Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Novosadski pisac Vladimir Gvozden dobitnik je književne nagrade "Laza Kostić" za delo "Srpska putopisna kultura", u izdanju Službenog glasnika, rekao je predsednik žirija Dušan Šaponja.
"Delo Vladimira Gvozdena "Srpska putopisna kultura" od izuzetne je važnosti za proučavanje srpskih putopisa i nudi drugačiji pogled na taj književni žanr", rekao je Šaponja na konferenciji za novinare i najavio da će nagrada biti uručena 1. marta nakon otvaranja 18. Salona knjiga na Novosadskom sajmu.
Prema njegovim rečima, i ove godine sabrano je sve što je u Srbiji za proteklih godinu dana napisano u žanrovima kojima se Laza Kostić bavio, a u konkurenciji je ukupno bilo oko 120 književnih dela.
Nagradu za izdavački poduhvat dobio je Službeni glasnik za kolekciju "Srbija i komentari", a specijalne nagrade izdavačka kuća "Paideja" za prva dva kola "Aristotelovih izabranih dela", "Evro Đunti" za prvi tom "Istorije srpske filozofije" i Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka za knjigu "Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture".
Urednik programa "Dani Laze Kostića" Đorđe Pisarev rekao je da će na ovogodišnjem Salonu knjiga biti prisutni svi ovogodišnji laureati najvažnijih književnih nagrada u Srbiji.
Posetioci će imati priliku da vide dobitnika Zmajeve nagrade Vojislava Karanovića, dobitnika NIN-ove nagrade Slobodana Tišmu, laureata nagrade "Meša Selimović" Dejana Aleksića i dobitnika Vitalove nagrade Uglješu Šajtinca.
Pored toga, u programu Salona kjniga izdvajaju se i dva skupa o književnim časopisima, treći fejsbuk pesnički festival, ali i gostovanje čuvenih pisaca naučne fantastike Jana Mekdonaldsa i Džordža Martina.
Kako su najavili organizatori, ove godine će se predstaviti oko 50 izdavača i knjižara, koji su za posetioce pripremili specijalne sajamske popuste do 30 odsto.
U terminu održavanja Salona knjiga, od 1. do 6. marta, biće održana i 17. izložba umetnosti "Art ekspo", dok će 8. Međunarodni sajam obrazovanja "Putokazi" trajati do 3. marta.
Direktorka galerije "Bel art" Vesna Latinović rekla je da će posetioci moći da pogledaju izložbu skulptura likovne kolonije "Tera" u Kikindi "Prvih 30 godina" i izložbu umetničkih zastava, a 14. put biće dodeljena i nagrada za likovnu umetnost "Sava Šumanović".
Organizatori sajma "Putokazi" najavili su učešće oko 50 srednjih škola i fakulteta iz zemlje i inostranstva. Drugi put zaredom biće održano i takmičenje Liga školskih bendova, a najbolji izvođač biće nagrađen nastupom na festivalu Egzit.
Organizatori su saopštili da će radi popularizacije učesnika i sadržaja, besplatan ulaz na Novosadski sajam imati deca, đaci studenti i bibliotekari, a za sve ostale ulaznica će koštati 100 dinara.
U užem izboru za ovogodišnju pesničku Disovu nagradu našli su se Dragan Jovanović Danilov, Nebojša Vasović i Tanja Kragujević, saopštila je 29. februara Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” iz Čačka.
Izbor je napravio žiri koji sačinjavaju Saša Radojčić (predsednik) i članovi Radmila Lazić, DraganHamović, Dragan Bošković i Aleksandar Luković. Konačna odluka o dobitniku prestižne nagrade biće saopštena 7. marta u Čačku.
Time će zvanično biti najavljene 49. svečanosti posvećene velikanu srpske poezije Vladislavu Petkoviću Disu, koje tradicionalno počinju 10. marta, na dan njegovog rođenja.
Disova nagrada dodeljuje se svake godine jednom savremenom pesniku za celokupan stvaralački opus i neizbrisiv trag u srpskoj knjizevnosti.
Dobitniku, osim Plakete sa Disovim likom i novčanog dela nagrade, pripada i pravo na štampanje jedne knjige, priređivanje izložbe sa katalogom i posvećuje mu se više drugih programskih sadržaja.
Manifestaciju “Disovo proleće“ od 1964. godine organizuje Gradska biblioteka “Vladislav Petkovioć Dis“ i grad Čačak. Iduće nedelje biće poznat i program ovogodišnjih Disovih pesničkih svečanosti.
