Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[sendi]

Izložba skupih minijaturnih kuća

[h=1]Izložba skupih minijaturnih kuća
[/h] Izvor: Tanjug

Više od 86.000 ljudi posetilo je Opštinski muzej u Hagu od 12. novembra kako bi videli minijaturne kuće za lutke koje su nekada bile hobi bogatih žena u Holandiji i Nemačkoj i koštale kao i prave kuće .

​

Pravilo da su kućice za lutke ekskluzivno rezervisane za devojčice nije važilo za Holanđanke i Nemice iz 17. i 18. veka koje su često trošile pravo bogatstvo na ova minijaturna umetnička dela koja su nekada koštala kao i prava kuća.

"To je bio hobi bogatih žena. Imale su novca i vremena. Bila je to društvena aktivnost", rekla je AFP-u Jet Pejzel Domise, kustos izuzetno posećene izložbe u Opštinskom muzeju u Hagu.

Zaluđenost kućicama za lutke počela je u Nemačkoj i ubrzo se proširila na Holandiju, objašnjava ona.

Do 17. veka, Holandija je ušla u "zlatno doba" i trgovci su postali veoma bogati zahvaljujući pomorskoj trgovini sa Indijom i Karibima.

Bogati građani imali su dovoljno novca i radije su ga trošili na luksuziranje, poput kućica za lutke, nego što bi ga investirali u posao, što je dovelo do ekonomske propasti Holandije, vek kasnije.

Kućice su bile do dva metra visoke i otvorene sa jedne strane i bile opremljene malenim dragocenostima.

Na primer, Petronela Ortman, supruga bogatog trgovca svilom, posedovala je u 17.veku kućicu sa minijaturnim slikama koje su uradili pravi umetnici. Njena kuća je imala trpezariju sa stolom komplet opremljenim priborom za ručavanje od čistog srebra, bifeom sa posuđem i bibliotekom sa minijaturnim knjigama.

U drugoj kućici za lutke izloženoj u Hagu, nalazi se figurica služavke koja radi u kuhinji dok se gospodar odmara u dnevnoj sobi i sluša kucanje sata.

"U to vreme, pravi majstori i umetnici su sve radili", objašnjava Pejzel Domise.

Kuće za lutke nisu bile samo razbibriga i način trošenja viška novca, već i statusni simbol, ali su imale i edukativnu ulogu.

"Kućni život bio je veoma važan u protestantskim, a potom i u katoličkim zemljama gde je crkva bila centar svega", objašnjava Pejzel Domise. "Bilo je važno pokazati kako se dobro održava kuća".

Prijatelji i susedi dolazili bi da se dive malenim kreacijama, često uz pratnju dece kojima je pokazivano šta svaka "dobra kuća" treba da ima.

Posle industrijske revolucije, kućice za lutke postale su standardizovane i većina je rađena u razmeri 1:12.

"Istina je da pre toga razmera nije uvek bila savršena, ali se meni to dopada, jer doprinosi šarmu ovih malih domova", kaže Pejzel Domise.

Izložba u muzeju u Hagu će trajati do 25. marta.

 

[sendi]

Pozorje Laze Kostića

Pozorje Laze Kostića

Postavka u Muzeju Narodnog pozorišta (Foto Z. Anastasijević)

Povodom 170 godina od rođenja čuvenog poete, prevodioca i obožavaoca Šekspirovih dela, posetioci Muzeja Narodnog pozorišta mogli su da vide bogati opus našeg velikana romantičarske poezije, Laze Kostića.

Zoran Maksimović, autor izložbe pod nazivom „Pozorje Laze Kostića”, sakupio je i sistematizovao sve ono što čini delatnost čuvenog liričara. Ova postavka Pozorišnog muzeja Vojvodine sadrži pesnikove rukopise, fotografije, notne i video zapise, dokumenta, kostime, plakate i scenografske skice. Posebno zanimljivo na izložbi su originalna Kostićeva dramska dela, prevodi, kao i njegovi lični predmeti.

