Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=1]Vajldov komad u Narodnom pozorištu [/h] Izvor: Tanjug
Upravnik Narodnog pozorišta Božidar Ðurović izrazio je uverenje da će publika uživati u predstavi "Važno je zvati se Ernest", po tekstu Oskara Vajlda u režiji Nikole Zavišića, čija je premijera zakazana za 14. januar na sceni "Raša Plaović".
Božidar Đurović (Foto: Tanjug)
"Vajld je značajan pisac koji dugo nije bio u našem pozorištu. Ovu sezonu smo posvetili proverenim dramskim vrednostima", rekao je Ðurović na konferenciji za novinare, dodavši da predstavu rade mladi, ali potvrđeni reditelj i brižljivo odabrana glumačka ekipa.
Uloge igraju Nenad Stojmenović, Miloš Ðorđević, Anastasia Mandić, Sena Ðorović, Zoran Ćosić, Dušanka Stojanović Glid i Sonja Knežević.
Direktorka Drame Narodnog pozorišta Molina Udovički Fotez istakla je da je reč o komediji, jednoj od najboljih u poslednjih 200 godina, a da je u podžanru "nemoguće odrediti da li je komedija reči, situacije ili karaktera, jer spaja sve to".
"Vajld je bio osebujna persona, rušio je i društvene i književne norme. U ''Ernestu'' je, igrajući se duhovito i inteligentno, istovremeno kritikovao ''dobro skrojene komade'' i sam napravio takav komad", rekla je ona.
Prema njenoj oceni, Zavišić je upotrebio montipajtonovski ključ za predstavu koja deluje moderno, zabavno, duhovito, a i poučno.
Nikola Zavišić (Foto: Tanjug)
Reditelj je primetio da nikada lakše nije radio nego u protekla dva meseca proba. "Vajld je ušao u mentalne sklopove svih nas u ekipi predstave, osetili smo kreativni adrenalin. On je bio vesnik budućeg vremena, prva prava svetska pop-art ikona", rekao je Zavišić.
On je zahvalio Narodnom pozorištu na prilici da radi Vajldov komad (u prevodu Vladimira Petrovića) i najavio jasnu i dobro komunicirajuću komediju, koja se grana u mnogim pravcima što je i apologija Vajldovom načinu razmišljanja.
"Važno je zvati se Ernest" ima pomalo bizaran zaplet, ujdurmu među prijateljima u vezi sa sakrivanjem identiteta, ženidbom, homoseksualizmom. Za "nesporazume" je bitna igra reči, jer ime iz naslova na engleskom označava iskrenost, poštenje, ozbiljnost kao karakternu osobinu.
Nenad Stojmenović, Sena Đorović (Foto: Tanjug)
Glumac Nenad Stojmenović izjavio je da pred premijeru oseća veliko uzbuđenje.
"Proces rada bio je kao magija, podsetio me je na velike predstave koje sam gledao u detinjstvu i zbog kojih sam poželeo da budem u pozorištu", rekao je on i naveo kao primer "Pozorišne iluzije" (u režiji Slobodana Unkovskog u JDP-u početkom 90-ih godina).
Svi glumci su istakli radost zbog ove predstave, istinsko uživanje u radu i uverenje da će se to preneti na publiku.
Dušanka Stojanović Glid je izjavila da je odlučila da se bavi isključivo zabavnim i komičnim pozorištem jer ono krepi dušu.
"Deset godina sam radila samo dramu, a ona, ako nije pokrivena velikim znanjem, može da bude zamorna. Ovaj komad je za mene preporod, ulio mi je veru da je razumevanje savremeneog sveta moguće", istakla je ona.
Dušanka Stojanović Glid (Foto: Tanjug)
Ideju prostora za predstavu kreirao je Zavišić, kostime Bojana Nikitović, muziku potpisuje Sonja Lončar, scenski pokret Tamara Antonijević, a scenografiju realizuje Miraš Vuksanović.
