Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=1]Sretenjski orden za Jovana Ćirilova [/h] Izvor: Tanjug
Teatrolog Jovan Ćirilov izjavio je danas da mu je drago što je odlikovanje predsednika Borisa Tadića dobio u lepom društvu i što naša sredina poštuje hrabrost, umetnost i nauku.
Foto: Beta
Predsednik Republike Srbije Boris Tadić odlikovao je, povodom Dana državnosti, 17 zaslužnih pojedinaca i institucija.
Ćirilov je odlikovan Sretenjskim ordenom, trećeg stepena, za naročite zasluge u oblasti pozorišne umetnosti i kulture.
"Drago mi je da sam dobio to priznanje, naročito u jednom jako lepom društvu. Volim što su ovim ordenjem nagradjeni ljudi za hrabrost, za umetnost, za nauku. Drago mi je da naša sredina to poštuje", rekao je slavni teatrolog i osnivač BITEF-a i filolog.
Ćirilov je bio dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, svestrani stvaralac, istaknuti humanistički intelektualac, pesnik i prozaista, autor knjiga i rečnika, nosilac titule Vitez reda umetnosti i književnosti Republike Francuske.
"Meni je najvažnije da to bude nekakav podstrek mladim ljudima da veruju da se vredi zalagati. Vredi se zalagati i kada čovek dobije nagradu i kada je ne dobije. Već sam taj rad, ako čovek nečemu doprinosi, to je u stvari najbolja nagrada", istakao je on.
Ćirilov je posebno naglasio da mu je drago što je orden dobio zajedno sa rediteljem Dejanom Mijačem, sa kojim ga veže dugogodišnji zajednički rad na istim stvarima.
On je dodao i da mu je pripala dužnost da se prilikom svečanog uručivanja zahvali u ime odlikovanih.
Što se tiče aktuelne nemaštine u kulturi, izjavio je da je kriza teška, ali da nije prva.
"Ne bih da pravim kontrapropagandu, pa da se time mirimo da nema dovoljno sredstava, ali je činjenica da je kriza. Koliko vidim i kolege u svetu su u nekom problemu. Ja razgovaram sa onima od kojih to zavisi, u Gradu i Republici i oni me uveravaju da će iskoristiti prvu priliku da to poprave, u hodu", rekao je Ćirilov.
Pored Jovana Ćirilova odlikovani su i Dejan Mijač, Novak Đoković, Georgij Sergejevič Poltavčenko, Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunaca , Srpsko lekarsko društvo , Istraživačka stanica Petnica , Dr. Miodrag Stojković , Bezbednosno informativna agencija, Srđan Aleksić, Diana Obekser Budisavljević, Aleksandar Rkman, Siniša Hrnjez, odred Žandarmerije u Beogradu, Sektora za vanredne situacije MUP-a i Vojske Srbije, radnici Rudarskog basena "Kolubara" i Slobodan Cvetić
Slika irskog umetnika Fransisa Bejkona prodata je za 21,3 miliona funti (25,4 miliona evra) na aukciji posleratne i savremene umetnosti u Londonu, saopštila je aukcijska kuća Kristi.
Retrospektivna izložba Frensisa Bejkona u Njujorku
Na Bejkonovom "Portretu Henrijete Moraes" iz 1963. prikazana je naga žena koja leži na krevetu, a ime njegovog novog vlasnika nije saopšteno.
Slika je u prodajnom katalogu opisana kao "najbolja slika žene koju je ikada naslikao" irski umetnik, koji je preminuo 1992.
Rekord za neku Bejkonovu sliku datira iz maja 2008, kada je "Triptih" iz 1976. na Sotbijevoj aukciji u Njujorku prodat za 86,3 miliona funti.
Izložba naoružanja i vojne opreme "Kad oružje utihne...", na kojoj će biti predstavljeno više od 600 eksponata iz 18, 19. i 20. veka, biće otvorena u Istorijskom muzeju Srbije u ponedeljak 20. februara, najavili su organizatori.
