Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Danas u skupštini grada Slobodanu Tišmi svečano je uručena NIN-ova nagrada za roman godine koja mu je pripala za knjigu “Bernardijeva soba” (KC Novi Sad).
Slobodan Tiišma sa Nebojšom Spaićem glavnim i odgovornom urednikom NIN-a
U obrazloženju žirija (Vasa Pavković, Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mića Vujčić, Mileta Aćimović Ivkov) koje je pročitala Vladislava Gordić Petković se između ostalog kaže:”Slobodan Tišma, prvak u umetničkom višeboju koji je panker postao u tridesetoj, pesnik u pedesetoj, prozaista u šezdesetoj, a sve to vreme bio tiha snaga onog finog Novog Sada, napisao je sagu o slatkoj suvišnosti, povest o tome kako je i divno i teško nikad ne odrasti. Povest surovu i nežnu, baš kakav je i život; povest razigranu, baš kakva je prava umetnost”
Nakon obrazloženja Slobodanu Tišmi, uz snažan zvuk škljocanja foto-aparata, uručen je ček, odnosno novčana nagrada od milion dinara, čiji je pokrovitelj “Telekom” a potom se nagrađeni pisac biranim rečima obratio prisutnima.
U svom slovu govorio je o pisanju, o književnosti i zatim, između ostalog naveo:
”Političar i umetnik su braća i to starozavetna, Kain i Avelj. I politika i uzmetnost su područje volje za moć. (…) volja za stvaranjem za kreacijom je samo po sebi nešto pozitivno. Međutim to je samo jedna strana stvari. Druga je mračnija, a to je nadvladavanje i poništavanje. Političari kreiraju naše živote kao što ja kreiram likove u nekoj mojoj priči. (…) No, volja za moć, volja za stvaranjem povezana je sa subjektom. A kažu da više nema subjekta, nema autora, pa samim tim ni volje za moć. Postoji samo tehnologija kao autonomni proces, postoji, dakle samo tekst koji se samoorganizuje i koji me vozi i stvara, koji me uprošćava”. U prepunoj sali skupštine grada bili su brojni ugledni stvaraoci, poštovaoci književnosti, kulturni i javni radnici među kojima Dragan Velikić, Goran Petrović, Radoslav Petković, Vlada Kopicl, Milisav Savić, Dragoslav Mihajlović, Slobodan Josuić Višnjić i mnogi drugi.
Širi izbor aforizama autora Beogradskog aforističarskog kruga objavljen je u novom broju ugledne tromesečne rumunske revije za književnost i umetnost "Kajetele kolumna" Caietele solumna).
Aleksandar Čotrić
Kako je saopštilo Udruženje književnika Srbije, Sekcija aforističara, u rumunskoj književnoj reviji objavljeni su aforizmi Ranka Guzine, Aleksandra Čotrića, Radivoja Dangubića, Vesne Denčić i Rada Jovanovića.
Srpski aforističari predstavljeni su sa po trideset aforizama i biografskim podacima.
Aforizme je priredio i na rumunski preveo poznati rumunski pisac Valeriu Butulesku koji u uvodnom tekstu ističe da su "srpski aforizmi tematski bogati, politični, kritični i da je njihova posebna vrednost humor", navodi se u saopštenju.
Nekoliko stotina fotografija meksičke umetnice, koje su bile zapečaćene nakon njene smrti, biće prvi put prikazane javnosti u Arlingtonu, u američkoj državi Virdžiniji
ARLINGTON - Nekoliko stotina fotografija meksičke umetnice Fride Kalo (1907-1954), koje su bile zapečaćene nakon njene smrti, biće prvi put prikazane javnosti u okviru izložbe koja će biti otvorena idućeg meseca u Arlingtonu, u američkoj državi Virdžiniji, prenosi AP.
