Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Pikasova izložba u Beogradu od 2. februara do 15. aprila
Pikasova izložba u Beogradu od 2. februara do 15. aprila
Beta |
Izložba keramičkih skulptura i predmeta od srebra i zlata koje je izradio špansko-francuskog umetnika Pablo Pikaso, biće otvorena sutra u prostoru nekadašnje fabrike "Beko" Beogradu.
Skulptura Pabla Pikasa
Na izložbi pod nazivom "Na Azurnoj obali", od 2. februara do 15. aprila biće predstavljena dela koje je osnivač kubizma, jedan od najvećih slikara, vajara, crtača i grafičara 20. veka stvarao u gradiću Valori na jugu Francuske.
Prema najavi organizatora, prvi put u Beogradu biće prikazan opus Pikasovih dela koji je do sada najmanje izlagan u kompletnom stvaralaštvu umetnika.
Cena ulaznice je 450 dinara, dok su za grupne posete predviđeni popusti
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kako su organizatori naveli, izložba je nastala prikupljanjem radova iz nekoliko privatnih i muzejskih kolekcija, a u regionu će biti predstavljena tokom 2012. godine.
Izložba "Na Azurnoj obali" biće postavljena u preuređenom prostoru fabrike Beko (Bulevar Vojvode Bojovića 6-8) kod Kalemegdana, a otvaranje je zakazano za 20.00.
Za posetioce izložbe dva puta nedeljno biće organizovan stručni vodič, a organizatori najavljuju i prateće programe, radionice, predavanja i projekcije filmova o Pablu Pikasu.
Organizator i domaćin izložbe je slovenačka galerija Deva Puri koja je Beogradu predstavila i izložbu "Božanstveni svetovi" Salvadora Dalija.
[h=1]Paulo Koeljo podržao Internet pirateriju! [/h] "Pirati svih zemalja ujedinite se! Što više ljudi 'skine' knjigu, to bolje!".
Legendarni autor Paulo Koeljo podržava Internet pirateriju. On je stao na stranu web sajta Pirate Bay, protiv kojeg američka filmska i muzička industrija vodi višegodišnju borbu za zabranu, rečima "što više ljudi 'skine' knjigu, to bolje!".
Brazilski pisac pozvao je "sve pirate sveta da se ujedine i poskidaju sve što je ikada napisano", promovišući tako "ozloglašeni" sajt Pirate Bay. Koeljo već dugi niz godina podržava ilegalni daunloud svojih romana, čak od 1999. godine kada je, ilegalno naravno, na Internet postavljen primerak njegovog "Alhemičara".
Iako je to nanelo finansijsku štetu i izdavačima i samom autoru, Koeljo je bio ponosan što je čak 12 miliona primeraka knjige daunlodovano do sad. Sada je napravio korak dalje - Koeljo se pridružio programu na sajtu Pirate Bay, u kojem poziva sve čitaoce da skinu njegov opus za "dž".
Pisac je na sajtu napisao svoj blog, koji je potpisao kao "Pirat Koeljo", u kojem obaveštava sve ljude da je ovo njegov način da promoviše umetnost.
"Imaš bend ili si filmski producent? Komičar? Tvorac animiranih filmova? Oni će zameniti logo na naslovnoj strani linkom koji vodi na tvoj rad", napisao je Koeljo. "Čim sam saznao, prijavio sam se, želeo sam da učestvujem. Nekoliko mojih knjiga je objavljeno ovde i...fizička prodaja mojih knjiga raste od kako su ih čitaoci objavili na P2P sajtu".
Koeljo dalje piše: "Dobrodošli. Skinite moje knjige besplatno. Moramo reći industriji da pohlepa nigde ne vodi".
Čim je Koeljo na ovakav način podržao Internet pirateriju, čitaoci i posetioci Pirate Bay sajta su ga prozvali vizionarom i uzorom za čovečanstvo.
