Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=1]Susret Šekspira i Nušića u Jagodini [/h] Izvor: Tanjug
Festival “Dani komedije”, pozorišni festival najboljih komediografskih ostvarenja Srbije, po četrdeset prvi put tradicionalno se održava od 20. do 27. marta u Jagodini.
"Sedam i po"
Prema rečima selektorke festivala Ane Tasić, publici će biti ponuđen izuzetno kvalitetan, stilski bogat, a tematski veoma sadržajan program. Tokom festivalske sedmice biće izvedene dve najnovije komedije najznačajnijih savremenih srpskih komediografa, "Kumovi" Dušana Kovačevića i "Svojta" Nebojše Romčevića.
“Biće igrana i dva veoma smela, radikalna i provokativna tumačenja klasike, strane Vilijama Šekspira i domaće Branislava Nušića, koja na različite načine ispituju savremena značenja komediografske tradicije”, rekla je Tasić u razgovoru za Tanjug.
Reč je o Šekspirovoj "Komediji zabune" i Nušićevoj "Ožalošćenoj porodici", kazala je ona i dodala da će publika videti i "jedno suptilno čitanje nešto starijeg Kovačevićevog teksta “Urnebesna tragedija”.
Publika će konačno videti i predstavu koja je, iako pisana za pozorište, prvo doživela filmsku verziju. Reč je o komadu "Sedam i po" Miroslava Momčilovića. U okviru festivala biće igrana još jedna engleska komedija, ali savremena. Reč je o delu "Dobri ujkica" Alana Ejkborna koja se kritički bavi globalnim fenomenom, veoma značajnim i u Srbiji, objasnila je Tasić.
“Na planu sadržaja ovih sedam predstava, u zvaničnoj konkurenciji za nagrade, pokreću pitanja koja nas se danas u Srbiji itekako tiču”, rekla je ona.
To su sudbina uništene radničke klase ("Kumovi" i "Svojta"), korumpiranost politike ("Svojta" i "Kumovi"), teška ekonomska kriza ("Kumovi", "Svojta", "Dobri ujkica"), problemi prodora kapitalističkih tržišnih principa u naš sistem ("Dobri ujkica", "Svojta"), uticaj medija ("Komedija zabune", "Svojta"), kriza institucije porodice ("Kumovi", "Svojta", "Urnebesna tragedija", "Ožalošćena porodica"), ukorenjenost palanačkog mentaliteta ("Ožalošćena porodica"), preispitivanje jugoslovenskog nasleđa i jugonostalgije ("Sedam i po"), objasnila je Tasićeva.
Tasić smatra da nijedna predstava nije izolovana od naše stvarnosti, ne zaboravlja je, niti je gura pod tepih, već joj se direktno konfrontira, napomenula je Tasićeva.
"Kao i nekoliko prethodnih godina, preovlađuju crni humor, apsurd, tragikomedija", kazala je Tasić, koja je već šesti put uzastopno selector festival. Ona smatra da, kako su ove komedije upadljiv odraz našeg društva, u njima nema prostora za bezazlenost i idiličnost, one su izrazito gorke i surove, ali su istovremeno i oslobađajuće,
Na ovogodišnjim "Danima komedije" nastupiće pozorišta iz Beograda, Novog Sada, Niša, Subotice i Banjaluke.
[h=1]Lužničke rukotvorine u Etnografskom [/h] Izvor: Tanjug
Prodajna humanitarna izložba rukotvorina žena zabačenih planinskih sela u opštini Babušnica i izložba 25 fotografija autora Aleksandra Ćirića, novinara i fotoreportera iz Pirota koje prate njihov težak, usamljenički gorštački život, biće otvorena u utorak u Etnografskom muzeju.
Izložbu pod nazivom "Osuđeni na samoću" organizovalo je Udruženje žena "Lužničke rukotvorine" iz Babušnice i Foto klub "Fokus" iz Pirota a sav prihod namenjen je najugroženijem stanovništvu u planinskim selima ove opštine.
Autor fotografija Ćirić sa aktivistkinjama "Lužničkih rukotvorina" obišao je najzabačenija planinska sela u babušničkoj opštini, jednoj od najsiromašnijih u Srbiji, fotografisao gorštake koji žive u krajnje nehumanim uslovima, često ostavljeni i od svojih najbližih.
Prema rečima predsednice "Lužničkih rukotvorina" Karoline Stamenković, životne priče ovih ljudi su stravične, većina gorštaka živi decenijama u nemaštini i samoći, delimično je ili potpuno nepokretno.