Na izložbi će biti izloženi puška, pištolj i jatagan vožda Karađorđa, karabin Tanaska Rajića, sablje Stojana Čupića i Cincar Janka, jatagani Hajduk Veljka i Petra Dobrnjca i oružje ostalih srpskih ustanika 19. veka.
Od naoružanja fabričke izrade biće izložen perkusioni pištolj sa priborom Stevana Petrovića Knićanina, sablja kralja Aleksandra Obrenovića, revolver "bibernica" upotrebljen u atentatu na kneza Mihaila Obrenovića 1868. i revolver marke "Gaser" junaka balkanskih ratova Jovana Stojkovića.
Izložba će biti otvorena do 31. marta, a posete su moguće svakog dana osim ponedeljka, od 12.00 do 19.00 sati. Subotom od 12.00 posetiocima će predstaviti izložbu autor Boško Ljubojević.
Ulaznice koštaju 100 dinara, a za đake, studente i penzionere 50 dinara.
Šekspirovi stihovi kao iskupljenje za opasne robijaše
Braća Tavijani osvajači nagrade "Zlatni medved" na 62. berlinskom festivalu
Šekspirovi stihovi kao iskupljenje za opasne robijaše
Blic
„Cezar mora da umre“ Paola i Vitorija Tavijanija pobednik je 62. Filmskog festivala u Berlinu, na iznenađenje mnogih kritičara i akreditovanih novinara koji su priželjkivali trijumf nemačkog autora Kristijana Pecolda („Barbara“) ili Portugalca Migela Gomeša („Tabu“).
Braća Paolo i Vitorio Tavijani dobitnici „Zlatnog medveda“
Međutim, zvanični žiri „Zlatnog medveda“ dodelio je doku-drami o zatvorenicima koji spremaju Šekspirov komad.
Braća Paolo (80) i Vitorio (82) Tavijani bili su na vrhuncu slave sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Iako nisu prestajali da snimaju filmove, čak su i u rodnoj Italiji svih ovih godina bili neprimetni.
U obraćanju javnosti nakon preuzimanja nagrade braća su naročito pozdravila zatvorenike „koji samuju u ćelijama“ rimskog zatvora Rebibija, uključujući i bivše mafijaške bosove koji igraju glavne uloge u filmu.
Braća su provela šest meseci u zatvoru s najjačim obezbeđenjem, snimajući probe za Šeksiprov komad „Julije Cezar“. Film se ne bavi zločinima koje su glumci - na odsluživanju kazne od 14 godina do doživotne robije - počinili, već prikazuje njihov pogled na pitanja prijateljstva, izdaje, moći, obmane i nasilja.
Kada zaista upoznate prave zatvorenike, stvorite određenu vezu s njima, jedan vid razumevanja. Film je sniman u crno-beloj tehnici jer „smo hteli da pokažemo dušu tih ljudi. Zato smo odabrali neorealizam crnog i belog“, objašnjava Vitorio.
Drugu nagradu po važnosti, „Srebrnog medveda“ (Gran pri žirija), dobio je mađarski reditelj Bens Fligauf za „Samo vetar“, film koji se bavi životom romske porodice nakon niza smrtonosnih napada na njih. Reditelj je nagradu posvetio toj etničkoj manjini koja u Mađarskoj čini od pet do osam odsto stanovništva i bori se s ukorenjenim predrasudama i svakodnevnim zlostavljanjima.