Juče je Vrhovni sud Švedske odlučio da neće razmatrati žalbe osnivača web sajta Pirate Bay na zatvorske i novčane kazne koje im je izrekao Apelacioni sud pre godinu dana kada je osudio Fredrika Neija, Petera Sundea i Karla Lundstroma na po deset, osam i četiri meseci zatvora i naložio im da zajedno plate kaznu od 6,7 miliona dolara.
Polovina izgorelog kompleksa Hilandara biće obnovljena do 2013.
Polovina izgorelog kompleksa Hilandara biće obnovljena do 2013.
Beta |
Direktor Hilandarske zadužbine Milivoj Ranđić izjavio je danas da bi do 2013. godine trebalo da bude obnovljena polovina izgorelog kompleksa manastira Hilandar.
Ranđić je na predstavljanju knjige "Manastir Hilandar" iz edicije "Nemanjićki manastiri", rekao da je u planu da do kraja godine bude obnovljen Veliki konak i da zgrada pristaništa bude preuređena u vinariju.
On je dodao da će za 2013. godinu biti ostavljeni završni radovi i podsetio da je obnova manastirskog kompleksa počela dve godine posle požara 2004. i da se od 2010. radovi finansiraju isključivo iz prihoda donatora.
Za obnovu manastira Hilandar godišnje je potrebno oko 1,5 miliona evra, a prema predviđanjima za taj poduhvat biće potrebno deset godina, rekao je Ranđić.
[h=1]Dvadesetak američkih priča u DOB-u [/h] Izvor: PR
Izložba fotografija Petra Ilića Ćirila pod nazivom „Amerikana“ biće otvorena 8. februara (19h) u glavnom holu Doma omladine Beograda.
Postavka obuhvata dvadesetak fotografija sa autorovih putovanja po Americi između 2002. i 2008. godine. Prema mišljenju fotografa upravo one predstavljaju SAD, njenu pop kulturu, duh i istorijske događaje koji na pravi način.
Ćirilo je između ostalog uslikao Elvisov grob, njujorški Medison skver garden, silikonsku dolinuSan Hozea, rusku četvrtu Bruklinu... Fotografije će pratiti video projekcije filmova nastalih na tlu SAD
Petar Ilić Ćirilo je televizijski reditelj i multimedijalni umetnik iz Beograda i verovatno najbolji poznavalc života Elvisa Prislija u zemljama bivše Jugoslavije. Uradio je veliki broj dokumentaraca, tv emisija i reportaža snimanih u zemlji i u inostranstvu. Izlaže u kombinaciji fotografija i video radova.
Do sada je organizovao izložbe „Žurka traje“, 2005. godine u Domu omladine Beograda, „Srbija svuda i sa svima“ 2008. u Magacinu u Kraljevića Marka 4 i pre dve godine u UK Parobrod izložbu „Faces and places“.
Izložba „Amerikana“ biće otvorena do 14. februara.
Povodom jubileja 80 godina postojanja Velike dvorane i programske delatnosti Kolarčeve zadužbine održaće se bogat muzički vikend pod nazivom "Vikend jubileja
Foto: wikipedia.org, Zvonko
Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković pozdraviće goste i učesnike "Vikend jubileja" u Muzičkoj galeriji u 19 sati, sat pre večerašnjeg koncerta violiniste Nemanje Radulovića na kome će sa svojim prijateljima iz Francuske ansamblom Dubl Sens i kvartetom Ðavolji triler izvesti Vivaldijeva Četiri godišnja doba.
U subotu uveče na koncertu povodom jubileja Kolarčeve zadužbine Radulović će nastupiti uz ansamble Ðavolji triler i Double Sens, sa pijanistkinjom Suzan Manhof. Na programu su dela Ludviga van Betovena, Pabla Sarasatea, Aleksandra Bogojeva Sedlara i Vivaldija.
Povodom 80.rođendana Velike dvorane na Kolarcu će se u subotu u podne održati panel diskusija na kojoj će predstavnici muzičkih centara i koncertnih dvorana Evrope: Budimpešte, Ljubljane, Podgorice, Zagreba, Beča i Brisela razgovarati o međusobnim aktivnostima i saradnji u uslovima aktuelne ekonomske krize.