Preminuo istaknuti slikar i grafičar Branko Miljuš
Preminuo istaknuti slikar i grafičar Branko Miljuš
Tanjug |
U Beogradu je u 76. godini preminuo istaknuti srpski slikar i grafičar Branko Miljuš, saopštila je večeras umetnikova porodica.
Branko Miljuš
Miljuš je rođen u selu Dragotinja kod Prijedora u Bosni i Hercegovini. Diplomirao je na slikarskom odseku na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1958. godine, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića.
Magistarske studije grafike završio je 1961. godine kod profesora Boška Karanovića, a zatim specijalizovao grafiku u ateljeu Džonija Fridlandera u Parizu. Pored slikarstva i grafike, Miljuš se bavio mozaikom, vitražom, ilustracijom i grafičkim dizajnom, kao i pedagoškim radom.
Bio je redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, Akademiji umetnosti u Banjaluci i gostujući profesor na nekoliko fakulteta u Srbiji. Od 1959. godine imao je 40 samostalnih izložbi i više stotina kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Branko Miljuš je dobitnik 22 prestižne nagrade, među kojima nagrade na prvom Oktobarskom salonu, "Politikine" nagrade, nagrade na međunarodnoj izlozbi "Bianco e nero" u Luganu...
Osvojio je i Veliki pečat Galerije "Grafički kolektiv", prvu nagradu za slikarstvo na izložbi "Eks tempore" u Piranu i nagradu "Piter Ludvig" u Becu. Miljuš je dobitnik i nagrade za zivotno delo Zlatni beočug i Sedmojulske nagrade ondašnje Socijalističke Republike Srbije.
[h=1]Purišinih "Osam kila sreće" [/h] Izvor: Tanjug
Izdavačka kuća "Plato buks" 29. februara je predstavila zbirku priča proslavljenog filmskog umetnika Puriše (Mladomira) Ðorđevća "Osam kila sreće" u novoj ediciji "Minjon" kao peti naslov.
Puriša Đorđević
Kako je rekla urednica knjige Nataša Anđelković, zbirka u kojoj se nalazi 20 priča nastajala je u periodu od 30 godina i raznorodne su po tematici ali se bave i različitim periodima od onoga pre Drugog svetskog rata u kojima Ðorđievć opisuje Čačak svog detinjstva, pa preko NOB-a i posleratnog vremena, do raspada i rata na tlu bivše Jugoslavije i tranzicione današn je Srbije.
Neke od priča su pretočene u scenario, primetila je Anđelković i dodala da je takav slučaj, pre svega, sa naslovnom pricom, po kojoj je snimljen film, sedamtesetih godina, a koji je premijerno bio prikazan u novembru 2011. u Kinoteci.
Prema njenim rečima "svet priča Puriše Ðorđievića je svet prošlog vremena koje svi, zapravo, nosimo u sebi, u njemu ima radosti, neke zaboravljene naivnosti i iskrenosti, nekada tuge, retko kad gorčine,a često humora".
Izuzetno vitalni 88-godišnji Ðorđević, živa legenda srspke kinematografije sa 21 igranim i oko 50 dokumentarnih i kratkih filmova, stigao je da napiše devet knjiga priča i romana, danas je, iz piće i meze, konstatovao da je ova , 10. knjiga, prva koja ima pravu novinarsku promociju a da su sve prethodne bile skrajnute.
On se našalio da je na pitanja kako mu se prodaju knjige uvek odgovarao da amko ih je štmapano 20 onda je 19 komada sam kupio.
Inače, Puriša je bio pionir kratkih novinskih priča čiji je primer docnije sledio njgeov bliski prijatelj slikar, po obrazovanju Momo Kapor. Ova knjiga je opremljena prelepim crtežima nedavno preminulg Kapora koje je on poklonio PUriši tokom njihovog višedecenijskog druženja.
Za pisca su najzabavniji deo knjige naslovi priča poput " Dve čizme u šifonjeru, slatka uspomena ta", "Šubert, koncert za jednu pastrmku", "Uticaj mesečine na suncokret", a umesto poklona gostima na priomociji je ispričao još nenapisanu priču za koju misli da bi mogla da posluži kao scenario za kratki digitalni film.Sledeću knjigu je " obećao" kada bude ima 91. godinu.
