SANU obeležila 170 godina
SANU obeležila 170 godina
Izvor:
Tanjug|
BEOGRAD - Najstarija srska naučna institucija - Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) obeležila je danas 170 godina postojanja svečanom akademijom u Beogradu.
SANU je, tokom više od veka i po postojanja, promenila nekoliko naziva od Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva i Kraljevsko-srpske akademije do današnje Srpske akademije nauka i umetnosti. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da misija SANU nije da bude u službi dnevne politike, niti da bude arbitar u sukobu interesa izvan njenog domena, već da ostane ono što je i do sada bila - stožerna nacionalna naučna i kulturna institucija.
Tadić je istakao da jačanje kapaciteta za uključivanje Srbije u međunarodne naučne projekte i zaustavljanje odliva mozgova moraju biti jedan od državnih prioriteta i zadataka Srpske akademije nauka i umetnosti.
"Ne želimo da školujemo mlade istraživače za druge, od nas bogatije, već da ovde stvorimo radne i životne uslove, perspektivu za njih, da prvenstveno ovde ostvaruju svoje profesionalne ciljeve i potvrđujući sebe razvijaju i unapređuju privredu, društveni i kulturni život u svojoj zemlji", rekao je Tadić.
"Ne želimo da školujemo mlade istraživače za druge, od nas bogatije, već da ovde stvorimo radne i životne uslove, perspektivu za njih, da prvenstveno ovde ostvaruju svoje profesionalne ciljeve i potvrđujući sebe razvijaju i unapređuju privredu, društveni i kulturni život u svojoj zemlji", rekao je Tadić.
Predsednik SANU Nikola Hajdin ocenio je, u svojoj pozdravnoj reči, da je svaki problem koji zaokuplja društvo istovremeno je i problem SANU i da ona tim problemima treba da prilazi polazeći od naučnih činjenica bez ikakvih drugih primesa. Hajdin je naglasio da je "osnovni zadatak Akademije da analizira i izučava prosvetne probleme na naučnoj osnovi i da u tom pravcu javno deluje".
"Samo uključivanjem naučnog rasuđivanja možemo pomoći ukupnim naporima u tom pravcu. To je zapravo naš zadatak koji u poslednje vreme prema našim mogućnostima i izvršavamo", rekao je Hajdin.
On je podsetio na drugi i mnogo važniji zadatak, koji se sastoji u shvatanju da je svaki problem koji zaokuplja društvo i narod u isto vreme i problem Akademije.
"Akademija može i treba da prilazi tim problemima polazeći od naučnih činjenica, bez ikakvih primesa ma kako se one nazivale", naveo je Hajdin.
Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović rekao je da naučno-istraživačka delatnost, zajedno sa visokim obrazovanjem, mora imati ulogu pokretača sveukupnih ekonomskih i društvenih promena i reformi u procesu u stvaranju društva zasnovanog na znanju.
Srbija danas u izuzetno kompleksnom civilizacijskom i društvenom trenutku od svoje naučne elite i stvaralaca očekuje prave odgovore, rekao je Obradović i naglasio da SANU mora biti jedan od nosilaca privrednog i društvenog razvoja Srbije.
Srbija danas u izuzetno kompleksnom civilizacijskom i društvenom trenutku od svoje naučne elite i stvaralaca očekuje prave odgovore, rekao je Obradović i naglasio da SANU mora biti jedan od nosilaca privrednog i društvenog razvoja Srbije.
Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković čestitao je Akademiji rođendan i ocenio da će u budućnosti Akademija ostati konzervativna kakva i treba da bude ali i da će naći način da povezuje mlade ljude i institucije na projektima i poslovima koji se moraju završavati.
Akademici čine Akademiju i nikada ne smemo zaboraviti ljude koji su ustanovili temelje naše države, nauke i umetnosti, rekao je Marković i naveo da je 170 godina tolika tradicija da moramo biti svesni da je veća naša obaveza prema Akademiji nego njena prema nama.
"Na nama je da čuvamo nešto što ima toliku tradiciju i značaj jer ako to ne učinimo ne zaslužujemo ništa novo", rekao je Marković.
Akademik Predrag Palavestra govorio je o počesima srpske Akademije i obavezi SANU da radi na prosvećivanju naroda.
"Neprosvećenost je bila i do danas je ostala najveća prepreka Srbije na putu ka Evropi i civilizovanom svetu", rekao je on.
"Dok se ranije o neprosvećenosti sudilo na sonovu broja pismenih i školovanih ljudi u narodu, i po njihovom uticaju na srpsko društvo, vremenom se pokazalo da neprosvećeni i polupismeni ljudi čine većinu naroda i da, preko političkih partija, upravljaju državom".
"Među Srbima, neprosvećenost uvek svaki naraštaj vraća unazad i nagoni ih da uvek počinju iz početka. Već pri svojim prvim koracima, najstarija srpska naučna ustanova postavila je sebi zadatak da Srbiju izvede na put obrazovanja i prosvećenosti", rekao je Palavestra.
U umetničkom programu izvedeno je "Čudo u ŠArganu" najmlađeg akademika Isidore Žebeljan, " "Per due" akademika Dejana Despića i "Arapska pesma i Gajde" mađarskog kompozitora Bele Bartoka.
Tekstove prvih članova Društva srpske slovesnosti - Jovana Sterije Popvića, Sime Milutinovića Sarajlije, Vuka Stefanovića Karadžića i Petra II Petrovića Njegoša, koje je priredio akademik Ljubomir Simović, čitali su dramski umetnici Nataša Ninković, Gojko Šantić i NEbojša Dugalić.
Proslava jubileja najstarije srpske naučne ustanove počela je u četvrtak koncertom minijatura kompozitora-članova SANU u Galeriji SANU. Godišnjica je obeležena i otkrivanjem biste Laze Kostića i otvaranjem izložbe "Akademici - likovni umetnici, iz umetničke zbirke SANU" a biće završena sutra koncertom kamerne muzike kompozitora-članova SANU u Kolarcevoj zadužbini.