Osim lekova i hrane, njima najviše nedostaje topla ljudska reč. Izložba u Etnografskom muzeju je humanitarna, svi zainteresovani moći će da kupe proizvode ručne radinosti žena iz babušničkih sela a pomoć je namenjena najugroženijim.
[h=1]NIN-ova nagrada Slobodanu Tišmi [/h] Dobitnik ovogodišnje NIN-ove nagrade je pisac Slobodan Tišma za roman "Bernardijeva soba", saopštio je predsednik žirija Vasa Pavković.
Za Tišmin roman glasali su Vasa Pavković i članovi žirija Mileta Aćimović Ivkov, Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić. Ljiljana Šop glasala je za roman Voje Čolanovića "Oda manjem zlu".
Roman Slobodana Tišme izdvojio se, po mišljenju većine članova žirija, osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti koja izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocem.
"U pitanju je pažljivo orkestrirana meditativna proza samosvoljnog pisca, muzičara i performera čije formalne vrednosti obogaćuju savremenu srpsku prozu približavajući je najrecentnijim kretanjima u svetskom romanu", navodi se u obrazloženju.
Na tragu Kafke, Hamsuna, Berharda i ranog Crnjanskog, Tišma ispisuje odu suvišnom čoveku, a umetnik je u svakom društvu naoko suvišan.Tragajući za smislom bivstovanja autorov junak doživljava tihi preporod koji nudi tračak nade savremenom čitaocu, zaključuje se u obrazloženju žirija.
U najuži izbor od 106 dela ušlo je šest romana. Osim Tišme, tu su bili i "Majn Kampf" Svetislava Basare, "Almaški kružoci lečenih mesečara" Franje Petrinovića, "Oda manjem zlu" Voje Čolanovića, "Sasvim skromni darovi" Uglješe Šajtinca i "Kontrolni punkt" Davida Albaharija.
NIN-ova nagrada dodeljuje se pod pokroviteljstvom "Telekoma" Srbije.
Svečano uručenje nagrade biće upriličeno u Skupštini grada Beograda 23. januara, s početkom u 12 sati
Dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine Slobodan Tišma potpisao je danas ugovor sa Kulturnim centrom Novog Sada za drugo izdanje knjige "Bernardijeva soba", iz Makedonije stigla i prva ponuda za prevod tog dela.
Foto: Beta
Pošto je prvo izdanje romana, objavljeno u svega 500 primeraka, skoro rasprodato, drugo će biti štampano u 3.000 primeraka, rekao je direktor Kulturnog centra Laslo Blašković i istakao da je, posle objave odluke o dodeli nagrade, iz Makedonije stigla ponuda za prevod tog dela.
Blašković je, na konferenciji za novinare, kazao da će biti održana serija promocija nagrađenog romana, u zemlji i inostranstvu.
Tišma je rekao da je NIN-ova nagrada kruna njegove literarne karijere, istakavši da u ovom trenutku ne namerava da piše nešto novo.
Izrazivši zadovoljštvo time što je Kulturni centar Novog Sada izdavač nagrađene knjige, jer je na "Tribini mladih" pri toj ustanovi počeo svoju umetničku karijeru, Tišma je rekao da ga je ta ugledna nagrada veoma obradovala, ali da se sad oseća "prilično izmoreno".
"Ja sam prešao taj put od marginalca do nekog priznatog pisca, znači promenio sam se", kazao je on i dodao da je malo izneverio "neki svoj zavet mladosti".
Tišma je rekao da je tokom umetničkog rada "menjao maske i bio svaštar", što se na kraju isplatilo.
Novosadski književnik Vladimir Kopicl je podsetio na Tišmino bogato umetničko stvaralaštvo, od stupanja na kulturnu i umetničku scenu 60. godina prošlog veka.
On je postao "kultna i opšte poznata ličnost, čijim se umetničkim radom bave stotine ne samo mladih autora nego i oni koji na ozbiljan način proučavaju umetnost i kulturu", kazao je Kopicl.
[h=1]Bernsajdu Eliotova pesnička nagrada [/h] Izvor: Tanjug
Škotski pisac Džon Bernsajd dobitnik je ovogodišnje nagradu za poeziju T.S. Eliot. Bernsajd je nagradu dobio za zbirku "Kost crne mačke" (Black Cat Bone) koju je žiri opisao kao "uznemirujuću knjigu velike lepote napojene ljubavlju, uspomenama iz detinjstva, ljudskom čežnjom i usamljenošću".
Foto: Murdo Macleod
Bernsajd je ove godine nadmašio sedmoro drugih nominovanih, uključujući i pesnikinju Kerol En Dafi i njenu poslednju zbirku "The Bees" (Pčele).