Direktorka Fonda „Laza Kostić” Snežana Spasojević objasnila je da ovom izložbom počinje program predstavljanja srpske kulture na relaciji Beograd – London. Zahvaljujući Kostiću, koji je naš prvi prevodilac Šekspirovih dela, u Londonu će se 11. i 13. maja na srpskom jeziku izvesti komad „Henri Šesti”, u režiji Nikite Milivojevića. Posetioci Glob teatra će sem ove predstave moći da vide i „Ričarda Trećeg” pisanog ćirilicom. Manifestacija u engleskoj prestonici počinje 23. aprila, na dan kada je Šekspir rođen, u okviru Kulturne olimpijade, pratećeg programa Olimpijskih igara. Naš pesnik će londonskoj publici biti predstavljen i kao pozorišni teoretičar, kritičar, dramski pisac i glumac.

M. C. – K. P.

 

[sendi]

Izložba o patriotizmu u 18. veku

[h=1]Izložba o patriotizmu u 18. veku
[/h] Izvor: Beta

Izložba "Za ljubav otadžbine - Patriotizam u srpskoj kulturi 18. veka" autora Vladimira Simića biće otvorena u Galeriji Matice srpske u utorak, 14. februara.

​

Izložba se organizuje u povodu obeležavanja Dana državnosti Srbije, nacionalnog praznika Sretenje.

Namera autora izložbe je da vizualizuje fenomen patriotizma, njegovo mesto u srpskoj kulturi i umetnosti 18. veka, kao i transformacije koje su ova dva pojma doživela u shvatanjima ljudi doba baroka i prosvetiteljstva.

"Patriotizam je bio jedna od ključnih ideja koja je uobličavala novovekovnu, ali i savremenu političku kulturu, što se odražavalo i na umetnost i na vizuelnu kulturu tog vremena. Patriotske ideje su iskazivane i u elitnoj i u popularnoj kulturi, u činovima pojedinaca i zajednice, u literarnoj produkciji ili kroz likovne narudžbine", navodi se u pratećem materijalu uz izložbu.

Izložba je podeljena u nekoliko segmenata: Dinastički patriotizam, Prosvetiteljski patriotizam i reformske ideje, Verski patriotizam i Politički pejzaž.

Izložba donosi raznovrstan umetnički materijal: slike, grafike, medalje, minijature, digitalni printovi, a pored dela iz Galerije Matice srpske, biće izložene i pozajmice iz Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Vojnog muzeja u Beogradu.

Biće izložen i umertnički materijal iz Muzeja Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, Patrijaršijskog dvora u Sremskim Karlovcima, Muzeja eparhije budimske u Sentandreji, Muzeja Vojvodine, Gradskog muzeja u Somboru i iz privatnog vlasništva.

Realizaciju izložbe pomoglo je Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Srbije.

Izložba će biti otvorena do 17. marta 2012. godine.

 

[sendi]

Nagrada Meša Selimović: U ponedeljak pobednik

Nagrada Meša Selimović: U ponedeljak pobednik


V. N. |


Književni kritičari biraju knjigu godine. U ponedeljak u Vukovoj zadužbini biće saopšteno ko je dobitnik prestižne nagrade




KAKO je glasao renomirani Veliki žiri od 48 kritičara, i ko je dobio prestižnu nagradu „Meša Selimović“, koju 23. put dodeljuju „Večernje novosti“ - biće saopšteno na konferenciji za novinare u ponedeljak u Vukovoj zadužbini, u 12 sati. Susretu sa medijima prisustvovaće i laureati.