Učesnici će pokušati da odgovore na pitanje: Da li su koncertne dvorane samo koncertni prostori, razgovaraće se o ulozi multifunkcionalnih dvorana koje su pre svega prepoznatljive po koncertima ali u širem kulturnom okruženju predstavljaju kulturna središta i produkcione muzičke centre.
Panel diskusija okupiće direktore Cankarjevog doma iz Ljubljane, Palate umetnosti iz Budimpešte, Muzičkog centra iz Podgorice, Vatroslav Lisinski iz Zagreba, Muzičke omladine u Novom Sadu i Kolarčeve zadužbine. Panel diskusiji prisustvovaće i Hugo de Gref osnivač Evropske kuće kulture u Briselu.
Vikend jubilej se nastavlja promenadnim koncertom, u nedelju 5. februara u 11 sati nastupiće deca naših poznatih umetnica, pijanistkinje Nataša Veljković i Alisa Bešević pratiće svoje mlade i uspešne ćerke, Veljković violinistkinju Milicu Zulus a Bešević flautistkinju Marijanu Buslehner.
Vikend jubileja završava se u nedelju koncertom violiniste Robija Lakatoša i njegovog ansambla koji izvodi originalnu mađarsku, cigansku muziku i na poseban način je kombinuje sa klasikom, romansama, šlagerima, muzičkim temama Balkana, ali i džez standardima.
[h=1]Andrićev “Titanik” stiže u Beograd [/h] Izvor: Tanjug
Beogradska premijera komada "Noć u kafani Titanik", rađena prema tekstu i u režiji Nebojše Bradića, na osnovu pripovedaka Ive Andrića, biće izvedena 8. februara na velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta.
Predstava je nastala u produkciji Knjaževsko-srpskog teatra "Joakim Vujić". Premijerno je izvedena u Kragujevcu 10. decembra prošle godine, tačno na pedesetu godišnjicu uručenja Nobelove nagrade Ivi Andriću.
Bradić je kao ideju za predstavu iskoristio Andrićevu rečenicu iz pripovetke "Pismo iz 1920": “Možda bih, ako tako mora biti, i pristao još da padnem kao žrtva mržnje, ali da živim u mržnji i sa mržnjom, da učestvujem u njoj, to ne mogu”.
Reditelj je kao polaznu tačku upotrebio još jednu pripovetku našeg nobelovca - "Bife Titanik", proširio Andrićev prikaz atmosfere predratnog i ratnog Sarajeva i podario mu sopstveni pečat.
Autor koji je već uspešno dramatizovao i režirao "Prokletu avliju" izjavio je da "Andrićeva pripovetka prikazuje specifičan odnos između progonitelja i žrtve, pa tako daje dobru osnovu za razvoj dramskih situacija".
"Iako u predstavi nailazimo na likove i situacije koji nisu deo originalne priče, smatram da oni veoma liče na nešto što bi moglo izaći iz Andrićevog pera", kaže Bradić.
"Noć u kafani Titanik", prema njegovim rečima, predstavlja metaforu, ali i jednu vrstu sinonima za sudbinu našeg prostora i vremena, a predstava povezuje nekadašnji svet sa savremenim, uz poruku da čovek mora uzeti život u svoje ruke.
Uloge igraju Miloš Krstović, Mirko Babić, Miodrag Pejković, Isidora Rajković, Milić Jovanović, Nikola Milojević, Jasmina Dimitrijević i drugi.
[h=1]Bibliografija Ive Andrića u Parizu [/h] Izvor: Tanjug
U Kulturnom centru Srbije u Parizu 4. fbruara će, u saradnji sa Bibliotekom Matice srpske iz Novog Sada, biti predstavljena "Bibliografija Ive Andrića (1911-2011)".
Foto: Tanjug
O vrednom izdanju kojim se obeležavaju Andrićevi jubileji govoriće akademik Miro Vuksanović koji je upravnik Biblioteke Matice srpske i glavni urednik Bibliografije.
