Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=1]Pikasa u BG-u videlo 13.000 ljudi [/h] Izvor: B92
Izložba keramike Pabla Pikasa – “Na Azurnoj obali“, koja je bila postavljena u prostoru ''Beko'' fabrike u Beogradu, završena je, a zbog velikog interesovanja publilke trajala je mesec duže nego što je bilo predviđeno.
Poštovaoci ovog svestranog španskog umetnika, ali i ljubitelji keramike bili su u mogućnosti da više od tri meseca uživaju u ovoj nesvakidašnjoj izložbi, koja je na jednom mestu okupila stotinak eksponata od keramike, srebra i zlata, praćene plakatima koje je Pikaso radio za Godišnje izložbe keramike u mestu Valori, na Azurnoj obali, gde su svi eksponati i nastali. Predmeti su u vlasništvu nekoliko privatnih kolekcija iz južne Francuske, a izložbu je Beogradu omogućila slovenačka galerija “Deva Puri“, uz organizaciju i produkciju agencija: “Insomnia PREVENT“ i “Reprodukcija“.
Za potrebe ove izložbe prostor bivše fabrike ''Beko'' na Kalemegdanu je adaptiran u funkcionalni izložbeni prostor.
Izložbu je tokom njenog trajanja pogledalo oko 13.000 domaćih i stranih posetilaca, a kako su organizatori naglasili, “izložba je doživela sva godišnja doba, što se svakako odrazilo i na posetu, tako da je u februaru zbog izuzetno loših vremenskih uslova poseta bila očekivano slabija, ali se sa porastom temperature, povećavao i broj posetilaca“.
Izložba radionice Pikasov Svet
Svi posetioci su mogli da pogledaju izložbu uz svakodnevna stručna vođenja, kao i projekcije dokumentarnih filmova o životu i radu Pabla Pikasa.
Poseban značaj pratećem programu izložbe dale su radionice keramike “Pablov svet“, organizovane vikendom, takođe u zgradi fabrike“Beko“, a u saradnji sa Ustanovom kulture Parobrod. Radionice su vodile diplomirane keramičarke unikatke keramike Miona Stefanović i Tamara Papestijević. Uoči samog zatvaranja izložbe, u subotu 12. maja, organizovana je izložba svih radova nastalih na ovoj radionici i to ispred izložbenog prostora.
Za vreme trajanja izložbe ''Na Azurnoj obali'' urađen je i katalog, a sve sve informacije u vezi sa izložbom su se mogle naći na sajtu urađenom za potrebe ove izložbe .
Generalni pokrovitelj izložbe bila je Reiffeisen banka, a izložbu su podržale i kulturne institucije: Ministarstvo kulture Republike Srbije, Institut Servantes, UK Parobrod kao i Privredna komora Srbije.
U Savremenoj galeriji u Zrenjaninu danas 14. maja će biti otvorena izložba "Zlatno doba: 1956-1962", povodom 50 godina od osnivanja te galerije.
Izložba "Zlatno doba: 1956-1962" istražuje period od osnivanja Umetničke kolonije Ečka 1956. godine koja je radila u Kaštelu, sve do njenog institucionalnog konstituisanja, odnosno do osnivanja Savremene galerije Zrenjanin 1962. godine koja preuzima brigu o daljem radu Umetničke kolonije Ečka, kao i o zbirci koja je nastala tokom rada kolonije. U tom periodu kolonija ima svoju konceptualno-umetničku delotvornost, pronalazi svoj autentičan način delovanja i opravdava svoje postojanje. Uspeva da razvija likovni život u maloj sredini kao što je tada bio Zrenjanin i formira galeriju savremene umetnosti što je bio osnovni cilj.
U tom periodu u Umetničkoj koloniji Ečka boravila su najznačajnija imena srpske i jugoslovenske umetnosti.Na izložbi će biti predstavljeno 18 slika značajnijih srpskih umetnika (Milan Konjović, Boško Petrović, Milan Kerac, Stevan Maksimović, Ivan Radović, Jovan Bijelić, Aleksandar Luković, Miodrag B.Protić, Lazar Vozarević, Zoran Petrović...) iz fonda Savremene galerije Zrenjanin nastale u Umetničkoj koloniji Ečka u periodu od 1956 – 1962. godine.