Vajld je rođen 1854. u Dablinu, karijeru pisca ostvario je u Londonu, njegova najpoznatija dela su roman "Slika Dorijana Greja" i drama "Lepeza lejdi Vindermir".
Dobio je Nagradu za englesku književnost, bio je poznati esteta i dendi, ali je zbog homoseksualne afere 1895. osuđen na dve godine zatvora.
Po izlasku iz zatvora preselio se u Pariz, gde je i umro 1900. godine.
[h=1]Najčitaniji je Ljosin roman [/h] Izvor: Tanjug
Najčitanija knjiga u 2011. godini u sistemu Biblioteke grada Beograda bila je roman nobelovca Maria Vargasa Ljose "Avanture nevaljale devojčice" u izdanju "Lagune".
Tako je Dejan Papić treću godinu za redom dobio priznanje Biblioteke kao izdavač čije su knjige bile na prvom mestu liste najčitanijih knjiga u beogradskim bibliotekama.
Biblioteka grada Beograda proslavila je danas 81.rođendan i tom prilikom Papiću je direktorka Jasmina Ninkov uručila ovo tradicionalno priznanje.
Do liste 10 najčitanijih knjiga došlo se na osnovu podataka iz 13 opštinskih biblioteka i 56 njihovih ogranaka na teritoriji na kojoj živi više od milion i po stanovnika
Prethodne dve godine "Laguni" je ovu titulu donela knjiga Haleda Hoseinija "Hiljadu čudesnih sunaca".
Na ovogodišnjoj listi drugo mesto je zauzeo popularni priručnik za samopomoć Robina Šarme "Kaluđer koji je prodao svoj Ferari" ( Mono i Manjana), dok je treće pripalo Harukiju Murakamiju za roman "Okorela zemlja čuda i kraj sveta" ( Geopoetika).
Na četvrtom je melodrama francuskog autora Gijoma Musoa " Ostani kraj mene" (Alnari) dok je trilogija "Milenijum" ( Čarobna knjiga) Šveđanina Stiga Lašona na petom mestu.
Ljubavna priča za tinejdžere "Tri metra iznad neba" italijanskog pisca Federika Moće (Okean) pozicionirala se na šesto mesto, a prva knjiga vampirske serije "Sumrak" Stefani Majer ( Evro-Ðunti) je na sedmom mestu što je potvrda da i omladina koristi uskluge gradske biblioteke.
Da žene ipak čine najveći deo čitalačke populacije prestonice potvrđuje roman "Dragulj Indije" Talisa Alija (Aklnari) koji se našao na osmom mestu, a to važi i za memoare američke novinarke Elizabet Gilbert "Jedi, moli, voli" (Alnari) koji su na 10. mestu.
[h=1]Izašla knjiga satiričnih vesti [/h] Izvor: PR
Satirični sajt star svega nešto više od godinu dana Njuz.net, pojavio se i u štampanom izdanju pod nazivom ,,Ovo nam možda nije trebalo”, saopštava izdavačka kuća ,,Kornet”.
Knjiga sadrži preko 170 članaka sa sajta Njuz.net i bonus ,,Istoriju u ogledalu” koja predstavlja 700 godina naše istorije na naslovnim stranama, naravno, na satiričan način. Neki od naslova su: ,,Majka osam Jugovića ponovo trudna”, ,,Miloš Obrenović se izvinio Turcima za Karađorđev ustanak”, ,,Čudak iz Tršića nastavlja da maltretira ljude da mu recituju”.
Na ovoj knjizi nisu radili samo autori potpisanih tekstova, već je, kako se navodi ,,ovaj vid izraza kod nas prenet praktično iz narodne tradicije, a zatim i medija koji su oduvek imali fantastičan osećaj za nadrealno, naročito tokom čitavog XX veka kada su doživeli svoj vrhunac (pogotovo devedesetih godina)".