Dafi je podržala Udruženje pesnika koje organizuje dodelu nagrade i koje se ove godine našlo pod žestokim napadima zbog trogodišnjeg ugovora o sponzorstvu sa privatnom investicionom kompanijom "Aurum". Ugovor je bio neophodan nakon što je država smanjila sredstva za udruženje, ali je takva odluka dovela do toga da su se dva autora, iz najuže konkurencije za nagradu - Elis Osvald (Alice Oswald) i Džon Kinsela (John Kinsella) - povukla iz takmičenja iz "etičkih razloga".
Bernsajd je dobio ček na 15.000 funti (23.000 dolara). Nagradu podržava Fondacija T.S. Eliot koja čuva sećanje na američko-britanskog pesnika i dramaturga koji je 1948. dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Austrijski Unesko skinuo bečke balove sa liste baštine
Austrijski Unesko skinuo bečke balove sa liste baštine
Beta-AFP |
BEČ - Austrijska komisija Uneska odlučila je danas da izbriše sve tradicionalne bečke balove sa liste nematerijalne kulturne baštine Austrije zbog prisustva ekstremno desničarskih studentskih grupa na jednom od njih.
Prioritet Uneska su tolerancija i poštovanje druge kulture
Komisija je izrazila žaljenje jer je, kada je na listu stavljala sve balove, previdela i one koje organizuju desničarska udruženja.
- Odmah smo odlučili da povučemo celokupnu listu tradicionalnih bečkih balova. Da bi nešto moglo da bude na našoj listi mora da bude u skladu sa vrednostima i principima Uneska, kod koga su prioritet tolerancija i poštovanje za druge kulture, kao i odbrana kulturnog diverziteta - rekla je predsednica austrijske komisije
Uneska, Eva Novotna.
Ona je pozvala organizacione komitete balova da "očiste" svoje liste od desničarskih učesnika, dodajući da bi tako revidirane liste mogle da ponovo vrate bečke balove na listu austrijskog komiteta Uneska.
Bal bečkih studentskih udruženja, koji je jedan od 17 balova na listi koju je austrijski komitet poslao kao predlog Unesku da budu uvršteni na listu svetske kulturne baštine, svake godine privlači desničare iz Nemačke i Austrije.
Tradicionalni bečki balovi nikada nisu bili na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.
Ovogodišnjeg dobitnika NIN-ove nagrade Slobodana Tišmu primili su juče u Gradskoj kući gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić i član Gradskog veća zadužen za kulturu Andrej Bursać.
Slobodan Tišma
- Kamo sreće da Novi Sad ima što više ljudi kao što je Slobodan Tišma, koji na najbolji način pronosi ime Novog Sada i zato mi je posebno zadovoljstvo da mogu lično da mu čestitam - rekao je Pavličić.
Slobodan Tišma je na prijemu u Gradskoj kući napomenuo da je Novi Sad u svim njegovim delima, pa i u poslednjem, nagrađenom romanu „Bernardijeva soba“, uvek bio glavna pozornica.
- Prvu pripovetku sam objavio oko svoje 50. godine, pre 15 godina. Za mene je u suštini najbitnija poezija, a proza je samo forma kroz koju pokušavam da prikažem svoje pesničko i poetsko osećanje - rekao je Tišma i istakao da se on drži načela svog profesora Sretena Marića da je roman dobar samo ako u njemu ima poezije.
[h=1]Filharmonija obeležila godinu zmaja [/h] Izvor: Tanjug
Beogradska filharmonija i gosti iz Kine,dirigent Vangjan Ojang i violinista Menla Huan, održali su u Kolarčevoj zadužbini koncert kojim su simbolično obeležili Novu godinu po kineskom kalendaru.
Foto: Tanjug
Nova godina, 4 710. po kineskom lunarnom kalendaru, počinje u ponedeljak, 23. januara po gregorijanskom kalendaru, u vladavini je zmaja, znaka koji se u kineskoj mitologiji smatra najsrećnijim, simbol je cara, muške energije i moći i trebalo bi da je obeleže velika dela, ideje i projekti.
Domaćin koncerta bio je ambasador Kine u Beogradu Džang Vanšue (Zhang Wanxue) koji je sedeo pored direktora Beogradske filharmonije Ivana Tasovca u do poslednjeg mesta ispunjenoj dvorani
Beogradska filharmonija već neko vreme vezana za svog šefa dirigenta Muhaja Tanga posebnim razumevanjem, odlično je reagovala na mladog dirigenta, njegovog asistenta u Šangaju koji sa nepunih trideset godina ostvario uspešnu međunarodnu karijeru.