[h=1]Bolja zaštita muzeja u Grčkoj [/h] Izvor: Beta
Grčka će uvesti oštrije mere bezbednosti na arheološkim nalazištima i u muzejima posle prošlomesečne pljačke muzeja u Olimpiji, izjavio je 1. marta tamnošnji ministar kulture Pavlos Gerulanos.
Foto: Beta
"Policijske snage mobilisane su širom zemlje da bi pojačale zaštitu muzeja i arheoloških nalazišta i nivo bezbednosti je podignut", kazao je Gerulanos u Skupštini Grčke.
Ministar koji je posle krađe ponudio ostavku, ali je ona odbijena, naveo je da su uvedene policijske patrole i da će čuvari na dodatne kurseve i dobiće pištolje.
"To je bio šok za sve", kazao je Gerulanos. On je objasnio da su siromaštvo i loši uslovi života vladali su i pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, ali niko se u to vreme nije usuđivao da opljačka muzej.
Foto: Beta
Prilikom krađe 17. februara, dvojica naoružanih maskiranih muškaraca vezala su radnicu obezbeđenja muzeja i odnela više desetina predmeta iz muzeja posvećenog Olimpijskim igrama. Neki od ukradenih eksponata stariji su od 3.000 godina.
Lopovi su, osim ostalog, odneli i zlatni prsten star 3.300 godina, bronzanu statuetu atlete, lampe od gline i minijaturnu kočiju. To je bila druga velika krađa iz muzeja za dva meseca u Grčkoj. Iz Nacionalne galerije u Atini u januaru su odnete slike Pabla Pikasa i Pieta Mondrijana.
Prilikom nedavnih sukoba u Atini uništeno je na desetine zgrada, uključujući i čuveni bioskop Atikon. „To je kultura i sada je nestala“, rekao je tim povodom reditelj Nikos Kavoukidis dok je snimao masu okupljenu na ruševinama bioskopa Atikon. „Šta nam je ostalo? Televizija i fudbal?“
Sukobi i demonstarcije usledile nakon što je grčka vlada usvojila nove mera štednje.
Izložba u Novom Sadu: Srpske patriote kroz istoriju
Izložba u Novom Sadu: Srpske patriote kroz istoriju
Blic
U Galeriji Matice srpske, povodom Dana državnosti, postavljena je izložba netipičnog naslova „Za ljubav otadžbine. Patriotizam u srpskoj kulturi XVIII veka“, čiji je autor Vladimir Simić, a kustos Snežana Mišić. Kroz stotinu dela (slike, grafike, medalje...) vizuelizuju se fenomeni patrije i patriotizma, objašnjavaju njihova značenja u doba baroka i prosvetiteljstva, mesto u srpskoj kulturi.
Eksponati na izložbi "Za ljubav otadžbine"
Izložbu koja traje do 17. marta, prati Simićeva studija o patriotama i patriotizmu u doba Habzburške monarhije, koja je njegov magistarski rad. Pored eksponata iz Galerije Matice srpske, kao što su portreti Svetog Save sa svetiteljima iz doma Nemanjića (Hristifora Džefarovića), mitropolita Mojseja Putnika (Stefana Gavrilovića), Jovana Popovića Tekelije, na postavci su mahom pozajmljena dela.
Na primer, iz Narodnog muzeja u Beogradu - portreti Josifa II i Dositeja Obradovića, iz Muzeja grada Beograda - Portret Josifa II u medaljonu sa ikonostasa u Mokrinu (Teodora Ilića Češljara), iz Vojnog muzeja - premijerno izložen Portret carice Marije Terezije, iz Muzeja Srpske pravoslavne crkve - ikona „Nebeski Jerusalim“, Portret patrijarha Arsenija III Čarnojevića (Jova Vasilijeviča)...
Johan Donat, Portret Save Tekelije, vl. Muzej Srpske pravoslavne eparhije budimske u Sentandreji
Budući da patriotizam oduvek definiše kulturu, zamolili smo autora izložbe da objasni šta je nekad značio.