U saopštenju se navodi da ova knjiga nije isključivo politički nastrojena. U njoj se nalaze društvene, sportske, naučne, kulturne i ostale informacije. ,,Preko duhovito sročenih lažnih vesti između redova pročitaćete suštu istinu. A istina boli. Boli ne samo nas, nego na sreću i političare koji nam rade o glavi”, navodi se u saopštenju ,,Korneta”.
[h=1]Počeo konkurs za nagradu I.Sekulić [/h] Izvor: Tanjug
Fond "Isidora Sekulić" i Gradska opština Savski venac raspisali su konkurs za dodelu književne nagrade "Isidora Sekulić" za 2011. godinu, koji će trajati do 29. februara.
Uslovi konkursa su da delo predstavlja značajno dostignuće ostvareno u književnim žanrovima kojima se bavila slavna književnica Sekulić, kao i da je delo napisano na srpskom jeziku i objavljeno u Srbiji, u periodu od 1. januara do 31. decembra prošle godine.
Predlagači kandidata za nagradu mogu biti izdavači, kulturne i druge ustanove, organizacije i udruženja, grupe građana, pojedinci i članovi žirija Nagrade, saopštila je danas GO Savski venac.
Književno delo koje konkuriše za nagradu treba dostaviti u tri primerka Biblioteci grada Beograda.
Nagrada "Isidora Sekulić" ustanovljena je Odlukom Skupštine opštine Savski venac 1967. godine i dodeljuje se svake godine pojedincima za uspešno književno delo.
Sedamdeset osmi po redu, dobitnik nagrade za 2010. godinu bio je Vladan Matijević koji je priznanje osvojio za roman "Vrlo malo svetlosti" u izdanju "Agore".
[h=1]Drugo izdanje Albaharijevog romana [/h] Izvor: PR
Izdavačka kuća „Stubovi kulture“ upravo je objavila drugo izdanje romana „Kontrolni punkt“ Davida Albaharija, koji se nalazi u užem izboru za Ninovu nagradu.
„Mada će mnogi čitaoci ovaj roman doživeti kao kontrapunkt romanu 'Mamac' i pokušati da 'prepoznaju' situacije iz ratova sa prostora eks Jugoslavije, 'Kontrolni punkt' je univerzalna priča o besmislu ratovanja, pogubnosti predrasuda i nemoći pojedinca da bilo šta promeni“, navodi se u saopštenju izdavača. Prvo izdanje „Kontrolnog punkta“ štampano je u hiljadu primeraka.
U intervjuu za B92 krajem prošle godine Albahari je govorio o svom romanu, koji je ocenio kao svojevrsnu antiratnu priču. „Samo što sam ja kasnije shvatio da i kada pišem antiratnu priču, opet pišem ratnu priču. Zanimalo me je da napišem priču o apsurdnosti i besmislenosti ratovanja iako je rat zapravo deo ljudskog bića, hteli mi to da priznamo ili ne“, izjavio je pisac tom prilikom.
Osim rasprodatog tiraža, o uspehu „Kontrolnog punkta“ govore i brojne pozitivne kritike. Albahari je ovim romanom još jednom u trci za Ninovu nagradu. Osim ovog, šansu da 16. oktobra osvoje priznanje imaju i romani „Mein Kampf“ Svetislava Basare, „Almaški kružoci lečenih mesečara“ Franje Petrinovića, „Bernardijeva soba“ Slobodana Tišme, „Oda manjem zlu“ Voje Čolanovića i „Sasvim skromni darovi“ Uglješe Šajtinca.
[h=1]MP Duško Radović otvara novu scenu [/h] Izvor: PR
Svečano otvaranje nove scene Malog pozorišta „Duško Radović“, u Ulici Goce Delčeva broj 1 na Novom Beogradu, zakazano je za 21. januar (17h) kada će biti izvedena predstava “Veštice”.
