Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Hit dela na izložbi „Primenjena umetnost i Beograd 1918/1941“
Pirotski ćilimi za francuske salone
Hit dela na izložbi „Primenjena umetnost i Beograd 1918/1941“
Blic
„Dve decenije XX veka – one uslovljene posledicama Prvog i uzrocima Drugog svetskog rata - predstavljaju u istoriji primenjene dekorativne umetnosti blistavu epohu. Ona je, satkana od mnogih krajnosti, objedinila tradiciju i avangardu, ručni i mašinski rad, unikatno i serijski umnoženo delo, elitizam i populizam, vrhunsku estetiku i otužni kič. Tako je bilo i u Beogradu, prestonici Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, zatim i Jugoslavije. I za Beograđane postaje važno od koga da naruče reljef za fasadu kuće, vitraž za hol, fresku za trpezariju”.
Ovim rečima Bojana Popović, autorka izložbe „Primenjena umetnost i Beograd 1918 - 1941”, koja traje do 31. januara 2012, podseća na širenje građanske kulture koju su kasnije vlasti ignorisale kao buržujsku.
Sreća je da su dela iz tog perioda sačuvana zahvaljujući kustosima, profesorima, ličnim arhivama, ali, prethodno, što je Kraljevina imala napolju školovane ljude s vizijom. Na primer, Beta Vukanović je svoje učenice podučavala i slikanju na svili, staklu, radu u koži i drvetu, a Dragutin Inkiostri Medenjak, pionir jugoslovenskog dizajna, da je moguć originalan srpski stil. Kako je građanska klasa između dva rata u Beogradu živela, svedoče i plakati. Na primer, za Veliku božićnu utakmicu u modernim igrama, za izložbu „Sto godina francuskog slikarstva” u Muzeju kneza Pavla, 1939. (danas zvuči nestvarno?!) ili ilustracija za knjigu „Nemušti jezik” Vuka Karažića koju je radio Dušan Janković - saradnik „Flamariona”, „Larusa”, manufakture porcelana u Sevru, „Jugoslovenske knjige” - čija je supruga Kolet poklonila Muzeju čoveka u Parizu zbirku od šest hiljada predmeta jugoslovenske narodne umetnosti.
Ovom prilikom preporučujemo pet dela na koja treba obratiti posebnu pažnju na izložbi koja traje do 31. januara 2012.
Srpsko kulturno društvo (SKD) “Prosvjeta” ove godine šesti put zaredom organizovaće Dane srpske kulture, na kojima će se u Zagrebu, Rijeci i Sisku bogatim kulturnim programom predstaviti najnovija ostvarenja kulture Srbije.
Scena iz filma „Oktobar“, koji će otvoriti u Zagrebu smotru srpske kulture
“Prosvjeta” od 2006. godine jednom godišnje organizuje Dane kao deo dugoročnog projekta upoznavanja hrvatske javnosti s kulturnim dostignućima Srbije, a ove godine manifestacija će prvi put biti decentralizovana jer će deo programa biti održan u Rijeci i u Sisku.
Manifestacija će biti svečano otvorena 2. decembra uveče u zagrebačkom bioskopu “Evropa” premijerom omnibusa „Oktobar“ (2011), dugometražnog filma mladih režisera Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda, koji će i biti na premijeri. Film putem sedam razdvojenih autorskih priča, koje se događaju na desetogodišnjicu pada Slobodana Miloševića, govori o današnjoj Srbiji.
Publika će u okviru trodnevnog filmskog programa “Evropa” moći da pogleda i filmove “Šišanje”, “Montevideo, Bog te video”, “Tilva Roš” i “Beli, beli svet”. Od toga je tek “Tilva Roš” prikazan na festivalima u Zagrebu i Motovunu, gde je i nagrađen.
U okviru književnog dela programa predstaviće se istaknuti srpski književnici i autori nagrađivanih dela - Vladimir Arsenijević i Dragan Velikić.
Muzički program Dana srpske kulture predstavlja koncert beogradskog benda “Svi na pod”. Dani srpske kulture biće završeni 5. decembra uveče u Teatru ITD gostovanjem predstave beogradskog teatra „Mimart“ - “Odabrani se bude”.