Favorizovani Kristijan Pecold dobio je nagradu za režiju filma o mladoj doktorki koja želi da pobegne iz Istočne Nemačke kod ljubavnika koji živi u Zapadnoj Nemačkoj. Glavnoj glumici Nini Hos izmakla je nagrada za žensku ulogu koja je otišla u ruke 14-godišnjoj debitankinji Rejčel Muanzi iz Konga. Njeno tumačenje Komone, devojčice koju su pobunjenici silovali i primorali da se pridruži vojnicima u filmu „Ratna veštica“ Kima Ngujena, nadmašuje njene godine i glumačko neiskustvo. Muanza je u Berlinu otkrila kako su je prvo napustili roditelji, a potom i baka. „Više nemam porodicu, moja familija sada su ljudi s kojima sam snimala film.“
Danski film „Kraljevska afera“ Nikolaja Arsela osvojio je čak dva priznanja - za mušku ulogu (Mikel Boe Folsgard) i scenario (Arsel i Rasmus Hajsterberg).
Drugi favorit kritike, „Tabu“ Migela Gomeša, osvojio je nagradu „Afred Bauer“ za inovaciju. „Pomalo sam zbunjen zbog nagrade za inovaciju, jer mi je namera bila da snimim staromodni film. Mora da je moja greška“, našalio se reditelj.
[h=1]Proslava Dana maternjeg jezika [/h] Izvor: Tanjug
Centralna manifestacija obeležavanja Međunarodnog dana maternjeg jezika u Srbiji biće održana 21. februara u Galeriji Babka u Kovačici.
Tim povodom biće organizovana dvodnevna konferencija pod nazivom "Usmena tradicija nacionalnih manjina kao deo nematerijalnog nasleđa Srbije". Na njoj će učestvovati predstavnici svih nacionalnih manjina u Srbiji, koje imaju svoje savete kao i predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, najavio je Fond "Međunarodni etno centar Babka".
Cilj konferencije je, kako je najavilo Ministarstvo kulture da se predstavnici i nosioci kulturnih programa nacionalnih manjina u Srbiji upoznaju sa Konvencijom o očuvanju nematrijalnog kulturnog nasleđa UNESCO-a, kako bi lakše prepoznali deo svog nematerijalnog kulturnog nasleđa i pripremili svoje predloge za upis na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Direktor i osnivač Fonda "Međunarodni etno centar Babka" Pavel Babka kazao je Tanjugu značaj konferencije za upoznavanje predstavnika nacionalnih manjina sa aktivnostima Srbije u oblasti nematerijalne kulturne baštine.
On je dodao da očekuje da će ova konferencija doprineti uključivanju nacionalnih manjina u programe zaštite nematerijalnog nasleđa i pomoći im da svoju nematerijalnu baštinu uvrste u Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Na otvaranju će govoriti pokrajinski sekretar za kulturu i informisanje Milorad Ðurić, stalni koordinator UN u Srbiji Vilijam S. Infante, predsednik Nacionalne komisije UNESCO Trivo Inđić i predstavnik Ministarstva kulture Republike Slovačke.
Uvodna obraćanja imaće pomoćnica ministra za kulturno nasleđa i predsednica Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije Dušica Živković i predsednica Komisije za upis u registar nematerijalnog nasleđa - Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Vilma Niškanović.
"Sreća" (1988)
O živoj usmenoj tradiciji u Srbiji govoriće dr Biljana Sikimić iz Balkanološkog instituta SANU, primer dobre prakse predstaviće Babka, a glavne teme konferencije biće implementacija Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa i pomoć Nacionalne komisije Srbije za saradnju sa UNESKO-om u implementaciji.
Predviđene su i radionice sa predstavnicima nacionalnih manjina.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana maternjeg jezika, koji je ustanovljen je od strane UNESCO-a, biće otvorene i tri izložbe: "Oslikane tikve", "Kovačica - Meka svetske naive" kao i stalna postavka "Naivno slikarstvo Slovaka u Srbiji kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije".
Konferenciju organizuje Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva u saradnji sa Fondom "Međunarodni etno centar Babka" u Kovačici.
Učešće u radu Konferencije uzeće predstavnici nacionalnih saveta albanske, aškalijske, bugarske, bunjevačke, vlaške, grčke, egipatske, mađarske, nemačke, romske, rumunske, rusinske, slovačke, slovenačke, ukrajinske, hrvatske, češke, makedonske i bošnjačke nacionalne manjine.
