Slika plaćena 250 miliona dolara izazvala zemljotres na tržištu ume
Slika plaćena 250 miliona dolara izazvala zemljotres na tržištu umetnina
Blic
Apsolutni rekord na tržištu umetnina doskora je držalo platno „No 5, 1948” Džeksona Poloka koje je 2006. u SAD, u privatnoj transakciji, prodato za 140 miliona dolara. Da je remek-delo najsigurnija investicija, odavno znamo, kao što uostalom znamo i da ono donosi prestiž najimućnijim ljudima na svetu.
Pol Sezan: „Igrači karata”, 1892/3, cena 250 miliona dolara
Međutim, često zaboravljamo da cena jednog remek-dela skače tek pošto je ono prodato ili preprodato. Dok je još u vlasništvu umetnika, ono nema astronomsku vrednost, a nije zabeleženo da je ijedan njegov tvorac u istoriji umetnosti živeo u nečuvenom izobilju, kao što se može reći za njihove sadašnje posednike.
Činjenica da sada najskuplja slika za čak sto deset miliona dolara prednjači u odnosu na drugu s liste, neminovno će dovesti do zemljotresa na art marketu.
Rečima procenitelja umetničkih dela u londonskom osiguravajućem društvu „Lojd”, Viktora Vinera: „Sada će svako ko poseduje remek-delo uzimati ovu sumu kao parametar. Na tržištu umetnina više ništa neće biti kao pre, jer ovo delo menja njegovu celokupnu strukturu.”
[TABLE="class: art_table"]
[TR="class: tab_even"]
[TD="colspan: 3"]
Pol Sezan (1839-1906)
1. Šok sa Sezanom
Ulje na platnu "Igrači karata" koje je Sezan slikao oko 1890. trenutno je sa cenom od 250 miliona dolara najskuplje plaćeno delo na svetu. Kupili su ga početkom 2012. godine članovi katarske kraljevske porodice od Jorgea Embirikosa, grčkog brodovlasnička, objavio je magazin „Veniti fer”. Među najznačajnijim njenim akvizicijama koje pokreće 28-godišnja princeza Al-Majasa, 14. dete katarskog emira, jesu još radovi Marka Rotka i Demijena Hersta. Inače, Pol Sezan je naslikao seriju od pet slika istog naziva u periodu od 1890. do 1895. godine.
Preostale četiri se nalaze u muzejima „Orsej” u Parizu i „Metropoliten” u Njujorku, u institutu Kortald u Londonu i Fondaciji Barns u Filadelfiji. Slikom dominiraju plavi, hladni tonovi, lice i ruke igrača imaju topao narandžasti ton kojim slikar naglašava njihovu koncentrisanost, unutrašnju napetost ispod prividnog mira. Ovaj kontrast toplih i hladnih tonova ponovljen je u gornjem delu slike, desno, na draperiji. Svaki koloristički detalj na slici ima svoju funkciju radi celokupnog efekta. Nijedan potez nije slučajan, kompozicija je pažljivo smišljena, ali bez naturalizma. Monumentalnost figura i intimnost scene Sezan postiže isključivo hromatskim i formalnim elementima, čime je doprineo da ga čak i kubisti, ne samo impresionisti, nazivaju „našim ocem”.
[/TD]
[/TR]
[TR="class: tab_odd"]
[/TR]
[TR="class: tab_even"]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]
2. Džekson Polok: „Br. 5”, 1948. cena 140 miliona
Ova slika je prodata 2006. nepoznatom kupcu. Tipično je Polokovo delo po tome što se na njoj vidi do koje mere je slikarstvo shvatao kao apsolutnu slobodu. „Moje slike ne nastaju na štafelaju. Radije platno pričvrstim za zid ili prostrem na pod. To liči na metod kojim se služe Indijanci za slike u pesku”, objašnjavao je veliki američki slikar nazvan ocem akcionog slikarstva. Delo je nastalo 1948. tako što je bukvalno lebdeo nad platnom koje je bilo na podu.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: art_table"]
[TR="class: tab_odd"]
[TD="colspan: 3"]
3. Vilem de Kuning: „Žena III”, 1953. cena 137,5 miliona
Ova slika je prodata 2006. godine. Holandsko-američki slikar Vilem de Kuning, pionir apstraktnog ekspresionizma, voleo je da nanosi boju žestokim pokretima široke četkice i špahtle.
„Stav da je priroda haotična i da je umetnik taj koji joj daje smisao je apsurdan. Mi možemo samo da se nadamo da unesemo malo smisla u svoj život”, govorio je De Kuning. Njegova serija vulgarnih portreta žena nastaje od 1951, a slika „Žena III” 1952-1953.
[/TD]
[/TR]
[TR="class: tab_even"]
[/TR]
[TR="class: tab_odd"]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]
4. Gustav Klimt: „Portet Adele I”, 1907. cena 135 miliona
Američki multimilijarder Ronald Lauder je kupovinom ovog dela (2006) šokirao svet zbog njegove neviđeno visoke cene. Ova slika je jedno od pet dela nedavno vraćenih porodici Bloh-Bauer od koje su ih nacisti oduzeli. Adel je bila žena bečkog bankara Ferdinanda Bloh-Bauera, a austrijskom slikaru utemeljivaču “bečke secesije”, trebalo je tri godine da završi njen portret slikan uljem i zlatom na platnu.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
5. Pablo Pikaso: „Akt, lišće i bista”, 1932. cena 106,5 miliona
Ovo je najskuplja Pikasova slika koja je ikada prodata na aukciji. Bilo je to 2010. godine. Nastala 1932. u Normandiji, jedno je od najznačajnijih Pikasovih dela iz međuratnog perioda. Model mu je bila Mari-Terez Valter, njegova ljubavnica i muza koja je imala samo 17 godina kada je upoznala slikara. Voljom njenog novog vlasnika, koji je želeo da ostane anoniman, slika je izložena u londonskoj galeriji „Tejt modern”.