[h=1]Umrla književnica Krista Volf [/h] Izvor: Tanjug
Jedna od najpoznatijih nemačkih književnica Krista Volf umrla je u Berlinu u 82. godini, saopštio je njen izdavač.
Volf (1929-2011) je u mladosti živela i radila u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, a njena dela bavila su se životom i idealima u socijalističkoj državi.
Vremenom je postala je žestoki kritičar Istočne Nemačke i pridružila se masovnim demonstracijama koje su 1989. dovele do pada Berlinskog zida.
Nagrađena je 2010. godine prestičnom nemačkom nagradom Tomas Man za dokumentovanje ,,borbi, nadanja i grešaka njenog doba".
Poznata je po knjigama pripovedaka "Moskovske pripovetke" i "Razmišljanja o Kristi T", kao i romanima "Podeljeno nebo", "Bez mesta. Nigde", "Šta ostaje", "Medeja, Glasovi", "Od krvi i mesa".
Njena dela prevedena su na sve važnije svetske jezike a po nekim romanima su snimljeni i filmovi.
[h=1]Pronađena statua Amenhotepa Trećeg [/h] Egipatski arheolozi pronašli su veliku statuu faraona Amenhotepa Trećeg, koji je vladao Egiptom pre skoro tri hiljade godina.
Vrhovni savet za antikvitete saopštio je da je statua Tutankamonovog dede pronađena u faraonovom hramu u Luksoru.
Statua visoka trinaest i po metara načinjena je od obojenog kvarcita i čini je nekoliko velikih blokova koji će, kada budu spojeni, predstavljati faraona koji stoji.
Amenhotep Treći vladao je od 1390. do 1352. godine pre nove ere.
Velika statua pronađena je nakon otkrića nekoliko relikvija Amenhotepa Trećeg prošle godine u njegovom hramu u Luksoru.
Arheolozi su prošle godine pronašli još jednu statuu Amenhotepa Trećeg, visoku trinaest metara, koja je, zajedno sa statuom koja je sada pronađena, krasila severni ulaz velikog hrama na zapadnoj obali Nila.
Knjiga “Manastir Studenica” prikazuje jedan od najznačajnijih i najlepših spomenika srednjovekovne srpske istorije
Manastir Studenica KNjIGA “Manastir Studenica”, šesta iz “Svetigorine” edicije “Nemanjićki manastiri”, predstavljena u četvrtak u Medija centru, prikazuje jedan od najznačajnijih i najlepših spomenika srednjovekovne srpske istorije. Učesnici konferencije istakli su da je manastir Studenica preživeo veoma teške periode i da je svako vreme ostavilo svoj trag, ali da je u novijoj istoriji uložen značajan trud za njegovo očuvanje. Iguman manastira Studenice otac Tihon rekao je da manastir sa svojim univerzalnim vrednostima “zrači celom srpskom narodu”, a da je njegov značaj prepoznat u kulturi, istoriji umetnosti, arhitekturi. Istoričar umetnosti Anika Skovran istakla je da je manastir Studenica skup najlepših dela koji se stalno dopunjavao umetnošću svih epoha posle njegovog osnivanja. - Studenica je među prvim manastirima koji su izučavali srpski i svetski stručnjaci. Harmonija i jedinstvo slikarstva, vajarstva, književnosti i graditeljstva, poslužili su kao inspiracija mnogim kasnijim umetnicima - dodala je ona. - Studenica ima bogatu riznicu rukopisa i važnih povelja. Arhitekta Nebojša Gadžić izjavio je da je manastir Studenica “Nojeva barka” arhitektonskog nasleđa i da je u njegovoj arhitekturi simbioza istoka i zapada doživela vrhunac.
BEOGRAD, 2. decembra 2011. (Beta) - Drugi i treći program Radio Beograda od subote ponovo počinje sa uživo prenosima iz Metropoliten opere.