STOJAN ĐORĐIĆ (Beograd):

1. „VENECIJA“, Vladimir Pištalo („Agora“)
2. „MAJČINA RUKA“, Igor Marojević („Laguna“)
3. „SASVIM SKROMNI DAROVI“, Uglješa Šajtinac („Arhipelag“)
4. „JEDINO VETAR“, Dejan Aleksić („Arhipelag“)
5. „BUNAR TEŠKIH REČI“, Jelena Lengold („Arhipelag“)

Od živopisnih slika sa venecijanskog karnevala, B. Pištalo razvija modernu putopisno-alegorijsku priču o haotičnosti sveta, predstavljajući njegova čudovišna lica samo kao puku grotesku neizbežnu u neprestanim metamorfozama života. Jedan burni događaj u prirodi (zemljotres), jedna traumatična posledica iz ratnog vihora i nekoliko nemilih situacija iz ličnog i porodičnog života glavnog junaka čine fabulativni sklop romana I. Marojevića u kome je, ipak, najbolnije jedno egzistencijalno iskustvo - junakovo uviđanje da ga majka ne voli baš mnogo. Iz jednostavne i zanimljive epistolarne naracije o putošestviju, najpre jednog, a potom i drugog junaka, U. Šajtinac ih izvodi na put životnog sazrevanja na kome je najvažniji korak odbaciti iluzije o „velikom svetu“ i odabrati naizgled skromnije darove, kao što je, na primer, živeti od vlastite slobode i za nju. U traganju za što tananijim lirskim odnosom prema svetu, D. Aleksić ispisuje poeziju magnovenih slika i asocijacija, oslanjajući se na onu umetničku imaginaciju koja je brza i lepršava poput lastavice. Mirnim deskriptivnim stihovima o predmetima oko sebe i još mirnijim evokacijama nekadašnjih ljubavi, lirski subjekt novih pesama J. Lengold otkriva dubinu i usamljenosti, i potrebe za ljubavlju.


SLAĐANA JAĆIMOVIĆ (Beograd):
1. „IVAN V. LALIĆ I NEMAČKA LIRIKA“, Jovan Delić (SKZ)
2. „DUH SAMOPORICANjA“, Milo Lompar („Orfeus“)
3. „PULSA DI NURA“, Ana Bujić („Evro-Đunti“)
4. „POETIKA BAJKE GROZDANE OLUJIĆ“, Zorana Opačić (SKZ, Učiteljski fakultet)5. „STILSKA PREPLITANjA“, Marko Nedić („Službeni glasnik“)

Ivan V. Lalić dobio je studiju u kojoj ukazivanje na interpretativne veze ne ometa celovitu analizu pesama, jer J. Delić se ne bavi samo prepoznavanjem veza, dodira i citata, već ih i sagledava kao organske činioce celovitog umetničkog dela. Knjiga M. Lompara analitički veoma ubedljivo ukazuje na mnoge naše naivnosti i zablude i istovremeno je poziv na preispitivanje svega onoga što nas u ovoj oblasti sputava. Ona pokazuje kako našu veliku književnost ne prati odgovarajuća velika kulturna politika. Pripovedajući o ljubavi i izdaji, A. Bujić ostvaruje i roman o Beogradu u jednom tragičnom istorijskom periodu, koji duže vremena nije tematizovan u našoj romanesknoj prozi. Sudija Z. Opačić uverljivo i precizno pokazuje značaj i mesto Grozdane Olujić u razvoju srpske književnosti, a posebno njen značaj kao pisca moderne autorske bajke. M. Nedić jasno i zanimljivo tumači dela srpske proze druge polovine 19. veka i prve polovine 20. veka, ukazujući na poetička prožimanja raznorodnih poetičkih odluka i stilskih formacija.

MIĆO CVIJETIĆ (Beograd):

1. „IVO ANDRIĆ - MOST I ŽRTVA“, Jovan Delić („Pravoslavna reč“, Muzej grada Beograda)
2. „DELTA“, Miodrag Maticki („Prometej“)
3. „VAZDUŠNA LINIJA SMRTI“, Adam Puslojić („Prosveta“)
4. „ČIM SVANE I DRUGE UTOPIJE“, Srba Ignjatović (NB „Stefan Prvovenčani“)
5. „JEDINO VETAR“, Dejan Aleksić („Imam ideju“)

