Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=1]Vibova nagrada Bojanu Rajeviću [/h] Izvor: Tanjug
Nagrada "Vladimir Bulatović Vib", koju tradicionalno dodeljuje list "Politika" za najboljeg mladog satiričara, uručena je danas, 8. marta aforističaru sa Cetinja Bojanu Rajeviću (24) u svečanoj sali zgrade ''Politika''.
Jednoglasnom odlukom, žiri u sastavu Ljubivoje Ršumović (predsednik), Zefirino Grasi, Petar Mićković, Dragutin Karlo Minić i Aleksandar Čotrić, odlučio je da Rajević ove godine bude laureat nagrade.
Čotrić je pročitao obrazloženje žirija u kojem se navodi da je ovogodišnji žiri imao dilemu da li je moguće dodeliti ''Vibovu nagradu'' piscu, u ovom slučaju, aforističaru, koji nema knjigu.
''Odgovor je brzo i jednostavno pronađen - ponekad jedan aforizam ima vrednost knjige'', navodi se u obrazloženju.
''Ovaj mladi Cetinjanin poseduje dar za uočavanje i analitičko razmišljanje sa kojim je rođen, originalnost koju nije mogao da stekne na nedavno završenom Filozofskom fakultetu, lucidan duh koji vešto udahnjuje svim aforizmima i kratkim zapisima i specifičnu sintezu humora i satire - humornu satiru i satiričan humor'', dodaje se u obrazloženju.
U obrazloženju se takođe navodi i da su aforizmi Bojana Rajevića stvaralački zreli, tematski raznovrsni, višeslojni, sadrže neočekivane obrte i mnogo smisla u malo reči.
Bojan Rajević se prisetio jednog Vibovog aforizma koji glasi ''požurite sa ordenima ljudi se brzo kvare'' i šaljivo izrazio nadu da žiri nije imao tu misao na umu kada je njemu dodeljivao tu nagradu.
''Posebno me je obradovalo to što sam ovu nagradu dobio kao neko ko nije odavde, ovde u Beogradu prestonici satire i u Srbiji zemlji koja zadnjih godina, pa i decenija, daje najbolje satiričare na evropskoj književnoj sceni i time je ova nagrada veća, kao i moja zahvalnost žiriju'', istakao je ovogodišnji dobitnik nagrade.
Laureatu je nagradu, koja se sastoji od novčanog iznosa, bronzane medalje i plakete, uručio glavni i odgovorni urednik ''Politike'' Dragan Bujošević.
Ovo su neki od aforizama dobitnika Vibove nagrade:
,,Ako od mene tražite da podnesem ostavku, to znači da sam vam ja u ovom trenutku najpotrebniji.”
,,Naša vlast je dobra kao dobar dan. Uvijek izmami građane na ulicu.“
,,Diktator je nakon kremacije pohranjen u urni. Da mu se ne rasipa biračko tijelo.“
,,Policajci su priveli kriminalca na saslušanje. I on ih je saslušao.“
Strip crtač Saša Rakezić iz Pančeva, poznat pod pseudonimom Aleksandar Zograf, dobitnik je tradicionalne Nagrade za moderni umetnički senzibilitet, koju dodeljuje Upravni odbor Fonda "Todor Manojlović", saopšteno je na svečanosti u Gradskoj narodnoj biblioteci u Pančevu.
Obrazlažući razloge za dodelu 20. "Tošine" nagrade Zografu, žiri u sastavu profesor dr Vladislava Gordić-Petković, Predrag Miki Manojlović, Boško Milin, Vladimir Aresenić i Radovan Živankić, navodi se da su to autorova "duboka iskrenost, neumorna predanost, beskompromisnost, jednistvenost autorskog izraza i kristalna mudrost".
Tokom osamdesetih godina prošlog veka, Rakezić je krenuo od alternativnog novinarstva ka crtežu, stvorivši tako i svoj pseudonim Aleksdandar Zograf, koji mu je dao priliku da se potpuno izrazi, pa su njegove britke, iskrene i potresne strip reportaže, iz ludilom i ratovima zahvaćene Jugoslavije, objavljene u mnogim zemljama.