Američka ambasada u Beogradu podseća u saopštenju da je subotnji matine program Metropoliten opere počeo da se emituje uživo još 1931. godine i da je najduži program klasične muzike koji se izvodi u kontinuitetu u istoriji radio programa.
Osamdesetprva sezona počinje u subotu Hendlovom operom Rodelinda, a završava se 5. maja 2012.
Slušaoci u Srbiji će moći da u tom periodu subotom uveče na talasima drugog i trećeg programa Radio Beograda prate direktan prenos 16 opera različitih kompozitora.
Program emitovanja opera može se naći na internet stranicama RTS (РТС :: Насловнаhttp://www.rts.rs), Radio Beograda (radiobeograd - Почетна странаhttp://www.radiobeograd.rs) kao i američke ambasade u Beogradu
[h=1]Stanislav Vinaver u 17 tomova [/h]"Službeni glasnik" je 2. decembra predstavio izdavački poduhvat prvoga reda - "Sabrana dela" Stanislava Vinavera u 17 tomova, koji će realizovati u tandemu sa Zavodom za udžbenike i koji bi trebalo da bude završen do beogradskog Sajma knjiga 2012. godine.
Direktor "Službenog glasnika" Slobodan Gavrilović je kazao da se ovaj veliki, kapitalni projekat najavljuje jer je njemu veoma značajan i jer smatra da je i obaveza "Glasnika" da sakupi i objavi Vinaverov opus. Podsetivši na moto "Glasnika" da je "čuvar prošlosti i vesnik budućnosti", Gavrilović je govorio o delovanju "Službenih novina" koje su prethodile "Glasniku" u 19. veku pa sve do 1919. i koje su pored znajčajnih državnih dokumenata objavljivale književna dela pa im je saradnik bio i Vinaver.
"Možemo da ga smatramo našim autorom i zato smatram da nam je čast što ćemo štampanjem njegovih Sabranih dela sačuvati jedan važan segment naše kulturne prošlosti", rekao je Gavrilović.
Prema mišljenju Gavrilovića, Vinaveru se do sada nisu odužile državne institucije i zato će "Glasnik" kao državna izdavačka kuća u što kraćem roku ispraviti ovaj propust.
Direktor Zavoda mr Miloljub Albijanić je podsetio da je ovaj izdavač do sada objavio veći broj izabranih ili sabranih dela srpskih velikana na svim poljima nauke i umetnosti, od Nikole Tesle i Milutina Milankovića do Nikole Rota i Miloša Ðurića, kojima će se sada priključiti i Stanislav Vinaver.
”On je zadužio nas, mi ćemo mu se odužiti i tako zadužiti buduća pokolenja”, naglasio je Albijanić.
Direktor Zavoda je ocenio da je "ovo poduhvat od nacionalnog i državnog interesa oko koga su se uspešno okupile dve državne izdavačke kuće dajući primer kako može da se sarađuje". Predstavnica porodice Vinaver, snaha Nada je ispričala čitav niz zanimljivih i dragocenih anegdota iz zivota esejiste, kritičara (književni, muzički, pozorišni, likovni), polemičara, parodičara, pesnika, prevodiloca s nemačkog, engleskog, ruskog, španskog, poljskog, italijanskog, pripovedača i putopisca, novinara i reportera, književnog istoričara, urednika o kome se istovremeno zna puno ali o nekim njegovim aktivnostima se na zna ništa.
Nada Vinaver je zahvalila Tešiću što je strpljivo i sa velikom odanošću održavao u životu sećanje na Vinavera.
Urednik Gojko Tešić je izjavio da se ovim ostvaruje njegov žvotni san da prikaže u punom sjaju najevropskijeg intelektualca moderne srpske književnosti i kulture XX veka.
"Vinaver je blistavo ime srpske modernosti, magična stvaralačka pojava srpske avangarde, jezički mag i čudotvorac, prenosilac vrednosti koje su svetskoj i evropskoj poetskoj modernističkoj tradiciji najsvetije, najplodotvornije, najživlje u matici najvrednijega", konstatovao je Tešić.
