoj koreografiji i naraciji Maje Volk, ansambl "Beogradski fadisti" i solisti baleta Narodnog pozorišta kroz temperamentnu igru i fado muziku odslikavaju besane lisabonske noći i izvode igru punu strasti.
Igraju Miloš Isailović, Ivana Kozomara, Olga Olćan, Ana Ivančević, Miloš Marijan i Miloš Kecman.
Vašingtonski Smitsonijan otvoriće muzej posvećen isključivo Amerikancima afričkog porekla, prenosi AFP.
Foto: Smithsonian
Nacionalni muzej afričko-američke istorije i kulture, čiji će kamen temeljac biti postavljen 22. februara, biće otvoren u blizini obeliska posvećenog Džordžu Vašingtonu, prvom predsedniku SAD, koji je imao i robove.
Predsednik SAD Barak Obama, prvi crni predsednik Amerike, trebalo bi da prisustvuje ceremoniji početka izgradnje.
Inspirisano klasičnom arhitekturom, 500 miliona dolara vredno, zdanje - koje je 2003. godine odobrio Kongres - delo je londonskog arhitekte tanzanijskog porekla Dejvida Ađaje.
U muzeju će se naći predmeti - od šala koji je britanska kraljica Viktorija dala abolicionisti Harijet Tubman u 19. veku do crvenog kadilaka rokera Čaka Berija.
Direktor muzeja Smitsonijan Loni Banč poručio je afroameričkim muzejima u zemlji da neće biti ugroženi mamutskim projektom Smitsonijana već da će baciti svetlo na zapostavljene veze Afroamerikanaca i njihovih predaka iz zapadne Afrike.
"To je drugačiji afroamerički muzej. To nije muzej koji se obraća samo Afroamerikancima, već celom svetu", poručio je Banč.
[h=1]Da li Kastel dobija novi izgled? [/h] Izvor: Beta
Grupa stručnjaka, umetnika i studenata pokrenula je Internet akciju za spasavanje tvrđave Kastel u Banjaluci zbog bojazni da će planirani objekti privatnih investitora oštetiti ovo srednjovekovno zdanje.
Ukupna vrednost rekonstrukcije Kastela je između 30 i 35 miliona evra, pa je zbog nedostatka novca za ove potrebe grad najavio da planira da privatnim firmama omogući koncesiju, kako bi povratili investiciju u Kastel i ostvarili prihod.
Plan rekonstrukcije Kastela koji je načinjen pre četiri godine predviđa da na mestu stare artiljerijske kasarne, najvećeg objekta u tvrđavi, bude podignut hotel. Projekat takođe predviđa izgradnju servisnog centra, gradskog trga, parkinga, sportskog centra, parka, obalske zone i muzeja.
Stručnjaci, umetnici i studenti se protive ovakvom planu, iako ne spore da je ruiniranom srednjevekovnom zdanju preko potrebna rekonstrukcija. Najsnažnije protivljenje planu rekonstrukcije Kastela dolazi od studenata urbanog planiranja iz Banjaluke koji su formirali neprofitnu organizaciju sa ciljem da promene plan rekonstrukcije kao način njegovog finansiranja.
Oni tvrde da su pojedina rešenja projekta, kao što je izdavanje koncesije i izgradnja parkinga - neprihvatljiva, jer bi mogla da ugroze neistražena arheološka nalazišta koji se nalaze ispod Kastela. Ističu da projekat predviđa premalo mesta za zelene površine po kojima je Banjaluka nekada bila poznata u regionu.
Stručnjaci, umetnici i studenti su pokrenuli internet peticiju i Fejsbuk grupu pod sloganom "Spasimo Kastel". Da bi predali peticiju gradskim vlastima i promenili plan potrebno im je 10.000 potpisa sugrađana. Institut za zaštitu kulturnog i prirodnog nasleđa Republike Srpske, opet, uverava da je učestvovao u izradi plana rekonstrukcije, kao i da će nadzirati njegovo sprovođenje, te da su strahovanja građana neutemeljena.
Mirjana Okilj, direktorka Instituta kaže da su njihovi stručnjaci bili uključeni u izradu plana rekonstrukcije, kao i da će nadzirati njegovo sprovođenje.
Ana Vidović, umetnica iz Banjaluke ne veruje da će najavljena rekonstrukcija koristiti građanima onako kako nadležni to obećavaju. "Bojim se da će upropastiti tvrđavu, kao što su učinili u mnogo drugih slučajeva i da će uništiti duh Kastela, tako da u njemu više neće biti mesta za nas umetnike", rekla je Vidović.