Osnivač Fonda, Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin" u Zrenjaninu, naknadno će sopštiti datum uručenja nagrade za 2011. godinu, koja nosi ime zrenjaninskog književnika, likovnog kritičara i dramskog pisca Todora Manojlovića (1883 -1968).
Stručno vođenje kroz izložbu "Holokaust u Srbiјi 1941-1944" u Muzeju istorije Jugoslavije biće organizovano u subotu, 10. marta u 12h, a posetioce će voditi istoričar Aleksej Timofejev, jedan od autora izložbe.
Izložba "Holokaust u Srbiјi 1941-1944" je organizovana povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta u godini tokom koјe se navršava sedam deceniјa od kako јe u Drugom svetskom ratu okupirana Srbiјa bila proglašena za "očišćenu od Јevreјa".
Ministar Rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbiјe, gospodin Rasim Ljaјić, na otvaranju izložbe je izjavio: "Veruјem da smo okupljanjem na otvaranju izložbe 'Holokaust u Srbiјi 1941-1944' јoš јednom pokazali i učvrstili neokrnjeno sećanje na nevine žrtve Holokausta, ali i odlučno ponovili naše odbacivanje svake relativizaciјe zločina i prekraјanja istoriјe" i naveo da ova izložba "predstavlja izuzetna događaј u našoј zemlji.." te da je "prva koјa na sveobuhvatan način obrađuјe ovo pitanje".
Autori izložbe su dr Momčilo Mitrović, dr Aleksej Timofejev i mr Jelena Petaković, a autorka postavke Ozarija Marković-Lašić.
U realizaciјu izložbe se uključilo više od pedeset ustanova kulture iz Srbiјe, a realizaciјu јe podržala i svetski poznata Šoa fondaciјe (Shoah Foundation), čiјi јe osnivač reditelj Stiven Spilberg, a koјa se bavi prikupljanjem svedočanstava preživelih Holokaust iz celog sveta.
Izložba “Holokaust u Srbiji 1941-1944“ organizovana je pod pokroviteljstvom Organizacije Ujedinjenih Nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) i Vlade Republike Srbije.
Realizaciju izložbe omogućilo je Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, a podržali su Grad Beograd i Opština Savski venac.
Izložba „Holokaust u Srbiji 1941 – 1944“ će biti otvorena do 1. aprila 2012, svakoga dana, osim ponedeljka, od 10 do 16 sati.
[h=1]Šajtincu nagrada "Bora Stanković" [/h] Izvor: Tanjug
Pisac Uglješa Šajtinac dobitnik je književne nagrade "Bora Stanković" za 2011. godinu, koju dodeljuje grad Vranje, odlučio je žiri za dodelu te nagrade.
Šajtincu je nagrada pripala za roman "Sasvim skromni darovi", Izdavačke kuće "Arhipelag".
Za odluku da se Šajtincu dodeli ova nagrada za 2011. godinu, glasala su tri od pet članova žirija - Rastislav Dinić, Tijana Spasić i Vesna Petrić, dok su preostala dva člana Vladimir Arsenić i Mirjana Ðurđević svoje glasove dali Biljani Srbljanović za dramu "Nije smrt biciklo da ti ga ukradu".
Književnu nagradu "Bora Sranković" čine povelja i novčani deo od 300.000 dinara.
Nagrada će Šajtincu biti uručena 22. marta u Vranju, poslednjeg dana ovogodišnje Književne manifestacije "Borina Kapija".
Posetioci muzeja Madam Tiso u Berlinu moći će od danas da stvore bolju sliku o životu jevrejske devojčice koja je umrla u koncentracionom logoru tokom Drugog svetskog rata
Ana Frank
BERLIN - Posetioci muzeja Madam Tiso u Berlinu moći će od danas da stvore bolju sliku o životu jevrejske devojčice Ane Frank koja je umrla u koncentracionom logoru tokom Drugog svetskog rata.
Zapravo večeras je otvorena izložba na kojoj je izložena statua poznate književnice kako sedi nasmejana za stolom i piše svoj dnevnik.
Ana Frank je u svom dnevniku pisanom u logoru ostavila jedno od najboljih i najpotresnijih svedočenja o životu i smrti jevreja pod nacističkim režimom.
U muzeju voštanih figura napravljena je prostorija inspirisana sobicom Ane Frank u Holandiji, navodi muzej u svom saopštenju.