Delićeva knjiga je svojevrsna čitanka o životu i književnom delu velikog pisca, u kojoj autor unosi sebe kao strasnog čitaoca i tumača sa istančanim kritičkim i lirskim sluhom. M. Maticki je vešto prepleo stvarnost i fikciju, ovovremeni i minuli deo naše nacionalne povesti. Pesnička knjiga A. Puslojića utemeljena je na palimpsesnim umetničkim i civilizacijskim slovima, na duhovnim i svetovnim koordinatama preko kojih se ostvaruje univerzalna komunikacija sa stvarnim i onostranim, zemaljskim i božanskim. U pesničkoj knjizi, britkih mislih i eliptičkog izraza, S. Ignjatović uverljivo i lucidno skenira anatomiju svakodnevice, apsurde i paradokse o vremenu urbanog života i sveta. I D. Aleksić autentično promišlja svakodnevicu, ovovremeno rasulo, obesmišljene vrednosti i ljudsku egzistenciju. Preko širokog asocijativnog registra predmeta, pojava i procesa zadire dublje u čovekovu sudbinu.


DUŠICA POTIĆ (Beograd):
1. „JEDINO VETAR“, Dejan Aleksić („Imam ideju“)
2. „BLAGO“, Zoran Đerić (Kulturni centar Novi Sad)
GOSTOPRIMSTVA“, Goran Korunović („Treći trg“)
4. „OBIČAN ŽIVOT“, Tomislav Marinković (Kulturni centar Novi Sad)
5. „ČITAJUĆI POEZIJU ALEKSANDRA PETROVA“, Milan Bunjevac (Filološki fakultet, Beograd)

D. Aleksić jedan je od najvažnijih i najtalentovanijih srpskih pesnika tzv. mlađe generacije. Njegova nova zbirka odlikuje se formalnim kolebanjem između slobodnog i vezanog stiha, što prati primetno manja hermetičnost izraza. Ezoterijski pesnik zabranjenog iskoraka i socijalnih, poetičkih, životnih mejnstrimova, Z. Đerić usmerio je sada svoje stvaralačko interesovanje upravo na težinu i gorčinu iskustva: bilo da se obraća ličnom ponoru, modernom svetu ili istoriji. Korunovićevu knjigu bi bilo najpreciznije odrediti kao poemu. Na momente morbidan i očajan, na momente setno vedar, pesnik svet prelama na tački koja onemogućava da se razlikuju poslednja senka života i prvi tragovi ljubavi. T. Marinković ponire u jednostavnost svakodnevne stvarnosti napipavajući kako njene pukotine, tako i mala prosvetljenja prikrivena prizorima običnog. Njegova knjiga jeste poziv na povratak sebi. Analitička knjiga M. Bunjevca posvećena je poeziji Aleksandra Petrova, pesnika koji je veći uspeh postigao u inostranstvu nego u našoj zemlji. Kritika se lako odriče nauke, zbog čega se aktuelni književnici tumače mimo teorijskih postavki. Ova knjiga na neki način koriguje takav stav.

 

[sendi]

Pisci izabrali omiljene knjige

Pisci izabrali omiljene knjige


| Piše: B. Rakočević/SEEcult.org

Lav Nikolajevič Tolstoj najveći je pisac u poslednjih 200 godina, rezultat je ankete spovedene među 125 američkih i britanskih autora. Tolstojev roman “Ana Karenjina” proglašen je najboljim književnim delom 19. veka, a “Lolita” Vladimira Nabokova najboljom knjigom 20. veka.

Foto: Mark Tven​

​

Ruski sajt Novosti Literatury objavio je da je u anketi “Pisci biraju omiljene knjige” kandidovano ukupno 544 dela - romana, zbirki priča i pesama, drama iz celog sveta, prenosi seecult.org. Svaki pisac - učesnik ankete, trebalo je da sastavi sopstvenu listu od deset naslova, te da ih oceni od jedan do deset. Tako su sastavljene tri liste - dve sa najboljim delima u 19. i 20. veku, i lista deset najboljih pisaca.