Međunarodnim danom maternjeg jezika proglašen je 21. februar, u znak sećanja na studente koji su 1952. godine ubijeni u Daki, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični jezik.
U Srbiji živi više od trideset nacionalnih manjina koje govore svojim maternjim jezikom.
Aukcijska kuća Sotbi objavila je prodaju jedne od verzija remek-dela "Krik", norveškog ekspresionističkog slikara Edvarda Munka
Na aukciji u Njujorku 2. maja "Krik" će biti predstavljen u okviru prodajne večeri "Impresionisti i moderna umetnost".
Munkova slika koja datira iz 1895, jedna je od četiri verzije kompozicije "Krik".
Sotbi je naveo da je to jedina verzija koja je još uvek u privatnim rukama. Njen vlasnik je norveški biznismen Peter Olsen. Njegov otac Tomas bio je prijatelj, sused i patron Munka.
Šef Sotbijevog odseka za impresionizam i modernu umetnost, Sajmon Šo rekao je da bi cena "Krika" mogla da dostigne 80 miliona dolara.
Olsen je rekao da će novac koji dobije od prodaje slike uložiti u otvaranje muzeja, umetničkog centra i hotela u Hvitstenu u Norveškoj.
Edvard Munk (1863-1944) prilikom slikanja "Krika" bio je inspirisan crvenim nebom posle erupcije vulkana Krakatau u Indoneziji 1883.
"Krik" pripada grupi slika koje je Munk nazvao "Friz života", a u kojoj je istraživao teme života, ljubavi, straha, smrti i melanholije. Kao što je slučaj i sa drugim delima iz ove serije, Munk je napravio brojne verzije istog motiva.
U njegovim delima primetan je strah od samoće ljudskog bića, kako u gužvi velegrada, tako i pred uznemirujućom veličnom prirode.
Teskoba, melanholija i tuga na njegovim platnima prikazane su linijama koje se izdužuju i povijaju.
Pored "Krika", poznate slike su mu i "Teskoba", "Na mostu", "Poljubac", "Ples života" i druge.
Izložba grafika jednog od najznačajnijih španskih slikara Fransiska de Goje "Užasi rata i ratna fotografija" otvoriće Institut Servantes u petak, 24. februara u 19h.
Izložba će predstaviti ovog umetnika iz drugog ugla, kao preteču fotoreportera koji je svojim grafikama beležio nepristrasno užase rata. Izložba, koja obuhvata 82 grafike, obišla je brojne svetske prestonice od 2010. godine kao što su Peking, Tokio i Berlin, a beogradskoj publici će biti predstavljena sve do 31. marta.
Izložba "Užasi rata i ratna fotografija" obuhvata 82 grafike rađene u bakrorezu koje pokazuju sav besmisao rata, u ovom slučaju španskog rata protiv Napoleonovih trupa (1808-1814).
,,Fransisko de Goja bio je jedan od prvih umetnika koji je nepristrasno, poput fotoreportera koji će se pojaviti nakon njegove smrti, prikazivao bol, tugu i besmisao rata. Pre njega umetnici su koristili temu rata kao
motiv samo po porudžbini od viših staleža. Goja je imao tu sposobnost da objektivno osudi surovost obe strane i da kritikuje vladajuću klasu koja se ne ustručava da prolije tuđu krv”, navodi se u saopštenju.
Grafike su grupisane u sedam celina sa ciljem da se pregledno prikažu osnovne teme i ideje koje je Goja razvijao kroz čitavu seriju: Front, Žrtve, Pogubljenja, Progonstva i pljačkanja, Glad, Žena i Posleratni period.
Huan Bordes, kustos izložbe, navodi da je Goja zaista preteča ratnih fotoreportera jer je stvarao brzo, jezikom brze foto-vesti, i da nije ublažavao svoje poruke. S obzirom na njegovu kritiku rata njegove grafike su osuda svih ratova u svetu. Danas kada se broj fotoreportera povećava u aktuelnim sukobima i kada je slika preplavila svet, lepo je krenuti od početaka kada je jedan španski umetnik verovao da svojim grafikama može promeniti svet.