Muzej Madam Tiso je već izložio u svom ogranku u Amsterdamu drugu figuru mlade Ane Frank iz Frankfurta koja je sa porodicom pobegla u izbeglištvo u Holandiju i umrla od tifusa u koncentracionom logoru Belsen-Belsen 1945, prenosi italijanska agencija Ansa.
Tokom prvog dana izložbe sobu Ane Frank su posetili brojni studenti kao i direktor Centra Ane Frank u Berlinu, Tomas Hepener.
Premijerom drame „Predstava mora da ide“, Narodno pozorište u Nišu obeležiće 125 godina rada
PREMIJEROM drame „Predstava mora da ide“, Narodno pozorište u Nišu obeležiće 125 godina rada. U okviru obeležavanja jubileja planirana je i izložba pozorišnih fotografija „Što stariji, to mlađi“ autora Ivana Dončeva, gde će biti izložene fotografije iz različitih predstava koje su obeležile istoriju niškog teatra. Biće promovisana i prigodna poštanska marka povodom jubileja.
- Velika je sreća da u jednom gradu u kontinuitetu imate 125 godina strasne pozorišne igre i života. Godine jesu i blago i teret. Nama su donele 1.500 premijera, 600 pisaca, 140 reditelja, mnogo saradnika, nagrada, festivala, putovanja... A oko 2.000 glumaca gradilo je svoje dobre i loše likove. Napraviti meru, i uneti u rad i ljubav i veru, prava je umetnost - kaže Biljana Vujović, 46. upravnik ali tek treća upravnica Narodnog pozorišta u Nišu.
Ona ističe da su sa 27 glumaca, a ukupno 93 uposlenika, uspeli da učine pozorišnu publiku pet puta brojnijom.
- Pokrenuli smo i Glumački balkanski festival - GLUMBAL, koji je okupio najbolje predstave iz ovog regiona. Naše predstave osvajaju nagrade na mnogim festivalima, a uspeli smo da i van granica dobijemo pozive za gostovanja - kaže upravnica.
Ona se nada da će u Nišu zaživeti i opera jer je adaptacija prostora za te namene završena još pre šest meseci.
- Opera je skup projekat jer nijedna predstava ne može da se postavi bez osam miliona dinara i očekujemo da naš osnivač opredeli ta sredstva u budžetu jer niška pozorišna i operska publika to zaslužuje - kaže Biljana Vujović.
“LARI “ NA POKLON
UPRAVNICA koja je i reditelj jubilarne predstave, ističe da posebnu zahvalnost duguju piscu Dušanu Kovačeviću koji im je za ovaj veliki rođendan omogućio da besplatno koriste tekst „Lari Tompson - tragedija jedne mladosti“.
[h=1]Pronađeno 37 ukradenih remek dela [/h] Izvor: B92, Tanjug
Italijanska policija pronašla je zbirku od 37 remek dela koja su bila ukradena pre više od četiri decenije, uključujući slike čuvenih Antonisa van Dajka, Rubensa i El Greka.
"Portret viteza"
Slike, čija se vrednost procenjuje na 7,5 miliona evra, ukradene su još 1971. godine iz vile jednog bogatog biznizmena u Rimu. Policija ih je pronašla kod jedne pedesetogodišnje Rimljanke prilikom racije u dve kuće koje poseduje.
Žena je podstakla sumnju policije kada je nedavno stavila četiri slike iz ove kolekcije na aukcijsku prodaju. Ona i njen suprug, koji tvrde da su kupili slike pre dve decenije, optuženi su za prihvatanje ukradene robe.
"Retkost je otkriti ovoliki broj radova tako značajnog umetničkog dometa", kazala je londonskom Telegrafu Rosela Vodret, stručnjak italijanskog ministarstva kuture.
Osim van Dajkovog"Portreta viteza", među pronađenim slikama je i Rubensov "Isus na krstu", kao i "Isusovo krštenje" Nikole Pusena, francuskog slikara iz 17. veka, koji je proveo većinu radnog veka u Italiji. Za dve slike se veruje da su ih naslikali Rubens i El Greko, ali to još ostaje da se potvrdi.
Slike su ukradene jedne noći 1971. godine u Rimu, a tom prilikom nestala su četrdeset dva umetnička dela. “Ova akcija pokazuje da mi nikada ne odustajemo”, izjavio je za list Gardijan pukovnik Rafaelo Mancino.