Na promociji će učestvovati i jedna od autora Bibliografije Daniela Kermeci, kao i bibliotekar i prevodilac Sonja Ivanović.
Ovom prilikom Biblioteka Matice srpske prikazaće i svoju elektronsku izložbu o Andriću i o Bibliografiji.
Bibliografija je zajedničko izdanje Andrićeve zadužbine, Srpske akademije nauka i umetnosti i Biblioteke Matice srpske, a urađena je povodom sto godina od objavljivanja Andrićevog prvog književnog rada u "Bosanskoj vili" i 50 godina od uručenja Nobelove nagrade.
Svi važni podaci o Andriću našli su se u jednoj knjizi, koja sadrži gotovo 16.000 jedinica na 49 jezika.
Popisana su sva dela: poezija, romani, pripovetke, eseji, putopisi, sećanja, intervjui, prepiska i Andrićevi prevodi, što zajedno obuhvata 5.700 izdanja knjiga i drugih tekstova u novinama i časopisima, dok posebnu celinu čini literatura o Andriću.
Izložba radova mađarskog slikara Janoša Mikloša Kadara otvorena je 3. februara u Kući Ðure Jakšića u Beogradu.
Izložbu je otvorio ambasador Mađarske u Srbiji Oskar Nikovic, a prisutnima su se obratili i magistar Miroslava Stopić iz ULUPUDS-a, kao i sam autor.
Otvaranju izložbe, koja će trajati do 12. februara, prisustvovao je i šef delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer.
Nikovic je izrazio veliko zadovoljstvo što je veliki broj ljudi došao da poseti izložbu.
'Nemoguće je da ne primetite jednu dozu humora i sklonosti prema književnosti i muzici u Kadarovim radovima'', istakao je Nikovic, dodavši da su izloženi radovi u neku ruku i ilustracije i da i sam autor u katalogu izložbe navodi za sebe da je ilustrator.
On je istakao da bi mađarski i srpski narod trebalo da se zbliže i preko kulture, dodavši da zna da je srpska publika veoma zahtevna i da voli eksperimentisanje u kulturnim događajima.
Stopić je ocenila da kada posmatramo Kadarove slike primećujemo u njima tradiciju, figurizam, kao i neku vrstu fantastike.
Janoš Mikloš Kadar se zahvalio na divnim rečima rekavši da će ih zapamtiti, ali da još nije izgubio svoju meru u procenjivanju stvari i zato će se truditi da bude još bolji.
Autor je istakao da mu je velika čast što izlaže u Beogradu, našalivši se da svi prisutni i svi posetioci izložbe treba da imaju razumevanja prema njegovim radovima, čak i kada im se neki od njih ne svidi, jer se ni njemu baš uvek svi njegovi radovi ne sviđaju.
Dobitnik nagrada "Derkovits" i "Munkacsy", Kadar je završio Mađarsku akademiju za likovne umetnosti u Budimpešti 1961. godine.
Njegov likovni razvoj karakteriše tehnička i izražajna raznovrsnost, a svoje grafike, crteže rađene tušem, bakroreze i intarzije izlagao je u više gradova sveta na samostalnim i kolektivnim izložbama.
Poslednjih godina bavi se i fotografijom i uz slikarske intervencije to koristi za stvaranje svojevrsnog, često grotesknog, pikturalnog sveta.
Od 1974. do 1987. godine predavao je na Mađarskoj akademiji za primenjenu umetnost, a od 1988. je profesor i docent Mađarske akademije za likovne umetnosti.
Profesor je na Katedri za likovne umetnosti Univerziteta "Csokonay Vitez Mihaly" u Kapošvaru, a bio je i predsednik Zemaljskog udruženja mađarskih umetnika u periodu od 1994. do 2000.
Na izložbi, koja obiluje grafikama, kao i kombinovanim tehnikama rađenim na platnu, prikazano je preko 20 radova ovog umetnika.