Kastel u Banjaluci je podignut na levoj obali reke Vrbas između 8. i 12. veka. Smešten je u starom centru Banja Luke i jedan je od preostalih svedočanstava tog vremena i važan kulturni spomenik. Institut za zaštitu kulturnog i prirodnog nasleđa Bosne i Hercegovine označio je ovaj spomenik 1950. godine kao kulturno dobro od izuzetnog značaja.
[h=1]Izložba Gojinih grafika u Servantesu [/h] Izložba "Užasi rata i ratna fotografija " španskog umetnika Fransiska de Goje biće otvorena u petak, 24. februara u institutu Servantes.
Institut Servantes u saradnji sa Akademijom lepih umetnosti San Fernando iz Madrida, otvoriće izložbu grafika jednog od najznačajnijih španskih slikara u petak, 24. februara u 19h.
Izložba grafika Fransiska de Goje "Užasi rata i ratna fotografija" predstaviće ovog umetnika iz drugog ugla, kao preteču fotoreportera koji je svojim grafikama nepristrasno beležio užase rata protiv Napoleonovih trupa.
Izložba koja obuhvata 82 grafike, obišla je brojne svetske prestonice od 2010. godine, kao što su Peking, Tokio i Berlin, a sada će jedinstvenu priliku dobiti i beogradska publika.
Grafike su grupisane u sedam celina sa ciljem da se pregledno prikažu osnovne teme i ideje koje je Goja razvijao kroz čitavu seriju: Front, Žrtve, Pogubljenja, Progonstva i pljačkanja, Glad, Žena i Posleratni period
Izložba se otvara u Beogradu kako bi doprinela proslavi 50. godišnjice od dodele Nobelove nagrade za književnost Ivu Andriću, velikom proučavaocu i ljubitelju Goje i biće otvorena do 31. marta.
Književnom stvaraocu iz Kraljeva Dejanu Aleksiću danas je u Narodnom pozorištu u Beogradu svečano uručena nagrada "Meša Selimović" za 2011.godinu, za knjigu pesama "Jedino vetar".
Veliki žiri "Večernjih novosti" u kome je bilo 48 književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara iz Srbije, većinom glasova izabrali su pesničku knjigu Aleksića "Jedino vetar" u izdanju kuće "Imam ideju" za najbolju knjigu objavljenu u prošloj godini.
Nagradu "Meša Selimović" 24. dobitniku, jednom od najmlađih među 26 književnika koji su zaključno sa njim dobili ovo prestižno priznaje, uručio je generalni direktor Kompanije "Novosti" Manjo Vukotić. Vukotić je najnovijem laureatu uručio plaketu, reljef sa likom Meše Selimovića i 300.000 dinara i poželeo da se dobro oseća u društvu velikana, dosadašnjih dobitnika nagrade od kojih su mnogi svečanu dodelu pratili iz prvog reda nacionalnog teatra.
Aleksić je treći urednik kraljevačke “Povelje” koji je dobio Nagradu “Meša Selimović", pre njega nagradu su dobili Goran Petrović za roman “Opsada Crkve svetog Spasa” i Živorad Nedeljković za knjigu pesama “Ovaj svet”.
Među dobitnicima ovog književnog priznanja su Slobodan Selenić, prvi laureat nagrađen 1989. godine za knjigu "Timor mortis", Svetlana Velmar Janković nagrađena je za "Lagum" naredne godine, Dobrica Ćosić 1996. godine za "Vreme vlasti", Rajko Petrov Nogo 2002. godine za "Nedremano oko", Novica Tadić 2006. godine za knjigu "Neznan", naredne godine Dragan velikić za "Ruski prozor".
Najmlađi među laureatima, književnik Aleksić pored nagrađene pesničke knjige "Jedino vetar" objavio je knjige pesama "Potpun govor", "Dokazivanje senke", "Svagdašnji čas", "Sobna mitologija", "Posle", "Dovoljno", "Okno".
Objavio je i nekoliko pesničkih i proznih knjiga za decu: "Dugme bez kaputa", "Pustolovine jednog zrna kafe", "Kad se razboleo Petak", "Nežna pesma o nežnom vetru Duvoljubu", "Na primer", "Božićna priča", "Muzika traži uši".
Za izuzetan doprinos novom stvaralačkom izrazu u književnosti za decu, dobio je nagradu Zmajevih dečjih igara, 2008. godine a dobitnik je i stipendije iz fonda “Borislav Pekić”, za dramu u nastajanju.
U besedi povodom dodele nagrade "Meša Selimović", koju je naslovio "Biti budan nad svetom" Aleksić je govorio o mestu poezije u savremenom svetu, njenom nastajanju i smislu.