- I danas se patriotizam sagledava u kontekstu nacije, nacionalne ideje i nacionalne države, kao u XIX i XX veku, ali pošto se zađe dublje u vekove, može da se uoči da je kad nije postojala nacionalna država, kad čak ni nacije još nisu bile definisane, ideja patriotizma bila potpuno drugačija. U granicama Habzburške monarhije, nakon Velike seobe 1690, Srbi su bili prinuđeni da definišu svoje kulturne i političke stavove nekom vrstom ugovora između vladara i njih kao podanika. Leopold I im je dodelio privilegije koje su im garantovale verska i kulturna prava. Da bi ih sačuvali, znali su da moraju biti odani caru. U središtu patriotizma je zapravo ideja lojalnosti, vernosti nečemu ili nekome. U našem vremenu to je lojalnost državi u kojoj živimo ili naciji, u onom vremenu to je bila lojalnost vladaru.
Stefan Gavrilović, Portret mitropolita Mojseja Putnika, vl. Galerija Matice srpske
Simić nam je pojasnio kako je ideju patriotizma predočio kroz likovna dela.
- Patriotizam je poput slobode, demokratije, ljubavi - apstraktan pojam. Teško može konkretno da se preslika ako se ne razloži na komponente koje ga čine: misli, osećanja, dela... Zato je postavka podeljena na nekoliko segmenata. Dinastički patriotizam predstavljen je kroz portrete koji su imali propagandnu funkciju. Prosvetiteljski patriotizam i reformske ideje predočeni su, na primer, u liku Dositeja, zatim mitropolita Mojseja Putnika koji se borio da car Josif II poništi odluku o uvođenju latinice u srpske škole. Verski patriotizam ilustrovan je delima koja pokazuju da je žrtvovanje za ideju vrhunski vid ljubavi prema otadžbini. Srpska zajednica je takav ideal videla u svetorodnoj vladarskoj lozi Nemanjić, knezu Lazaru koji se za nju žrtvovao 1389. na Kosovu polju, despotima Brankovićima - ukazuje autor izložbe.
Patriotizam i čišćenje snega
- Patriotizam je danas marginalizovan zato što se svodi na jednu dimenziju - agresivnu. Patriotizam, istina, može da se iskaže na bojnom polju, ali on je pre svega kulturološki fenomen i kao takav manifestuje se na svakom polju. Banalni primer patriotizma danas je čišćenje snega. Uzvišeni je - zalaganje za reforme. Patriotizam, ipak i pre svega, označava ideju davanja, požrtvovanja, što oslikava i plakat izložbe s pelikanom kao simbolom brižnosti za svoje ptiće. Na svom primeru ću reći: ove izložba ne bi bilo bez podrške Matice srpske i Ministarstva kulture, a ovako kompleksne postavke i publikacije bez zalaganja velikog broja saradnika. I to je vid patriotizma - kaže mr Simić.
Jugoslovenska kinoteka obeležiće danas 60 godina rada Muzeja kinoteke, koji je otvoren 2. marta 1952. u renoviranom bioskopu "Kosovo" u Kosovskoj ulici. Za šest decenija tu je prikazano, kako se procenjuje, oko 60.000 filmova.
Program počinje u podne prikazivanjem starih dokumentarnih filmova o Beogradu. Nemi filmovi imaće, kao nekada, živu klavirsku pratnju.
Kuriozitet će biti popularni srpski film "Ljubav i moda", ali na engleskom jeziku, sa kopije spremljene za zapadno tržište (u 15:30 sati), a prava poslastica je nova kopija kultnog filma "Ko to tamo peva" (u 18 sati).
U svečanom delu programa (20 sati) biće uručene zahvalnice Kinoteke za dugogodišnju saradnju.
Zahvalnice su dobile ambasade Turske, Španije, Češke, Brazila, Izraela, Indije, Kine, Japana, Indonezije, Meksika i strani kulturni centri - Institut Servantes, Italijanski institut za kulturu, Kulturni centar Islamske republike Irana, Francuski institut.
Priznanje će primiti i pojedinci - Momčilo Rajin, Mitar Popović, Mirjana Avramović, Jelena Pavlović, Olja Iva, Suzi Vasović-Boze, kao i predstavnici Festa, Festivala autorskog filma, festivala podvodnog i studentskog filma.
Na kraju će biti prikazana "Poštanska kočija", film Džona Forda iz 1939. godine, kojim je Muzej kinoteke i otvoren pre šest decenija.
[h=1]Otvoren foto-konkurs Noći muzeja [/h] Izvor: Tanjug
Nagradni foto-konkurs u okviru ovogodišnje Noći muzeja, sa temom "U ritmu sreće", upravo je otvoren i trajaće do 1. maja, a autor najbolje fotografije biće nagrađen sa 30.000 dinara.