Koncert je počeo kompozicijom svetski poznatog kineskog kompozitora Minksing Dua, ruskog đaka koji je diplomirao kompoziciju na Moskovskom konzervatorijumu a potom se posvetio komponovanju i pedagoškom radu na Konzervatorijumu u Pekingu.
Foto: Tanjug
Njegova kompozicija "Igra božurske vile", topla i prijemčiva muzika raskošne orkestracije sa lakoćom je publiku prenela u praznično raspoloženje, iščekivanje onog tajanstvenog što donosi Nova godina.
Osobena klasična muzika najmnoljudnije zemlje na svetu imala je sjajnog, autentičnog tumača, mladog violinistu Huana, najmlađeg pedagoga Šangajskog konzervatorijuma koji je upisao sa osam godina a postao predavač 2006.godine kada je diplomirao.
Sa Beogradskom filharmonijom Huan je izveo jednu od najpopularnijih kineskih kompozicija Koncert leptira ljubavnika za violinu i orkestar dva kineska kompozitora He Žanhao i Čen Ganga koji su ovo delo komponovali kao studenti prema drevnoj legendi "Leptiri ljubavnici" (Butterfly Lovers) poznatoj i kao kineski Romeo i Julija.
Snažna muzička priča o neostvarenoj ljubavi dvoje mladih ljudi u kojojljubavnu priču ženskog lika priča violina, potresno je izveo mladi violinista Huan a za svaku pohvalu je i violončelista Beogradske filharmonije Aleksandar Latković koji je izvanredno izneo solo deo kao muški protagonista.
Foto: Tanjug
Pobednik Paganini takmičenja 2002. godine, violinista koji je nastupao sa mnogim svetskim orkestrima u velikim koncertnim salama širom sveta oduševio je beogradsku publiku ali nažalost nije svirao na bis kao ni u drugom delu koncerta u kome je izvedeno složeno orkestarsko delo "Simfonija pekinške opere" koju je komponovao kineski kompozitor i pedagog Jankai Bao.
Jedan od najpoznatijih kineskih savremenih kompozitora Bao u svom delu spojio je tradicionalnu pekinšku operu sa zapadnom muzičkom tradicijom.
Petim koncertom iz ciklusa Nove godine Beogradska filharmonija završila je ovu sezonu a od naredne sezone ciklus za koji je dobila podršku Evropske unije uvrstiće u redovnu koncertnu sezonu.
Italija vratila Libiji glavu statue stare 2.000 godina
Italija vratila Libiji glavu statue stare 2.000 godina
Beta |
Italija je vratila Libiji glavu statue stare 2.000 godina koja je iz te zemlje prokrijumčarena 60-tih godina prošlog veka.
Glavu statue Domicile Mlađe, ćerke rimskog cara Vespazijana, libijskim vlastima vratio je danas italijanski premijer Mario Monti tokom boravka u Tripoliju.
Skulptura je izneta iz libijskog grada Sabata, a nedavno je bila na aukciji u Kristiju.
Monti je u stigao u Tripoli na čelu delegacije u kojoj je bio i šef diplomatije Đulio Terci, kako bi obnovio sporazum o prijateljstvu dve zemlje i ponudio pomoć Italije u obuci libijske policije.
[h=1]Kalderonov pozorišni klasik u NP-u [/h] Izvor: Tanjug
Premijera predstave "Život je san" španskog klasika Pedra Kalderona de la Barke, u režiji gosta iz Makedonije Slobodana Unkovskog, biće održana večeras, 23. januar na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Uloge igraju Predrag Ejdus, Nikola Rakočević, Boris Pingović, Boris Komnenić, Bojan Dimitrijević, Nataša Ninković i Nada Šargin, a učestvuje i 20 studenata glume Fakulteta dramskih umetnosti.
Scenografiju je kreirala poznata umetnica iz Slovenije Meta Hočevar, kostime Jelena i Svetlana-Proković, a muziku je komponovala Irena Popović.
Ova drama u stihu iz 17. veka jedna je od najznačajnijih u svetskoj dramskoj literaturi, zahvaljujući poetskim i filozofskim vrednostima, a bavi se odnosom realnosti i sna ili iluzije.
Priča se dešava na poljskom dvoru. Stari kralj da bi sačuvao presto šalje princa naslednika u podzemlje zajedno sa svitom koja ga ubeđuje da je to njegov pravi život i da je dvor samo sanjao. Kada zbog promenjenih okolnosti biva vraćen na dvor, princ više ne zna šta je stvarnost, a šta san.
Dramu je sa španskog na srpski jezik preveo Nikola Milićević.