"Poezija je samo jedan od vidova zapitanosti koja prati naše bdenje nad čudesnom knjigom sveta ali ujedno i najsušastveniji način da se to čini, ona je budnost sveta", kazao je nagrađeni pesnik zapitavši se otkuda toliki zazor današnjih čitalaca prema pesničkoj reči ako poezija problematizuje nešto što je imanentno svakom čoveku.
Iz tog sveta nad kojim treba držati budnost nekada dođu i priznanja, ona najčešće nose imena onih stvaralaca kojima je takva budnost priuštila bolje razumevanje sveta, rekao je on.
Aleksić je istakao da je delo Meše Selimovića izraz iskonske čovekove potrebe i sklonosti ka traganju za istinom i smislom i da ako je njegova poezija tom tragu dala makar mali doprinos onda nagradu prima sa iskrenom radošću.
[h=2]Stručnjaci: Meduza sa zmijama delo Karavađa [/h]Tanjug |
Italijanski stručnjaci potvrdili su da je slika "Meduze" sa zmijama umesto kose iz 17 veka delo baroknog majstora Karavađa a ne kopija
RIM - Italijanski stručnjaci potvrdili su da je slika "Meduze" sa zmijama umesto kose iz 17 veka delo baroknog majstora Karavađa a ne kopija, prenosi danas AFP.
"Rentgen nam je omogućio da vidimo skice ispod površine. Zbog toga smo sigurni da je reč o originalnu, a ne kopiji", rekla je stručnjak za Karavađa, Mina Gregori predstavljajući rezultate studije.
Okrugla slika prečnika 50 cenimetara je manja i ranija verzija Karavađove Meduze iz firentinske galerije Ufici.
Grčka legenda o Meduzi koju ubija heroj Persej bila je popularna među Medičijima koji su tada vladali Firencom i bili veliki pokrovitelji umetnosti.
Gregori tvrdi da je slika urađena između 1597. i 1598. godine i da je reč "o najznačajnijem radu iz mladalačkog perioda" umetnika.
Na slici se vidi odsečena glava meduze i vlasništvo je privatnog italijanskog kolekcionara. Trenutno se čuva u sefu u Londonu.
Mikelanđelo Merizi da Karavađo (1571-1610) smatra se prvim velikim baroknim slikarom. Poznat je po svom realizmu i korišćenjem izrazitog kontrasta svetlo-tamno (kjaroskuro efekat).
Među najpoznatijim slikama su "Večera u Emausu", "David sa Golijatovom glavom", "Narcis", "Sveti Jovan Krstitelj", "Bahus". Zbog uvođenja neuglednih, narodskih figura u tradicionalnu ikonografiju zvali su ga i "slikarom prljavih nogu".
Imao je buran život i morao je da pobegne iz Rima kada je u jednoj tuči ubio protivnika i zbog toga osuđen na smrt.
Predstava "Tajna Grete Garbo" hrvatskog pisca Mira Gavrana u režiji Ðurđe Tešić, premijerno je izvedena u subotu uveče u zemunskom teatru "Madlenianum".
FOTO TANJUG/FILIP KRAINČANIĆ/tj
Publika je velikim aplauzom pozdravila glumce Miodraga Krstovića, Jovanu Balašević, Petra Benčinu, a posebno Tanju Bošković koja tumači lik intrigantne i tajanstvene Grete Garbo. Drama jednog od trenutno najizvođenijih hrvatskih autora govori o samoći, ljudskoj ranjivosti, ljubavi, odanosti i poverenju.
Boškovićeva je vešto dočarala misterioznost slavne holivudske glumice koja se iznenada povukla u izolaciju, njenu nesigurnost, usamljenost, preosetljivost i njenu očajnu potrebu za ljubavlju. Kroz odnose četiri karaktera, smeštajući radnju u pedesete godine prošlog veka, autor se bavi temama vernosti i izdaje, samoće i ljubavi.
Predstava počinje poput starih holivudskih filmova - na platnu uvodna crno-bela špica sa nazivom filma i imenima autorske i glumačke ekipe, a završava se ođavnom špicom i ispisivanjem reči "kraj".
Scenografiju je osmislila Zorana Petrov, kostime Jelisaveta Tatić-Čuturilo, prevodilac i saradnik na adaptaciji je Ivana Dimić, a kompozitor je Vladimir Pejković. Publici se poklonio i književnik Gavran, koji je u Beograd doputovao povodom premijere, a u holu se prodavala njegova knjiga "Tajna Grete Garbo i druge priče".
"Vesele žene vindzorske" u prisustvu Mencla 50. put večeras u Narodnom pozorištu
Izvor: Tanjug
Komedija "Vesele žene vindzorske" po tekstu Vilijama Šekspira i u režiji Jiržija Mencla, večeras će biti odigrana 50. put na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, u prisustvu čuvenog češkog reditelja i oskarovca.