Izložba se otvara u Beogradu kako bi doprinela proslavi 50. godišnjice od dodele Nobelove nagrade za književnost Ivu Andriću, velikom proučavaocu i ljubitelju Goje.
Izložba se održava u saradnji sa Akademijom lepih umetnosti San Fernando iz Madrida, a otvoriće je direktor Instituta Servantes, Antonio Lasaro Gosalo i kustos izložbe Huan Bordes.
[h=1]Nagrada za Mihajla Pantića u Rusiji [/h] Izvor: Tanjug
Pisac Mihajlo Pantić dobio je u Rusiji književnu nagradu "Jugra" koja se dodeljuje za najbolju knjigu prevedenu sa svih slovenskih jezika na ruski, za delo "Ako je to ljubav" u prevodu Larise Saveljeve, saopštio jenjegov beogradski izdavač "Stubovi kulture".
Nagradu "Jugra" u sibirskom gradu Hanti-Masijsku dodeljuje Fond "Put života".
Pantićevu knjigu, koja je do sada u Srbiji imala šest izdanja i prevedena na više evropskih jezika, u Rusiji je objavio izdavač "Bisko" iz Jekaterinburga u koprodukciji s beogradskom "Paideiom".
U obrazloženju nagrade navodi se da je Pantić napisao zbirku nadahnutih priča o dve ključne životne teme - ljubavi i smrti i da ruski čitaoci imaju prilike da se, u odličnom prevodu, susretnu sa delom poznatog savremenog srpskog pripovedača.
Nagrada će Pantiću biti uručena početkom marta.
Za knjigu "Ako je to ljubav" Pantić je svojevremeno dobio nekoliko nagrada, uključujući i Andrićevu 2003. Ove godine "Ako je to ljubav" izlazi na nemačkom i ukrajinskom jeziku.
"Stubovi kulture" objaviće tokom godine Pantićevu novu zbirku priča pod naslovom "Hodanje po oblacima".
Komedija „Vesele žene vindzorske“, koju je prema tekstu Vilijama Šekspira režirao čuveni češki reditelj Jirži Mencl, biće odigrana 50. put 26. februara na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.
Scena iz predstave "Vesele žene Vindzorske" (Народно позориште у Београду | Народно позориште у Београду)
Jubilarnom izvođenju predstave, koju je do sada videlo oko dvadeset pet hiljada gledalaca, prisustvovaće i slavni reditelj kome je to bila prva saradnja sa Narodnim pozorištem.
„Vesele žene vindzorske“, premijerno izvedene 29. marta 2007. godine, komad su koji zanimljivo odstupa od uobičajne šekspirijanske romantične komedije po tome što radnja nije smeštena u neko imaginarno mesto, već u Vindzor.
U ovoj komediji ima mnogo podudarnosti sa srednjevekovnim i drugim bajkama. Središna priča o neuspelim pokušajima ser Džona da zavede gospođu Ford i gospođu Žurku i o neosnovanoj ljubomori gospodina Forda je u tradiciji italijanske novele. U ovo okruženje Šekspir smešta i priču Ane Pejdž kojoj se udvaraju bogati Abraham Slender i plahoviti francuski doktor Kajus a koju, na kraju, osvaja mladi i lepi Fenton...
U loge tumače Milan Gutović, Aleksandar Srećković, Nebojša Kundačina, Igor Đorđević, Boris Komnenić, Nataša Ninković, Dušanka Stojanović-Glid, Jelena Helc, Nada Blam, Danilo Brakočević i drugi.
Narodno pozorište najavilo je gostovanje Kraljevačkog pozorište nedelju 26. februara na Sceni “Raša Plaović” . Ansambl ovog teatra izvešće predstavu Milice Konstatinović “Hiperbolični paraboloid”, u adaptaciji i režiji Borisa Todorovića Tandora.