Među piscima koji su učestvovali u anketi, a rađena je duže vremena, bili su autori različitih generacija, kao što su Norman Mejler (Norman Kingsley Mailer, 1923-2007), Stiven King (Stephen Edwin King, 1947), En Pačet (Ann Patchett, 1963), Džonatan Franzen (Jonathan Franzen, 1959), Džojs Kerol Outs (Joyce Carol Oates, 1938)...

Prema rezultatima ankete, među deset najboljih pisaca četiri su ruska, tri engleska i po jedan irski, francuski i američki.

Osim Tolstoja, koji je na vrhu, među deset najvećih pisaca su i Viljem Šekspir (William Shakespeare), Džejms Džojs (James Joyce), Vladimir Nabokov, Fjodor Dostojevski, Vilijam Fokner (William Falkner), Čarls Dikens (Charles Dickens), Anton Čehov, Gistav Flober (Gustave Flaubert) i Džejn Ostin (Jane Austen). Nabokov, osim “Lolite”, ima na listi od deset najboljih književnih dela u XX veku i roman “Bledi plamen”, koji je na desetom mestu.

Na listi deset najvećih dela prošlog veka su i “Veliki Getsbi” Frensisa Skota Ficdžeralda (Francis Scott Fitzgelard), “U traganju za izgubljenim vremenom” Marsela Prusta (Marcel Proust), Džojsov “Uliks” i “Dablinci”, “Sto godina samoće” Gabrijela Garsije Markeza (Gabriel García Márquez), “Buka i bes” Foknera, “Ka svetioniku” Virdžinije Vulf (Virginia Woolf) i “Sabrane pripovetke” Flaneri O 'Konor (Mary Flannery O'Connor).

Tolstoj je na listi najvećih dela XIX veka dva puta - osim “Ane Karenjine”, zastupljen je i njegov klasik “Rat i mir”, i to na trećem mestu.

Među deset najvećih dela XIX veka su i “Madam Bovari” Flobera, “Doživljaji Haklberi Fina” Marka Tvena (Twain), “Priče” Čehova, “Middlemarch” Džordž Eliot (George Eliot), “Mobi Dik” Hermana Melvila (Melville), “Velika očekivanja” Dikensa, “Zločin i kazna” Dostojevskog i “Ema” Džejn Ostin.

 

[sendi]

"Meša Selimović" za Dejana Aleksića

[h=1]"Meša Selimović" za Dejana Aleksića
[/h] Izvor: Tanjug


Knjiga pesama Dejana Aleksića "Jedino vetar" u izdanju kuće "Imam ideju" dobitnik je nagrade "Meša Selimović" za 2011. godinu.

Foto: Beta​

Kako je u svečanoj sali Vukove zadužbine saopštio Dragan Bogutović iz "Večernjih novosti", od 48 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara koji su činili Veliki žiri "Večernjih novosti", za Aleksićevu knjigu je glasalo 23.

Nagradu "Meša Selimović" 24. put dodeljuju "Večernje novosti" a do sada ju je dobilo 26 pisaca, računajući i novog laureata, jer je u dva maha ovo priznanje podeljeno na ravne časti.

Nagrada koja se sastoji od plakete - reljefa sa likom Meše Selimovića, Povelje i novčanog iznosa, Aleksiću će biti uručena na svečanosti krajem februara u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Dejan Aleksić, rekao je nakon što je saznao da je dobitnik nagrade, da oseća "posebnu čast i zadovoljstvo" što mu je to "glasovito" priznanje dodeljeno.

"Ubrajam sebe u one književne stvaraoce koji bi bili neiskreni rekavši da mi vest o prispeću kakve književne nagrade ne znači ništa posebno. Ne zato što ne verujem da formalna priznanja mogu uticati na sam stvaralački razvoj autora, već stoga što takav vid javnog vrednovanja obezbeđuje nešto širi prostor za čitalačku recenziju", rekao je Aleksić na konferenciji za novinare u Vukovoj zadužbini povodom dodele nagrade.

"Ako govorimo o pesnickim knjigama, žanrovski ponajmanje interesantnim pažnji današnjih čitaoca, jedno književno priznanje poput glasovite nagrade ''Meša Selimović'' donosi u tom smislu nesagledivu korist nagrađenoj knjizi i njenom autoru", rekao je Aleksić.