Izložba će biti otvorena do 28. juna 2012. godine, a posetioci će moći i da je pogledaju tokom Šeste zrenjaninske Noći muzeja u subotu 19. maja od 18-02h. Realizaciju izložbe omogućili su Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine i Grad Zrenjanin.
Majska izložba grafike beogradskog kruga, na kojoj učestvuje 76 autora, biće otvorena večeras u Galeriji Grafičkog kolektiva.
Tom prilikom će biti dodeljena nagrada Grafičkog kolektiva "Veliki pečat", ustanovljena 1963. godine, koja predstavlja jedno od najznačajnijih priznanja u oblasti grafičke umetnosti u Srbiji.
U žiriju za dodelu "Velikog pečata" su: Vladimir Veljašević, Viktor Mijatović i Ljiljana Ćinkul.
Tradicionalna Majska izložba grafike ključni je događaj koji prati i signalizira promene u domenu savremene grafike, a posetioci će moći da je pogledaju do 2. juna, navedeno je u najavi Grafičkog kolektiva.
BEOGRAD - Izložba "Olivera Marković" autorke Mirjane Odavić, posvećena čuvenoj srpskoj glumici, biće otvorena 21. maja u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, najavio je danas taj muzej.
Istaknuta glumica Olivera Marković (1925-2011) ljubav prema teatru pokazala je još u najranijem detinjstvu, da bi u okupiranom Beogradu (1941/44), sa grupom vršnjaka - gimnazijalaca i studenata počela da sprema predstave na Kolarčevom univerzitetu i u beogradskim stanovima.
Posle rata postaje član Omladinskog, pa Akademskog pozorišta i 1948. upisuje Pozorišnu akademiju, u klasi Mate Miloševića. Studirala je zajedno sa Danicom Aćimac, Predragom Lakovićem, Đuzom Stojiljkovićem, Olgom Stanisavljević, Vlastom Velisavljevićem i drugima. Već naredne godine postala je član Beogradskog dramskog pozorišta, a ubrzo, zahvaljujući svom izuzetnom talentu, i glavni nosilac repertoara.
Učestvujući u stvaranju "zlatnog doba" ovog teatra, Olivera Marković pružila je nekoliko nezaboravnih bravura, kao što su Megi u "Mački na usijanom limenom krovu", Maša u "Tri sestre", Katarina u "Ukroćenoj goropadi"...
Bogatstvo glumačkog umeća Markovićeve dolazi do izražaja i u Narodnom pozorištu u Beogradu, čiji stalni član postaje 1967. U nacionalnom teatru ostvarila je više od 30 uloga, od kojih se izdvajaju: Darja ("Tihi Don"), Koštana ("Koštana"), Agafja ("Ženidba"), Majka Hrabrost ("Majka Hrabrost i njena deca")...
Glumica izuzetne snage i energije, ogromne sugestivnosti, miljenica publike i kritike preminula je 2. jula 2011. godine.
Izložbu u Muzeju pozorišne umetnosti otvoriće dramski umetnik Vlasta Velisavljević.
[h=1]Zagrebačka Filharmonija u Beogradu [/h] Izvor: B92
Posle tri decenije Zagrebačka filharmonija ponovo gostuje u Beogradu, u subotu 19. maja u 20h na Kolarcu, u okviru ciklusa regionalne saradnje tri filharmonije Pika -Točka - Тачка.
Zagrebački orkestar, pod upravom dirigenta i umetničkog savetnika Dmitrija Kitajenka i sa solistkinjom na violončelu Monikom Leskovar, izvešće Ravelov Valcer, Rokoko varijacije Čajkovskog i Mendelsonovu Italijansku simfoniju, a 90 muzičara Zagrebačke filharmonije u subotu 19. maja stiže u Beograd, predvođeno direktorom Miljenkom Puljićem.
Nastup u Beogradu Zagrepčanima će biti treći uzastopni koncert, s obzirom na to da samo dan pre isti program izvode u matičnoj dvorani Lisinski, a veče pre toga gostuju i u sali Slovenačke filharmonije. Prvu sezonu projekta regionalne saradnje sledeće nedelje završava orkestar Beogradske filharmonije, sa šefom-dirigentom Muhajem Tangom, gostovanjima u Ljubljani (27. maja) i Zagrebu (28. maja).