Pre dva meseca ovo pozorište zatvorilo je svoja vrata u Aberdarevoj ulici i privremeno se preselilo u adaptiranu zgradu bioskopa Jugoslavija na Novom Beogradu. Proces selidbe i pripreme predstava za igranje u novom prostoru privode se kraju, saopšteno je iz pozoršta.
Predstava „Veštice“, koja je premijerno izvedena u oktobru 2010. godine, priča je o dečaku koga veštice pretvaraju u miša, ali koji i kao miš postaje heroj. Roald Dal, prema čijem je romanu nastala predstava u režiji Ane Tomović, jedan je od najznačajnijih i najvoljenijih svetskih pisaca za decu, a njegovo delo po prvi put se izvodi u našem pozorištu.
U predstavi igraju: Olga Odanović, Anđelika Simić, Bojan Lazarov, Marijana Vićentijević badovinac, Jovo Maksić, Jelica Vučinić, Aneksandra Anđelković, Sandra Rodić Janković, Ljiljana Peroš, Radica Marinković, Tatjana Stanković, Nenad Radović, Alek Rodić, Zoran Miljković, Goran Balančević, Dušan Murić i dečaci Nikola Todorović, Ognjen Crnomarković, Veljko Racić, Teodor Vučkovac.
[h=1]Mesar i manekenka u podrumu Ateljea [/h] Izvor: Tanjug
„To je priča o mladim ljudima koji žive u mesari, ne u knjižari. Oni imaju svoj stav, to je generacija direktne akcije“, kazao je glumac Zijah Sokolović povodom premijere predstave „Pošto pašteta?“, koja će se održati 15. januara u Teatru u podrumu Ateljea 212.
Autorka drame, Banjalučanka Tanja Šljivar, kojoj je ovo debitanstki komad, izjavila je 13. januara na konferenciji za novinare u Beogradu da je to njen ispitni rad sa treće godine na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je prošle godine diplomirala.
Šljivar je dobitnica Mihizove nagrade, a njena drama već je objavljena u časopisu „Scena“ i u zbirci pobednika konkursa Hartefakt fonda. Ona je dodala da je imala u vidu grotesku, a da je rediteljka Snežana Trišić odvela taj žanr još dalje, uz neke tragedijske elemente.
Za glavnog junaka, mesara Stojana, zaljubljenog u manekenku, jedini način protesta, ali i opstanka je beg - u fantaziju, iluziju, pa i utopiju. On od svoje mesare pokušava da napravi budistički hram. Njega igra Zijah Sokolović, koji je ovom prilikom izjavio da je srećan što ga je stalno kretanje u životu dovelo do ovog neobičnog projekta.
„To je i priča o mladim ljudima koji žive u mesari, ne u knjižari. Oni imaju svoj stav, to je generacija direktne akcije. Tekst govori o vremenu iz njihovog ugla, a predstava ne podleže kompromisu ni šablonu, njihova energija je još uvek iskrena“, smatra Sokolović.
Mlada rediteljka Trišić kazala je da predstava ima poseban stil, božanstvene glumačke bravure i odskače od ustaljenih modela. Prema njenim rečima Sokolović interpretira ulogu mesara u selu Maglajani na autentičan način. Ipak, onda dodaje da predstava nema romantičarski ton, već kroz koncept igre donosi širi kontekst naše istorije i geografije.
Manekenka Slavica (kasnije Eklston) biće Aleksandra Janković, nekoliko uloga u predstavi tumače Katarina Žutić, Nataša Tapušković, Nikola Jovanović i Vladislav Mihailović, a igraju i Miloš Samolov i Jakov Jevtović.
Žutić, koja igra Stojanovu majku, ženu i ćerku, rekla je da je to između ostalog i priča o mentalitetu. „Pokušali smo da komentarišemo i upremo prst u primitivizam koji endemski ne dozovljava da se ostvari ljubav“, kazala je ona.