On je dodao da oseća posebnu čast i zadovoljstvo što mu "ovo prestižno priznanje dolazi u ovoj književnoj dobi kad vas, u kontekstu književnog načina merenja vremena, još uvek broje kao pripadnika mlađe generacije".

Knjiga pesama "Jedino vetar“ predstavlja izraz neke vrste stvaralačke hrabrosti i predstavlja poeticki zaokret u odnosu na moje dosadašnje knjige. U tom smislu značaj ove nagrade za mene ima još jednu, znatno ličniju dimenziju, rekao je Dejan Aleksić.

Za Aleksićevu knjigu pesama, u izdanju kuće "Imam ideju" glasalo je 23 od 48 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara koji su činili Veliki žiri "Večernjih novosti".

Nagradu "Meša Selimović" 24. put dodeljuju "Večernje novosti" a do sada ju je dobilo 26 pisaca, računajući i novog laureata, jer je u dva maha ovo priznanje podeljeno na ravne časti.

Nagrada koja se sastoji od plakete - reljefa sa likom Meše Selimovića, Povelje i novčanog iznosa, Aleksiću će biti uručena na svečanosti krajem februara u Narodnom pozorištu u Beogradu.

 

[sendi]

Prvi festival ilustracije knjige

[h=1]Prvi festival ilustracije knjige
[/h] Izvor: Tanjug


Festival ilustracije knjige prvi put će biti održan na Novosadskom sajmu u okviru 18. salona knjige, od 1. do 6. marta.

Nagrada "Neven" za ilustraciju​

Festival podrazumeva Internet konkurs za najbolju ilustraciju knjige, video i Internet prezentaciju izabranih radova, prateće izložbe i predavanja vezana za ilustraciju knjige.

Kategorije u kojima će dela biti ocenjivana su ilustracija pesničke knjige, ilustracija prozne knjige, ilustracija knjige za decu i fotoilustracija knjige.

Mogu se slati ilustracije rađene u svim likovnim i grafičkim tehnikama ili kompjuterskim doradama, kao i neobjavljena likovno - dizajnerska rešenja.

Proglašenje pobednika prvog Festivala ilustracije knjige zakazano je za 2. mart, kada će biti i otvorena izložba odabranih i nagrađenih radova.

Organizatori Festivala su Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa i Novosadski sajam.

 

[sendi]

Novi Sad: Patrotizam kao inspiracija

[h=2]Novi Sad: Patrotizam kao inspiracija
[/h]Novosti

U utorak u Galeriji Matice srpske biće otvorena izložba 100 slika, grafika, medalja i minijatura. Predstavljena ideja patriotske misli 18. veka kod Srba




PATRIOTIZAM, jedna od ključnih ideja koja je uobličavala novovekovnu, ali i savremenu političku kulturu u Srba, tema je nesvakidašnje izložbe „Za ljubav otadžbine“, koja će u Galeriji Matice srpske biti otvorena u utorak u Novom Sadu.

Realizaciju izložbe pomogli su Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije. Ona sadrži oko 100 slika, grafika, medalja, minijatura i digitalnih printova kroz koje je prezentovana osnovna ideja patriotske misli 18. veka.

Izložbom se vizuelizuju fenomeni patrije i patriotizma, njihovo mesto u srpskoj kulturi i umetnosti XVIII veka, objašnjavaju se značenja, ali i transformacije koje su ova dva pojma doživela u shvatanjima ljudi doba baroka i prosvetiteljstva.

Autor izložbe mr Vladimir Simić, asistent na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, načinio je ovim povodom naučnu studiju o patriotama i patriotizmu u srpskoj kulturi u Habzburškoj monarhiji.

- Posle Velike seobe 1690. godine, Srbi su se našli u okruženju koje nije bilo pravoslavno već katoličko. Na njih je vršen pritisak da se odreknu pravoslavlja, te su zbog toga morali da razvijaju strategiju kako da sačuvaju svoj kulturno-patriotski aspekt u Habzburškoj monarhiji - rekao je u nedelju „Novostima“ mr Simić.