Prošlogodišnja Noć muzeja (Novi Sad)
Svi zainteresovani za konkurs, bez obzira na to da li imaju prebivalište u Srbiji ili inostranstvu, da li su amateri ili profesionalci, mogu poslati najviše četiri fotografije, navodi se u saopštenju organizatora.
Prema pravilima konkursa, potrebno je poslati odštampane fotografije u A4 formatu, izađene na foto-papiru ili odštampane kvalitetnom digitalnom štampom.
U saopštenju se dodaje da je uz svaku fotografiju, nephodno poslati podatke o autoru (ime, prezime, adresa, telefon, e-mail), kao i naziv fotografije i mesta na kojem je snimljena.
Uz novčanu nagradu za prvo mesto, sve fotografije koje prođu selekciju žirija biće izložene tokom trajana manifestacije.
Prošlogodišnja Noć muzeja u celoj Evropi održana je 14. maja. Samo u Srbiji ovoj manifestaciji te večeri prisustvovalo je pola miliona posetilaca u šezdeset pet gradova.
Izložbu Pabla Pikasa, pod nazivom “Na Azurnoj obali“, koja je postavljena u prostoru zgrade fabrike“Beko“ u Bulevaru vojvode Bojovića 6-8, za mesec dana je posetillo već nekoliko hiljada posetilaca.
Ovu jedinstvenu postavku je pored velikog broja Beograđana, video i veliki broj stranih turista, kao i organizovanih grupa iz brojnih gradova Srbije i regiona.
Izložba ''Na Azurnoj obali'' otkriva najmanje izlaganu oblast u opusu ovog svestranog umetnika i sastoji se od oko 100 eksponata keramike, predmeta od srebra i zlata, i plakata koje je upravo Pikaso radio za promociju godišnjih izložbi keramike u gradiću Valori, na Azurnoj obali. Eksponati su vlasništvo privatnih kolekcija i galerija, najviše iz južne Francuske.
Organizatori naročito naglašavaju da izuzetnu posetu izložba beleži u danima kada su organizovana stručna vođenja kustosa Jelene Kanački Tanasković i to sredom i subotom od 14, 15, 17 i 18 časova. Veliko interesovanje posetioci su pokazali i vikendom kada se održavaju radionice keramike, koje je organizovala Ustanova kulture Parobrod u saradnji sa organizatorima izložbe .
Od ove nedelje, posetioce očekuju projekcije o životu Pabla Pikasa u posebnoj prostoriji, a filmovi će se prikazivati utorkom, četvrtkom, petkom i nedeljom od 12h do 20h.
Izložba ''Na Azurnoj obali'' će trajati do 15. aprila 2012. godine.
Cena karte u redovnoj prodaji iznosi 450 dinara , a za grupne posete, penzionere, studente i đake, cena karte s popustom je 350 dinara.
Izložba na kojoj će biti predstavljeno više od 20 akvarela i crteža akademika Peđe Milosavljevića iz privatne kolekcije, biće otvorena u galeriji Heksalab u Beogradu u četvrtak 8. marta.
Radovi iz do sada nepoznatog albuma erotskih slika, nastali su 1940. godine u Parizu, a u Srbiju ih je 2010. godine vratio kolekcionar iz Beograda, navodi se u najavi organizatora. Biće izložena i dva albuma iz 1930. i 1932. godine, koji sadrže crteže o druženju umetnika sa Đorđem Popovićem i Boškom Tokinom, kao i pejzaže Beograda, Dubrovnika i Splita. Izložba se ne preporučuje posetiocima mlađim od 18 godina, a kako je najavljeno biće otvorena do utorka, 2. aprila. Na otvaranju izložbe biće predstavljena i knjiga Nikole Kusovca "Predrag Peđa Milosavljević ili priča o mladosti, prijateljima, ljubavi i potrazi za pejzazima". Predrag Peđa Milosavljević (1908-1987) jedan je od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka. Dobitnik je Granprija na Međunarodnoj izložbi u Parizu 1937. i brojnih drugih priznanja.
"Delo Vladimira Gvozdena "Srpska putopisna kultura" od izuzetne je važnosti za proučavanje srpskih putopisa i nudi drugačiji pogled na taj književni žanr", rekao je Šaponja na konferenciji za novinare i najavio da će nagrada biti uručena 1. marta nakon otvaranja 18. Salona knjiga na Novosadskom sajmu. 