Scenograf je Darko Nedeljković, kostimografkinja Maja Mirković, dramaturginja Jelena Mijović a kompozitorka je Irena Popović.
[h=1]Kunderina trilogija iz “Arhipelaga“ [/h] Izvor: Tanjug
Izdavačka kuća "Arhipelag" objaviće u ferbuaru "Francusku trilogiju" Milana Kundere koja obuhvata piščeve romane nastale na francuskom jeziku - "Usporavanje", "Identitet" i "Neznanje".
Kundera je prihvatio predlog glavnog urednika "Arhipelaga" Gojka Božovića da se za srpske čitaoce oblikuje posebno izdanje piščevih francuskih romana i objavi u jedinstvenom tomu pod naslovom "Francuska trilogija", saopšteno je iz ove kuće.
Ovo je prvo svetsko izdanje Kunderine "Francuske trilogije" u ovakvom poretku, a ubuduće će i drugi Kunderini izdavači njegove francuske romane objavljivati priređene na ovakav način, dodaje se u saopštenju.
Kunderina "Francuska trilogija" uzbudljivo je svedočanstvo o drami prinudnog odlaska i o nemogućnosti dobrovoljnog povratka.
Kunderin junak odlazi u egzil iz neslobodne zemlje, a kada, posle nekoliko decenija, u njegovoj zemlji dođe do političkih promena, pada Berlinskog zida i rušenja komunizma, on snažnije nego ikada oseća kako se nalazi ni na čijoj zemlji.
U zemlji u koju je dospeo kao politički emigrant on nikada nije do kraja integrisan i njegov značaj potpuno bledi kada nestanu politički razlozi njegove emigracije.
U zemlji koju je svojevremeno morao da napusti Kunderinog junaka doživljavaju kao nekoga ko ih je napustio kada je bilo teško i ko sada pokušava da se vrati i ubere plodove njihove političke borbe.
Otuda Kunderin junak nigde nije prihvaćen i on pokušava da nađe stajnu tačku u mudrom promišljanju života i u zrelom otkriću ljubavi.
"Arhipelag" je ranije objavio i posebno izdanje romana "Usporavanje", kao i najnoviju Kunderinu knjigu "Susret" - knjigu eseja i sećanja na život, politiku, književnost i umetnost u drugoj polovini 20. veka.
Milan Kundera jedan je od vodećih evropskih pisaca u poslednjih nekoliko decenija, slavljen je i prevođen na sve veće svetske jezike.
Nedavno je njegov opus predstavljen u kanonskoj "Galimarovoj" ediciji "Plejade", što je najprestižnija edicija u evropskom izdavaštvu.
Francuska će poslati preko 20 umetničkih dela iz muzeja Luvr u Japan, kako bi pokazala solidarnost prema ovoj katastrofom pogodjenoj zemlji.
Izložba 23 umetnička dela - slike, crteži, skulpture iz različitih epoha i civilizacija - trajaće od 20. aprila do 17. septembra i obići će japanske prefekture Fukušimu, Ivate i Mijagi.
U Fukušimu, koja je marta prošle godine pogodjena najvećom nuklearnom katastrofom od Černobila 1986. godine, eksponati stižu 28. jula, prenela je agencija AFP.
Zvaničnici Luvra izrazili su uverenje da nema nikakve opasnosti od radioaktivnih zračenja ni po same eksponate niti po osoblje muzeja koje će ih pratiti na putu.
Iz Luvra je saopšteno i da je ovo izraz solidarnosti sa zemljom koja je tokom prošle godine bila izložena velikim prirodnim nepogodama, zemljotresu i cunamiju, koji su i doveli do pomenute nuklearne katastrofe.
[h=1]Uručena nagrada "Lazar Trifunović" [/h] Izvor: Tanjug
Nagrada "Lazar Trifunović" za likovnu kritiku, prestižno stručno priznanje koje se dodeljuje od 1993. godine, uručena je 14. januara Savi Stepanovu u Kulturnom centru Beograda, a dr Simoni Čupić priznanje Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju autorsku izložbu u prošloj godini.