Prvi projekat ovakvih razmera u oblasti kulture, inicirali su direktori tri nacionalna orkestra iz regiona, a zvanično podržali predsednici, premijeri, ministri kulture, gradonačelnici i ambasade SAD u sve tri države. Od ove godine, tri nacionalne filharmonije, u okviru svojih redovnih koncertnih sezona, imaju poseban abonman pod istim nazivom Pika-Točka-Тачка, u okviru kojeg se održava pet koncerata sa identičnim dirigentima, solistima i programom. U svakom gradu tri koncerta izvodi matični orkestar, dok su preostala dva gostovanja partnerskih orkestara. Planirano je da saradnja traje najmanje narednih pet godina.
Knjiga ''Doručak kod Tifanija'' Trumana Kapota prema kojoj je snimljen i istoimeni filmski klasik sa Odri Hepbern pojaviće se prvi put ove nedelje u formi e-knjige.
Druga Kapoteova dela kao što su roman ''Harfa od trave'' (The Grass Harp) i zbirka kratkih priča ''Muzika za kameleone'' (Music for Chameleons) takođe će se prvi put naći u digitalnoj formi.
Izdavačka kuća ''Random haus'' planira da da objavi i reizdanja Kapoteovih dela uključujući i krimić ''Hladnokrvno ubistvo'' (In Cold Blood).
[h=1]"Buda na tavanu" u knjižarama[/h] Izvor: Tanjug
Roman "Buda na tavanu" dobitnice PEN/Fokner književne nagrade Džuli Ocuke, od 14. maja se može naći u knjižarama u Srbiji, u izdanju kuće "Mono i Manjana".
Roman Ocuke nagrađen je 2011. godine nagradom PEN/Fokner u konkurenciji više od 350 romana i zbirki priča.
Reč je o romanu o grupi mladih Japanki koje u prvim decenijama 20. veka putuju u San Francisko, kako bi se udale za muškarce koji su ih naručili poštom.
Kritičari su roman Džuli Ocuke uporedili sa malim dijamantom, knjigom o američkim Japankama koja spaja tragičnu snagu grčkog hora sa intimnošću ispovesti, jednostavnim i očaravajućim delom i čudesnom pričom koja iznenadjuje i oduševljava.
"Buda na tavanu" Džuli Ocuke ispričan je jezikom koji je hipnotičan i neodoljiv i koji njenoj priči pruža moć drevnih, bezvremenih mitova, legendi koje naseljavaju naše snove i istina koje ne možemo da podnesemo, navela je predsednica žirija nagrade Fondacije PEN/Fokner Marita Golden prilikom proglašenja dobitnice.
Džuli Ocuka je američka književnica japanskog porekla. Autorka je knjige "When the Emperor Was Divine". Dobitnica je književne nagrade koja se dodeljuje američkim piscima azijskog porekla, "Aleks" nagrade saveza američkih biblioteka, Gugenhajm stipendije i PEN/Fokner nagrade za književnosti.
Od utorka 15. maja u Galeriji 212 u Beogradu (Vlajkovićeva 25), biće postavljena izložba slika Vladimira Dunjića pod nazivom “Prokrustov muzej“.
Vladimir Dunjić - Majstor i Margarita 2012, ulje,akril,platno,drvo
U Galeriji 212 biće predstavljene nove slike i objekti slikara Vladimira Dunjića, a izlagački koncept “Prokrustov muzej“ baziran je na antičkom mitu.
Prokrust je imao krčmu u Atici, u koju je pozivao putnike da se odmore u njegovoj postelji. Ako bi postelja bila mala, on bi gostu sekao udove, a ako bi bila velika, rastezao bi ga.
“ … Svoj doživljaj sveta autor nam donosi alegorijom o čovekovoj sudbini određenoj sa Prokrustovog prestola moći, pohlepe i straha. Poznata matrica, u kojoj ljudi stisnuti u zadate društvene, ideološke i svake vrste okvire, kao i u sopstvene predrasude, trpe svoje živote vekovima, vodi nas do savremenog čoveka. On je do kraja u savršenim, suptilnim metodama, čini se dobrovoljno, zarobljen u korporativnom raju u kome je moguće živeti bez identiteta, sve dok snove oblikuju savremeni prodavci magle“ piše u tekstu u katalogu izložbe koji je napisala Tatjana Todorović.