Komad "Vesele žene vindzorske", premijerno izveden 29. marta 2007. godine, smešten je u gradu Vindzor i priča o neuspelim pokušajima ser Džona da zavede gospođu Ford i gospođu Žurku i o neosnovanoj ljubomori gospodina Forda.
U ovo okruženje Šekspir smešta i priču Ane Pejdž, kojoj se udvaraju bogati Abraham Slender i plahoviti francuski doktor Kajus, a koju, na kraju, osvaja mladi i lepi Fenton.
U glumačkoj podeli su Milan Lane Gutović, Aleksandar Srećković, Nebojša Kundačina, Igor Đorđević, Aleksandar Đurica, Boris Pingović, Boris Komnenić, Milenko Pavlov, Nataša Ninković, Dušanka Stojanović-Glid, Jelena Helc, Nada Blam i drugi.
U Narodnom muzeju u Kraljevu otvorena je postavka pod nazivom "Moje tajno blago", nastala kao rezultat ankete sprovedene među Kraljevčanima koji su odgovarali na pitanje šta bi želeli da sačuvaju od zaborava.
Foto: nmkv.rs
Tatjana Mihailović, arheolog i koordinatorka projekta "Vašar baštine" u okviru koga je i nastala izložba "Moje tajno blago", rekla je da su u anketi učestvovali građani svih starosnih doba od predškolaca do starijih Kraljevčana.
"Posle sučeljavanja njihovih želja šta bi trebalo sačuvati od zaborava, zaključili smo da naši sugrađani o muzeju i njegovoj ulozi u društvu mnogo šire razmišljaju nego što smo mi pretpostavljali", rekla je Mihajlovićka.
Ona je navela da je jedna srednjoškolka poželela da se od zaborava otrgnu dečje igra "školice" i preskakanje lastiša, što je bio deo njenog detinjstva pre nego što su takve igre pale u zaborav zbog masovnog korišćenja kompjutera kod dece.
"Među eksponatima se nalaze i fotografije Ibra pre izgradnje nasipa, delovi malih ulica, lične uspomene, priče današnje srednjoškolke o svojim vršnjacima pohranjene u staroj škrinji, kao simbol spone sadašnjice i starog kovčega u kome su se nekada čuvale i skrivale tajne", objašnjava koordinatorka projekta.
Ivana Dukić, najbolja kraljevačka besednica, donela je zbirku posvećenu njenom pradedi sa dokumentima za koje je Narodni muzej u Kraljevu veoma zainteresovan, a u postavci je izlaganjem jednog od prvih kompjutera zastupljeno i "novo doba".
[h=1]180. rođendan Narodne biblioteke [/h] Izvor: Beta
Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je da će Vlada Srbije nastaviti u potpunosti da podržava delatnost najstarije ustanove kulture u zemlji Narodne biblioteke Srbije. Na centralnoj proslavi povodom 180. godina od osnivanje NBS Cvetković je istakao da će i u narednom periodu učiniti sve da "taj hram znanja nastavi da se razvija".
BETA/Vladimir Milovanović/EV
On je izrazio poštovanje sadašnjim i brojinim prethodnim stručnjacima i pojedincima koji su stvarali i obogaćivali Nacionalnu biblioteku. Premijer je podsetio da je Narodne biblioteka Srbije osnovana 28. ferbuara 1832. voljom kneza Miloša i zalaganjem uskog kruga njegovih saradnika i učenih ljudi, kao prva ustanova kulture u Srbiji.
Vršilac dužnosti upravnika NBS Dejan Ristić rekao je da nije moguće zamisliti srpsku kulturu, nauku i prosvetu bez velikana koji su jačali Nacionalnu biblioteku.
Na današnjoj centralnoj proslavi piscu Svetislavu Basari je za njegov roman "Majn kamf (Mein kampf)" uručena nagrada za najbolju medju najčitanijim knjigama u protekloj godini.
U Narodnoj biblioteci Srbije u utorak je centralnom proslavom kojoj su prisustvovali i ministri u Vladi Predrag Marković i Rasim Ljajaić, kao i predstavnici tradicionanih crkava i verskih zajednica, kulturnih ustanova i institucija i Univerziteta, završen dvodnevni program proslave 180. godišnjice osnivanja.
U Ilićevoj koreografiji i naraciji Maje Volk, ansambl "Beogradski fadisti" i solisti baleta Narodnog pozorišta kroz temperamentnu igru i fado muziku odslikavaju besane lisabonske noći i izvode igru punu strasti. 