Premijera te drame odigrana je 22. decembra prošle godine u Kruševcu, jer je Kraljevačko pozorište, posle zemljotresa u novembru 2010. godine i znatnog oštećenja zgrade prinuđeno da igra predstave van matične scene i da gostuje.
Tekst drame “Hiperbolični paraboloid” nagrađen je 2007. godine na Međunarodnom dramskom takmičenju “Govoriti o granicama”, u organizaciji austrijskog Ministarstva za evropske i međunrodne poslove i P.E.N. kluba iz Austrije.
U podeli su Gorica Dinulović, Lidija Cvetić, Zoran Cerovina, Petar Lukić, Biljana Kostantinović i Vladan Slavković.
[h=1]Pisac Žoao Tordo u poseti Beogradu [/h] Izvor: Tanjug
Grafički atelje "Dereta" ugostio je 22. februara mladog lisabonskog autora Žoao Tordoa, jednog od najpopularnijih savremenih portugalskih pisaca.
Foto: Tanjug
Tordo je u Beogradu predstavio svoj treći roman "Tri života" za koji je 2009. godine dobio prestižnu nagradu koja nosi ime Žozea Saramaga, dobitnika Nobelove nagrade za književnost.
"Roman 'Tri života' je moj 'srednji' roman, budući da sam od tada napisao još dva i veoma je uticao na mene. To je priča o Portugalu posle diktature 1981. godine i mladom pripovedaču koji na jednom izolovanom seoskom imanju upoznaje tajanstvenog starijeg gospodina koji utiče na njegovu budućnost", rekao je Tordo.
On je, kroz šalu, roman uporedio sa filmom "Karate kid" u smislu da i u filmu i u romanu postoji mladić koji mnogo uči o životu od starijeg učitelja.
Roman, koji je na srpski jezik prevela Ana Lukić, istovremeno je i filozofsko štivo, ali i ljubavna priča junaka koji u jednom trenutku shvata da život nije samo skup trenutaka, već zbir onoga što vremenom gubimo.
Priče o prošlosti Portugala, fašističkom režimu i Komunističkoj partiji nisu strane ovom piscu koji je prošle godine objavio roman "Anatomija mučenika" u kome piše o nepismenoj seljanki koju, igrom slučaja, ubija režimska policija, a Komunistička partija od nje pravi mučenicu.
Tordo (1975) kazao je da je razlog što se toliko bavi prošlošću Portugala i levicom, taj što je želeo da piše o godinama koje su svi zaboravili ili pokušavaju da zaborave, a o kojima njegova generacija ne zna mnogo.
Foto: Tanjug
"Postoji tu i lični razlog. Moj otac je dvadeset pet godina bio član Komunističke partije i šezdesetih i sedamdesetih je pevao protestne pesme. Mene zapravo interesuje kako je došlo do toga da nekadašnji iskreni levičari danas voze skupa kola i žive u raskošnim kućama", rekao je on.
Ovaj pisac radi i kao scenarista (bio je koscenarista filma "Amalija" o divi fado muzike Amaliji Rodrigeš), vodi radionice kreativnog pisanja, a pisanjem je počeo da se bavi kao petnaestogodišnjak.
Kroz smeh je priznao da je razlog tome ljubavno pismo koje je kao dečak poslao svojoj simpatiji koja ga je zbog toga ismejala. "Veoma je moguće da je ovo moj način da joj se osvetim za to i dokažem", kazao je ovaj diplomirani filozof.
Na kraju razgovora otkrio je da sledećim romanom pravi zaokret. Njegova tema neće biti prošlost Portugala već prijateljstvo.
"Portugal je, kao i ceo svet, u krizi i živimo u vremenu kada nam nedostaju solidarnost i prijateljstvo i to je nešto što bih želeo da istražim", kazao je pisac.