Vladimir Dunjić je rođen 1957. u Čačku. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1981. u klasi profesora Mladena Srbinovića. Izlagao je na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu: Beograd, Zagreb, Čačak, Valjevo, Budva, Herceg Novi, Novi Sad, Pariz, Budimpešta, Beč, Toronto. Član je ULUS-a od 1982. Dobitnik je više nagrada: Prva nagrada publike na Memorijalu Nadežde Petrović 1994; Grand Prix na Sedmom međunarodnom bijenalu U svetlosti Milene 1997; Račanska Povelja, Fondacije Račanske baštine 2009; Nagrada Momo Kapor 2012.
Nekoliko značajnih izložbi, gotovo istovremeno, otvara se u petak uveče u Beogradu Sa lokaliteta Kale - Krševica
NEKOLIKO značajnih izložbi, gotovo istovremeno, otvara se u petak uveče u Beogradu. Narodni muzej u Atrijumu na izuzetno interesantan način predstavlja rezultate višegodišnjih arheoloških istraživanja lokaliteta Kale - Krševica kod Bujanovca. Izložba „Centralni Balkan između grčkog i keltskog sveta“ je uzbudljiva „priča“ o jedinom grčkom naselju na tlu današnje Srbije koje će potom postati „pljačkaško gnezdo“ Kelta odakle su vršili upade u Makedoniju.
U Galeriji RTS se otvara izložba slika Lazara Vozarevića (1925-1968), jednog od najznačajnijih srpskih slikara druge polovine prošlog veka, koji je, kao član Decembarske grupe, bio progresivno i modernistički orijentisan.
Prodajna galerija Beograd na Kosančićevom vencu otvara memorijalnu izložbu Zorana Vukovića (1947-2011) slikara i profesora na beogradskom FLU. A u Galeriji ULUS Zoran Grebenarović „sa dosta novih slika“ obeležava nekoliko jubileja: šest decenija života, četiri umetničkog stvaranja i tri od prijema u ULUS.
U Galeriji Remont mladi slikar Zolt Kovač upoznaće zainteresovanu publiku sa svojim radovima. U Fondaciji „Kosara Bokšan i Petar Omčikus“ publici će biti predstavljena restauracija i konzervacija ikonostasa manastira Voljača. „Helada, trajna lepota“ naziv je izložbe akvarela Milomirke Petrović Đokić koja se isto veče otvara u Helenskom fondu za kulturu.
Keruak je svoj čuveni roman napisao 1951. godine u roku od svega tri nedelje na rolni dugoj 36,50 metara uz jednostrani prored, bez margine, poglavlja i novih redova
Džek Keruak
PARIZ - Impresivna rolna hartije, duga 36,50 metara, izložena je danas u Parizu.
Nije reč ni o kakvom biblijskom rukopisu, već o originalnom tekstu kultnog romana Džeka Keruaka "Na putu" koji je prvi put predstavljen u Francuskoj.
Kako prenosi AFP, posetioci Muzeja pisama i rukopisa u Parizu imaće priliku da do 19. avgusta vide devet prvih metara legendarne rolne, vlasništvo Amerikanca Džima Irseja, velikog ljubitelja rokenrola i vlasnika fudbalskog kluba "Kolti" iz Indijanapolisa, koji ju je kupio 2001. na aukciji za 2,5 miliona dolara.
Filmska adaptacija romana "Na putu", u režiji brazilskog reditelja Valtera Saleša, biće prikazana u zvaničnoj selekciji u Kanu 23. maja.
Keruak je svoj čuveni roman napisao 1951. godine u roku od svega tri nedelje na rolni dugoj 36,50 metara uz jednostrani prored, bez margine, poglavlja i novih redova. Budućem heroju bit generacije je tada bilo 29 godina.
U velikoj meri autobiografski, originalni tekst "Na putu" pisan je gotovo u jednom dahu, spontanom prozom, tehnikom pozajmljenom od nadrealista. Keruak je inspiraciju za ovaj roman dobio od svog saputnika i prijatelja pesnika Nila Kesidija.
"Napisao sam ovu knjigu pod uticajem kafe: 6.000 reči na dan, 12.000 prvog i 15.000 poslednjeg dana", naveo je Keruak koji će, zahvaljujući ovom romanu, objavljenom 1957, preko noći postati slavan.
"Na putu", priča koja prati Sala i njegovog prijatelja Dina, koji putuju od Njujorka preko Kalifornije do Meksika krajem 1940-ih godina, samo u Americi prodat je u četiri miliona primeraka, a svake godine se i dalje proda oko 100.000 knjiga.