Nagrada za 2011. godinu je Savi Stepanovu uručena na dan rođenja istoričara umetnosti, likovnog kritičara i pedagoga Trifunovića (1929-1983), za studiju u monografiji o stvaralaštvu Branka Filipovića Fila, u izdanju Narodnog muzeja Crne Gore.
Uručeno je i priznanje DIUS-a koje je jednoglasno dodeljeno dr Simoni Čupić za izložbu i prateću publikaciju "Građanski modernizam i popularna kultura u Srbiji(1818-1941)" koja je održana od 27.septembra do 20.oktobra u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu.
Žiri za nagradu "Lazar Trifunović" radio je u sastavu: dr Dragan Bulatović, profesor na Katedri za muzeologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Ljiljana Ćinkul, kustos Galerije Grafički kolektiv, i Aleksandra Mirčić, šef dokumentacije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu koja je pročitala obrazloženje žirija.
Prema njenim rečima, žiri je jednoglasno odlučio da nagradu dobije Stepanov, jer je u svom radu ostvario istoričarsko-kritičarski pristup, preispitao istorijski značaj Filipovića o nedovoljno zapaženoj slikarevoj ulozi u crnogorskoj umetnosti početkom pedesetih godina dvadesetog veka.
"Studija kazuje o promenama u Filovom slikarstvu tokom sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka i o slikarevoj obnovi izvornog pikturalnog koncepta i takozvanoj Filovoj drugoj mladosti, što je sve zajedno srećno krunisano njegovim predstavljanjem u nacionalnom paviljonu na Bijenalu u Veneciji 1990. godine", kazala je Mirčićeva.
Žiri je kritičarski učinak Stepanova ocenio kao "nešto više" od obične likovne kritike.
On je uložio hrabrost predviđanja, a kao ličnost velike energije svoju profesionalnu mladost održava dobrim sluhom za novo i nepoznato u vizuelnoj kulturi, prepoznaje, najavljuje i sublimira ličnosti i pojave.
Primajući nagradu koja nosi ime omiljenog i harizmatičnog profesora koga se svi sećaju sa uvažavanjem, Stepanov je rekao da mu je uzor Trifunović, čovek prepun znanja koji je imao neverovatnu strast prema umetničkim delima.
"Radimo u vremenima krize koja predugo traje, potrebni su nam oslonci kao što su Trifunović i Filo", kazao je dobitnik prestižnog priznanja.
Dobitnica priznanja DIUS-a za najbolju autorsku izložbu u 2011. godini dr Čupić zahvalila je organizatorima izložbe Galeriji Matice srpske što su joj pružili šansu da progovori o svom Beogradu kroz autorsku izložbu o događajima iz popularne kulture: gostovanja varijete zvezde Džozefine Bejker u Beogradu, dolaska svetskog teniskog prvaka Anrija Košea, otvaranja Zoološkog vrta u Beogradu.
Prema oceni žirija za ovu nagradu, izložba i prateći katalog docentkinje na Katedri Moderne istorije moderne umentosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu istrazivački je poduhvat koji donosi niz novih uvida i čitanja vremena, na izvanredan način interpretira i dokumentuje umetnička shvatanja i težnje značajne i dinamične epohe u nacionalnoj istoriji i umetnosti.
Izložba obuhvata pedesetak radova - slika i crteža, portreta tadašnjih filmskih diva, autoportreta umetnika, građanskih enterijera i javnih prostora namenjenih zabavi, reprezentativne radove srpske istorije umetnosti te epohe.
Katalog izložbe, monografska studija, dragocena je analiza građanske modernosti u srpskoj umetnosti ovog perioda i uzbudljivo i stručno i produbljeno tumačenje odnosa građanskog modernizma i popularne kulture u Srbiji.