Preprodaja ukradenih umetnina je treći najunosniji kriminalni biznis u svetu, odmah iza trgovine drogom i oružjem, kazala je Gardijanu Meri Kejt Kleri, istražiteljka Centra za izgubljenu umetnost u Londonu. Prema njenim rečima svega deset posto ukradenih umetničkih dela biva pronađeno i vraćeno vlasnicima.
Nedavno su iz grčkih muzeja nestale brojne vredne umetnine, a krajem prošle godine odjeknula je vest o pronalasku ukradenih Pikasovih slika u Srbiji.
Osam decenija od rođenja velikog majstora kičice biće obeleženo u galeriji „Haos“. U početku priznat u užem krugu, postao je simbol umetnika-vizionara
SVAKA „okrugla“ godišnjica rođenja ili smrti umetnika koji je doprineo nacionalnoj kulturi prilika je da se nanovo iščitava njegovo delo i da se javnost podseti na njegovo stvaralaštvo. Na osobeni i jedinstveni opus Leonida Šejke (1932 - 1970), slikara sa zvanjem arhitekte i jednog od inicijatora i osnivača „Mediale“, podsetiće u utorak, povodom osam decenija od umetnikovog rođenja, izložbom crteža galerija „Haos“.
Nigde se na Balkanu - kako zapisuje Dejan Đorić, u dobu koje je Justin Popović odredio kao đavolsko, nije pojavio umetnik takvog dara, koji je za života počeo da zadobija auru genija. Ispočetka priznat u užem krugu prijatelja, Šejka je postao simbol slobodnog čoveka i umetnika, kome se sve više obraćaju generacije mladih stvaralaca i mislilaca. Niz drugih istoričara umetnosti, međutim, Šejku vide pre svega kao jednog od osnivača „Mediale“, odnosno simbola usamljene pobune protiv „modernizma koji nam je došao sa Zapada“. Vasilije Sujić, istoričar umetnosti i likovni kritičar, Šejku smatra pre svega protagonistom novih strujanja. Tu prepoznaje njegov značaj znatno više nego kroz samo umetnikovo likovno delo.
Leonid je sin Trofima Vasiljeviča, ruskog emigranta, oficira topografa cerske vojske i Katarine Zisić, grčkog porekla. Posle arhitektonskog odseka Srednjotehničke škole određen je za šefa gradilišta hotela „Morava“ u Čačku. Ali nije izdržao „na idiotskom poslu, sa idiotskim ljudima“. Daje otkaz i upisuje Arhitektonski fakultet u Beogradu.
Saradnja na Konkursu za rešenje Trga Marksa i Engelsa zbližava Šejku i Olju Ivanjicki. Potom se 1957. formira društvo prijatelja „Baltazar“, koje u novembru iste godine postaje „Mediala“, prvom zajedničkom izložbom Šejke, Olje Ivanjicki, Mira Glavurtića i Vladana Radovanovića. „‘Mediala’ je počela slavno, velikim nastupom - izložbom u Domu omladine“. Imala je veliki odjek u javnosti.
Šejkina čuvena „Đubrišta“ najpoznatiji su deo njegovog stvaralaštva. Radomir Damjanović Damjan, jedan od najznačajnijih naših umetnika druge polovine 20. veka, upravo u „Đubrištima“ prepoznaje najviše Šejkine domete i njegovo vizionarstvo. Jer, tri decenije nakon Šejkine smrti „svet se zaista pretvara u ono što je on slutio, čime je bio opsednut“.
Olja Ivanjicki je svojevremeno za „Novosti“ opisala početke saradnje na projektu za Trg Marksa i Engelsa, ali i početke te velike slikarske ljubavi.
„Šejka i ja počinjemo da smišljamo kako da postanemo. Kako da budemo! Hteli smo da budemo vidljivi, zapaženi, da se primeti naš umetnički stav. Uostalom, hteli smo da isprovociramo sredinu - ali uvek je ideja bila umetnost. Odnosno šta ona može da pruži...