Izložba pod nazivom "Frida Kalo: njene fotografije" sadrži više od 250 slika iz njene lične kolekcije, koja je posle smrti pa sve do 2007. godine ostala zapečaćena, zajedno sa predmetima njenog muža, slikara Dijega Rivere.
br/>Ova jedinstvena izložba priređena je u Arlingtonu jer je ovaj grad bratimljen sa meksičkim gradom Kojoakanom, u kome je Kalo provela ceo svoj
Narodno pozorisste u Beogradu gostovaće posle četiri decenije ponovo u Nemačkoj, gde će u petak i subotu 27. i 28. januara u Dizeldorfu izvesti "Bahantkinje" u režiji švedskog reditelja Valdemara Holma, saopšteno je iz nacionalnog teatra.
Reditelj Holm prikazao je na moderan način univerzalnu borbu racionalnog i iracionalnog u Euripidovoj priči o širenju Dionizijskog kulta u Grčkoj i protivljenju kralja Tebe Penteja bahanalijama, po antičkom pesniku najmilijeg i najstrašnijeg boga.
On svesno ne želi da se nadoveže na antičku mitologiju, već pokušava da iza zbivanja tragedije otkrije momente komedije, a zajedno sa ansamblom, za to pronalazi odgovarajuće slike i muziku u šezdesetim. godinama prošlog veka, dodaje se u saopštenju.
U predstavi glume Nenad Stojmenović, Marko Nikolić, Tanasije Uzunović, Aleksandar Srećković, Slobodan Beštić, Radmila Živković, Stela Ćetković, Nela Mihailović, Jelena Helc i Daniela Kuzmanović.
Poslednji put Narodno pozorište gostovalo je u Nemačkoj 1971. godine, kada je u Bonu, Manhajmu, Remšajtu i Frankfurtu izvedena predstava "Koštana" Bore Stankovića.
[h=1]Drugo izdanje "Kapije Balkana" [/h] Izvor: Tanjug
Izdavač "Stubovi kulture" objavio je drugo izdanje knjige "Kapija Balkana" Svetlane Velmar-Janković, posle rasprodatog prvog izdanja od 3.000 primeraka.
Autorka predstavlja prošlost Beograda u tridesetak slika (poglavlja) koja govore o diskontinuitetu kao jednom kontinuitetu života na istom prostoru od keltskih vremena pa do dana kada je počeo Prvi svetski rat, navodi se u saopštenju "Stubova kulture".
To sačinjava originalan piščev doživljaj prošlosti grada koji je vekovima opstajao na granici "evropskog Istoka i azijskog Zapada", bio "stražarnica nad vodama dveju velikih reka", "vidikovac nad panonskom ravnicom", "kapija na ulazu u uvek preteći Balkan", "tvrđava obračuna", "breg za razmišljanje".
Nesumnjivo da je umetnički osećaj došapnuo Svetlani Velmar-Janković da se najbolja istorija jedne epohe, jednog naroda ili, u ovom slučaju, jednog grada, može ispričati literaturom. Uz oslon na istorijske izvore i dobro poznavanje pouzdane naučne literature, nastalo je štivo koje imaginacijom pisca prekoračuje granice i donosi visoko vredan čitalački doživljaj, ističe izdavač knjige "Kapija Balkana".
[h=1]Ćirićev "Hobo" na ruskom i češkom [/h] Izvor: Tanjug
Roman "Hobo" Zorana Ćirića, za koji je 2001. godine dobio NIN-ovu nagradu kritike, pojaviće se uskoro na ruskom jeziku u izdanju kuće "Lemaks", najavio je srpski izdavač "Agora".
Prevodilac knjige na ruski je Aleksandra Larisa Saveljeva.
U pripremi je i objavljivanje romana "Hobo" na češkom jeziku u prevodu Jana Doležala, kod izadavačke kuće "Runa" iz Praga.
Inače, u Bugarskoj se upravo pojavila knjiga izabranih priča Ćirića u prevodu Darine Dončeve, u Univerzitetskoj izdavačkoj kući "Paisij Hilendarski".