"Njegov povratak u maticu srpske kulture u novom veku je ispravljanje velike, neoprostive nepravde", zaključio je Tešić.
[h=2]Otvoren lapidarijum u užičkom muzeju[/h] Beta
UŽICE, 5. decembra 2011. (Beta) - Lapidarijum sa 23 kamena rimska spomenika iz perioda od 2. do 4. veka Nove ere, otvoren je u ponedeljak u Narodnom muzeju u Užicu.
Zbirka sadrži nadgrobne spomenike u obliku kocke, delove žrtvenika, kapitele, figure lavova i reljefe radjene u kamenu-krečnjaku.
Za formiranje zbirke Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva izdvojilo je tri miliona dinara.
Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković rekao je na svečanom otvaranju lapidarijuma da je očuvanje nasledja način na koji se obezbedjuje budućnost.
"Polako se uspostavljaju slojevi kulturnih mreža za očuvanje neolitskog, antičkog, rimskog i srednjovekovnog nasledja", rekao je Marković.
LONDON - Britanska autorka Pola Bern (Paula Byrne), koja je nedavno objavila knjigu o Džejn Ostin, tvrdi da je pronašla dosad nepoznati portret slavne engleske književnice.
Bern navodi da se na portertu, poklon od njenog supruga koji ga je kupio na aukciji, lako može prepoznati "pravilni nos" autorke čuvenog romana "Gordost i predrasude".
Danas postoje svega dva portreta Džejn Ostin, od kojih je jedan napravila njena sestra Kasandra 1810.
Portret olovkom na velumu, nastao oko 1815. godine, nosi na poleđini naznaku "Gospođica Džejn Ostin".
Bern navodi da je konsultovala nekoliko stručnjaka i da je većina potvrdila da je to portret književnice koja je umrla 1817. u 41. godini.
Na pitanje kako to da portret nije ranije autentifikovan, Bern je u izjavi za BBC podsetila da je Džejn Ostin objavljivala svoja dela anonimno, te da ljudi nisu uopšte znali ko je ona, čak ni posle njene smrti kada se njeno ime prvi put pojavilo na koricama njenih romana.
Dragocena zaostavština pesnika seli se iz Niša za Beograd. U Medija centru “Odbrana” izložba će biti otvorena od 21. decembra do 28. januara
Izložba u niškoj Galeriji “Sinagoga” NIŠ - Zbog izuzetnog interesovanja, izložba “Branko Miljković (1934-1961) - Poezija kao sudbina”, koja je u niškoj Galeriji “Sinagoga” trebalo da se zatvori u ponedeljak, produžena je do 20. decembra. A dan kasnije, dragocena zaostavština velikog pesnika se iz istih razloga seli za Beograd. U Medija centru “Odbrana” izložba će biti otvorena od 21. decembra do 28. januara rečeno je u Narodnom muzeju. - Izložbom se Branko vraća u Beograd posle 50 godina - kaže Jovan Mladenović, autor postavke. - Za izloženu zaostavštinu interesovanje je pokazano i preko granice. U sredu nam dolazi 17 studenata Univerziteta Sveti Kliment Ohridski, koji su zajedno sa lektorom Biljanom Vasić prevodili Miljkovićevu poeziju. Poželeli su da vide izložbu,kao i da pripreme posebno književno popodne gde će recitovati pesme Branka Miljkovića na srpskom i na bugarskom jeziku. Izložba Narodnog muzeja “Branko Miljković (1934-1961) - Poezija kao sudbina”, otvorena 29. septembra u Galeriji “Sinagoga”, bila je način da se Nišlije oduže velikom pesniku povodom 50. godišnjice njegove smrti. Postavka, čiji najveći deo čini zaostavština koju je porodica Miljković poklonila gradu Nišu 1971. godine, biće u celini prikazana u prestonici.
GOSTOVANJE PORED izložbe o Miljkoviću, Narodni muzej se u beogradskom Medija centu predstavlja i postavkom “Portreti kao trajna inspiracija”. U muzeju ističu da je u toku i izložba “Stevan Sremac - akademik i akademac” u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu.