Izložba je podeljena u nekoliko segmenata: Dinastički patriotizam, Prosvetiteljski patriotizam i reformske ideje, Verski patriotizam i Politički pejzaž - patriotski prostor.

Raznovrsni umetnički materijal potiče iz Matičine galerije, a delom je i pozajmica iz Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Vojnog muzeja u Beogradu, Muzeja Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, Patrijaršijskog dvora u Sremskim Karlovcima, Muzeja eparhije budimske u Sentandreji, Muzeja Vojvodine, Gradskog muzeja u Somboru i privatnog vlasništva.

 

[sendi]

Da sećanja ne izblede

Galerija


Da sećanja ne izblede


Blic


Izložba „Beograd 1945-1955. u objektivu vojnih fotoreportera” (Mala galerija Doma vojske Srbije) obuhvata 63 fotografije snimljene od 1945. do 1955. iz foto-arhiva Medija centra „Odbrana”. Autor postavke je Zoran Milovanović, dok su autori fotografija posleratnog Beograda vojni fotoreporteri Danilo Gagović, Nikola Pavićević i Dušan Radašinović.

Autor teksta za katalog dr Vidoje Golubović (poznat po knjizi o beogradskim lagumima „Beograd ispod Beograda”): „Oživljava Beograd dok dočekuje državnike, njegovo Ušće i Kalemegdan...

Sa njima (fotografijama) svedoci smo različitih mitinga, sportskih dešavanja, sleta... Istinski su vremeplov našeg glavnog grada: spomenik na Trgu, bazen kraj Doma Narodne skupštine, velika fontana na Terazijama... One su nezamenljiva pomoć čovekovom krhkom pamćenju”.

Ocena: Dragocena dokumentacija, istorija koja živi u slikama. Na postavci vidimo ono što znaju samo hroničari. Fotografije nisu ni bez likovnog kvaliteta, mada on nije najbitniji. Iščitavajući ih, zapažamo kakva je bila nekadašnja moda, kako se ponovo podizao Stari železnički most, kad su se plivači takmičili u samom centru, kad je Beograd bio zavejan kao danas…

Sve je kako je bilo, al’ toga više nema. Zato ove fotografije izazivaju i setu, jer s njima stare sećanja. Zato je važno izvlačiti ih iz škrinje uspomena da sasvim ne izblede poput nekih beogradskih toponima.

Ko još pamti da je Varoš kapija (od Pop Lukine do Kosančićevog venca) naziv dobila po kapiji (podigli su je Austrougari, a srušili Turci) kroz koju se ulazilo u varoš; da se kraj oko Cvijićeve i Tucovićeve zvao Bulbulder - po potoku...

 

[sendi]

Ništa bez Ane Karenjine i Lolite

[h=1]Ništa bez Ane Karenjine i Lolite
[/h]
Američki savremeni književnici za najbolja dela 19. i 20. veka odabrali su knjige Tolstoja i Nabokova.

Časopis "Atlantik" preneo je anketu u kojoj je učestvovalo 125 savremenih američih pisaca, među kojima Stiven King, Džojs Kerol Outs, Kler Mesud i drugi, koji su birali najuspešnijeg pisca, kao i najbolja dela 19. i 20. veka.

Najuspešnija pera svetske literature su, prema njima, Lav Tolstoj, Vilijam Šekspir i Džejms Džojs. Za njima su Vladimir Nabokov, Fjodor Dostojevski, Vilijam Fokner, Čarls Dikens, Anton Čehov, Gistav Flober i Džejn Ostin.

Najuspešnija dela 19. veka su "Ana Karenjina" Tolstoja, "Madam Bovari" Flobera i "Rat i mir" Tolstoja, dok su najbolja dela 20. veka "Lolita" Nabokova, "Veliki Getsbi" Frensisa Skota Ficdžeralda i "U traganju za izgubljenim vremenom" Marsela Prusta.

(MONDO)