"Agora" je najavila da će, zajedno sa novim izdanjem knjige priča "Kratki ljudi" (prvo se pojavilo na Beogradskom sajmu knjiga), uskoro objaviti ponovljena izdanja Ćirićevih kultnih knjiga priča iz 90-ih godina "Zlatna dekada" i "Vulvaši".
[h=1]Elekronska izložba o Garašaninu [/h] Izvor: Tanjug
Povodom 200 godina od rođenja političara i državnika Ilije Garašanina (1812-1874), Biblioteka Matice srpske pripremila je elektronsku izložbu, koja će moći da se pogleda do 22. februara.
Foto: Wikipedia
Postavka, čiji su autori Ivana Grgurić i Silvija Čamber, a urednik Miro Vuksanović, može se pogledati u javnom katalogu Biblioteke, a elektronski katalog izložbe trajno se čuva i dostupan je na CD-u u Biblioteci, kao i na sajtu Biblioteke Matice srpske.
Garašanin, rođen 1812. godine u selu Garaši u porodici Milutina Savića, bio je administrator ustavobraniteljskog vremena i jedan od najznačajnijih srpskih državnika.
Bio je prvi starešina vojske kneza Miloša, od 1843. do 1852. ministar unutrašnjih dela, a zatim i ministar spoljnih poslova. Pod njegovom upravom zavedene su prve pošte, formirane prve bolnice, osnovane i unapređene brojne škole, otvorene Vojna akademija i Velika škola, donet je prvi policijski zakon..
U njegovo vreme prvi put su uspostavljene svestrane veze sa Srbima van Srbije.
Autor je "Načertanija" (1844), programa spoljne i nacionalne politike Kneževine Srbije, koji predviđa stvaranje velike jugoslovenske države pod vođstvom Srbije.
Ilija Garašanin je u politici ostao do 1867, kada je iznenada otpušten. Ostatak života proveo je na svom imanju u Grockoj, a iza sebe je ostavio obimnu političku prepisku.
[h=1]Ko je odbio kraljičino priznanje? [/h] Izvor: Tanjug
Britanska vlada je 26. januara obelodanila doskora tajni dokument u kojem se nalaze imena više od 250 ličnosti koje su odbile priznanje od britanske kraljice.
Umetnik Lusijen Frojd, vajar Henri Mur i pisac romana "Čarli i fabrika čokolade" Roald Dal samo su neke od ličnosti koje su rekle "ne hvala" kraljičinoj ponudi, otkriva dokument.
Na listi "nezahvalnika" je i proslavljeni reditelj Alfred Hičkok koji je 1962. godine odbio da primi priznanje, ali se pred smrt predomislio i poneo ponuđenu plemićku titulu.
Među poznatim ličnostima čija su se imena našla u ovom dokumentu su i dvojica velikih britanskih slikara - Frensis Bejkon i L.S. Lauri. Ima, takođe, i puno pisaca kao što je autor antiutopijskog romana "Vrli novi svet" Oldos Haksli.
Pesnik Filip Larkin odbio je 1968. godine ponudu da postane oficir reda Britanskog carstva, mada je kasnije, kao i Hičkok, prihvatio plemićku titulu.
Na sličan način postupio je i Grejem Grin, ali se zato K. S. Luis, autor popularnih "Letopisa iz Narnije" nikada nije predomislio.
Džejms Grejem Balard, čuven po delu "Carstvo sunca", odbio je 2003. priznanje za doprinos u književnosti navodeći da je "cela stvar jedna neviđena šarada".
"Na stotine medalja dato je u ime nepostojećeg carstva čime postajemo predmet za podsmeh", kazao je svojevremeno Balard.
Zagonetke iz Mesopotamije o seksu, pivu i politici
Zagonetke iz Mesopotamije o seksu, pivu i politici
I.K. |
Arheolozi i stručnjaci za kulturu naroda Mesopotamije protumačili su jednu kamenu ploču ispisanu na akadskom jeziku i otkrili zanimljive zagonetke.