[h=1]Vidi Ognjenović nagrada za humanost[/h] Izvor: Tanjug
Književnica Vida Ognjenović ovogodišnji je dobitnik Svetske nagrade za humanizam koju dodeljuje Ohridska akademija za humanizam, a odluku o ovom značajnom priznanju doneo je sedmočlani međunarodni žiri, saopštila je danas izdavačka kuća "Arhipelag".
Foto: Tanjug
Svetska nagrada za humanizam uručena je Vidi Ognjenović na svečanoj ceremoniji koja je održana u Ohridu, u kući "Uranija" koja pripada Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti.
Tokom boravka Ognjenovićeve u Makedoniji predstavljeno je i makedonsko izdanje njenog romana "Preljubnici", objavljenog u izdavačkoj kući "Slovo" iz Skoplja i u prevodu poznatog makedonskog pisca Dimitra Baševskog.
Nagrada je ustanovljena 2007. u Ohridu u spomen na Svetog Klimenta Ohridskog, osnivača prve srednjovekovne škole za humanizam u Evropi i dodeljuje se značajnim ličnostima savremene svetske kulture i umetnosti.
Pre Ognjenović, Svetsku nagradu za humanizam dobili su japanski budistički filozof Daisaku Ikeda (2007), portugalski filmski reditelj Manuel de Oliveira (2008), ruski pisac i nobelovac Aleksandar Solženjicin (2009), indijski kompozitor, humanist i filozof Ravi Šankar (2010) i britanski pozorišni teoretičar i reditelj Piter Bruk (2011).
[h=1]Tišmin roman najprodavaniji [/h] Izvor: Tanjug
Roman "Bernardijeva soba" Slobodana Tišme kome je 16. januara dodeljena NIN-ova nagrada kao najboljem romanu u 2011. godini uspeo je da do kraja meseca izbije na prvo mesto najprodavanijih knjiga prema anketi elektronske Knjižare.com.
Tišminu knjigu je primetio NIN-ov žiri, ali čitaoci, uglavnom, nisu do tada ni čuli za nju, pa se tako nije uopšte pojavila na listama bestselera tokom prošle godine. Realna popularnost knjige biće vidljiva već u februaru kada prođu efekti NIN-ove nagrade.
Rezultati istrazivanja koje Knjizara.com sprovodi već devet godina u knjižarama Srbije, Crne Gore i Republike Srpske sada su pouzdaniji nego prethodnih godina jer obuhvataju tri najvažnija i njaveća knjižarska lanca "Delfi", "Vulkan" i "Evro-Ðunti bookstores"
Lider na listi u decembru "Majn Kampf" Svetislava Basare prvog meseca ove godine skliznuo je na drugo mesto, a na treće se popela knjiga Maria Vargasa Ljose
"Avanture nevaljale devojčice" koja se ne skida sa liste već više od dve godine otkako je peruanski pisac ovenčan Nobelovom nagradom.
"Ruska zima" Dafni Kalotaj se pozicionirala na četvrto mesto za jedno niže od prethodnog meseca, ali to je samo potvrda da se sigurno pozicionirala među tražene melodrame.
"Kaluđer koji je prodao svoj Ferari", Robina Šarme, iz kategorije popularne psihologije i "savetodavne" lektire već nekoliko godina je najprodavaniji naslov izdavačke kuće "Mono i Manjana" i u 2011 prodato je dodatnih 19.000 primeraka, a na list Knjizare com je zauzeopeto mesto.
"Tigrova žena", naše gore list, Tee Obreht skliznula je na šesto u odnosu na drugo u decembru kada je, verovatno, bila popularni poklon za praznike.
Da kvalitetna knjiga ima uvek kupaca dokaz je poslednji roman nobelovca Žozea Saramaga "Smrt i njeni hirovi", sada na sedmom mestu.
Još jedna sentimentalna priča "Kuća orhideja", Lusinde Rajli je na osmom, dok deveto i deseto mesto sa istim brojem glasova dele "Karta i teritorija" francuskog kontroverznog pisca Mišela Uelbeka i drugi Šarmin priručnik za samopomoć "Ko će suze da briše kad te ne bude više".