Bilo nam je važno da odmerimo i do koje mere ona takođe može da bude u zabludi. Jer, ne treba zaboraviti, to je bilo vreme jakih programa, političkih proglasa. Dobrodošao je onaj ko je sledio ta uputstva, a ko je mislio drugačije bio je ignorisan.“
Kasnije, Šejka se ženi Marijom Čudinom, književnicom, koju je voleo i slikao kao srednjovekovnu princezu. Potom sledi brak sa Anom Čolak Antić, istoričarkom umetnosti.
Svoj životni put, umetnost i teoriju označio je kao sistem prolaska od Grada, preko Đubrišta do Zamka. Težio je „integralnoj slici“.
U monografiji posvećenoj Leonidu Šejki, Dejan Đorić evocira društvenu, političku i socijalnu klimu pedesetih kada Šejka i njegovi drugovi ulaze u svet umetnosti. Nemaština je svima zajednička. To se prepoznaje i u pismima koje su razmenjivali Olja i Šejka. U njima svedoče kako nisu mogli da skupe za voznu kartu rastavljeni, a u ljubavi - jedno u Kragujevcu, drugo u Beogradu. Đorić podseća da je u „prvom pokušaju demokratizacije vlasti, Šejka bio mesec dana u zatvoru.“ Mnogi su ga smatrali žrtvom, ali on bi se najbolje mogao odrediti, kako Đorić zaključuje, „kao junak, kulturni heroj, harizmatični stvaralac koji budi intuiciju i nadahnuće...“.
OLJA I ŠEJKA
PoČetkom šezdesetih bio je objavljen konkurs za skulpturu i uređenje Trga Marksa i Engelsa. Vajaru je u takvim okolnostima, zbog projekta potreban arhitekta. Talentovanoj mladoj vajarki Olji Ivanjicki Kosta Bradić preporučuje Leonida Šejku. Saradnja dvaju mladih kreativaca počinje na konkursnom projektu u ateljeu Peđe Milosavljevića.
POSLEDNJI ZAPIS
Đubrište je za mene imalo značaj prelaznog iskušenja moderne umetnosti; s time je moderna umetnost za mene završena“, zapisao je Šejka. „Kada bih se vratio životu slikao bih onako kako slikanje pruža najviše radosti, po uzoru na stare majstore, po cenu toga da ne budem originalan, mislim na slike sa značenjem. Sada odlazeći poručujem svima koji ovo slede da nastave ne bojeći se rizika. Slikanje je oblik molitve.“
Najstarija i jedna od najuglednijih enciklopedija na engleskom jeziku, Enciklopedija Britanka, prestaje da postoji u štampanom obliku i prelazi isključivo na onlajn izdanje.
Enciklopedija Britanika, prvi put objavljena u Edinburgu, u Škotskoj, 1768. godine, do sada je redovno objavljivana u štampanom izdanju svake dve godine, međutim sada prelazi na digitalnu verziju koja će biti dostupna isključivo na internetu.
Ovo izdanje u 32 toma prodato je za 1.400 dolara, a onlajn pretplata košta oko 70 dolara godišnje.
Kompanija je saopštila da će nastaviti sa prodajem štampanih izdanja sve dok ne bude iscrpljena zaliha od 4.000 enciklopedija, prenosi Rojters.
Otkazana promocija knjige "Bernardijeva soba" u Bijeljini
Zbog lošeg zdravstvenog stanja Slobodana Tišme
Otkazana promocija knjige "Bernardijeva soba" u Bijeljini
Srna |
Zbog lošeg zdravstvenog stanja pisca Slobodana Tišme otkazana je promocija njegove knjige "Bernardijeva soba" koja je bila najavljena za večeras u 19 sati u Narodnoj biblioteci "Filip Višnjić".
Slobodan Tišma
Direktor biblioteke Jovan Cvjetković rekao je Srni da je Tišma lošeg zdravstvenog stanja i da nije bio u mogućnosti da dođe, te da će javnost biti obaveštena o njegovom narednom dolasku.
Cvjetković je dodao da će, zbog velike zainteresovanosti, promocija knjige biti organizovana nakon Tišminog oporavka, u najkraćem roku.
Tišmi je za roman "Bernardijeva soba" ove godine dodeljena Ninova nagrada. Slobodan Tišma je novosadski književnik, ali i velikan alternativne scene koji je predvodio bendove "Luna" i "La strada".