Kamena ploča, stara više od 3.500 godina napisana je klinastim pismom i sadrži serije zagonetki koje pokazuju da su ljudi i pre toliko godina otvoreno razgovarali o politici, vojsci i seksu i ismevali mnoge javne ličnosti, kao što i mi to danas radimo.
Stručnjaci su protumačili većinu teksta, koji je, prema njihovim rečima, napisan neiskusnom rukom.
Ploča potiče sa sa teritorije današnjeg Iraka, iz nekadašnjeg Vavilona.
Tekst su preveli Nejtan Vaserman, profesor sa Instituta za arheologiju u Jerusalimu i Mihael Štrek sa Univerziteta u Lajpcigu.
“Ovo je relativno redak žanr. Nismo do sada našli mnogo zagonetki”, izjavio je profesor Vaserman za sajt “LiveScience”.
Neki od dešifrovanih tekstova su “vulgarni i seksualno eksplicitni”, a drugi šaljivi.
Nažalost, nije poznato gde se tačno danas nalazi ploča, koja se pre početka rata u Iraku nalazila u muzeju u Bagdadu.
Ploča pokazuje da su i Vavilonci imali neobičan i surov smisao za humor.
Neke od zagonetki su logične i za naše poimanje, ali neke je teško razumeti.
Jedna od zagonetki glasi:
"On je iskopao oko: To nije sudbina mrtvog čoveka; On je isekao grlo: Mrtav čovek (Ko je to?)". Odgovor na ovu zagonetku je - guverner.
“Ova zagonetka govori o guvernerima koji jedino imaju moć kao sudije da kažnjavaju ili osuđuju na smrt. Imamo interesantne tragove političke kritike, pa i besa prema političarima”, piše u izveštaju Štreka i Vasermana.
Jedna od mnogo vedrijih zagonetki glasi: "I tvoim ustima i zubima, ili u urinu
Konstantno gleda u tebe i meri sud tvog gospodara (Šta je to?)". Rešenje je - pivo.
Pojedine zagonetke su seksualnog sadržaja, kao na primer sledeća: "Deflorisana (devojka) nije zatrudnela. Nedeflorisana (devojka) je zatrudnela (Šta je to?)". Odgovor je, začudo, pomoćna vojska, odnosno grupa vojnika koja nije najpouzdanija.
Zagonetka koja, nažalost, nije cela sačuvana glasi: "...od tvoje majke je od onog koji ima odnose sa njom". Njeno rešenje stručnjaci nisu mogli da saopšte jer je taj fragment teksta oštećen.
Još jedna zanimljiva zagonetka: "Kula je visoka, ona je visoka ali ipak nema senku (Šta je to?)". Njeno rešenje je - sunčev zrak.
Poslednja zagonetka se oslanja na logiku i glasi: "Kao riba u ribnjaku, kao trupe pred kraljem (Šta je to?)". Odgovor je slomljeni luk. Smisao ove zagonetke je u tome da je riba u ribnjaku beskorisna onome ko je gladan, a i vojska koja stoji ispred kralja ne bori se i ne štiti kraljevstvo, a tako je i slomljeni luk neupotrebljiv u borbi ili lovu.
Španski muzej Prado saopštio je danas da poseduje kopiju "Mona Lize" Leonarda da Vinčija koja je naslikana u isto vreme kada i original i u istom studiju.
MADRID - Španski muzej Prado saopštio je danas da poseduje kopiju "Mona Lize" Leonarda da Vinčija koja je naslikana u isto vreme kada i original i u istom studiju, što je čini možda najranijom replikom ovog remek dela. Portparol muzeja rekla je da je kopiju uradio jedan od Da Vinčijevih učenika, prenosi AP. Postoji desetak preživelik kopija "Mona Lize" iz 16. i 17. veka, a madridska verzija ima istu žensku figuru ali se pre nedavne restauracije nije znalo da je slikar - učenik naslikao i pejzaž u pozadini.
